1.
КРВ И ЛИМФА
ТЕЛЕСНЕ ТЕЧНОСТИ
Систем органа за циркулацију
чине:
- Крв, срце и крвни судови
- Лимфа, лимфни судови и лимфне
жлезде

2.
Улоге крви
• Респираторна улога (улога у дисању)-преноси кисеоник од
плућа до ткива, а угљен-диоксид од ткива до плућа
• Нутритивна улога (улога у исхрани)-преноси хранљиве
материје до свих ћелија организма
• Екскреторна улога (улога у излучивању)-штетне материје
доспевају у крв, па путем крви преко органа за излучивање у
спољашњу средину
• Заштитна улога – бела крвна зрнца у крви врше
уништавање страних честица или стварају антитела против
узрочника болести
• Транспортна улога – преноси хормоне, ензиме, витамине
• Терморегулациона улога – учествује у одржавању сталне
телесне температуре

3.
ТЕЛЕСНЕ ТЕЧНОСТИ – КРВ И ЛИФА
• Крв и лимфа су најсложеније телесне течности.
 Крв и лимфу имају сви кичмењаци.

4.
КРВ
• Телесна течност (течно везивно ткиво) која се креће кроз систем
крвних судова човека. Просечна количина крви је око 7% телесне
масе или око 5 литара. Смањење запремине крви може доћи услед
крварења, повраћања, опекотина...Повећање запремине крви у
телу јавља се услед физичког напора, повећаног уноса течности, у
трудноћи итд.
• Крв је вискозна течност црвене боје. Артеријска крв је светло
црвене боје због присуства кисеоника, а венска крв је нешто
тамније црвене боје јер она носи крв без кисеоника.
• Крв се састоји од течног дела – КРВНА ПЛАЗМА (60% укупне крви)
и УОБЛИЧЕНИХ КРВНИХ ЕЛЕМЕНАТА - КРВНЕ ЋЕЛИЈЕ којих има
око 40%. Крвне ћелије настају у коштаној сржи и у њих спадају:
еритроцити (црвена крвна зрнца), леукоцити (бела крвна зрнца)
и тромбоцити (крвне плочице).

5.
Крвна плазма
• Крвна плазма је течни део крви и представља водени раствор
органских (протеини, липиди, шећери) и неорганских (минералне
соли натријума, калијума, бикарбонати, фосфати) материја. Вода
чини око 92% , протеини око 7% и осталих материја 1-2%.
Најзаступљенија со је натријум-хлорид чија је најважнија улога
регулација притиска честица растворених у крви које се стално
крећу.

6.
ЕРИТРОЦИТИ (ЦРВЕНА КРВНА ЗРНЦА) ,RBC
• То су најбројнији елементи крви.
Немају једро.Облика су биконкавног
диска, пресеку личе на “пишкоту”.
• Овакав облик им омогућава кретање
кроз врло уске крвне судове а да
притом не дође до прскања мембране.
• Стварају се и сазревају у коштаној сржи
и за то је потребно присуство
различитих елемената (гвожђе,
бакар,кобалт витамин Б12, фолна
киселина, витамин Ц итд.)
• Нормалан број еритроцита у крви је
4,5-5 x 10¹² у литри крви. Проценат
крви који чине еритроцити назива се
ХЕМАТОКРИТ и износи 40-45%
• Еритроцити садрже крвни пигмент,
ХЕМОГЛОБИН, који даје црвену боју. У
састав хемоглобина улази гвожђе.
Количина хемоглобина је различита
код мушкараца и жена.
мушкарци: 140-160g/L
жене: 120-140g/L krvi
• Улога еритроцита је транспорт
кисеоника од плућа до ткива и
транспорт угљен-диоксида од ткива до
плућа. Остварује се захваљујући
хемоглобину.
• Кисеоник се везује за гвожђе и настаје
ОКСИХЕМОГЛОБИН. Веза између
кисеоника и гвожђа је лабава, па се
кисеоник лако ослобађа у ткива, а
угљен-диоксид се веже за гвожђе и
преноси у плућа да би се избацио у
спољашњу средину.
• Животни век еритроцита је 120 дана,
Већином се распадају у слезини и
делом у јетри. Прскањем се ослобађа
хемоглобин који се разграђује на
гвожђе и билирубин, Билирубин се
путем жучи избацује из организма.

7.
ЕРИТРОЦИТИ

8.
• То су безбојне крвне ћелије са једром, што
их разликује од еритроцита. Могу да мењају
облик и величину (амебоидне), самостално
се крећу за разлику од других крвних ћелија
које се пасивно крећу, ношене крвном
струјом. Непрестано настају у коштаној
сржи, слезини и лимфним жлездама.
• Нормалан број леукоцита је 5-8 x10⁹ у
литри крви,
• Има их више врста: моноцити, лимфоцити,
неутрофили, базофили и еозинофили.
• Све врсте леукоцита учествују у ОДБРАНИ
организма од узрочника болести.
• Животни век леукоцита износи 3-5 дана.
• Повећан број леукоцита, леукоцитоза ,
се јавља код инфекција
организамаповреда, крварења,
опекотина.
• Смењен број леукоцита, леукопенија,
се јавља код оштећења коштане сржи
и некада код вирусних обољења.
• Као што је већ речено, неки леукоцити
прождиру стране честице
(фагоцитоза), а неки стварају
антитела као одговор на дејство неког
штетног фактора и улога им је да их
униште.
ЛЕУКОЦИТИ (БЕЛА КРВНА ЗРНЦА), WBC

9.
ЛЕУКОЦИТИ

10.
• Нормалан број тромбоцита је 250-300 x10⁹ у
литри крви,
• Стварају се у коштаној сржи.
• Животни век им је 4-8 дана након чега се
разграђују у слезини
• Имају улогу у заустављању крварења после
повреда тачније у згрушавању (коагулацији
крви)
• Коагулација је сложен ензимски процес. У
крви постоје материје које спречавају да
дође до коагулације у крвним судовима, али
и фактори коагулације, који се активирају
када дође до повреде крвног суда и
истицања крви. Сви ови фактори се у крви
налазе у стању равнотеже.. Постоји око 10
фактора коагулације који су некативни, а
активирају се када је потребно да се спречи
истицање крви. (протромбин, тромбин,
фибриноген, фибрин...)
ТРОМБОЦИТИ (КРВНЕ ПЛОЧИЦЕ), РLT

11.
• То је безбојна течност која је по саставу
сличана крвној плазми. Садржи леукоците.
Чини око 25% масе човека.
• ЛИМФНИ СИСТЕМ је додатни пут којим
којим течност у организму може отицати из
међућелијског простора у крв. Чини га
посебан систем канала и лимфне жлезде. У
њима настају бела крвна зрнца, лимфоцити.
• Преноси из ткива већи део течности коју
капилари не могу да прихвате.
• Лимфни судови могу да преносе: протеине,
липиде, бактерије итд, захваљујући грађи
њиховог зида.
• У лимфи се налазе највише протеини који
потичу из циркулације (и то албумини). У
два литра лимфе колико се ствара дневно у
организму човека налази се око 100 грама
протеина албумина.
• Пропустљивост зида лимфних капилара је
знатно већи од пропустљивости крвних
капилара.
• Састав лимфе једнак је саставу
међућелијске течности оног дела тела из
којег лимфа отиче.
ЛИМФА
• Лимфним судовима лимфа отиче у
венски систем а затим у срце.
• Уз лимфне судове налазе се и лимфни
чворови, тј. ЛИМФНЕ ЖЛЕЗДЕ.
• Лимфно ткиво смештено је у лимфним
чворовима, али и у слезини, костној
сржи.
• Распоређено је у организму тако да може
да “пресретне” микрорганизме који су
продрли у тело, и на тај начин НЕ
ДОЗВОЛЕ да се они сувише прошире.

12.
Наредни слајдови су за оне који желе да знају више

13.
КРВНЕ ГРУПЕ
• Разликујемо 4 основне крвне
групе: А, Б, АБ и О. Подела је
извршена на основу супстанци које
се налазе у еритроцитима и
плазми.
• У еритроцитима се налазе
АГЛУТИНОГЕНИ А или Б. То су
антигени. Еритроцит може да
садржи: Антиген А, антиген Б, оба
или ниједан.
• У крвној плазми се налази протеин
АГЛУТИНИН, који представља
антитело. У плазми може да се
нађе само АНТИ А, АНТИ Б, и један
и други или ниједан.
Крвна група Еритроцити -
антиген
Крвна плазма-
антитело
А Ag A At anti B
В Ag B At anti A
АБ Ag A и B /
О / At anti A и anti B

14.
ИМУНИ ОДГОВОР