Ce diaporama a bien été signalé.
Nous utilisons votre profil LinkedIn et vos données d’activité pour vous proposer des publicités personnalisées et pertinentes. Vous pouvez changer vos préférences de publicités à tout moment.

Srce-COR

1 671 vues

Publié le

Za 1. razrede medicinskih skola.(nije moje autorsko delo ali ce posluziti..)

Publié dans : Santé & Médecine
  • Soyez le premier à commenter

Srce-COR

  1. 1. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 6.2. 2008KАРДИОВАСКУЛАРНИ СИСТЕМ:Кардиоваскуларни систем чине: • срце и • крвни судовиСрце претставља централни орган система и понаша се као пумпа.Крвни судови се понашају као систем еластичних цеви кроз које се крећетечност-крв.АнатомијаСрце (cor) је смештено на левој страни средишњег дела средогруђа груднедупље (mediastinum medius). Просечна тежина је 270-300g а капацитет(количина крви која стаје у његове шупљине) око 170 cm3.Грађа срцаСрце представља мишићни орган код кога се мишићна влакна савијају у обликуосмице и код кога разлиикујемо 4 шупљине, базу и врх срца. Шупљине срца су: 1. десна преткомора (atrium dextum-AD) 2. десна комра (ventriculus dexter-VD) 3. лева преткомора (atrium sisnistrum-AS) 4. лева комора (ventrikulus sinister-VS) Слика 1. Слика 1. Срчане шупњине и слојеви срчаногс зида Лева и десна половина срца су међусобно подељене преткоморном и коморном преградом тако да се крв из десног и левог срца не мешају за разлуку код водоземаца где је преграда између комора непотпуна те долази до мешања крви. Између преткомора и комора налазе се отвори –преткоморско коморски (атрио-вентрикуларни- AV отвори) којe затварају AV залисци.Свака срчана шупљина има своје отворe преко којих се уливају или излазеодговарајући крвни судови. Табела 1. 1
  2. 2. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 6.2. 2008 Табела 1. Срчане шупљине и њихови отвориatrium dextrum vetriculus atrium sinistrum ventriculus dexter sisnisterотвор горње шупље вене отвор plućne отвор плућних вена- отвор Аорте(venacava superior –VCS)* arterije (А. 4 отвора (Vv. Pulmonalis) pulmonales)*отвор доње шупље вене леви преткоморско-(vena cava inferior –VCI)* коморски отвор (apertura atrioventricularis sinister)десни преткоморско-коморски отвор (aperturaatrioventricularis dexter) *нема залистака, крв слободно прелази у шупљину срца Преткоморе имају тањи зид од комора и њихова контракција не утиче бирно на хемодинамику срца. Дебљина зида комора се повећава од базе срца ка врху и различита је на левоји десној страни. Међупреткоморна преграда (септум) је тања од међукоморне. Слика 2 и табела 2.Слика 2. Разлика у дебљини зида леве и десне коморе .AV отвори имају већи дијаметар од отвора аорте и плућне артерије. Табела 2. Разлике између левог и десног срца лево срце десно срце дебљи зид (10-12mm) дебљина комора тањи зид (3-4mm) дволисни-бикуспидални- AV залисци тролисни-трикуспидални митрални два број папиларних мишића три Разлика у грађи леве и десне коморе је у складу са величином рада ккоју оне обављају на савлађивању отпора кретању крви. (Десна комора пумпа крв у pлућа преко артерије пулмоналис и савлaђује притисак у плуићима а притисак у плућима је 1/8 до 1/10 отпора у системској циркулацији. Лева комора пумпа крв у аорту и савлађује отпор у системској циркулацији). Зид срца има три слоја. Од унутра ка споља разликујемо: 1. ендокард (граде га ендотелне ћелије) 2. миокард (средишњи, најдебљи мишићни слој) 3. перикард (везивно ткиво које у виду танке опне обавија срце) 2
  3. 3. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 6.2. 2008Срчане мишићне ћелије се причвршћују за фиброзни скелет срца. Фибрознискелет срца чине: 1. фиброзни прстенови (anuli fibrosi) 2. фиброзни троуглови –десни и леви (trigonum fibrozum dex et sin) 3. фиброзна основа мембранског дела срчане пеграде (tendo infundibuli)За фиброзне прстенове причвршћују се AV залисци: десни трикуспидални илеви- бикуспидални. Кусписи или листићи су танке мембране које затварају AVотворе и међусобно су приљубљени кад су залисци затворени. То је омогућенопреко фиброзних нити (horde tendinae) које су везане за папиларне мишиће којисе завршавају на зиду комора. Horde tendinae спречавају да се залисци у токусистоле коморе изврну у преткоморе. Сваком куспису одговара једна хорда иједан папиларни мишић. Како десни AV залистак има три кусписа, има и трипапиларна мишића, леви AV залистак има два кусписа ( личи на митру –монашку капу те отуда назибв валвула митралис) и два папиларна мишића. СвиAV залисци су у истој равни.Полумесечасти-семилунарни залисци се налазе на отвору аорте и плућнеартерије. Око отвора крвног суда налазе се по три полумесечасте творевиненалик џеповима или ластином гнезду. Када су затворене њихове слободнеивице се додоирују. Брже се затварају од AV залистака, трпе веће трење јер се уњиховој близини крв брже креће. Слика 3а и 3б.Слика 3а. AV залисци и семилунарни залисци Слика 3б. Семиланарни залисци плућне артеријеФункција залистака:усмеравање тока крви. Функција им је пасивна по принципу вентила на основуразлике у притисцима који делују са обе стране залистка.Срчани мишић има спроводну и радну мускулатуру.Спроводни систем срцаСпроводни систем срца чине специјализоване ћелије које могу да генеришу испроводе импулсе, оне се не контрахују, мање су диференциране и отпорније наагенсе који оштећују радну мускулатуру. Спроводни систем срца је одговоранза срчани аутоматизам (способност срца да се контрахује под утицајем импулсанасталих у самом срцу).Функција спроводног система срца: • настанак, • контрола настанка и • спровођење импулса до радне мускулатуре. 3
  4. 4. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 6.2. 2008 Спроводни систем срца чине: 1. SA чвор (предводник срчаног рада) 2. AV чвор 3. Хисов сноп 4. лева и десна грана Хисовог снопа 5. Пуркињејева влакна Слика 4. Разлике у брзини генерисања импулса као и ниво мировног мембранског потенцијала у различитим деловима спроводног система је различита. Табела 3. Импулси се најпре генеришу у SA чвору а затим преко три интернодална пута са задршком преносе на AV чвор. Смисао постојања задршке је да се прво контрахују преткоморе па онда коморе. AV задржавање таје 0,11 s-што одговара контракцији петкомора. Слика 4. Спроводни систем срца Табела 3. Спроводни систем срца број импулса потенцијал праг окидања време брзина брзина у стању мировања трајања спроваођења спровођења мировања AP раздражења импулсаSA чвор 70/ min -50/-60mV -45 mV 0,15s 33cm/sAV чвор -75 mV 5 cm/s 2,5 m/sХисов сноп 2,5 m/sгране 2,5 m/sХисовогснопаПуркињејева -90/-100 2,5 m/sвлакна mVМишићне -80/-90 mVћелије Учесталост окидања зависи од брзине којом се MP смањује до нивоа окидања. Редослед ширења таласа деполаризације: • лева страна септума па до • ендокарда на врху срца • латералним зидовима комора ка бази у смеру од ендокарда ка епикарду Радна мускулатура срца је фиброзним прстеном подељена на преткоморску и коморску и функција јој је контракција под дејством импулса из спроводног система. Радна мускулатура се понаша као функционални синцицијум (захвањуући постојању прелазних плоча где је отпор 400 пута мањи него кроз мембране) и контрахује се по закону све или ништа. 4
  5. 5. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 6.2. 2008Крвни судови Крв циркулише-кружи кроз организам кроз систем затворених цеви- крвнесудове. ( дупљари нпр. имају отворени крвоток). Делови циркулаторног системаприкалзани су у табели 4. Систем крвних судова се може функционално поделити на: 1. мали –плућни крвоток (десна комора-плућа-лева преткомора) 2. велики- системски крвоток ( лева комора-цистемска циркулација-десна преткомора)Крвни судови се анатомски и функционалано могу поделити на артеријске ивенске. Артерије су крвни судови који полазе из срца и носе артеријску крв, крвбогату кисеоником (изузетак: a. pulmonalis која носи венску крв).Вене су крвни судови који доводе крв у срце и носе венску крв-богату CO2.Служе и као депо крви. (Изузетак: 4 плућне вене и умбиликална вена носе крвбогату кисеоником).Диајаметар крвних судова се смањује идући од аорте ка артеријскимкапиларима (али површина укупног пресека сукцесивно расте) па се затимпоново повећава од венских каплар ка VCS и VCI (површин аукупног пресекасе смањује).Смањење дијаметра прати и смањење дебљине зида и обрнуто.Табела 4. Циркулаторни систем –делови. дијаметар дијаметар велики веике вене еластични крвни судови велике средње вене мишићне артерије мале артерије мале вене артериоле 50-100µm венуле терминалне <50µm артериоле метартериоле 10-15µm прекапиларни сфинктери артеријски 3-5µm венски капилари капилари кондуктивни крвни судови судови контроле ширине капиларне површине судови разменеРазликае између артериског и венског крвног суда дате су у табели 5, слици 5,6 и 7. 5
  6. 6. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 6.2. 2008Табела 5. Разликае између артериског и венског крвног судаартерије веневећа дебњина зида мањајако изражена спсособност слабо изражена конттракцијенемају постојање валвула имајубрзо брзина кретања крви спороСлика 5. Грађа зида велике артерије Слика 6. Венски залисциСлика 7. Разлика у грађи артериског и венског крвног судаВазомоција је отварање и затварање прекапиларних сфинктера.Број функционално активних капилара зависи од функције прекапиларнихсфинктера. У миру је активно само 25% од укупног броја капилара. 6
  7. 7. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 6.2. 2008 Зид крвних судова садржи два типа мишићних ћелија: • једнојединичне (аутоматска активност изазвана истезањем, шири се са ћелије на ћелију) • вишејединичне (не могу се активирати истезањем, потенцијал се не шири са ћелије на ћелију) Физиологија: Срце као пумпа • контракција срца и акциони потенцијалСрчани мишић се понаша као функционални синцицијум и контрахује по законусве или ништа. Разлике измешу скелетног и срчаног мишића дате су у табели 6.Френк-Старлингов закон: амплитуда срчане контракције зависи од почетнедужине мишићних влакана. Почетна дужина мишићних влакана зависи одзапремине крви у коморама, а она зависи од величине венског прилива. Уколико је прилив јако велии лева комора не може да испумпа сву количинукрви која у њу доспе, те се ударни (систолни) сволумен смањује. Табела 6. Разлике између скелетног и срчаног мишића скелетни срчани краћи АП дужи АП трајање контракције краће трајање контракције дуже АП па контракција АП и контракција могућа тетаничка контракција није могућа тетаничка контракција ћелије садрже мање митохондрија ћелије садрже више митохондрија енергија за контракцију примарно енергија за контракцију примарно разградњом глукозе разградњом масти (75%) једна саркомера има 2 Т тубула једна саркомера има 1 Т тубул већо депо саркоплазматског Ca++ мањи депо саркоплазматског Ca++ користи млечну киселину из може да користи млечну киселину сопствеих извора порекла ван миокарда АП срчаног мишића комора има посебан облик-то је плато потенцијал. Фазе: 1. Фаза деполаризације-1-2ms. 2. Фаза платоа-300 ms 3. Фаза реполаризације Улазак и излазак јона које прате ове фазе дат је на шеми 1. Шема 1. Акциони и плато потенцијал срца АП преткомора после фазе деполаризације показује спору фазу реполаризације без појаве платоа.с АП преткомора траје око 0,15s те је фрреквенца контракције петкомора већа од фреквенце контракције комора. Брзина спровођења АП у мускулатури комора и преткомора је 30-40cm/s, што је 30 путаспорије него у дебелим мијелинским нервним влакним и око 10 пута споријенего у скелетним мишићима. 7
  8. 8. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 6.2. 2008Апсолутни рефрактарни период за коморе је 0,25s а за преткоморе 0,12s.Релативни рефрактарни период за коморе износи 0,05s, а за претомое 0,03s .Срчани циклусСрчани циклус представља раздобље од почетка једне до почетка другеконтракције и обухвата једну систолу (контракцију) и једну дијастолу(деконтракцију) претомора и комора. Постојање срчаног цилуса условљено јепостојањем електричне и механичке активности срца.При фреквенци срца од 75/s, срчани циклус траје 0,8 s. Фазе срчаног циклусадате су у табели 7. Промене притиска у коморама као и у аорти за време срчаногциклуса приказане су на шеми 2. (у коморама од 0-120 mmHg, a у аорти од 80-120 mmHg). Систола десне преткоморе петходи систоли леве преткоморе. Систола леве коморе почиње раније од систоле десне кооре, али као је притисак у а. pulmonalis нижи од притиска у аорти десна комора почиње раније да избацује крв. Срчани циклус почиње контракцијом преткмора- систолом преткомора. Позавршетку систоле преткомора почиње систола комра и диајстола Шема 2. Промене притиска у коморама као и аорти преткомора. После систоле за време срчаног циклуса комора следи дијастолакомра. Шема 3.Шема 3. Трајање појединих фаза срчаног циклуса.Црвеном бојом је означена систола а делом диајстола. 8
  9. 9. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 6.2. 2008Табела 7. Фазе срчаног циклуса фазе систоле комора трајање фазе диајстоле комора трајањ 0,3s е 0,5s1.изоволуметријска фаза 0,03s 1.изоволуметријска релаксација 0,08sконтракција мишића коморе без семилунарни залисци затворени;промене запремине коморе; АV АV залисци затворени;залисци затворени, смањење напуна у мм комора ,семилунарни залисци затворени волумен исти притисак крви у коморама нагло пада на 0.с2.фаза наглог истискивања 0,11s 2.фаза наглог пуњења 0,11sАV залисци затворени, отварање АV залистакасемилунарни залисци отворени, крв из преткомора улази укрв улази у а. pulmonalis и комореаорту3.фаза редукционофг 0,14s 3.фаза редукционог пуњења 0,2sистискивања крв споро утиче из преткомора удодатномконтракцијом крв се коморе, АV залисци отворени,истискује у коморе семилунарни залисци затворени.4.протодијастола 0,02s 4.диајстола 0,10sмишићи комора су поклапа се са систоломконтрахоовани; крв из комора преткомора. У коморе долазине тече; семилунарни залисци јос додатних 30% дијастолногсу и даље отворени; АV волумена.залисци затворени Слика 8. Ток кретања крви у срчаном циклусу. Код повећања срчане фреквенце, скраћује се срчани циклус и то на рачун дијастоле. Срце се исхрањује за време дијастоле. те се њеним скраћењем компромитује снабдевање срчаног мишића крвљу. Систолни волумен-количина крви које лева комора убаци у циркулацију у топку сваке систоле-75 ml ml. Минутни волумен срца је количина крви коју лева комора избаци у аорту за 1 минут и једнака јепроизводу фреквенце иударног волумена. То је истовремено и укупни проток крви кроз циркулацију утоку једног минута. Минутни волумен срца је за око 10% већи код мушкарацанего код жена. Зависи од телесне масе и телесне висине и може се изразити наповршину тела.Срчани индекс је количина крви коју срце испумпа за 1мин/m2 површине телаи износи око 3 литара. 9
  10. 10. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 6.2. 2008Волумен крви у срцу на крају диајстоле комора је око 130 ml, а собзиром да сеу аорту убаци у току систоле око ml, на крајуу сисистоле у левој коморизаостане окок 50-60 ml крви. Функционалана способност срца као пумпе процењује се на основу вредностиејекционе фракције.Ејекциона фракција је проценат крви кој се из леве коморе истисне у аорту одукупног волумена који се налази у њој. Нормално за лево срце је преко50%.Срчану активност прате електричне, механичке и звучне појаве. Електричне појаве настају као последица ширења акционог потенцијала сасрца на површину тела. Мере се елктрокардиографијм-ЕКG. Механичке појаве су контракције срца и ротација срца око уздужне итрансферзалне осовине.Ictus cordis- удар срчаног врха о зид грудног коша.Звучни феномени настају као последица функције срчаних залистака.Прилком затварања залистака долоаз до њихове вибрације и вибрације крвикоја их окружује. Звук кој при том настаје шири се у свим смеровима погрудном кошу. Звучне појаве се називају срчани тонови. Има их 4. најбитнијису први и други срчани тон. Први срччни тон настаје на почетку систолезатварањем AV залистака. Други тон настаје на почетку дијастоле коморазатварањем семилунарних залистака. Први тон ј ејачи, дужи и мање ограничену односу на други тон.Кретање крви кроз крвне судовеСа променом дијаметра и дебљине зидова крвних судова у појединимсегментима циркулације мења се и брзина протицања крви у тим сегментима.Укупни волумен крви који протекне у јединици времена кроз разне деловециркулаторног система се не мења-једнак је минутном волумену.Брзина кретања крви је обрнуто пропорционална површини попречног пресекаодређеног нивоа циркулације при минутном волумену од 5,4l. Брзина кретањакрви у VCI је већа од брзине кретања крви у VCS jер се са њом кеће 2/3минутног волумена.Закни хемодинамикеТок течности кроз крвне судове уз одређени волумен одређују две силе: ∆ 1. Разлика у притисцима на крајевима суда ( перфузиони притисак) -∆ P 2. Отпор –R ( настаје услед трења крви и суда као и услед вискозности саме крви)Притиск је сила којом крв делује на јединицу површине зида крвног суда а уартеријама и сила којом крвни суд делује на крв. Притисак у аорти јеоко100mmHg a у десној преткомори је 0 mmHg, тако да је притисак усистемској циркулацији 100mmHg.Што је већи отпор кретању крви то крв спорије тече кроз крвни суд. Највећиотпор је у нивоу прекапиларних сфинктера и артериола (50% укупногпериферног отпора), затим kaпилара (20%), вена и великих артерија (по 10%).Величина отпора зависи и од начина на који су повезани крвни судови тј како сегранају. Ако су повезани серијски укупни отпор је : R = R1 +R2 +R3ако су везани паралелно укупни отпор је : R = 1/(1/R1 +1/R2 +1/R3) 10
  11. 11. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 6.2. 2008Проток (Q) је однос између перфузионог притиска и отпора. ∆ Q=∆ P/ Rи представља количину крви која у јединици времена протекне кроз једанкрвни суд или једно ткиво. Изражава се у ml/min. У стањима мировања укупни проток износи 5l и назива се минутни волуменсрца.Линеарна брзина крви је пут који пређе јена честица крви или један сегменткрви у јединици времена (cm/s).V=Q/r2πКрв се у крвним судовима може кретати на два начина:1. ламинарно и2. турбулентноЛаминарни ток крви подразумева да се крв у суду креће по слојевима: слојевиклизе један преко другог. Трење је највеће уз зид крвног суда а најмање уцентру крвног суда, тако да гледано из профила ток крви има параболичнипрофил. Ово је нормални ток крви. Слика 9. Турнулентни ток крви Уколико крв почне да се креће превеликом брзином настају вртлози –крв се креће турбулентно.Слика 9. Ламинарни и турбулентни токОвакво кретање се јавња : • на месту сужења артерија • на месту гранања великих артеријаТо су уједно и критична места за настанак тромба.Меру тенденције ка настанку турбулентног тока одређује тзв. Рејнолдовброј: Re=ρvr/η ρ ηρ-густина крви, v-брзина крви, r-дијаметар суда, η-вискозност крви. Ако је Re преко 200-400 турбуленција се јавља на месту гранања крвног суда.Ако је преко 2000 јавља се и у првим глатким крвним судовима. У стањима анемје због смањене вискозности крви може да се јавитурбуленција што је разлог појави срчаних шумова.Средња брзина кретања крви у крвним судовим а подлеже Хаген-Поазејевомзакону:Q=∆ Pr4π/8lη ∆кој се добија комбиновањем израза V=Q/r2π и V=∆ Pr2/8lη(l-дужина крвног суда)Критични притисак затварања је минимални притисак крви при коме сезауставља проток крви кроз артериоле и метартериоле. Његов настанак се 11
  12. 12. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 6.2. 2008објашњава Лапласовм законом: сила која тежи да истегне мишићна влакна узиду крвног суда пропорционална је производу промера крвног суда и притиска:F=dP.Велчина критичног притиска затварања зависи и од тонуса SY. Стимулација SYповећава критични притисак за 70-100mmHg.Промена кинетичке у потенцијалну енергију (кинетичка енергија крви избаченеиз комора претвара се у потенцијалну енергију растезања зидова крвних судовада би се она затим у фази диајстоле комора претворила у кинетичку енергијукретања крви у крвним судовима). Брзина кретања крви се смањује сасмањењем диајметра. Најспорија је у нивоу капилара што је неопходно заразмену гасова и супстанци.Кретање крви у венамаКрв се у венама креће спорије него у артеријама а то кретање је условљено: • потисном и усисном силом срца • силом земљине теже • екстравенским мишићним пумпама (плантарна, пумпа листова ногу, бедрена пумпа, абдоминална и торакална)Растегљивост и пропустљивост крвних судоваРастегљивост крвног суда је пораст волумена суда у односу на почетниволумен при повећању притиска за 1mmHg.Пропустљивост крвних судова је мера укупне количине крви која се можесместити у одређеном подручју циркулације при порасту притиска за сваки1mmHg..Пропустљивост није у корелацији са растегљивошћу.Венски судови имају 8 пута већу растегљивост од артерија и 3 пута већиволумен. Нормално у артеријском систему налази се око 750ml крви а у венском2500ml. То је стога што сваку артерију прате 2 вене и свака вена је за око 50%већег волумена од артерије- компензација за грађу зида венског суда кој јемање растегљив.Пулс претставља осцилацију зидова артеријског судовног система које настајукао последица срчане активности. Пулсни притисак је нормално 120/80mmHg.На њега утичу: ударни волумен, попустљивост артеријског стабла, срчанафреквенца, промене периферног отпора, повећан венски прилив).РЕГУЛАЦИЈА РАДА СРЦАМинутни волумен срца више расте од ударног волумена. Регулација рада срцадата је у табели 8.Табела 8. Регулација рада срца1.АУТОРЕГУЛАЦИЈА 2. ЕКСТРАКАРДИЈАЛНИ РЕГУЛАТОРНИ ФАКТОРИ:•ХЕТЕРОМЕТРИЈСКА (ФРЕНК- НЕРВНИ ( PSY-не делује у коморамас, SY) •ХУМОРАЛНИ:СТАРЛИНГОВ ЗАКОН) PSY Десни вагус- SA чвор и преткоморе АДРЕНАЛИН Леви вагус- AV чвор ТИРОКСИН Ефекти : ГЛУКАГОН негативно ЈОНИ -Хронотропно дејство (смањење (НАТРИЈУМ, фреквенце) КАЛИЈУМ, КАЛЦИЈУМ)- -Инотропно (смањење снаге 20%) преко промене 12
  13. 13. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 6.2. 2008 -Дромотропно (смањење преко промене проводљивости) амплитуде -Батмотропно (смањење раздражљивости акционог потенцијала•ХОМОМЕТРИЈСКА (пораст SYминутног волумена, иста дужина Ефекти:Мм и пораст фреквенце-до Позитивно150/мин) +Хронотропно дејство (повећање*Даљи пораст срчане феквенце на фреквенце до 300/мин)250-350/мин условљен је +Инотропно (повећање снаге за 100%)симпатичком стимулацијом. +Дромотропно (повећање проводљивости) +Батмотропно (повећање раздражљивости)У миру и у сну израженији је тонус вагуса. У напору је изражениј тонуссимпатикуса.Велико повећање К+ у ЕЦТ (преко 4mmol/l) доводи до застоја срца у дијастоли.Велико повећање Са++ у ЕЦТ (преко 2,5mmol/l) доводи до застоја срца усистоли.Повећање температуре за сваки Целзијусов степен доводи до повећањафреквенце за 10-15 /мин. Брадикардија је успорење рада срца тј смањење срчане фреквенце испод60/мин. Тахикардија је повећање срчане фреквенце уз нормалан ритам срца.Може бити коморска (160-250/мин) или преткоморска (120-220/мин).Регулација минутног волумена срца се остварује регулацијом венскогприлива и рада срчаног мишића. Срце нормално ради само са 25% капацитета.Остало је срчана резерва која се активира у случају повећања венског приливаили при напору. У миру се регулација остварује аутоматски а при напору узучешће нервних (симпатикуса који повећава радну способност срца и повећававенски прилив) и хуморалних фактора (хистамина,брадикинина, аденозина).Регулација циркулацијеЛокални, системски и општи фактори регулишу циркулацију и проток крвикроз крвне судове. Величина протока се регулише променом дијаметра крвнихсудова ( углавном артериоле и венуле), срчане фреквенце и минутног волуменасрца. Табела 9.Табела 9. Механизми регулације циркулацијеАУТОРЕГУЛАЦИЈА НЕРВНА РЕГУЛАЦИЈА ХУМОРАЛНАкраткорочна преко вазомоторног центра у алдостерон(О2, СО2, млечна киселина, аденозин, продуженој мождини и пунсу норадереналинАДП, АТП, хистамин, К+, H+) адреналин тироксиндугорочна ретикуларна формација мезенцефалона вазодилататорни-промена покретљивости ткива и диенцефалона пептиди(промена лумена крвних (брадикинин)судова,промена броја крвних судова) хипоталамус-развој колатералне циркуулације (стимулација задњег дела –(ангиогенетски фактори: хипербарични ексцитација, предњег дела-инхибицијакисеоник, фактори раста, инсулин, и дилатација) 13
  14. 14. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 6.2. 2008кисеоник, фактори раста, инсулин, моторна кораренин-ангиотензински систем, (преко задњег дела хипоталамуса иалдостерон) директно преко адренергичких влакана) рефлексна регулација (барорецептори, хеморецептори, рецептори десне преткоморе, аксон рефлекс)ради на волумену од 5 l и на 15l делује брзо и краткомеђућелијске течности и притиску од80-170 mmHgКолатерална циркулација (побочна циркулација) се активира кад је крвнисуд зачепљен.Крвни притисак је сила којом крв делује на јединицу површине зида крвногсуда и једнак ј е производу минутнг волумена и периферног отпора. Неки одважних притисака су: • артеријски крвни притисак • средњи артеријски крвни притисак • системски крвни притисак (средњи циркулацијски) • венски притисак • притисак у посебни м подручјима циркулације (плућа)Централни венски притисак је притисак у нивоу десне преткоморе.Регулација крвног притиска:Регулација крвног притиска остварује се углавном на нивоу артериола.Може бити: 1. НЕРВНА : • Барорецепторски механизам (60-200mm Hg) • Хеморецепторски механизам (40-100 mm Hg) • Исхемијска реакција (CNS-a 15-50 mm Hg) 2. ХУМОРАЛНА 3. АТОРЕГУЛАЦИЈА • Краткорочна (померање течности из капилара и стрес релаксација) • Дугорочна (алдостерон, ренин-ангиотнзин систем, кинин, каликреин, PGE 2 i PGF 2Ь, ADH, адреналин и норадреналин, бубрези)Валсалвин маневар –форсираном експирацијом кроз затворен или сужен глотисдолази до рефлексне брадикардије. У његов механизам настанка укључени субарорецептори.Фетално срцеЗа време феталног периода плућа не врше размену гасова тако да сециркулација крви одвија на другачији начин него код одраслог. Између леве идесне преткоморе постоји отвор који се затвара по рођењу са првим удахом-foramen ovale. Крв коаја доспе у десну преткомору иде у десну комору али и улеву преткомору преко овог отвора. Крв из десне коморе одлази у плућнуартерију, а из ње у аорту преко посебног каналића-ductus arteriovenozus-a. Овајканалић облитерише (затвори се и постане фиброзна врпца) после рођења.Остали редослед кретања крви у феталном срцу је исти као код одраслог.Фетална крв се не оксигенише у фетални плућима већ ту функцију вршиплацента. Слика 10. 14
  15. 15. АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Handout 6.2. 2008 Слика 10. Фетална циркулација 15

×