Варење хране
• Варење хране може
бити хемијско и
механичко.
• Ензими убрзавају
хемијске реакције.
Систем органа за варење код бескичмењака
• Сунђери и дупљари
немају органе за варење.
• Сунђери поседују поре
кроз које улази вода
доносећи хранљиве
честице.
• Дупљару имају цревну
дупљу у коју уносе свој
плен.
Систем органа за варење код кичмењака
• Органи за варење су
различито грађени
код различитих
група кичмењака.
• Већина група
поседује зубе у
вилици.
• Птице имају кљун.
• Језик се јавља код
већине кичмењака
(код риба је слабије
развијен).
• Рибе немају
пљувачне жлезде.
• Птице имају проширење једњака – вољку и желудац
из два дела (један део лучи ензиме а други је
изразито мишићав – бубац).
• Код птица постоје два слепа црева.
• Гуштерача производи ензиме, а јетра жуч.
• У танком цреву се налазе жлезде које стварају ензиме
за варење. Вољка
Бубац
Жлездани желудац
• Црева биљоједа су дужа у односу на црева
месоједа.
• У дебело црево доспевају несварени остаци
хране. Осим тога, упија воду и соли и витамине
које из хране синтетишу бактерије.
• У дебелом цреву настаје измет.
• Задњи део дебелог црева је задње црево које се
завршава аналним отвором.
• Клоака – задњи део црева у који се изливају
продукти органа за варење, излучивање,
размножавање. Налази се код птица,
гмизаваца, неких водоземаца.
Клоака
Систем органа за дисање
• Многи бескичмењаци обављају размену гасова
преко површине тела (нпр.црви).
• Код сунђера свака ћелија дише засебно.
• Мекушаци имају посебан кожни набор –
плашт. Између плашта и тела се налази
плаштана дупља у којој су органи за дисање
(шкрге или плућа) као и анални отвор, изводи
органа за излучивање и размножавање.
• Водени бескичмењаци
дишу шкргама
(шкољке, пужеви итд.).
• Инсекти и стоноге
дишу цевчицама
трахејама.
• Код бодљокожаца се
налазе шкрге, али они
могу дисати и воденим
ножицама.
Трахеје
• Водени кичмењаци
дишу шкргма, као
и ларве жаба
(пуноглавци).
• Копнени кичмењаци
(гмизавци, птице и
сисари) дишу
плућима.