4. • Hromatin se uočava u interfaznom jedru.
• On je u obliku hromatinskih vlakana koja se,
kada se obrade određenim enzimima, vide kao
niska perli.
• Tokom ćelijske deobe dolazi do kondezovanja
hromatinskih vlakana tako da ona postaju
samostalna telašca – hromozomi.
• Naziv hromatina (hromozoma) potiče od grčke
reči chromos što znači boja, odnosno, lepo se
boji određenim baznim bojama.
5. • Hromatin se sastoji od:
• DNK,
• male količine RNK i
• dve vrste proteina:
-histona i
-nehistonskih proteina.
6. Heterohromatin i euhromatin
• Prema jačini bojenja razlikuju se dve vrste hromatina:
• heterohromatin i
• euhromatin.
• Heterohromatin je kondenzovan (spiralni navoji
DNK su zbijeni) pa je zbog toga tamnije obojen, lako
se uočava u jedru i neaktivan je u transkripciji.
• Euhromatin je difuzan (rasplinut – manje su zbijeni
navoji DNK) pa je usled toga svetlije obojen i aktivan
u transkripciji.
• Ćelije koje intenzivno sintetišu neki protein imaju
malo heterohromatina, a dosta euhromatina – njihova
jedra su svetlija.
7.
8.
9. Struktura
• Na osnovu molekulske mase DNK i podatka da jedan
puni zavoj ima dužinu od 3,4 nm, lako se može
izračunati ukupna dužina ispružene dvolančane
zavojnice DNK u nekoj ćeliji.
• Tako, ukupna dužina dvolančene DNK u jednoj ćeliji
čoveka iznosi oko 2 m. Treba imati u vidu da je prečnik
tipične ćelije oko 20 μm, a njenog jedra 5-10 μm.
• Navedeni primeri jasno ukazuju da DNK mora biti
veoma čvrsto upakovana da bi se uopšte mogla
smestiti u ćeliju.
• To podrazumeva da, pored sekundarne strukture,
postoje i drugi nivoi organizacije DNK.
• I, zaista, u svim ćelijama DNK je superspiralizovana,
10.
11. • U svim ćelijama DNK se nalazi u
hromozomima koji se pojavljuju u jedru
neposredno pre i za vreme ćelijske
deobe.
• U periodu između dve deobe (u interfazi)
hromozomski materijal je raspoređen po
celom jedru kao difuzna masa i naziva se
hromatin.
• Hromatin(obrađen nekim enzimima) se
pod mikroskopom može videti kao tanka
nit na kojoj su nanizane perle.
• Tanka nit je DNK, a perle su
12. • Pakovanjem u nukleozome, DNK se prividno skraćuje
oko 7 puta, ali to, još uvek, nije dovoljno za smeštanje
DNK u jedro.
• Ta činjenica ukazuje na postojanje dodatnih nivoa
spiralizacije DNK, kao što su solenoidne strukture,
petlje, trake.
13. Struktura DNK u hromatinu
• U prirodi, DNK može
formirati tri strukture, A–,
B– i Z–DNK.
• A– i B–DNK su vrlo
slične, formirajući desne
helikse, dok je Z–DNK
ima obrnuto usmerenu
spiralu (na levo), sa cik-
cak fosfatima u kičmi.
• Za Z–DNK se misli da
igra određenu ulogu u
strukturiranju hromatina i
transkripciji zbog
