SlideShare une entreprise Scribd logo
1  sur  108
Télécharger pour lire hors ligne
УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ
ФАКУЛТЕТ ЗА ЕКОНОМИЈУ, ФИНАНСИЈЕ И АДМИНИСТРАЦИЈУ




                 МИЛОЉУБ АЛБИЈАНИЋ




        ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР
   КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ
ПРЕДГОВОР




       Пред читаоцем се налази изузетно занимљива студија чији је аутор, Ми-
лољуб Албијанић, завршио мастер студије на Факултету за економију, финан-
сије и администрацију. Рад који је пред Вама је његов завршни рад на мастер
програму: мастер теза коју је он веома успешно одбранио пред комисијом у
саставу проф. др Рефик Шећибовић, проф. др Бранислав Машић и доц. др Ана
С. Трбовић.
       Као што ће читаоц имати прилике да се увери, ова студија се бави изу-
зетно значајном темом која је за будућност Србије од виталне важности. Ми
већ озбиљно каснимо у коришћењу знања као компаративне предности и по-
следњи је тренутак да се озбиљније приђе овој области која не даје брзе али
зато даје најквалитетније ефекте будућем развоју привреде и друштва. Поред
анализе, аутор даје и низ корисних сугестија како би се знање у будуће ствар-
но користило као компаративна предност.
       Редакциони одбор ФЕФА едиције „Студије и истраживања“ оценио је
да се ради о врло квалитетном раду и да је у интересу ФЕФА и шире научне и
стручне јавности да се рад објави у оквиру едиције и тиме буде доступан широј
стручној, научној и осталој заинтересованој јавности. ФЕФА је, са своје стране,
посвећена стратешкој оријентацији да помогне у побољшавању конкурентске
позиције Србије а, у оквиру тога, посебно да допринесе у истраживањима која
у први план стављају образовање као извор конкурентске предности.
       Са задовољством констатујемо да је рад Милољуба Албијанића прва
мастер теза која се појављује у оквиру ове едиције. Обзиром на квалитет студе-
ната на мастер студијама сигурни смо да неће бити последња. ФЕФА ће и убу-
дуће овим путем стављати на увид јавности најбоље радове наших најбољих
студената.
                                                     У име редакционог одбора
                                                  Проф. др Михаило Црнобрња
                                                    Директор ФЕФА Института
САДРЖАЈ




ПРЕДГОВОР ............................................................................................................................2
САЖЕТАК .................................................................................................................................5
    Знање као извор конкурентске предности .....................................................................5
ABSTRACT ...............................................................................................................................6
    Miloljub Albijanic: Knowledge as a Source of Competitive Advantage .....................6
УВОД .........................................................................................................................................7
1. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ .........................................................................................9
      1.1. Глобализација ..........................................................................................................................9
      1.2 Информационе технологије .......................................................................................... 12
      1.3 Знање у савременој привреди ..................................................................................... 16
2. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА ................................................................. 19
     2.1. Глобални индекс конкурентности............................................................................ 20
     2.1.1. Дванаест параметара конкурентности .............................................................. 21
     2.2. Корелација између улагања у образовање и БДП–а ...................................... 26
     2.2.1. Улагање у образовање у земљама OECD ......................................................... 27
     2.2.2. Корелација: улагање у образовање – БДП ..................................................... 30
     2.3. Изазови Лисабонске стратегије ................................................................................ 34
     2.4. Ирски модел .......................................................................................................................... 36
     2.4.1. Ирска оруђа за успех.................................................................................................. 37
     2.4.2. Ирски образовни систем и економија ............................................................. 39
     2.5. Кластери .................................................................................................................................. 43
3. ЕКОНОМИЈА ЗНАЊА ................................................................................................... 48
     3.1. Људски капитал као основа интелектуалног капитала ............................... 48
     3.1.1. Привлачење људског капитала............................................................................... 49
     3.1.2. Развој људског капитала............................................................................................. 49
     3.1.3. Задржавање људског капитала ............................................................................... 51
     3.1.4. Социјални капитал ..................................................................................................... 52
     3.1.5. Култура наклоњена знању..................................................................................... 53
     3.2. Организација која учи ...................................................................................................... 53
     3.2.1. Иновације и неговање предузетништва ........................................................ 56
     3.3. Mенаџмент знања............................................................................................................... 58
     3.3.1. Животни циклус менаџмента знања ............................................................... 60
     3.3.2. Креирање ризнице знања ...................................................................................... 62
                                                                           3
САДРЖАЈ

4. ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЈАЧАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА И ЗНАЊА ....................... 64
      4.1. Информационе технологије и конкурентска предност................................ 64
      4.1.1. Технологија и структура привредне гране................................................... 66
      4.1.2. Конкурисање у ери информатике ......................................................................... 67
      4.2. Високо образовање............................................................................................................ 70
      4.2.1. Болоњски процес......................................................................................................... 72
5. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТ ........................... 75
     5.1. Србија и Глобални индекс конкурентности ........................................................ 75
     5.1.1. Стање образовања у Србији ...................................................................................... 75
     5.1.2. Конкурентност српске привреде ........................................................................... 87
     5.1.3. Побољшање конкурентности српске привреде ............................................ 95
ЗАКЉУЧАК .......................................................................................................................... 98
БИБЛИОГРАФИЈА............................................................................................................100
    Интернет адресе:.......................................................................................................................104
СПИСАК СЛИКА ...............................................................................................................106
СПИСАК ГРАФИКОНА ....................................................................................................107
СПИСАК ТАБЕЛА .............................................................................................................108




                                                                      4
САЖЕТАК




      Знање као извор конкурентске предности

      Рад обрађује следеће целине: питање глобализације и знања, проблем
конкурентске предности нација, економију знања, технологију за јачање људ-
ског капитала и знања, и питање образовања у Србији и глобалну конкурент-
ност.
      Глобализација је довела до ширења знања и могућности да се преноше-
ње знања данас обави веома брзо путем информационих и комуникационих
технологија у било ком делу света. Овaj процес даје прилику за развој како
богатим земљама тако и земљама у развоју.
      Анализа глобалног индекса конкурентности указује на то да је шест од
дванаест параметара непосредно или посредно повезано са знањем и образо-
вањем. Корелација између улагања у образовање и БДП-а показује да земље
које више улажу у образовање имају већи БДП. Такође, земље које имају већи
БДП издвајају већи проценат за образовање. Поред већег улагања у образо-
вање развијене земље повећавају своја улагања у истраживање и науку и тако
стичу конкурентску предност.
      Економија знања намеће и нове дисциплине у економској науци. Огро-
мна количина информација и знања концентрисана је у компанијама. Свака
команија, у данашње време, прикупља и развија знање, и представља органи-
зацију која учи. Зато се развија нова дисциплина – менаџмент знања.
      Технологија је главни инструмент у подстицању развоја економије зна-
ња. Код равијених држава развијено високо образовање, висока технологија
и значајно учешће научних истраживања у БДП-у представљају основ за ства-
рање конкурентске предности.
      Србија се налази у процесу транзиције. Од 2000. године бележи раст
БДП-а, али не и раст учешћа издвајања за образовање у БДП-у. Глобални ин-
декс конкурентности показује слабости Србије у појединим секторима. Бу-
дући да има скромне ресурсе Србија мора снажно да развија сектор услуга, и
кроз улагања у образовање повећа своју конкурентност. Осмишљено улагање
у образовање и знање је развојна шанса Србије, и то посебно у средње стручно
и високо образовање.
      Кључне речи: знање, образовање, глобални индекс конкуретности,
БДП, Ирска, Србија, иновације, конкурентска предност, менаџмент знања, ин-
формационе технологије.


                                       5
ABSTRACT




      Miloljub Albijanic: Knowledge as a Source of Competitive Advantage
       The thesis covers the following chapters: the issue of globalisation and knowl-
edge, problem of competitive advantage of nations, knowledge based economy, tech-
nology for strengthening of human capital and knowledge, and the question of edu-
cation in Serbia and global competitiveness.
       Globalisation has led to a widening of knowledge and to current opportunities
that enable transfer of knowledge to be made very quickly through information and
communication technologies in any part of the world. This process offers a chance
for devclopment for both rich and underdeveloped countries.
       Analysis of Global Competitiveness Index – GCI indicates that six out of twelve
parameters are directly or indirectly related to knowledge and education. A corre-
lation between investment into education and GDP level clearly demonstrates that
countries that invest more in education have higher GDP. At the same time countries
with higher level of GDP allocate higher percentage of GDP for education. Addition-
ally to higher investment in education developed countries increase their invest-
ments in research and science and in that way they attain competitive advantage.
       Knowledge based economy has created a new discipline of economics. Vast
quantity of information and knowledge has been concentrated in companies. Now-
adays, each company collects and develops knowledge, and represents a learning
organisation. It is for this reason that a new discipline has been developed – knowl-
edge management.
        Technology has been a main instrument in encouraging the development of
knowledge based economy. Developed countries are characterised by a developed
system of higher education, high technologies, and signi icant level of scienti ic re-
search in the structure of GDP. All of these elements have been a basis of their com-
petitive advantage.
       Serbia has been a transition country. Since 2000 she has experienced a GDP
growth, which has not been followed by the rise of percentage given for education in
GDP. Global Competitiveness Index indicates weak points of Serbia in certain sectors.
Since she has had a limited resources Serbia needs to decisively develop the sector of
services, but also to increase its competitiveness through investments into education.
A well planned investment into education and knowledge is a developmental chance
for Serbia, particularly in the ield of vocational education and higher education.
       Key words: knowledge, education, Global Competitiveness Index, GDP, Ire-
land, Serbia, innovations, competitive advantage, management of knowledge, infor-
mation technologies.

                                       6
УВОД




       Економија изучава како друштво користи ресурсе да би се произвела
добра и расподелила различитим људима. Циљ научних истраживања је по-
бољшање услова живота људи у њиховом свакодневном животу. Друштво
мора наћи правилну равнотежу између правила тржишта и државног социјал-
ног програма. Економска наука има важан утицај за стварање просперитетног
и праведног друштва.
       У класичној економији три основна фактора производње су земља, рад
и капитал. Знање је, данас, постало кључни ресурс. Знање је уверење које по-
бољшава успех и живот људи. Економска наука постаје економија знања. Так-
вом развоју је допринела и друга индустријска револуција која снажно утиче
на повећање продуктивности рада.
       Тема „Знање као извор конкурентске предности“ обједињава две најак-
туелније теме економске науке. То су знање и конкурентност. Стратегијски
менаџмент је у могућности да ове две теме обједини и учини их ефективним.
Знање, на први поглед, делује као исувише широк и неухватљив појам. Када се
посматра образовни процес и стварање знања, знање повеже са економијом
и посматра како се знање користи и развија, у једној компанији, онда је јасно
да се знање може структуирати и као такво ваљано користити за добробит и
бољи живот људи. При обради ове теме снажан утицај имала је Раселова твр-
дња „знање је истинито уверење“.11
       Конкурентност је „топ” тема данашње економске науке. Мајкл Е. Портер је
развио теорију конкурентности која је широко прихваћена у свету. Ланац вред-
ности или „дијамант“ конкурентске предности омогућава да свака компанија или
држава сагледа могућности своје конкурентске предности. Посебно је занимљиво
посматрати како знање утиче на ланац вредности или прожима „дијамант“. Ула-
гањем у образовање бавили су се многи аутори као што је Ангел де ла Фуенте,
Педи Мекдонах и други.
       Рад је подељен у пет поглавља. Прво поглавље је уводно и бави се опш-
тим темама: глобализација, информационе технологије, знање и образовање.
Друго поглавље је посвећено питањима конкурентности држава и улагању у
образовање. Посебно су истакнути параметри, које је установио Светски еко-
номски форум за мерење глобалног индекса конкурентности. Веома је значај-
на корелација између улагања у образовање и знања и нивоа БДП земаља.

      1
      Bertrand Rasel, Ljudsko znanje. Njegov obim i granice, Nolit, Beograd 1961, стр. 179.

                                                  7
ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ

       Основна теза рада је да земље које више улажу у образовање имају већи
БДП и обрнуто. Примери који поткрепљују наведено тврђење су Ирско чудо и
Лисабонска стратегија. У раду су представљени кластери (привредни гроздо-
ви) као један од модела економског развоја.
       Знање се не развија само у оквиру образовног процеса већ и на нивоу
компанија, па је треће поглавље посвећено организацији која учи и менаџмен-
ту знања. Живимо у друштву огромне количине информација. Технологије се
убрзано развијају. Четврто поглавље се бави информацијама које пружају кон-
курентску предност али и технолошком припремљеношћу као важним еле-
ментом успешног пословања. За развој технологије посебно су важни високо
образовање, истраживање и научни рад.
       Пето поглавље посвећено је анализи образовног система и нивоу гло-
балне конкурентности Србије. Издвојено је шест параметара глобалног ин-
декса конкурентности, који су везани за знање и образовање, и дата је оцена
конкурентности Србије у том погледу.
       Основни подаци у раду су засновани на статистичким подацима и ис-
траживању научних радова из конкурентности, знања и образовања. У раду
су коришћене квалитативне и квантитативне методе прикупљања и обраде
података. Методом анализе извршено је груписање и давање значења подаци-
ма добијеним прикупљањем материјала. Код улагања у образовање одређена
је средња вредност земаља OECD и анализирана су одступања појединачних
држава. Коришћен је метод корелације између параметара. Анализа трендова
показује утицај знања на конкурентност. Та повезаност открива утицај знања
на стварање конкурентске предности држава и компанија.
       Посебну захвалност дугујем професору Небојши Савићу који ми је помо-
гао да рад буде систематичнији и квалитетнији.




                                  8
1. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ




       1.1. Глобализација

        Водећа web енциклопедија одређује глобализацију као поступак прављења
и преображаја појединих појава у глобалне. Она се описује ко поступак којим се
народи света уједињују у једно друштво и функционишу заједно. Овај поступак
је спој економских, технолошких, социокултурних и политичких снага.1
        Глобализацију света најавило је Гутенбергово откриће штампања пок-
ретним словима око 1439. године, а у правом смислу она је почела великим
географским открићима крајем XV и почетком XVI века. Португалске експеди-
ције су крајем XV века опловиле Африку и сигле до Индије, а 1500. године и до
Бразила. Тек када је шпанска експедиција предвођена Фернандом Магеланом
опловила свет 1517–1522. године доказано је и практично да је земља округла
и отворио се пут за глобализацију света. Глобализација је настављена у XVII
веку када је створена прва мултинационална холандска источноиндијска ком-
панија. Рана глобализација коју су покренула географска открића португал-
ских и шпанских морепловаца довела је убрзо до светске економске превласти
западноевропских атлантских држава, и то најпре Шпаније и Португала у XVI
веку, а затим Холандије у другој половини XVII века.
        Поморска и техничка знања, као и употреба ватреног оружја, показали
су се као довољан основ за европску економску превласт на глобалном ни-
воу. Познавање поморских путева било је тада од кључног значаја, а знање је
постало роба, посебно знање које се тицало картографије. Захваљујући упо-
треби штампе географска карта са новим подацима могла је брзо да дође у
руке помораца широм Европе.2 Током раздобља ране модерне успостављен
је, према Емануелу Волерстину, светски капиталистички систем, тј. економ-
ски поредак у коме западноевропско језгро има доминантну улогу у односу на
ближу и даљу периферију осталог дела света.
        У ужем смислу глобализација је започета индустријском револуцијом
која је почела осамдесетих година XVIII века у Великој Британији. Током XIX
века дошло је до великог пораста глобалне трговине и до доминације британ-

       1
        http://en.wikipedia.org/wiki/Globalization, скинуто 1. јуна 2008.
       3
        Danijel Dž. Borstin, Svet otkrića. Pripovest o čovekovoj potrazi za spoznajom sveta i sebe
samog, Geopoetika, Beograd 2003, str. 277-284.

                                                   9
ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ

ског царства у свету. Посебан положај Британије почивао је у првој половини
XIX века не само на њеној супериорној морнарици, већ и на инвентивности и
предузетеничким вештинама. Укидањем житних закона 1846. године Брита-
нија је отворила пут слободној трговини у свету заснованој на визији еконо-
миста Адама Смита и Давида Рикарда о неограниченом економском развоју
који је почивао на индустријализацији, конкуренцији и космополитизму.3
       Деветнаести век донео је човечанству до тада незабележени економски
раст, увођењем масовног образовања, као и увођењем обавезног основног об-
разовања у низу развијених држава. Незабележен успон светске привреде и
знања у XIX веку вишеструко је премашен у XX веку. Оксфордска историја XX
века процењује да је глобални економски раст у XX веку текао два и по пута
брже него у XIX, уз просечан реални годишњи раст БДП од 1,5%.4
       Током XX века светска економија је прошла кроз четири фазе: либе-
рално тржиште (1900–1913), аутархична економија (1914–1950), руковођено
тржиште (1950–1973), и неолиберално тржиште (од 1973. године на даље).
Глобализација се, у најужем смислу речи, догодила током раздобља руковође-
не економије и неолибералног тржишта. Економске смернице света чији су се
обриси јасно испољили од шездесетих година на даље у значајној мери су фор-
мулисане у претпоследњој години Другог светског рата. Светски глас Бретон
Вудса и хотела Маунт Вашингтон у Њу Хампширу започиње од јула 1944. го-
дине јер је ту одржана чувена конференција на којој су учествовали делегати
четрдесет пет савезничких нација, укључујући и Краљевину Југославију. Тада
су основане Светска Банка, Међународни монетарни фонд – ММФ и, убрзо за-
тим, 1947, изгласан је Општи споразум о царинама и трговини.5 Свет је био у
превирању у време одржавања конференције у Бретон Вудсу. Хитлер је издр-
жао на власти још неких десет месеци. Рат је наставио да бесни на Далеком
истоку, а Јапан се није предао још скоро тринаест месеци. Повеља Уједињених
нација уследила је после годину дана. У том контексту, привредни предвод-
ници који су се тихо окупили у овом хотелу, гледали су у будућност, са надама
у свет уједињен миром који је заснован на просперитету. Њихов циљ је био
стварање институција које би унапредиле овакву визију.
       Хенри Моргенто Млађи6, тадашњи министар финансија САД и председа-
вајући конференције, прочитао је поруку добродошлице коју је упутио пред-
седник САД Рузвелт и сам је одржао говор који је одредио тон и дух читавог
скупа. Моргенто је замислио „стварање једне динамичне светске привреде,
где ће припадници свих нација моћи да остваре своје потенцијале у миру и
да све више уживају у плодовима материјалног напретка на земљи, бескрајно
обдареној природним богатствима“. Позвао је учеснике да прихвате „основни
економски аксиом... да просперитет нема граница. То није коначна величина

        3
          Cf. Anthony Howe,„Free-Trade Cosmopolitanism in Britain, 1846-1914”, у Patrick Karl
O’Brian and Armand Clesse, Two Hegemonies. Britain 1846-1914 and the United States 1941-2001
(Aldershot: Ashgate, 2002), стр. 86-88.
         4
          Robert Skidelsky,„The Growth of a World Economy”, у: Michael Howard and Roger Louis
(eds.), The Oxford History of the Twentieth Century (Oxford: Oxford University Press, 1998), стр. 50.
         5
          Енг. General Agrement on Tariffs and Trade – GATT.
         6
          Henry Morgenthau Jr, 1891–1967. godine.

                                             10
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ

да би се могла умањити дељењем“.7 Тако је постављена једна од неколико те-
мељних претпоставки економске парадигме којим су се руководиле архитекте
система Бретон Вудс. Многе од ових претпоставки су сасвим оправдане, али су
две биле погрешне. Прва погрешна претпоставка била је да ће привредни раст
и увећана светска трговина користити свима. Друга је била да привредни раст
неће бити спутан ограничењима планете.
        Што се тиче прве претпоставке истраживачи неједнакости указивали
су годинама да се неједнакост између развијених и појединих неразвијених
земаља повећава, и да су неке земље и после Другог светског рата бележи-
ли реални пад БДП-а по глави становника. Економиста светске банке Бранко
Милановић наводи две супротне групе земаља у погледу економског раста од
1960. до 2000. године. Тако су четири земље у овом раздовљу имале више него
десетоструки раст (Тајван, Боцвана, Сингапур, Јужна Кореја), док се код пет
афричких земаља релани БДП смањио за више од трећине.8
        Што се тиче друге претпоставке светска економија је заиста порасла око
четири пута током XX века, а најимпресивније стопе раста забележене су од
1950. до 1973. када је светска економија расла просечном стопом од 3%. Ипак,
што се век више ближио крају, свест о одрживом развоју као услову за опста-
нак планете Земље и човечанства постајала је глобално све већа.
        Глобализација је уклањање баријера слободној трговини. Она може бити
снага за добробит свих у свету, а посебно сиромашних. Други талас глобализа-
ције у ужем смислу почиње да доминира током осамдесетих година двадесе-
тог века. Неколико кључних разлога је довело до тога. Технолошка револуција
која је значајно смањила цену транспорта добара и отворила врата за међу-
народну трговину услугама, нарочито у области информатике, интеграција
Кине у светску привреду и пад комунизма који је допринео бољој интеграцији
бивших комунистичких земаља у светску економију.
        У Источној Европи дошло је до огромних промена које су имале велики
утицај на Европску заједницу. Година 1989. је означила пад берлинског зида.
Према Лонгворту9 „све већом брзином и услед великог славља совјетска импе-
рија у Источној Европи је почела да се руши. Две Немачке су се убрзо уједини-
ле, а у року од две године и Совјетски Савез се распао. Распала се и Југославија.
А онда су Чеси и Словаци раскинули свој савез и кренули одвојеним путевима.
Комунизам је био побеђен. Један идеолошки систем, који је пола Европе деце-
нијама држао у ропству, изненада је ишчезао. Границе су отворене, надзор и
цензура уклоњени, поробљене нације ослобођене. Све је то било узбудљиво,
неочекивано, готово нестварно.
        Како на Истоку, тако и на Западу, овај преображај дочекан је са одуше-
вљењем, а учени људи предвиђали су ружичасту будућност том региону. Неко-
лико стручњака изразило је сумњу у вези с том великом променом“.

           7
           Џери Мандер, Едвард Голдсмит, Глобализација. Аргументи против, Clio, Београд 2003,
стр. 30.
           8
        Branko Milanović, Odvojeni svetovi. Merenje međunarodne i globlane nejednakosti, UNDP,
Beograd 2006, str. 78.
       9
        Филип Лонгворт, Стварање Источне Европе, Клио 2002, стр. 11.

                                                 11
ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ

       Међу заговорницима неолибералне међународне привреде, слободан
проток капитала, роба, услуга и (много мање, услед антиимиграционих препре-
ка) радне снаге требало би да доведе до повећања стопе раста широм света,
а нарочито сиромашних земаља. Ово предвиђање је засновано на мишљењу
да сиромашне земље нарочито добијају интеграцијом у светску привреду, јер
лакше долазе до капитала који им је преко потребан за развој и брже могу да
усвајају најновија технолошка достигнућа развијених земаља. Истина, постоје
и теорије неразвјености које истичу да земље трећег света не морају да буду
на добитку уласком у светску привреду због неравномерне интерне и глобал-
не расподеле.10
       Отварање према међународној трговини помогло је многим земљама да
остваре много бржи раст него што би оне иначе постигле. Међународна трго-
вина помаже економски развој ако извоз земље предводи њен економски раст.
Раст предвођен извозом је био кључни инструмент индустријске политике која
је обогатила велики део Азије и довела милионе људи у тим земљама до дале-
ко бољег живота него раније. Захваљујући глобализацији много људи у свету
данас живи дуже и њихов животни стандард је далеко бољи. Глобализација је
смањила осећање изолованости које је захватило велики део света у развоју и
дала многим људима у тим земљама приступ знању далеко изнад нивоа и најбо-
гатијих, у било којој земљи у свету, један век раније. Инострана помоћ, и поред
својих недостатака, ипак је донела користи милионима људи.
       Према Стиглицу11 „они који оцрњују глобализацију, сувише често пре-
виђају користи од ње. Заговорници глобализације, уколико су уопште имали,
имали су у још већој мери неизбалансиран приступ. За њих, глобализација (што
је типично везано за прихватање тријумфалног капитализма америчког стила)
– јесте прогрес, који земље у развоју морају да прихвате ако желе да се уз видне
ефекте развијају и боре против сиромаштва. Нажалост, за многе у земљама у
развоју глобализација није донела обећане економске користи. Растућа подела
на оне који имају и оне који немају, повећала је у трећем свету број страшно си-
ромашних – који су за живот имали мање од једног долара дневно“.



       1.2 Информационе технологије

      Информациона револуција означава се и као „друга” или „трећа индус-
тријска револуција”. На основу конкретног технолошког открића (микрочип,
рачунар) као и претходне технолошке револуције (машина за штампу, парна
машина, атомска енергија), информациона револуција представља искорак
у развоју производних снага друштва, који води вишеструком повећању про-
дуктивности рада. Она представља утицај информационих технологија на
све сфере људског деловања. Помислите само колико је продуктивнији један

       10
           За преглед теорија неразвијености видети: Ted Lewellen, Dependency and Development.
An Introduction to the Third World, London: Bergin and Garvey, 1995, стр. 49-70.
        11
          Džozef E. Stiglic, Protivrečnosti globalizacije, SBM-x, Beograd 2004. godine, str. 19.

                                           12
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ

рачуновођа откад користи савремени софтвер за рад. Брз развој дигиталних
рачунара и телекомуникационих средстава, од открића технологије интегри-
саних кола која је омогућила појаву силиконског микрочипа, током седамде-
сетих, није резултат капиталних државних пројеката и улагања; он је ношен
децентрализованом иницијативом бројних, малих и великих, предузећа и ис-
траживачких установа.
      Информациони систем прикупља, обрађује, складишти, анализира и
шаље информације за посебну намену12. Информациони систем укључује улазе
(подаци, упутства) и излазе (извештаји, прорачуни). Он обрађује улазне податке
на основу упутстава, ствара резултат и шаље кориснику обрађене податке.
      Рачунарски заснован информациони систем је систем који користи ра-
чунарску технологију да реализује један или више планираних задатака. Ос-
новна намена било ког информационог система је да обезбеди решење за по-
словни проблем. Информациони систем се састоји из следећих делова:
       − Хардвер је скуп техничких средстава као што су процесор, екран, тас-
          татура и штампач. Они заједно прихватају информације, обрађују и
          приказују их.
       − Софтвер је скуп програма који омогућавају хардверу да обрађује по-
          датке.
       − База података је скуп повезаних фајлова, табела, релација, итд. Она
          садржи податке и везе између њих.
       − Мрежа је систем веза који дозвољава да различити рачунари заједно
          користе ресурсе.
       − Процедуре су скуп инструкција које указују како да се користе наве-
          дене компоненте да би се информације обрадиле и добио резултат.
       − Људи су најважнији у читавом процесу. Радећи непрестано се усавр-
          шавају, и у складу са све напреднијим системима постижу боље ре-
          зултате. Јер у суштини, рачунари обезбеђују брз и ефикасан начин
          обраде података и они су неопходан део информационог система,
          којима људи управљају.
      Информациона технологија обухвата хардвер, софтвер, базе података,
мреже и друге уређаје. Заправо је подсистем информационог система. Поне-
кад се међутим израз информационе технологије користи у истом значењу
као и информациони систем. Може се користити и шире као скуп неколико
информационих система, корисника и менаџмента за целу организацију.
      Под информационим технологијама подразумевају се поступци, методе
и технике прикупљања, преноса, обраде, чувања и достављања података. Ши-
роко дефинисане, информационе технологије означавају сву технику и тех-
нологију која је заснована или користи технологију интегрисаних кола. Ужи
појам обухвата рачунарску и телекомуникациону технику за обраду и пренос

       12
         Efraim Turban, Ephraim McLean, James Wetherbe, Informaciona tehnologija za mena-
džment. Transformisanje poslovanja u digitalnu ekonomiju, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
Beograd 2003, str. 20.

                                                  13
ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ

података, као и технологије на којима је изграђена. У ери информационе ре-
волуције, која носи императив високе продуктивности, информационе техно-
логије играју важну улогу у свим сферама људског деловања. Развој информа-
ционих технологија, уз развој средстава међународног саобраћаја, основни је
носилац процеса глобализације.
       У савременом друштву, широм света, људи користе разноврсне инфор-
мационе технологије да би разумели проблеме и осмислили решења. Те тех-
нологије данас укључују средства као што су сензорни уређаји какви су уређај
за мерење аерозагађења, читач бар кода на производима, преко телефонских
мрежа и факс машина до рачунара свих врста. Ове технологије дају нове об-
лике нашем животу, пословима, друштву. Информационе технологије се при-
мењују за стварање и праћење докумената у канцеларијама, контролу произ-
водње у фабрикама, пројектовање нових производа, поправке аутомобила и
друге сложене опреме, продају производа широм света итд. Рачунари су данас
присутни свуда – од кућне до радне средине.
       Средства и технике прикупљања и коришћења информација су у језгру
цивилизације. Информационе технологије се простиру од физичких уређаја
какви су папир, оловке, књиге, новине, камере, магнетофони, касетофони и
рачунари, до симболичких средстава као што су писани језици, математички
симболи, хемијски модели, таблице природних елемената, програми.
       Од проналаска писма пре око пет хиљада година13, до данашњих дана,
најмоћније и најдалекосежније технологије биле су писана реч, новине и књи-
ге, засноване на покретној штампарској преси. Модерни свет какав познајемо
зависи од штампане речи. Штампарија, пронађена у петнаестом веку, предста-
вљала је прву информациону револуцију, и потенцијал за распрострањење пи-
смености, а са тиме и широке народне културе.
       Данас смо у средишту сличног преображења: технологија дигиталне
информације – технологија која користи електронику за трансформисање ин-
формације у дигитални, бинарни облик, састављен од 0 и 1, представља другу
информациону револуцију. Ове технологије проширују а у неким случајевима
и замењују технологије писане речи. Тако се знање и мудрост прикупљана то-
ком пет хиљада година цивилизације, у облику сто милиона јединица (књига,
часописа, техничких извештаја) који се чувају у Конгресној библиотеци САД,
могу сместити на неколико стотина оптичких компакт дискова.14
       Данашње информационе технологије могу се поделити у четири широке
категорије: сензорске технологије15, комуникационе технологије, рачунарске
технологије и технологије приказивања16.
       Неки примери сензорске технологије су дигиталне видео камере, лед
сензори, скенери слике, дигитални сензори, читачи бар кода, уређаји за гла-
совни улаз, итд.

       13
         У Светом писму се наводи да је први писмо настало пре 3.000 година пре н.е. На осно-
ву научних истраживања сматра се да је Винчанско писмо старо око 7.500 година.
       14
         CD-ROM.
       15
         Прикупљања података и информација, „улазне” технологије.
       16
         Displаy, технологије„излаза” или издавања и презентације информација.

                                         14
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ

      Комуникационе технологије укључују комуникационе каблове, те-
лефонске линије, Интернет (мрежа свих мрежа)17, мрежа која повезује више
десетина хиљада других рачунарских мрежа у јединствени информатички
простор, која се користи у преко сто земаља. Интернет преноси информације
у дигиталном облику преко географских и политичких граница и представља
богат извор добара и услуга.
      Рачунарска технологија, пре свега рачунарски системи за чување и
обраду информација, састоји се од техничког дела рачунара – хардвера и про-
грама или инструкција рачунару шта да уради – софтвера. Рачунарски систе-
ми примају информацију од сензорских и улазних уређаја, затим је складиште
и обрађују. Зато је основна компонента техничког дела рачунарског система
– рачунар, који укључује компоненту за обраду података и управљање пода-
цима – процесор, и компоненту за памћење података и програма – меморију,
која може бити оперативна18 или спољашња19. У компоненте техничког дела
рачунарског система обично се укључују и улазно – излазни уређаји неопход-
ни за функционисање рачунарског система. Основне компоненте рачунарског
система су: оперативни системи, програмски језици и услужни програми. Опе-
ративни системи омогућавају, пре свега, складни рад физичких компоненти
система, али и удобност кориснику за коришћење техничког система у циљу
извршавања сопствених – апликативних програма. Програмски језици омо-
гућавају програмирање на вишим програмским језицима и њихово „разуме-
вање” од стране дигиталне, бинарне машине, док услужни програми даље
олакшавају коришћење техничког и програмског система.
      Технологије приказивања су уређаји и програми који омогућавају да
се обрађени подаци прикажу кориснику у што прикладнијем облику. Они по-
везују рачунарске и комуникационе технологије према човеку, нпр. екрани
терминала, штампачи, LCD20 екрани, HDTV21, аудио излаз, итд.22
      Оно што чини рачунар универзалном машином то је његова способ-
ност програмирања. Рачунари, у почетку свог развоја, били су намењени само
одређеној врсти посла, и користили су аналогне податке. Данас рачунари имају
могућност извршавања различитих задатака, као што су обрада текста, извр-
шавање тродимензионалних апликација, графичко пројектовање, итд.

       17
         Интернет омогућава корисницима употребу више различитих сервиса, од којих су
свакако најзначајнији електронска пошта (е-mail) и светска мрежа (World Wide Web). Светску
мрежу (www) чини сада већ огроман број web сајтова који покривају практично све могуће
врсте садржаја. Материјално, светска мрежа је мрежа међусобно повезаних компјутера који
функционишу као почетне и крајње тачке преноса података кроз Интернет, и који се најчешће
популарно представљају као„места” где се налазе web сајтови.
       18
         RAM меморија.
       19
         Флеш меморија и сл.
       20
         Енг. Color Liquid Cristal Displаy.
       21
         Енг. High Definition TV.
       22
         Енг. Microsoft – Windows Sound System.

                                              15
ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ

      1.3 Знање у савременој привреди

       Знање омогућава појединцу и заједници сналажење у стварности. Не-
што знати, то значи бити свестан основних особина, карактеристика, односа,
појава, предмета, догађаја. Знање је свест о узроку, функционисању и предви-
ђању догађаја.
       Бертранд Расел тврди да се знање појављује у форми опажања, верова-
ња, сећања, навика, уверења23, научног знања24, очекивања25. Расел тврди „зна-
ње је истинито уверење“. Он разликује више врста знања: знање чињеница,
знање општих веза између чињеница, теоријско знање, практично знање, оп-
ште, индивидуално, безлично, лично, непосредно, знање путем описа.
       У економији данас кључну улогу има радник добро поткован знањем.
Знање је основно оруђе за стварање богатства. Данас није само вредност ком-
паније физичка имовина26, већ је њена вредност заснована на знању, умећу и
интелектуалној имовини – што све почива на људима. Они који управљају мо-
рају да препознају таленте и обезбеде начин да се људски капитал усмерава ка
иновацијама и да се развијају производи и услуге који стварају вредност.
       Људски капитал представља појединачне способности, знања, струч-
ност и искуство запослених и руководства у компанији. Ово је знање које је
релевантно за одређени задатак али подразумева и способност да се стално
допуњује кроз учење, обуке и сл.
       Постоји знање које се систематизује, документује, лако понавља и ши-
роко преноси. Примери таквог знања су технолошки пројекти и цртежи, софт-
вери, патенти, и др. Постоји и тзв „тихо“ знање које се налази у свести запо-
слених, у њиховом образовању и искуству. „Тихо“ знање се користи и преноси
само уз учешће и сагласност појединца.
       Као што видимо постоје два основна облика знања. Прво је експлицит-
но, објективно, формално, отворено и ово знање је у облику вештина, пода-
така, научног знања, приручника, и сл. Експлицитно знање може лако да се
преноси, прихвати и памти али и мења. Други облик је тзв. имплицитно, „ти-
хо“, невидљиво, лично, субјективно, скривено. Тешко се преноси. Имплицитно
знање је кључно за стварање новог знања у организацији.
       База знања је организован скуп укупног интелектуалног капитала у ор-
ганизацији доступан за коришћење. База знања укључује базе података, ка-
талоге докумената, архиве, интернет странице, збирке књига, ознаке, мапе,
видео и аудио изворе, изворе слика, филмове, уметничке колекције, белешке
дискусија, транскрипте, резултате истраживања, експертска знања, стручна
мишљења итд.
       Привлачење, развој и очување људског капитала су неопходни, али не и
довољни услови за успех организације. Сарадња, размена информација и упра-

      23
        Засновано на уображењу, интересу, понављању.
      24
        Теоријски засновано и практично применљиво.
      25
        Облик веровања и увереност у каузалне односе.
      26
        Фабрике, опрема, машине.

                                       16
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ

вљање знањем су од кључне важности. Социјални капитал представља мрежу
односа које појединци имају унутар целе организације али и односе са доба-
вљачима, купцима или партнерима.
       Улога технологије је јачање људског капитала. Наравно, када све ове
елементе узмемо у обзир неопходна је и стратегија која компанију чини кон-
курентном и успешном.
       Традиционална економска теорија и пракса засноване су на матери-
јалној основи кроз земљиште, опрему и новац. Тежиште је било усмерено на
ефикасну расподелу рада и капитала. Данас се више од 50% бруто друштвеног
производа (БДП) у развијеним економијама базира на знању, тј. на интелек-
туалној имовини и стручности људи27. На примеру САД види се улога и значај
знања и људског капитала. Услуге у САД чине 76% БДП. Темељ услуга (софт-
вер, здравствена заштита, комуникације, образовање, итд.) су интелектуал-
ни и информациони процеси који стварају највећи део вредности за фирме. У
производњи највећи допринос стварању вредности чине истраживање и раз-
вој, пројектовање процеса, креирање производа, логистика, маркетинг или
технолошка иновација.
       У доба машина производи и опрема су били у центру пажње. Данас, у
доба информатике, знање је у центру пажње и вредност се ствара из знања,
умећа, интелектуалне имовине и способности. То је све садржано у људима.
Слободно можемо рећи да је економија данас заправо економија знања. Бо-
гатство се ствара ефикасним менаџментом знања. Улагање у компанију зна-
чи окупљање талената, способности вештина и идеја што је интелектуални
капитал а нису физички и финансијски ресурси. Пример за наведену тврдњу
је Мајкрософт који не поседује ни једну фабрику софтвера. Вредност Мајкро-
софта расте због способности да поставља стандарде софтвера за персонал-
не рачунаре. Други пример је компанија Мерк чији генерални директор каже:
„Производ мале вредности може да направи било ко и било где. Када поседује-
те знање коме нико не може да приступи – то је динамит. Наша истраживања
чувамо чак брижљивије него финансијску имовину“28.
       На питање где се налази интелектуални капитал неке компаније и може
ли да се он измери даје се један упрошћен одговор. Тржишна вредност фирме
једнака је вредности удела њених обичних деоница пута број главних деони-
ца. Књиговодствена вредност фирме је у првом реду мера вредности њене ма-
теријалне имовине. Добија се као разлика укупне активе и укупних дуговања.
       Књиговодствена вредност фирме изоставља најважнију имовину капи-
тала. Вредност погона, опреме, залиха и обртног капитала фирме не предста-
вља стварну вредност. У стварној вредности огроман проценат је тзв „неопи-
пљива“ имовина или интелектуални капитал фирме.
       Интелектуални капитал се састоји од људског капитала, структурног
капитала и екстерног капитала. Људски капитал је скуп знања, вештина, ис-
куства, интуиције и ставова радне снаге. Структурни капитал чини широ-

        27
          Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment, Data Status, 2007.
godine, str. 124.
        28
          Исто, стр. 125.

                                                    17
ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ

ки спектар патената, модела и компјутерских и административних система.
Структурни капитал фирме је заправо систем, структура, стратегија и култу-
ра. Екстерни капитал представља укупне односе организације и мреже сарад-
ника (добављачи, купци), њихово задовољство и лојалност предузећу.




                          Слика 1 – Интелектуални капитал29

        Свака компанија која поседује знање жели да га сачува и даље унапређу-
је. Да би то постигла у организацији морају да постоје ефикасне структуре које
промовишу тимски рад и размену информација, јако лидерство које подстиче
иновације и културу која захтева изузетност и етичко понашање.




       29
       Слика нацртана на основу: Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski
menadžment, Data Status, 2007. godine, str. 126.

                                         18
2. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА




      У данашњој, све више отвореној и интегрисаној светској привреди, кон-
курентност заузима централно место у економским размишљањима како раз-
вијених тако и земаља у развоју. Према дефиницији OECD30, конкурентност је
мера способности земље да у слободним и равноправним тржишним услови-
ма произведе робу и услуге које пролазе тест међународног тржишта, уз дуго-
рочно повећање реалног дохотка становништва.
      Традиционално, међународна конкурентност држава објашњавала се
теоријама међународне размене које потичу од Адама Смита. Али, данашња
светска привреда је врло развијена да би се објаснила традиционалним тео-
ријама. Резултат тога је класично дело „Конкурентска предност држава” хар-
вардског професора Мајкла Портера, у којем је предложена нова теорија кон-
курентности, према којој национално благостање није наслеђено већ створено
стратешким изборима. Док се у прошлости развој земље заснивао на компара-
тивним предностима, попут јефтине радне снаге и природних ресурса, данас
се основом за привредни развој сматрају напредни услови засновани на знању
и развијеној инфраструктури, високој технологији и иновацијама. За Портера
није важно који се производи произведе, већ како се производе.
      Конкурентност је вишедимензионални феномен, нужно присутан на
нивоу предузећа, гране и државе у целини. Одлучујућа ствар у конкурентској
предности држава је разнолика улога влада. Посебно је уочљива улога владе
када се говори о међународној конкурентности. Влада представља пети чи-
нилац конкурентности држава31. Влада може да утиче на сваку од четири де-
терминанте, позитивно или негативно. Наравно, може се и на владу утицати.
Политика владе утиче на стратегије фирми, на структуру, ривалитет, прописе,
тржиште капитала, пореску политику, итд. На избор како ће се улагати у обра-
зовање такође влада може да утиче.
      По Мајклу Портеру најважнија улога државе у привреди је да оствари
макроекономску и политичку стабилност32. То се постиже успостављањем
стабилних државних институција, доследног основног економског оквира и
здравих макроекономских политика укључујући разумне државне финансије
и ниску инфлацију. Друга улога државе је унапређење опште микроеконом-
ске способности привреде. То се постиже повећањем ефикасности и квалитета

       30
         Organization for Economis Co-operation and Development – OECD. Организација за еко-
номску сарадњу и развој.
       31
         Porter, Michael E., The Competitive Advantage of Nations (London and Basingstoke: The
Macmillan Press Ltd, 1992) р. 127.
       32
         Majkl E. Porter, O konkurenciji, FEFA, Београд 2008. године, стр. 247.

                                                19
ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ

општих улагања и пословним активностима, препознатим на слици 2, као што
су образована радна снага, одговарајућа физичка инфраструктура и тачне и
благовремене економске информације. Важно је и јачање институција које ове
активности обезбеђују. Трећа улога државе односи се на успостављање опш-
тих микроекономских правила и подстицаја усмеравања конкуренције која
подстиче раст продуктивности. Та правила прожимају читав дијамант и то су:
политика конкуренције која подстиче ривалство, порески систем, закони о
заштити интелектуалне својине, правичан и ефикасан правни систем, закон о
заштити потрошача, правила у вези са корпоративним управљањем, ефикасан
регулаторни процес који подстиче иновације, итд.




            Слика 2 – Детерминанте националне конкурентске предности33



       2.1. Глобални индекс конкурентности

     Светски економски форум34 проучава конкурентност земаља пуне три
деценије. Глобалани конурентски извештај бави се проучавањем параметара
привреда земаља ради постизања економског развоја на дужи период. Ови из-
вештаји служе као алат за пословне лидере и законодавце да идентификују

       33
         Ромб преузет из: Michael E. Porter, The Competitive Advantage of Nations, London and
Basingstoke: The Macmillan Press Ltd, 1992, стр. 127.
       34
         World Economic Forum, http://www.gcr.weforum.org/, The Global Competitiveness Report
2007–2008.

                                         20
КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА

стање са циљем побољшања конкурентности уз разматрање стратегије за на-
редни период.
       Глобални индекс конкурентности је врло напредан и детаљан индекс за
мерење конкурентности земаља и узима у обзир макроекономске и микроеко-
номске показатеље.
       Светски економски форум дефинише конкурентност као скуп институ-
ција, прописа и других чиниоца који одређују ниво продуктивности земаља.
Ниво продуктивности је ниво просперитета који може да се стекне еконо-
мијом. Другим речима, напредније економије, могу да произведу већи стан-
дард за своје грађане. Напреднија економија је она која се брже развија на
дужи временски рок.



      2.1.1. Дванаест параметара конкурентности

      Неки од најбољих економских умова у последњих двеста година су по-
кушали да испитају шта одређује богатсво земаља. Адам Смит је био на ста-
новишту да усавршавање и подела рада води драматичном побољшању про-
дуктивности. Неокласични економисти 20. века су наглашавали значај инве-
стиција у капитал и инфраструктуру. Међутим, многе земље у развоју, поред
великих инвестиција у инфраструктуру, нису бележиле раст. Инвестирање у
физички капитал није довољан услов за економски развој.
      Економисти су онда посматрали друге механизме: образовање и обуку
(људски капитал, како га називају модерни економисти), технолошки напре-
дак (било да је створен од саме земље или усвојен од водећих привреда), макро-
економска стабилност, добра државна управа, владавина права, транспарент-
не институције које добро функционишу, недостатак корупције, оријентација
ка тржишту, одговорна влада, софистицираност предузећа, услови тражње,
величина тржишта и многи други.
      Индекс глобалне конкурентности бави се мерењем просека многих раз-
личитих компоненти, од којих свака одражава један аспект сложене ствар-
ности коју ми називамо конкурентношћу. Све ове компоненте групишу се у
дванаест параметара конкурентности.
      Први параметар – институције. Институционални оквир итекако утиче
на конкурентност и раст. Власници земље, власници акција, чак и интелекту-
алне својине су невољни да послују ако њихова права као власника нису гаран-
тована. Подједнако је значајно и следеће: ако својина не може бити купљена и
продата са уверењем да ће власти одобрити трансакацију само тржиште неће
моћи да створи динамичан раст.
      Важност институција није ограничена само на правни оквир. Однос др-
жаве према тржиштима и слободама и ефикасност њеног функционисања су
веома значајни. Пословне активности спутавају прекомерна бирократија, мно-
го прописа, корупција, нечасност склапања јавних уговора, недостатак јавно-

                                        21
ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ

сти и честитости или политичка зависност правосуђа. Све ово намеће значајне
економске трошкове пословања и успоравају процес привредног раста.
       Пословање добро служи економији ако се води поштено и ако се мена-
џери придржавају строгих етичких принципа.
       Други параметар – инфраструктура. Постојање квалитетне инфра-
структуре је веома значајно за ефикасно функционисање економије, као
што је значајан фактор одређивања локације економске активности и врста
активности и сектори који се могу развијати у привреди. Квалитетна инфра-
структура смањује удаљеност између региона са резултатом истинског ин-
тегрисања националног тржишта и његовог повезивања са тржиштима у дру-
гим земљама и регионима.
       Квалитетна инфраструктура је покретач конкурентности који значајно
утиче на економски раст и смањује неједнаку раподелу дохотка и сиромаштва
на више начина. Добро развијена саобраћајна и коминкациона инфраструк-
турна мрежа је предуслов за ефикасно функционисање тржишта и раст изво-
за, као и за способност сиромашних заједница да се повежу са битним при-
вредним активностима.
       Ефикасни начини транспорта, за људе, робу и услуге, као што су квали-
тетни путеви, железнице, луке и ваздушни саобраћај омогућавају предузетни-
цима да изнесу своју робу на тржиште сигурно и на време, али и олакшавају
кретање радника до одговарајућих послова. Привреде су такође зависне од
снабдевања струјом без ограничења и несташица, да би пословнице и фабрике
могли да раде неометано.
       Добра телекомуникациона мрежа омогућава слободан и брз ток инфор-
мација, што повећaва укупну привредну ефикасност. На тај начин се одлуке,
које доносе привредни актери, доносе на основу расположивих релевантних
информација.
       Трећи параметар – макроекономија. Стабилност макроекономског ок-
ружења је важна за пословање и значајна за укупну конкурентност земље. Ма-
кроекономска стабилност сама не може да повећа економску продуктивност
нација, али је јасно да макроекономска нестабилност шкоди привреди. Преду-
зећа не могу доносити поуздане одлуке и планирати када је стопа инфлације
изражена у стотинама процената (обично као резултат инфлације јавне фи-
нансије се отргну контроли). Финансијски сектор не може да функционише
ако влада ствара велике дефиците. Влада не може доносити функционалне
одлуке ако плаћа велике камате на име прошлих уговора. Закључак је да еко-
номија не може расти ако макроокружење није стабилно и погодно.
       Четврти параметар – здравље и примарно образовање. Здрава радна
снага је витална за конкурентност и продуктивност једне земље. Радници
који су болесни не могу да функционишу у пуном капацитету и мање су про-
дуктивни. Слабо здравље води значајним трошковима у пословању, зато што
су болесни радници често одсутни или раде на ниском нивоу ефикасности.
Инвестиције у обезбеђивање здравствене заштите су веома важне, како у еко-
номском, тако и у моралном погледу.

                                  22
КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА

       Поред здравља овај параметар посвећује пажњу количини и квалитету
образовања што је веома значајно у данашњој привреди. Примарно образовање
повећава ефикасност сваког радника чинећи привреду продуктивнијом. Недо-
вољно образована радна снага може извести само основне мануелне радње и
често постоје тешкоће да се прилагоде напреднијим производним процесима
и техникама. Недостатак квалификованог административног особља такође
може имати негативан утицај на укупне пословне показатеље.
       Пети параметар – високо образовање и обука. Квалитетно високо об-
разовање и обука је темељ привреде која тежи приближавању производњи
софистицираних производа са додатом вредношћу. Нарочито данашња глоба-
лна економија подразумева да су запослени образовани и способни да се брзо
прилагоде променљивом окружењу које се мења.
       Овај параметар мери стопе уписа као и квалитет образовања оцењен
од пословне заједнице. Важност стручне и сталне обуке на послу, која је зане-
марена у многим привредама, је значајна ако осигурава сталну надоградњу
вештина и знања запослених у складу са потребама производног система.
       Шести параметар – ефикасност тржишта роба. Земље са ефикасним
тржиштем роба су у позицији да производе велики асортиман производа и ус-
луга у датим односима понуде и тражње. Здрава тржишна утакмица је важна
као покретач ефикасности тржишта и продуктивности пословања.
       Да би се осигурало најбоље могуће окружење за размену добара мора
постојати минимум сметњи пословним активностима кроз државну интервен-
цију. Нпр. конкурентност је ометена деформисаношћу, превеликим порезима
или рестриктивним и дискриминаторским правилима о власништву странаца
или о страним директним инвестицијама.
       Ефикасност тржишта такође зависи од услова тражње као што су оријен-
тација потрошача или софистицираност купца. Потрошачи који прихвате рђав
третман од стране предузећа нису склони да уведу неопходну дисциплину у
компанијама зарад ефикасности која треба да буде достигнута на тржишту.
       Седми параметар – ефикасност тржишта рада. Ефикасност и флекси-
билност тржишта рада су врло значајни за одговарајући размештај у привреди.
У продуктивној економија запослени су распоређени на одговарајући начин и
тиме подстакнути да дају пун допринос на својим радним местима. Тржишта
рада морају имати флексибилност да пребаце раднике из једне привредне ак-
тивности у другу и да дозволе померања без већих друштвених поремећаја.
Ефикасна тржишта рада морају да обезбеде талентима да дођу до изражаја,
што укључује једнакост између жена и мушкараца.
       Осми параметар – софистицираност финансијског тржишта. Ефикас-
но финансијско тржиште је потребно да се ресурси уштеђени од грађана најефи-
касније користе. Ефикасан финансијски сектор усмерава ресурсе најбољим пре-
дузетницима и најбољим инвестиционим пројектима. Процена ризика је самим
тим кључна компонента. Модеран финансијски сектор развија производне мето-
де тако да мали иноватори могу да спроведу своје идеје у дело. Финансијски сек-
тор који добро функционише мора да буде од поверења и да је транспарентан.

                                        23
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić
Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić

Contenu connexe

Similaire à Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić

Medjunarodno kretanje kapitala i medjunarodne finansijske organizacije
Medjunarodno kretanje kapitala i medjunarodne finansijske organizacijeMedjunarodno kretanje kapitala i medjunarodne finansijske organizacije
Medjunarodno kretanje kapitala i medjunarodne finansijske organizacijesofijaseminarski
 
Priručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinu
Priručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinuPriručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinu
Priručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinuConnecting
 
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skolaKoliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skolaSuzana Miljković
 
Ekonomija znanja - Zoran Tomic
Ekonomija znanja - Zoran TomicEkonomija znanja - Zoran Tomic
Ekonomija znanja - Zoran TomicSvet nauke
 
Brand management , fon 2008
Brand management , fon 2008Brand management , fon 2008
Brand management , fon 2008Nenad Radic
 
Prof. dr Miloljub Albijanić, Danas, 1. 2. 2018.
Prof. dr Miloljub Albijanić, Danas, 1. 2. 2018.Prof. dr Miloljub Albijanić, Danas, 1. 2. 2018.
Prof. dr Miloljub Albijanić, Danas, 1. 2. 2018.FEFA Faculty
 
Prof. dr Ana Trbović, intervju za Kopaonik biznis forum 2015.
Prof. dr Ana Trbović,  intervju za Kopaonik biznis forum 2015.Prof. dr Ana Trbović,  intervju za Kopaonik biznis forum 2015.
Prof. dr Ana Trbović, intervju za Kopaonik biznis forum 2015.FEFA Faculty
 
Kad porastem biću... priručnik za edukatore
Kad porastem biću... priručnik za edukatoreKad porastem biću... priručnik za edukatore
Kad porastem biću... priručnik za edukatoreConnecting
 
74344813 metodologija-naučnog-rada
74344813 metodologija-naučnog-rada74344813 metodologija-naučnog-rada
74344813 metodologija-naučnog-radaBoris Pokoloko
 
Knjiga vestina komuniciranja za znj
Knjiga vestina komuniciranja za znjKnjiga vestina komuniciranja za znj
Knjiga vestina komuniciranja za znjdrdomuz
 
Primena marketinga u elektronskoj trgovini master
Primena marketinga u elektronskoj trgovini   masterPrimena marketinga u elektronskoj trgovini   master
Primena marketinga u elektronskoj trgovini masterAleksandraBeba
 
Studija o sreći - integralno
Studija o sreći -  integralno Studija o sreći -  integralno
Studija o sreći - integralno UNICEF Srbija
 

Similaire à Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić (20)

Medjunarodno kretanje kapitala i medjunarodne finansijske organizacije
Medjunarodno kretanje kapitala i medjunarodne finansijske organizacijeMedjunarodno kretanje kapitala i medjunarodne finansijske organizacije
Medjunarodno kretanje kapitala i medjunarodne finansijske organizacije
 
Priručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinu
Priručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinuPriručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinu
Priručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinu
 
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skolaKoliko je inkluzivna_nasa_skola
Koliko je inkluzivna_nasa_skola
 
Ekonomija znanja - Zoran Tomic
Ekonomija znanja - Zoran TomicEkonomija znanja - Zoran Tomic
Ekonomija znanja - Zoran Tomic
 
Brand management , fon 2008
Brand management , fon 2008Brand management , fon 2008
Brand management , fon 2008
 
Prof. dr Miloljub Albijanić, Danas, 1. 2. 2018.
Prof. dr Miloljub Albijanić, Danas, 1. 2. 2018.Prof. dr Miloljub Albijanić, Danas, 1. 2. 2018.
Prof. dr Miloljub Albijanić, Danas, 1. 2. 2018.
 
Prof. dr Ana Trbović, intervju za Kopaonik biznis forum 2015.
Prof. dr Ana Trbović,  intervju za Kopaonik biznis forum 2015.Prof. dr Ana Trbović,  intervju za Kopaonik biznis forum 2015.
Prof. dr Ana Trbović, intervju za Kopaonik biznis forum 2015.
 
Kad porastem biću... priručnik za edukatore
Kad porastem biću... priručnik za edukatoreKad porastem biću... priručnik za edukatore
Kad porastem biću... priručnik za edukatore
 
Godišnji plan rada škole 2016/17. - OŠ "Milutin Milanković" Rabrovo
Godišnji plan rada škole  2016/17. - OŠ "Milutin Milanković" RabrovoGodišnji plan rada škole  2016/17. - OŠ "Milutin Milanković" Rabrovo
Godišnji plan rada škole 2016/17. - OŠ "Milutin Milanković" Rabrovo
 
74344813 metodologija-naučnog-rada
74344813 metodologija-naučnog-rada74344813 metodologija-naučnog-rada
74344813 metodologija-naučnog-rada
 
Eu programi i ostali izvori finansiranja
Eu programi i ostali izvori finansiranjaEu programi i ostali izvori finansiranja
Eu programi i ostali izvori finansiranja
 
Семинарски рад Портфолио.docx
Семинарски рад Портфолио.docxСеминарски рад Портфолио.docx
Семинарски рад Портфолио.docx
 
Biblioteka posebna izdanja
Biblioteka posebna izdanjaBiblioteka posebna izdanja
Biblioteka posebna izdanja
 
Knjiga vestina komuniciranja za znj
Knjiga vestina komuniciranja za znjKnjiga vestina komuniciranja za znj
Knjiga vestina komuniciranja za znj
 
Prezentacija centra
Prezentacija centra Prezentacija centra
Prezentacija centra
 
Primena optimizacije pretraživača u marketingu
Primena optimizacije pretraživača u marketinguPrimena optimizacije pretraživača u marketingu
Primena optimizacije pretraživača u marketingu
 
Master rad-Marija Markovic
Master rad-Marija MarkovicMaster rad-Marija Markovic
Master rad-Marija Markovic
 
Primena marketinga u elektronskoj trgovini master
Primena marketinga u elektronskoj trgovini   masterPrimena marketinga u elektronskoj trgovini   master
Primena marketinga u elektronskoj trgovini master
 
Skolski sajam karijernih mogucnosti
Skolski sajam karijernih mogucnostiSkolski sajam karijernih mogucnosti
Skolski sajam karijernih mogucnosti
 
Studija o sreći - integralno
Studija o sreći -  integralno Studija o sreći -  integralno
Studija o sreći - integralno
 

Plus de FEFA Faculty

Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019, br. 4
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019, br. 4Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019, br. 4
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019, br. 4FEFA Faculty
 
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019FEFA Faculty
 
Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, Nedeljnik, mart 2019
Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, Nedeljnik, mart 2019Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, Nedeljnik, mart 2019
Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, Nedeljnik, mart 2019FEFA Faculty
 
Bojan Mirković, master student DT FEFA, Digital Business Review, februar 2019
Bojan Mirković, master student DT FEFA, Digital Business Review, februar 2019Bojan Mirković, master student DT FEFA, Digital Business Review, februar 2019
Bojan Mirković, master student DT FEFA, Digital Business Review, februar 2019FEFA Faculty
 
Ema Marinković, doc.dr Slađana Starčević, Aleksandra Majdarević, FEFAarcevic_...
Ema Marinković, doc.dr Slađana Starčević, Aleksandra Majdarević, FEFAarcevic_...Ema Marinković, doc.dr Slađana Starčević, Aleksandra Majdarević, FEFAarcevic_...
Ema Marinković, doc.dr Slađana Starčević, Aleksandra Majdarević, FEFAarcevic_...FEFA Faculty
 
Doc. dr Slađana Starcević, Ema Marinković, Aleksandra Majdarević, FEFA
Doc. dr Slađana Starcević, Ema Marinković, Aleksandra Majdarević, FEFADoc. dr Slađana Starcević, Ema Marinković, Aleksandra Majdarević, FEFA
Doc. dr Slađana Starcević, Ema Marinković, Aleksandra Majdarević, FEFAFEFA Faculty
 
Prof. dr Ana Trbović, FEFA, Davos 2019
Prof. dr Ana Trbović, FEFA, Davos 2019Prof. dr Ana Trbović, FEFA, Davos 2019
Prof. dr Ana Trbović, FEFA, Davos 2019FEFA Faculty
 
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...FEFA Faculty
 
Prof. dr Branka Drašković, Kvartalni bilten, Nacionalni naftni komitet Srbije
Prof. dr Branka Drašković, Kvartalni bilten, Nacionalni naftni komitet SrbijeProf. dr Branka Drašković, Kvartalni bilten, Nacionalni naftni komitet Srbije
Prof. dr Branka Drašković, Kvartalni bilten, Nacionalni naftni komitet SrbijeFEFA Faculty
 
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....FEFA Faculty
 
Prof. dr Ana Trbović, Intellectsoft, 25. maj. 2018.
Prof. dr Ana Trbović, Intellectsoft, 25. maj. 2018.Prof. dr Ana Trbović, Intellectsoft, 25. maj. 2018.
Prof. dr Ana Trbović, Intellectsoft, 25. maj. 2018.FEFA Faculty
 
FEFA Kreativna produkcija, Blic, 25. 5.2018.
FEFA Kreativna produkcija, Blic, 25. 5.2018.FEFA Kreativna produkcija, Blic, 25. 5.2018.
FEFA Kreativna produkcija, Blic, 25. 5.2018.FEFA Faculty
 
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.FEFA Faculty
 
Prof. dr Nebojša Savić, Danas, 8. 3. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, Danas, 8. 3. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, Danas, 8. 3. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, Danas, 8. 3. 2018.FEFA Faculty
 
Branislav Vujović gost-predavač na FEFA,. Nedeljnik, 28. 2. 2018.
Branislav Vujović gost-predavač na FEFA,. Nedeljnik, 28. 2. 2018.Branislav Vujović gost-predavač na FEFA,. Nedeljnik, 28. 2. 2018.
Branislav Vujović gost-predavač na FEFA,. Nedeljnik, 28. 2. 2018.FEFA Faculty
 
Prof. dr Milan Nedeljković, Danas, 12. 2. 2018.
Prof. dr Milan Nedeljković, Danas, 12. 2. 2018.Prof. dr Milan Nedeljković, Danas, 12. 2. 2018.
Prof. dr Milan Nedeljković, Danas, 12. 2. 2018.FEFA Faculty
 
Prof. dr Milan Nedeljković, Info BIZ, TV N1, 1. februar 2018.
Prof. dr Milan Nedeljković, Info BIZ, TV N1, 1. februar 2018.Prof. dr Milan Nedeljković, Info BIZ, TV N1, 1. februar 2018.
Prof. dr Milan Nedeljković, Info BIZ, TV N1, 1. februar 2018.FEFA Faculty
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 24. 11. 2017.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 24. 11. 2017.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 24. 11. 2017.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 24. 11. 2017.FEFA Faculty
 
Darko Mandić, Mondo, 15. 11. 2017
Darko Mandić, Mondo, 15. 11. 2017Darko Mandić, Mondo, 15. 11. 2017
Darko Mandić, Mondo, 15. 11. 2017FEFA Faculty
 
Doc. dr Slađana Starčević, intervju
Doc. dr Slađana Starčević, intervjuDoc. dr Slađana Starčević, intervju
Doc. dr Slađana Starčević, intervjuFEFA Faculty
 

Plus de FEFA Faculty (20)

Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019, br. 4
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019, br. 4Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019, br. 4
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019, br. 4
 
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019
 
Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, Nedeljnik, mart 2019
Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, Nedeljnik, mart 2019Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, Nedeljnik, mart 2019
Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, Nedeljnik, mart 2019
 
Bojan Mirković, master student DT FEFA, Digital Business Review, februar 2019
Bojan Mirković, master student DT FEFA, Digital Business Review, februar 2019Bojan Mirković, master student DT FEFA, Digital Business Review, februar 2019
Bojan Mirković, master student DT FEFA, Digital Business Review, februar 2019
 
Ema Marinković, doc.dr Slađana Starčević, Aleksandra Majdarević, FEFAarcevic_...
Ema Marinković, doc.dr Slađana Starčević, Aleksandra Majdarević, FEFAarcevic_...Ema Marinković, doc.dr Slađana Starčević, Aleksandra Majdarević, FEFAarcevic_...
Ema Marinković, doc.dr Slađana Starčević, Aleksandra Majdarević, FEFAarcevic_...
 
Doc. dr Slađana Starcević, Ema Marinković, Aleksandra Majdarević, FEFA
Doc. dr Slađana Starcević, Ema Marinković, Aleksandra Majdarević, FEFADoc. dr Slađana Starcević, Ema Marinković, Aleksandra Majdarević, FEFA
Doc. dr Slađana Starcević, Ema Marinković, Aleksandra Majdarević, FEFA
 
Prof. dr Ana Trbović, FEFA, Davos 2019
Prof. dr Ana Trbović, FEFA, Davos 2019Prof. dr Ana Trbović, FEFA, Davos 2019
Prof. dr Ana Trbović, FEFA, Davos 2019
 
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
 
Prof. dr Branka Drašković, Kvartalni bilten, Nacionalni naftni komitet Srbije
Prof. dr Branka Drašković, Kvartalni bilten, Nacionalni naftni komitet SrbijeProf. dr Branka Drašković, Kvartalni bilten, Nacionalni naftni komitet Srbije
Prof. dr Branka Drašković, Kvartalni bilten, Nacionalni naftni komitet Srbije
 
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....
 
Prof. dr Ana Trbović, Intellectsoft, 25. maj. 2018.
Prof. dr Ana Trbović, Intellectsoft, 25. maj. 2018.Prof. dr Ana Trbović, Intellectsoft, 25. maj. 2018.
Prof. dr Ana Trbović, Intellectsoft, 25. maj. 2018.
 
FEFA Kreativna produkcija, Blic, 25. 5.2018.
FEFA Kreativna produkcija, Blic, 25. 5.2018.FEFA Kreativna produkcija, Blic, 25. 5.2018.
FEFA Kreativna produkcija, Blic, 25. 5.2018.
 
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
 
Prof. dr Nebojša Savić, Danas, 8. 3. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, Danas, 8. 3. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, Danas, 8. 3. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, Danas, 8. 3. 2018.
 
Branislav Vujović gost-predavač na FEFA,. Nedeljnik, 28. 2. 2018.
Branislav Vujović gost-predavač na FEFA,. Nedeljnik, 28. 2. 2018.Branislav Vujović gost-predavač na FEFA,. Nedeljnik, 28. 2. 2018.
Branislav Vujović gost-predavač na FEFA,. Nedeljnik, 28. 2. 2018.
 
Prof. dr Milan Nedeljković, Danas, 12. 2. 2018.
Prof. dr Milan Nedeljković, Danas, 12. 2. 2018.Prof. dr Milan Nedeljković, Danas, 12. 2. 2018.
Prof. dr Milan Nedeljković, Danas, 12. 2. 2018.
 
Prof. dr Milan Nedeljković, Info BIZ, TV N1, 1. februar 2018.
Prof. dr Milan Nedeljković, Info BIZ, TV N1, 1. februar 2018.Prof. dr Milan Nedeljković, Info BIZ, TV N1, 1. februar 2018.
Prof. dr Milan Nedeljković, Info BIZ, TV N1, 1. februar 2018.
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 24. 11. 2017.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 24. 11. 2017.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 24. 11. 2017.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 24. 11. 2017.
 
Darko Mandić, Mondo, 15. 11. 2017
Darko Mandić, Mondo, 15. 11. 2017Darko Mandić, Mondo, 15. 11. 2017
Darko Mandić, Mondo, 15. 11. 2017
 
Doc. dr Slađana Starčević, intervju
Doc. dr Slađana Starčević, intervjuDoc. dr Slađana Starčević, intervju
Doc. dr Slađana Starčević, intervju
 

Studije i istraživanja FEFA - Znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr Miloljub Albijanić

  • 1. УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ ФАКУЛТЕТ ЗА ЕКОНОМИЈУ, ФИНАНСИЈЕ И АДМИНИСТРАЦИЈУ МИЛОЉУБ АЛБИЈАНИЋ ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ
  • 2. ПРЕДГОВОР Пред читаоцем се налази изузетно занимљива студија чији је аутор, Ми- лољуб Албијанић, завршио мастер студије на Факултету за економију, финан- сије и администрацију. Рад који је пред Вама је његов завршни рад на мастер програму: мастер теза коју је он веома успешно одбранио пред комисијом у саставу проф. др Рефик Шећибовић, проф. др Бранислав Машић и доц. др Ана С. Трбовић. Као што ће читаоц имати прилике да се увери, ова студија се бави изу- зетно значајном темом која је за будућност Србије од виталне важности. Ми већ озбиљно каснимо у коришћењу знања као компаративне предности и по- следњи је тренутак да се озбиљније приђе овој области која не даје брзе али зато даје најквалитетније ефекте будућем развоју привреде и друштва. Поред анализе, аутор даје и низ корисних сугестија како би се знање у будуће ствар- но користило као компаративна предност. Редакциони одбор ФЕФА едиције „Студије и истраживања“ оценио је да се ради о врло квалитетном раду и да је у интересу ФЕФА и шире научне и стручне јавности да се рад објави у оквиру едиције и тиме буде доступан широј стручној, научној и осталој заинтересованој јавности. ФЕФА је, са своје стране, посвећена стратешкој оријентацији да помогне у побољшавању конкурентске позиције Србије а, у оквиру тога, посебно да допринесе у истраживањима која у први план стављају образовање као извор конкурентске предности. Са задовољством констатујемо да је рад Милољуба Албијанића прва мастер теза која се појављује у оквиру ове едиције. Обзиром на квалитет студе- ната на мастер студијама сигурни смо да неће бити последња. ФЕФА ће и убу- дуће овим путем стављати на увид јавности најбоље радове наших најбољих студената. У име редакционог одбора Проф. др Михаило Црнобрња Директор ФЕФА Института
  • 3. САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР ............................................................................................................................2 САЖЕТАК .................................................................................................................................5 Знање као извор конкурентске предности .....................................................................5 ABSTRACT ...............................................................................................................................6 Miloljub Albijanic: Knowledge as a Source of Competitive Advantage .....................6 УВОД .........................................................................................................................................7 1. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ .........................................................................................9 1.1. Глобализација ..........................................................................................................................9 1.2 Информационе технологије .......................................................................................... 12 1.3 Знање у савременој привреди ..................................................................................... 16 2. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА ................................................................. 19 2.1. Глобални индекс конкурентности............................................................................ 20 2.1.1. Дванаест параметара конкурентности .............................................................. 21 2.2. Корелација између улагања у образовање и БДП–а ...................................... 26 2.2.1. Улагање у образовање у земљама OECD ......................................................... 27 2.2.2. Корелација: улагање у образовање – БДП ..................................................... 30 2.3. Изазови Лисабонске стратегије ................................................................................ 34 2.4. Ирски модел .......................................................................................................................... 36 2.4.1. Ирска оруђа за успех.................................................................................................. 37 2.4.2. Ирски образовни систем и економија ............................................................. 39 2.5. Кластери .................................................................................................................................. 43 3. ЕКОНОМИЈА ЗНАЊА ................................................................................................... 48 3.1. Људски капитал као основа интелектуалног капитала ............................... 48 3.1.1. Привлачење људског капитала............................................................................... 49 3.1.2. Развој људског капитала............................................................................................. 49 3.1.3. Задржавање људског капитала ............................................................................... 51 3.1.4. Социјални капитал ..................................................................................................... 52 3.1.5. Култура наклоњена знању..................................................................................... 53 3.2. Организација која учи ...................................................................................................... 53 3.2.1. Иновације и неговање предузетништва ........................................................ 56 3.3. Mенаџмент знања............................................................................................................... 58 3.3.1. Животни циклус менаџмента знања ............................................................... 60 3.3.2. Креирање ризнице знања ...................................................................................... 62 3
  • 4. САДРЖАЈ 4. ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЈАЧАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА И ЗНАЊА ....................... 64 4.1. Информационе технологије и конкурентска предност................................ 64 4.1.1. Технологија и структура привредне гране................................................... 66 4.1.2. Конкурисање у ери информатике ......................................................................... 67 4.2. Високо образовање............................................................................................................ 70 4.2.1. Болоњски процес......................................................................................................... 72 5. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТ ........................... 75 5.1. Србија и Глобални индекс конкурентности ........................................................ 75 5.1.1. Стање образовања у Србији ...................................................................................... 75 5.1.2. Конкурентност српске привреде ........................................................................... 87 5.1.3. Побољшање конкурентности српске привреде ............................................ 95 ЗАКЉУЧАК .......................................................................................................................... 98 БИБЛИОГРАФИЈА............................................................................................................100 Интернет адресе:.......................................................................................................................104 СПИСАК СЛИКА ...............................................................................................................106 СПИСАК ГРАФИКОНА ....................................................................................................107 СПИСАК ТАБЕЛА .............................................................................................................108 4
  • 5. САЖЕТАК Знање као извор конкурентске предности Рад обрађује следеће целине: питање глобализације и знања, проблем конкурентске предности нација, економију знања, технологију за јачање људ- ског капитала и знања, и питање образовања у Србији и глобалну конкурент- ност. Глобализација је довела до ширења знања и могућности да се преноше- ње знања данас обави веома брзо путем информационих и комуникационих технологија у било ком делу света. Овaj процес даје прилику за развој како богатим земљама тако и земљама у развоју. Анализа глобалног индекса конкурентности указује на то да је шест од дванаест параметара непосредно или посредно повезано са знањем и образо- вањем. Корелација између улагања у образовање и БДП-а показује да земље које више улажу у образовање имају већи БДП. Такође, земље које имају већи БДП издвајају већи проценат за образовање. Поред већег улагања у образо- вање развијене земље повећавају своја улагања у истраживање и науку и тако стичу конкурентску предност. Економија знања намеће и нове дисциплине у економској науци. Огро- мна количина информација и знања концентрисана је у компанијама. Свака команија, у данашње време, прикупља и развија знање, и представља органи- зацију која учи. Зато се развија нова дисциплина – менаџмент знања. Технологија је главни инструмент у подстицању развоја економије зна- ња. Код равијених држава развијено високо образовање, висока технологија и значајно учешће научних истраживања у БДП-у представљају основ за ства- рање конкурентске предности. Србија се налази у процесу транзиције. Од 2000. године бележи раст БДП-а, али не и раст учешћа издвајања за образовање у БДП-у. Глобални ин- декс конкурентности показује слабости Србије у појединим секторима. Бу- дући да има скромне ресурсе Србија мора снажно да развија сектор услуга, и кроз улагања у образовање повећа своју конкурентност. Осмишљено улагање у образовање и знање је развојна шанса Србије, и то посебно у средње стручно и високо образовање. Кључне речи: знање, образовање, глобални индекс конкуретности, БДП, Ирска, Србија, иновације, конкурентска предност, менаџмент знања, ин- формационе технологије. 5
  • 6. ABSTRACT Miloljub Albijanic: Knowledge as a Source of Competitive Advantage The thesis covers the following chapters: the issue of globalisation and knowl- edge, problem of competitive advantage of nations, knowledge based economy, tech- nology for strengthening of human capital and knowledge, and the question of edu- cation in Serbia and global competitiveness. Globalisation has led to a widening of knowledge and to current opportunities that enable transfer of knowledge to be made very quickly through information and communication technologies in any part of the world. This process offers a chance for devclopment for both rich and underdeveloped countries. Analysis of Global Competitiveness Index – GCI indicates that six out of twelve parameters are directly or indirectly related to knowledge and education. A corre- lation between investment into education and GDP level clearly demonstrates that countries that invest more in education have higher GDP. At the same time countries with higher level of GDP allocate higher percentage of GDP for education. Addition- ally to higher investment in education developed countries increase their invest- ments in research and science and in that way they attain competitive advantage. Knowledge based economy has created a new discipline of economics. Vast quantity of information and knowledge has been concentrated in companies. Now- adays, each company collects and develops knowledge, and represents a learning organisation. It is for this reason that a new discipline has been developed – knowl- edge management. Technology has been a main instrument in encouraging the development of knowledge based economy. Developed countries are characterised by a developed system of higher education, high technologies, and signi icant level of scienti ic re- search in the structure of GDP. All of these elements have been a basis of their com- petitive advantage. Serbia has been a transition country. Since 2000 she has experienced a GDP growth, which has not been followed by the rise of percentage given for education in GDP. Global Competitiveness Index indicates weak points of Serbia in certain sectors. Since she has had a limited resources Serbia needs to decisively develop the sector of services, but also to increase its competitiveness through investments into education. A well planned investment into education and knowledge is a developmental chance for Serbia, particularly in the ield of vocational education and higher education. Key words: knowledge, education, Global Competitiveness Index, GDP, Ire- land, Serbia, innovations, competitive advantage, management of knowledge, infor- mation technologies. 6
  • 7. УВОД Економија изучава како друштво користи ресурсе да би се произвела добра и расподелила различитим људима. Циљ научних истраживања је по- бољшање услова живота људи у њиховом свакодневном животу. Друштво мора наћи правилну равнотежу између правила тржишта и државног социјал- ног програма. Економска наука има важан утицај за стварање просперитетног и праведног друштва. У класичној економији три основна фактора производње су земља, рад и капитал. Знање је, данас, постало кључни ресурс. Знање је уверење које по- бољшава успех и живот људи. Економска наука постаје економија знања. Так- вом развоју је допринела и друга индустријска револуција која снажно утиче на повећање продуктивности рада. Тема „Знање као извор конкурентске предности“ обједињава две најак- туелније теме економске науке. То су знање и конкурентност. Стратегијски менаџмент је у могућности да ове две теме обједини и учини их ефективним. Знање, на први поглед, делује као исувише широк и неухватљив појам. Када се посматра образовни процес и стварање знања, знање повеже са економијом и посматра како се знање користи и развија, у једној компанији, онда је јасно да се знање може структуирати и као такво ваљано користити за добробит и бољи живот људи. При обради ове теме снажан утицај имала је Раселова твр- дња „знање је истинито уверење“.11 Конкурентност је „топ” тема данашње економске науке. Мајкл Е. Портер је развио теорију конкурентности која је широко прихваћена у свету. Ланац вред- ности или „дијамант“ конкурентске предности омогућава да свака компанија или држава сагледа могућности своје конкурентске предности. Посебно је занимљиво посматрати како знање утиче на ланац вредности или прожима „дијамант“. Ула- гањем у образовање бавили су се многи аутори као што је Ангел де ла Фуенте, Педи Мекдонах и други. Рад је подељен у пет поглавља. Прво поглавље је уводно и бави се опш- тим темама: глобализација, информационе технологије, знање и образовање. Друго поглавље је посвећено питањима конкурентности држава и улагању у образовање. Посебно су истакнути параметри, које је установио Светски еко- номски форум за мерење глобалног индекса конкурентности. Веома је значај- на корелација између улагања у образовање и знања и нивоа БДП земаља. 1 Bertrand Rasel, Ljudsko znanje. Njegov obim i granice, Nolit, Beograd 1961, стр. 179. 7
  • 8. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Основна теза рада је да земље које више улажу у образовање имају већи БДП и обрнуто. Примери који поткрепљују наведено тврђење су Ирско чудо и Лисабонска стратегија. У раду су представљени кластери (привредни гроздо- ви) као један од модела економског развоја. Знање се не развија само у оквиру образовног процеса већ и на нивоу компанија, па је треће поглавље посвећено организацији која учи и менаџмен- ту знања. Живимо у друштву огромне количине информација. Технологије се убрзано развијају. Четврто поглавље се бави информацијама које пружају кон- курентску предност али и технолошком припремљеношћу као важним еле- ментом успешног пословања. За развој технологије посебно су важни високо образовање, истраживање и научни рад. Пето поглавље посвећено је анализи образовног система и нивоу гло- балне конкурентности Србије. Издвојено је шест параметара глобалног ин- декса конкурентности, који су везани за знање и образовање, и дата је оцена конкурентности Србије у том погледу. Основни подаци у раду су засновани на статистичким подацима и ис- траживању научних радова из конкурентности, знања и образовања. У раду су коришћене квалитативне и квантитативне методе прикупљања и обраде података. Методом анализе извршено је груписање и давање значења подаци- ма добијеним прикупљањем материјала. Код улагања у образовање одређена је средња вредност земаља OECD и анализирана су одступања појединачних држава. Коришћен је метод корелације између параметара. Анализа трендова показује утицај знања на конкурентност. Та повезаност открива утицај знања на стварање конкурентске предности држава и компанија. Посебну захвалност дугујем професору Небојши Савићу који ми је помо- гао да рад буде систематичнији и квалитетнији. 8
  • 9. 1. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ 1.1. Глобализација Водећа web енциклопедија одређује глобализацију као поступак прављења и преображаја појединих појава у глобалне. Она се описује ко поступак којим се народи света уједињују у једно друштво и функционишу заједно. Овај поступак је спој економских, технолошких, социокултурних и политичких снага.1 Глобализацију света најавило је Гутенбергово откриће штампања пок- ретним словима око 1439. године, а у правом смислу она је почела великим географским открићима крајем XV и почетком XVI века. Португалске експеди- ције су крајем XV века опловиле Африку и сигле до Индије, а 1500. године и до Бразила. Тек када је шпанска експедиција предвођена Фернандом Магеланом опловила свет 1517–1522. године доказано је и практично да је земља округла и отворио се пут за глобализацију света. Глобализација је настављена у XVII веку када је створена прва мултинационална холандска источноиндијска ком- панија. Рана глобализација коју су покренула географска открића португал- ских и шпанских морепловаца довела је убрзо до светске економске превласти западноевропских атлантских држава, и то најпре Шпаније и Португала у XVI веку, а затим Холандије у другој половини XVII века. Поморска и техничка знања, као и употреба ватреног оружја, показали су се као довољан основ за европску економску превласт на глобалном ни- воу. Познавање поморских путева било је тада од кључног значаја, а знање је постало роба, посебно знање које се тицало картографије. Захваљујући упо- треби штампе географска карта са новим подацима могла је брзо да дође у руке помораца широм Европе.2 Током раздобља ране модерне успостављен је, према Емануелу Волерстину, светски капиталистички систем, тј. економ- ски поредак у коме западноевропско језгро има доминантну улогу у односу на ближу и даљу периферију осталог дела света. У ужем смислу глобализација је започета индустријском револуцијом која је почела осамдесетих година XVIII века у Великој Британији. Током XIX века дошло је до великог пораста глобалне трговине и до доминације британ- 1 http://en.wikipedia.org/wiki/Globalization, скинуто 1. јуна 2008. 3 Danijel Dž. Borstin, Svet otkrića. Pripovest o čovekovoj potrazi za spoznajom sveta i sebe samog, Geopoetika, Beograd 2003, str. 277-284. 9
  • 10. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ ског царства у свету. Посебан положај Британије почивао је у првој половини XIX века не само на њеној супериорној морнарици, већ и на инвентивности и предузетеничким вештинама. Укидањем житних закона 1846. године Брита- нија је отворила пут слободној трговини у свету заснованој на визији еконо- миста Адама Смита и Давида Рикарда о неограниченом економском развоју који је почивао на индустријализацији, конкуренцији и космополитизму.3 Деветнаести век донео је човечанству до тада незабележени економски раст, увођењем масовног образовања, као и увођењем обавезног основног об- разовања у низу развијених држава. Незабележен успон светске привреде и знања у XIX веку вишеструко је премашен у XX веку. Оксфордска историја XX века процењује да је глобални економски раст у XX веку текао два и по пута брже него у XIX, уз просечан реални годишњи раст БДП од 1,5%.4 Током XX века светска економија је прошла кроз четири фазе: либе- рално тржиште (1900–1913), аутархична економија (1914–1950), руковођено тржиште (1950–1973), и неолиберално тржиште (од 1973. године на даље). Глобализација се, у најужем смислу речи, догодила током раздобља руковође- не економије и неолибералног тржишта. Економске смернице света чији су се обриси јасно испољили од шездесетих година на даље у значајној мери су фор- мулисане у претпоследњој години Другог светског рата. Светски глас Бретон Вудса и хотела Маунт Вашингтон у Њу Хампширу започиње од јула 1944. го- дине јер је ту одржана чувена конференција на којој су учествовали делегати четрдесет пет савезничких нација, укључујући и Краљевину Југославију. Тада су основане Светска Банка, Међународни монетарни фонд – ММФ и, убрзо за- тим, 1947, изгласан је Општи споразум о царинама и трговини.5 Свет је био у превирању у време одржавања конференције у Бретон Вудсу. Хитлер је издр- жао на власти још неких десет месеци. Рат је наставио да бесни на Далеком истоку, а Јапан се није предао још скоро тринаест месеци. Повеља Уједињених нација уследила је после годину дана. У том контексту, привредни предвод- ници који су се тихо окупили у овом хотелу, гледали су у будућност, са надама у свет уједињен миром који је заснован на просперитету. Њихов циљ је био стварање институција које би унапредиле овакву визију. Хенри Моргенто Млађи6, тадашњи министар финансија САД и председа- вајући конференције, прочитао је поруку добродошлице коју је упутио пред- седник САД Рузвелт и сам је одржао говор који је одредио тон и дух читавог скупа. Моргенто је замислио „стварање једне динамичне светске привреде, где ће припадници свих нација моћи да остваре своје потенцијале у миру и да све више уживају у плодовима материјалног напретка на земљи, бескрајно обдареној природним богатствима“. Позвао је учеснике да прихвате „основни економски аксиом... да просперитет нема граница. То није коначна величина 3 Cf. Anthony Howe,„Free-Trade Cosmopolitanism in Britain, 1846-1914”, у Patrick Karl O’Brian and Armand Clesse, Two Hegemonies. Britain 1846-1914 and the United States 1941-2001 (Aldershot: Ashgate, 2002), стр. 86-88. 4 Robert Skidelsky,„The Growth of a World Economy”, у: Michael Howard and Roger Louis (eds.), The Oxford History of the Twentieth Century (Oxford: Oxford University Press, 1998), стр. 50. 5 Енг. General Agrement on Tariffs and Trade – GATT. 6 Henry Morgenthau Jr, 1891–1967. godine. 10
  • 11. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ да би се могла умањити дељењем“.7 Тако је постављена једна од неколико те- мељних претпоставки економске парадигме којим су се руководиле архитекте система Бретон Вудс. Многе од ових претпоставки су сасвим оправдане, али су две биле погрешне. Прва погрешна претпоставка била је да ће привредни раст и увећана светска трговина користити свима. Друга је била да привредни раст неће бити спутан ограничењима планете. Што се тиче прве претпоставке истраживачи неједнакости указивали су годинама да се неједнакост између развијених и појединих неразвијених земаља повећава, и да су неке земље и после Другог светског рата бележи- ли реални пад БДП-а по глави становника. Економиста светске банке Бранко Милановић наводи две супротне групе земаља у погледу економског раста од 1960. до 2000. године. Тако су четири земље у овом раздовљу имале више него десетоструки раст (Тајван, Боцвана, Сингапур, Јужна Кореја), док се код пет афричких земаља релани БДП смањио за више од трећине.8 Што се тиче друге претпоставке светска економија је заиста порасла око четири пута током XX века, а најимпресивније стопе раста забележене су од 1950. до 1973. када је светска економија расла просечном стопом од 3%. Ипак, што се век више ближио крају, свест о одрживом развоју као услову за опста- нак планете Земље и човечанства постајала је глобално све већа. Глобализација је уклањање баријера слободној трговини. Она може бити снага за добробит свих у свету, а посебно сиромашних. Други талас глобализа- ције у ужем смислу почиње да доминира током осамдесетих година двадесе- тог века. Неколико кључних разлога је довело до тога. Технолошка револуција која је значајно смањила цену транспорта добара и отворила врата за међу- народну трговину услугама, нарочито у области информатике, интеграција Кине у светску привреду и пад комунизма који је допринео бољој интеграцији бивших комунистичких земаља у светску економију. У Источној Европи дошло је до огромних промена које су имале велики утицај на Европску заједницу. Година 1989. је означила пад берлинског зида. Према Лонгворту9 „све већом брзином и услед великог славља совјетска импе- рија у Источној Европи је почела да се руши. Две Немачке су се убрзо уједини- ле, а у року од две године и Совјетски Савез се распао. Распала се и Југославија. А онда су Чеси и Словаци раскинули свој савез и кренули одвојеним путевима. Комунизам је био побеђен. Један идеолошки систем, који је пола Европе деце- нијама држао у ропству, изненада је ишчезао. Границе су отворене, надзор и цензура уклоњени, поробљене нације ослобођене. Све је то било узбудљиво, неочекивано, готово нестварно. Како на Истоку, тако и на Западу, овај преображај дочекан је са одуше- вљењем, а учени људи предвиђали су ружичасту будућност том региону. Неко- лико стручњака изразило је сумњу у вези с том великом променом“. 7 Џери Мандер, Едвард Голдсмит, Глобализација. Аргументи против, Clio, Београд 2003, стр. 30. 8 Branko Milanović, Odvojeni svetovi. Merenje međunarodne i globlane nejednakosti, UNDP, Beograd 2006, str. 78. 9 Филип Лонгворт, Стварање Источне Европе, Клио 2002, стр. 11. 11
  • 12. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ Међу заговорницима неолибералне међународне привреде, слободан проток капитала, роба, услуга и (много мање, услед антиимиграционих препре- ка) радне снаге требало би да доведе до повећања стопе раста широм света, а нарочито сиромашних земаља. Ово предвиђање је засновано на мишљењу да сиромашне земље нарочито добијају интеграцијом у светску привреду, јер лакше долазе до капитала који им је преко потребан за развој и брже могу да усвајају најновија технолошка достигнућа развијених земаља. Истина, постоје и теорије неразвјености које истичу да земље трећег света не морају да буду на добитку уласком у светску привреду због неравномерне интерне и глобал- не расподеле.10 Отварање према међународној трговини помогло је многим земљама да остваре много бржи раст него што би оне иначе постигле. Међународна трго- вина помаже економски развој ако извоз земље предводи њен економски раст. Раст предвођен извозом је био кључни инструмент индустријске политике која је обогатила велики део Азије и довела милионе људи у тим земљама до дале- ко бољег живота него раније. Захваљујући глобализацији много људи у свету данас живи дуже и њихов животни стандард је далеко бољи. Глобализација је смањила осећање изолованости које је захватило велики део света у развоју и дала многим људима у тим земљама приступ знању далеко изнад нивоа и најбо- гатијих, у било којој земљи у свету, један век раније. Инострана помоћ, и поред својих недостатака, ипак је донела користи милионима људи. Према Стиглицу11 „они који оцрњују глобализацију, сувише често пре- виђају користи од ње. Заговорници глобализације, уколико су уопште имали, имали су у још већој мери неизбалансиран приступ. За њих, глобализација (што је типично везано за прихватање тријумфалног капитализма америчког стила) – јесте прогрес, који земље у развоју морају да прихвате ако желе да се уз видне ефекте развијају и боре против сиромаштва. Нажалост, за многе у земљама у развоју глобализација није донела обећане економске користи. Растућа подела на оне који имају и оне који немају, повећала је у трећем свету број страшно си- ромашних – који су за живот имали мање од једног долара дневно“. 1.2 Информационе технологије Информациона револуција означава се и као „друга” или „трећа индус- тријска револуција”. На основу конкретног технолошког открића (микрочип, рачунар) као и претходне технолошке револуције (машина за штампу, парна машина, атомска енергија), информациона револуција представља искорак у развоју производних снага друштва, који води вишеструком повећању про- дуктивности рада. Она представља утицај информационих технологија на све сфере људског деловања. Помислите само колико је продуктивнији један 10 За преглед теорија неразвијености видети: Ted Lewellen, Dependency and Development. An Introduction to the Third World, London: Bergin and Garvey, 1995, стр. 49-70. 11 Džozef E. Stiglic, Protivrečnosti globalizacije, SBM-x, Beograd 2004. godine, str. 19. 12
  • 13. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ рачуновођа откад користи савремени софтвер за рад. Брз развој дигиталних рачунара и телекомуникационих средстава, од открића технологије интегри- саних кола која је омогућила појаву силиконског микрочипа, током седамде- сетих, није резултат капиталних државних пројеката и улагања; он је ношен децентрализованом иницијативом бројних, малих и великих, предузећа и ис- траживачких установа. Информациони систем прикупља, обрађује, складишти, анализира и шаље информације за посебну намену12. Информациони систем укључује улазе (подаци, упутства) и излазе (извештаји, прорачуни). Он обрађује улазне податке на основу упутстава, ствара резултат и шаље кориснику обрађене податке. Рачунарски заснован информациони систем је систем који користи ра- чунарску технологију да реализује један или више планираних задатака. Ос- новна намена било ког информационог система је да обезбеди решење за по- словни проблем. Информациони систем се састоји из следећих делова: − Хардвер је скуп техничких средстава као што су процесор, екран, тас- татура и штампач. Они заједно прихватају информације, обрађују и приказују их. − Софтвер је скуп програма који омогућавају хардверу да обрађује по- датке. − База података је скуп повезаних фајлова, табела, релација, итд. Она садржи податке и везе између њих. − Мрежа је систем веза који дозвољава да различити рачунари заједно користе ресурсе. − Процедуре су скуп инструкција које указују како да се користе наве- дене компоненте да би се информације обрадиле и добио резултат. − Људи су најважнији у читавом процесу. Радећи непрестано се усавр- шавају, и у складу са све напреднијим системима постижу боље ре- зултате. Јер у суштини, рачунари обезбеђују брз и ефикасан начин обраде података и они су неопходан део информационог система, којима људи управљају. Информациона технологија обухвата хардвер, софтвер, базе података, мреже и друге уређаје. Заправо је подсистем информационог система. Поне- кад се међутим израз информационе технологије користи у истом значењу као и информациони систем. Може се користити и шире као скуп неколико информационих система, корисника и менаџмента за целу организацију. Под информационим технологијама подразумевају се поступци, методе и технике прикупљања, преноса, обраде, чувања и достављања података. Ши- роко дефинисане, информационе технологије означавају сву технику и тех- нологију која је заснована или користи технологију интегрисаних кола. Ужи појам обухвата рачунарску и телекомуникациону технику за обраду и пренос 12 Efraim Turban, Ephraim McLean, James Wetherbe, Informaciona tehnologija za mena- džment. Transformisanje poslovanja u digitalnu ekonomiju, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2003, str. 20. 13
  • 14. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ података, као и технологије на којима је изграђена. У ери информационе ре- волуције, која носи императив високе продуктивности, информационе техно- логије играју важну улогу у свим сферама људског деловања. Развој информа- ционих технологија, уз развој средстава међународног саобраћаја, основни је носилац процеса глобализације. У савременом друштву, широм света, људи користе разноврсне инфор- мационе технологије да би разумели проблеме и осмислили решења. Те тех- нологије данас укључују средства као што су сензорни уређаји какви су уређај за мерење аерозагађења, читач бар кода на производима, преко телефонских мрежа и факс машина до рачунара свих врста. Ове технологије дају нове об- лике нашем животу, пословима, друштву. Информационе технологије се при- мењују за стварање и праћење докумената у канцеларијама, контролу произ- водње у фабрикама, пројектовање нових производа, поправке аутомобила и друге сложене опреме, продају производа широм света итд. Рачунари су данас присутни свуда – од кућне до радне средине. Средства и технике прикупљања и коришћења информација су у језгру цивилизације. Информационе технологије се простиру од физичких уређаја какви су папир, оловке, књиге, новине, камере, магнетофони, касетофони и рачунари, до симболичких средстава као што су писани језици, математички симболи, хемијски модели, таблице природних елемената, програми. Од проналаска писма пре око пет хиљада година13, до данашњих дана, најмоћније и најдалекосежније технологије биле су писана реч, новине и књи- ге, засноване на покретној штампарској преси. Модерни свет какав познајемо зависи од штампане речи. Штампарија, пронађена у петнаестом веку, предста- вљала је прву информациону револуцију, и потенцијал за распрострањење пи- смености, а са тиме и широке народне културе. Данас смо у средишту сличног преображења: технологија дигиталне информације – технологија која користи електронику за трансформисање ин- формације у дигитални, бинарни облик, састављен од 0 и 1, представља другу информациону револуцију. Ове технологије проширују а у неким случајевима и замењују технологије писане речи. Тако се знање и мудрост прикупљана то- ком пет хиљада година цивилизације, у облику сто милиона јединица (књига, часописа, техничких извештаја) који се чувају у Конгресној библиотеци САД, могу сместити на неколико стотина оптичких компакт дискова.14 Данашње информационе технологије могу се поделити у четири широке категорије: сензорске технологије15, комуникационе технологије, рачунарске технологије и технологије приказивања16. Неки примери сензорске технологије су дигиталне видео камере, лед сензори, скенери слике, дигитални сензори, читачи бар кода, уређаји за гла- совни улаз, итд. 13 У Светом писму се наводи да је први писмо настало пре 3.000 година пре н.е. На осно- ву научних истраживања сматра се да је Винчанско писмо старо око 7.500 година. 14 CD-ROM. 15 Прикупљања података и информација, „улазне” технологије. 16 Displаy, технологије„излаза” или издавања и презентације информација. 14
  • 15. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ Комуникационе технологије укључују комуникационе каблове, те- лефонске линије, Интернет (мрежа свих мрежа)17, мрежа која повезује више десетина хиљада других рачунарских мрежа у јединствени информатички простор, која се користи у преко сто земаља. Интернет преноси информације у дигиталном облику преко географских и политичких граница и представља богат извор добара и услуга. Рачунарска технологија, пре свега рачунарски системи за чување и обраду информација, састоји се од техничког дела рачунара – хардвера и про- грама или инструкција рачунару шта да уради – софтвера. Рачунарски систе- ми примају информацију од сензорских и улазних уређаја, затим је складиште и обрађују. Зато је основна компонента техничког дела рачунарског система – рачунар, који укључује компоненту за обраду података и управљање пода- цима – процесор, и компоненту за памћење података и програма – меморију, која може бити оперативна18 или спољашња19. У компоненте техничког дела рачунарског система обично се укључују и улазно – излазни уређаји неопход- ни за функционисање рачунарског система. Основне компоненте рачунарског система су: оперативни системи, програмски језици и услужни програми. Опе- ративни системи омогућавају, пре свега, складни рад физичких компоненти система, али и удобност кориснику за коришћење техничког система у циљу извршавања сопствених – апликативних програма. Програмски језици омо- гућавају програмирање на вишим програмским језицима и њихово „разуме- вање” од стране дигиталне, бинарне машине, док услужни програми даље олакшавају коришћење техничког и програмског система. Технологије приказивања су уређаји и програми који омогућавају да се обрађени подаци прикажу кориснику у што прикладнијем облику. Они по- везују рачунарске и комуникационе технологије према човеку, нпр. екрани терминала, штампачи, LCD20 екрани, HDTV21, аудио излаз, итд.22 Оно што чини рачунар универзалном машином то је његова способ- ност програмирања. Рачунари, у почетку свог развоја, били су намењени само одређеној врсти посла, и користили су аналогне податке. Данас рачунари имају могућност извршавања различитих задатака, као што су обрада текста, извр- шавање тродимензионалних апликација, графичко пројектовање, итд. 17 Интернет омогућава корисницима употребу више различитих сервиса, од којих су свакако најзначајнији електронска пошта (е-mail) и светска мрежа (World Wide Web). Светску мрежу (www) чини сада већ огроман број web сајтова који покривају практично све могуће врсте садржаја. Материјално, светска мрежа је мрежа међусобно повезаних компјутера који функционишу као почетне и крајње тачке преноса података кроз Интернет, и који се најчешће популарно представљају као„места” где се налазе web сајтови. 18 RAM меморија. 19 Флеш меморија и сл. 20 Енг. Color Liquid Cristal Displаy. 21 Енг. High Definition TV. 22 Енг. Microsoft – Windows Sound System. 15
  • 16. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ 1.3 Знање у савременој привреди Знање омогућава појединцу и заједници сналажење у стварности. Не- што знати, то значи бити свестан основних особина, карактеристика, односа, појава, предмета, догађаја. Знање је свест о узроку, функционисању и предви- ђању догађаја. Бертранд Расел тврди да се знање појављује у форми опажања, верова- ња, сећања, навика, уверења23, научног знања24, очекивања25. Расел тврди „зна- ње је истинито уверење“. Он разликује више врста знања: знање чињеница, знање општих веза између чињеница, теоријско знање, практично знање, оп- ште, индивидуално, безлично, лично, непосредно, знање путем описа. У економији данас кључну улогу има радник добро поткован знањем. Знање је основно оруђе за стварање богатства. Данас није само вредност ком- паније физичка имовина26, већ је њена вредност заснована на знању, умећу и интелектуалној имовини – што све почива на људима. Они који управљају мо- рају да препознају таленте и обезбеде начин да се људски капитал усмерава ка иновацијама и да се развијају производи и услуге који стварају вредност. Људски капитал представља појединачне способности, знања, струч- ност и искуство запослених и руководства у компанији. Ово је знање које је релевантно за одређени задатак али подразумева и способност да се стално допуњује кроз учење, обуке и сл. Постоји знање које се систематизује, документује, лако понавља и ши- роко преноси. Примери таквог знања су технолошки пројекти и цртежи, софт- вери, патенти, и др. Постоји и тзв „тихо“ знање које се налази у свести запо- слених, у њиховом образовању и искуству. „Тихо“ знање се користи и преноси само уз учешће и сагласност појединца. Као што видимо постоје два основна облика знања. Прво је експлицит- но, објективно, формално, отворено и ово знање је у облику вештина, пода- така, научног знања, приручника, и сл. Експлицитно знање може лако да се преноси, прихвати и памти али и мења. Други облик је тзв. имплицитно, „ти- хо“, невидљиво, лично, субјективно, скривено. Тешко се преноси. Имплицитно знање је кључно за стварање новог знања у организацији. База знања је организован скуп укупног интелектуалног капитала у ор- ганизацији доступан за коришћење. База знања укључује базе података, ка- талоге докумената, архиве, интернет странице, збирке књига, ознаке, мапе, видео и аудио изворе, изворе слика, филмове, уметничке колекције, белешке дискусија, транскрипте, резултате истраживања, експертска знања, стручна мишљења итд. Привлачење, развој и очување људског капитала су неопходни, али не и довољни услови за успех организације. Сарадња, размена информација и упра- 23 Засновано на уображењу, интересу, понављању. 24 Теоријски засновано и практично применљиво. 25 Облик веровања и увереност у каузалне односе. 26 Фабрике, опрема, машине. 16
  • 17. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ вљање знањем су од кључне важности. Социјални капитал представља мрежу односа које појединци имају унутар целе организације али и односе са доба- вљачима, купцима или партнерима. Улога технологије је јачање људског капитала. Наравно, када све ове елементе узмемо у обзир неопходна је и стратегија која компанију чини кон- курентном и успешном. Традиционална економска теорија и пракса засноване су на матери- јалној основи кроз земљиште, опрему и новац. Тежиште је било усмерено на ефикасну расподелу рада и капитала. Данас се више од 50% бруто друштвеног производа (БДП) у развијеним економијама базира на знању, тј. на интелек- туалној имовини и стручности људи27. На примеру САД види се улога и значај знања и људског капитала. Услуге у САД чине 76% БДП. Темељ услуга (софт- вер, здравствена заштита, комуникације, образовање, итд.) су интелектуал- ни и информациони процеси који стварају највећи део вредности за фирме. У производњи највећи допринос стварању вредности чине истраживање и раз- вој, пројектовање процеса, креирање производа, логистика, маркетинг или технолошка иновација. У доба машина производи и опрема су били у центру пажње. Данас, у доба информатике, знање је у центру пажње и вредност се ствара из знања, умећа, интелектуалне имовине и способности. То је све садржано у људима. Слободно можемо рећи да је економија данас заправо економија знања. Бо- гатство се ствара ефикасним менаџментом знања. Улагање у компанију зна- чи окупљање талената, способности вештина и идеја што је интелектуални капитал а нису физички и финансијски ресурси. Пример за наведену тврдњу је Мајкрософт који не поседује ни једну фабрику софтвера. Вредност Мајкро- софта расте због способности да поставља стандарде софтвера за персонал- не рачунаре. Други пример је компанија Мерк чији генерални директор каже: „Производ мале вредности може да направи било ко и било где. Када поседује- те знање коме нико не може да приступи – то је динамит. Наша истраживања чувамо чак брижљивије него финансијску имовину“28. На питање где се налази интелектуални капитал неке компаније и може ли да се он измери даје се један упрошћен одговор. Тржишна вредност фирме једнака је вредности удела њених обичних деоница пута број главних деони- ца. Књиговодствена вредност фирме је у првом реду мера вредности њене ма- теријалне имовине. Добија се као разлика укупне активе и укупних дуговања. Књиговодствена вредност фирме изоставља најважнију имовину капи- тала. Вредност погона, опреме, залиха и обртног капитала фирме не предста- вља стварну вредност. У стварној вредности огроман проценат је тзв „неопи- пљива“ имовина или интелектуални капитал фирме. Интелектуални капитал се састоји од људског капитала, структурног капитала и екстерног капитала. Људски капитал је скуп знања, вештина, ис- куства, интуиције и ставова радне снаге. Структурни капитал чини широ- 27 Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment, Data Status, 2007. godine, str. 124. 28 Исто, стр. 125. 17
  • 18. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ ки спектар патената, модела и компјутерских и административних система. Структурни капитал фирме је заправо систем, структура, стратегија и култу- ра. Екстерни капитал представља укупне односе организације и мреже сарад- ника (добављачи, купци), њихово задовољство и лојалност предузећу. Слика 1 – Интелектуални капитал29 Свака компанија која поседује знање жели да га сачува и даље унапређу- је. Да би то постигла у организацији морају да постоје ефикасне структуре које промовишу тимски рад и размену информација, јако лидерство које подстиче иновације и културу која захтева изузетност и етичко понашање. 29 Слика нацртана на основу: Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment, Data Status, 2007. godine, str. 126. 18
  • 19. 2. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА У данашњој, све више отвореној и интегрисаној светској привреди, кон- курентност заузима централно место у економским размишљањима како раз- вијених тако и земаља у развоју. Према дефиницији OECD30, конкурентност је мера способности земље да у слободним и равноправним тржишним услови- ма произведе робу и услуге које пролазе тест међународног тржишта, уз дуго- рочно повећање реалног дохотка становништва. Традиционално, међународна конкурентност држава објашњавала се теоријама међународне размене које потичу од Адама Смита. Али, данашња светска привреда је врло развијена да би се објаснила традиционалним тео- ријама. Резултат тога је класично дело „Конкурентска предност држава” хар- вардског професора Мајкла Портера, у којем је предложена нова теорија кон- курентности, према којој национално благостање није наслеђено већ створено стратешким изборима. Док се у прошлости развој земље заснивао на компара- тивним предностима, попут јефтине радне снаге и природних ресурса, данас се основом за привредни развој сматрају напредни услови засновани на знању и развијеној инфраструктури, високој технологији и иновацијама. За Портера није важно који се производи произведе, већ како се производе. Конкурентност је вишедимензионални феномен, нужно присутан на нивоу предузећа, гране и државе у целини. Одлучујућа ствар у конкурентској предности држава је разнолика улога влада. Посебно је уочљива улога владе када се говори о међународној конкурентности. Влада представља пети чи- нилац конкурентности држава31. Влада може да утиче на сваку од четири де- терминанте, позитивно или негативно. Наравно, може се и на владу утицати. Политика владе утиче на стратегије фирми, на структуру, ривалитет, прописе, тржиште капитала, пореску политику, итд. На избор како ће се улагати у обра- зовање такође влада може да утиче. По Мајклу Портеру најважнија улога државе у привреди је да оствари макроекономску и политичку стабилност32. То се постиже успостављањем стабилних државних институција, доследног основног економског оквира и здравих макроекономских политика укључујући разумне државне финансије и ниску инфлацију. Друга улога државе је унапређење опште микроеконом- ске способности привреде. То се постиже повећањем ефикасности и квалитета 30 Organization for Economis Co-operation and Development – OECD. Организација за еко- номску сарадњу и развој. 31 Porter, Michael E., The Competitive Advantage of Nations (London and Basingstoke: The Macmillan Press Ltd, 1992) р. 127. 32 Majkl E. Porter, O konkurenciji, FEFA, Београд 2008. године, стр. 247. 19
  • 20. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ општих улагања и пословним активностима, препознатим на слици 2, као што су образована радна снага, одговарајућа физичка инфраструктура и тачне и благовремене економске информације. Важно је и јачање институција које ове активности обезбеђују. Трећа улога државе односи се на успостављање опш- тих микроекономских правила и подстицаја усмеравања конкуренције која подстиче раст продуктивности. Та правила прожимају читав дијамант и то су: политика конкуренције која подстиче ривалство, порески систем, закони о заштити интелектуалне својине, правичан и ефикасан правни систем, закон о заштити потрошача, правила у вези са корпоративним управљањем, ефикасан регулаторни процес који подстиче иновације, итд. Слика 2 – Детерминанте националне конкурентске предности33 2.1. Глобални индекс конкурентности Светски економски форум34 проучава конкурентност земаља пуне три деценије. Глобалани конурентски извештај бави се проучавањем параметара привреда земаља ради постизања економског развоја на дужи период. Ови из- вештаји служе као алат за пословне лидере и законодавце да идентификују 33 Ромб преузет из: Michael E. Porter, The Competitive Advantage of Nations, London and Basingstoke: The Macmillan Press Ltd, 1992, стр. 127. 34 World Economic Forum, http://www.gcr.weforum.org/, The Global Competitiveness Report 2007–2008. 20
  • 21. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА стање са циљем побољшања конкурентности уз разматрање стратегије за на- редни период. Глобални индекс конкурентности је врло напредан и детаљан индекс за мерење конкурентности земаља и узима у обзир макроекономске и микроеко- номске показатеље. Светски економски форум дефинише конкурентност као скуп институ- ција, прописа и других чиниоца који одређују ниво продуктивности земаља. Ниво продуктивности је ниво просперитета који може да се стекне еконо- мијом. Другим речима, напредније економије, могу да произведу већи стан- дард за своје грађане. Напреднија економија је она која се брже развија на дужи временски рок. 2.1.1. Дванаест параметара конкурентности Неки од најбољих економских умова у последњих двеста година су по- кушали да испитају шта одређује богатсво земаља. Адам Смит је био на ста- новишту да усавршавање и подела рада води драматичном побољшању про- дуктивности. Неокласични економисти 20. века су наглашавали значај инве- стиција у капитал и инфраструктуру. Међутим, многе земље у развоју, поред великих инвестиција у инфраструктуру, нису бележиле раст. Инвестирање у физички капитал није довољан услов за економски развој. Економисти су онда посматрали друге механизме: образовање и обуку (људски капитал, како га називају модерни економисти), технолошки напре- дак (било да је створен од саме земље или усвојен од водећих привреда), макро- економска стабилност, добра државна управа, владавина права, транспарент- не институције које добро функционишу, недостатак корупције, оријентација ка тржишту, одговорна влада, софистицираност предузећа, услови тражње, величина тржишта и многи други. Индекс глобалне конкурентности бави се мерењем просека многих раз- личитих компоненти, од којих свака одражава један аспект сложене ствар- ности коју ми називамо конкурентношћу. Све ове компоненте групишу се у дванаест параметара конкурентности. Први параметар – институције. Институционални оквир итекако утиче на конкурентност и раст. Власници земље, власници акција, чак и интелекту- алне својине су невољни да послују ако њихова права као власника нису гаран- тована. Подједнако је значајно и следеће: ако својина не може бити купљена и продата са уверењем да ће власти одобрити трансакацију само тржиште неће моћи да створи динамичан раст. Важност институција није ограничена само на правни оквир. Однос др- жаве према тржиштима и слободама и ефикасност њеног функционисања су веома значајни. Пословне активности спутавају прекомерна бирократија, мно- го прописа, корупција, нечасност склапања јавних уговора, недостатак јавно- 21
  • 22. ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ сти и честитости или политичка зависност правосуђа. Све ово намеће значајне економске трошкове пословања и успоравају процес привредног раста. Пословање добро служи економији ако се води поштено и ако се мена- џери придржавају строгих етичких принципа. Други параметар – инфраструктура. Постојање квалитетне инфра- структуре је веома значајно за ефикасно функционисање економије, као што је значајан фактор одређивања локације економске активности и врста активности и сектори који се могу развијати у привреди. Квалитетна инфра- структура смањује удаљеност између региона са резултатом истинског ин- тегрисања националног тржишта и његовог повезивања са тржиштима у дру- гим земљама и регионима. Квалитетна инфраструктура је покретач конкурентности који значајно утиче на економски раст и смањује неједнаку раподелу дохотка и сиромаштва на више начина. Добро развијена саобраћајна и коминкациона инфраструк- турна мрежа је предуслов за ефикасно функционисање тржишта и раст изво- за, као и за способност сиромашних заједница да се повежу са битним при- вредним активностима. Ефикасни начини транспорта, за људе, робу и услуге, као што су квали- тетни путеви, железнице, луке и ваздушни саобраћај омогућавају предузетни- цима да изнесу своју робу на тржиште сигурно и на време, али и олакшавају кретање радника до одговарајућих послова. Привреде су такође зависне од снабдевања струјом без ограничења и несташица, да би пословнице и фабрике могли да раде неометано. Добра телекомуникациона мрежа омогућава слободан и брз ток инфор- мација, што повећaва укупну привредну ефикасност. На тај начин се одлуке, које доносе привредни актери, доносе на основу расположивих релевантних информација. Трећи параметар – макроекономија. Стабилност макроекономског ок- ружења је важна за пословање и значајна за укупну конкурентност земље. Ма- кроекономска стабилност сама не може да повећа економску продуктивност нација, али је јасно да макроекономска нестабилност шкоди привреди. Преду- зећа не могу доносити поуздане одлуке и планирати када је стопа инфлације изражена у стотинама процената (обично као резултат инфлације јавне фи- нансије се отргну контроли). Финансијски сектор не може да функционише ако влада ствара велике дефиците. Влада не може доносити функционалне одлуке ако плаћа велике камате на име прошлих уговора. Закључак је да еко- номија не може расти ако макроокружење није стабилно и погодно. Четврти параметар – здравље и примарно образовање. Здрава радна снага је витална за конкурентност и продуктивност једне земље. Радници који су болесни не могу да функционишу у пуном капацитету и мање су про- дуктивни. Слабо здравље води значајним трошковима у пословању, зато што су болесни радници често одсутни или раде на ниском нивоу ефикасности. Инвестиције у обезбеђивање здравствене заштите су веома важне, како у еко- номском, тако и у моралном погледу. 22
  • 23. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА Поред здравља овај параметар посвећује пажњу количини и квалитету образовања што је веома значајно у данашњој привреди. Примарно образовање повећава ефикасност сваког радника чинећи привреду продуктивнијом. Недо- вољно образована радна снага може извести само основне мануелне радње и често постоје тешкоће да се прилагоде напреднијим производним процесима и техникама. Недостатак квалификованог административног особља такође може имати негативан утицај на укупне пословне показатеље. Пети параметар – високо образовање и обука. Квалитетно високо об- разовање и обука је темељ привреде која тежи приближавању производњи софистицираних производа са додатом вредношћу. Нарочито данашња глоба- лна економија подразумева да су запослени образовани и способни да се брзо прилагоде променљивом окружењу које се мења. Овај параметар мери стопе уписа као и квалитет образовања оцењен од пословне заједнице. Важност стручне и сталне обуке на послу, која је зане- марена у многим привредама, је значајна ако осигурава сталну надоградњу вештина и знања запослених у складу са потребама производног система. Шести параметар – ефикасност тржишта роба. Земље са ефикасним тржиштем роба су у позицији да производе велики асортиман производа и ус- луга у датим односима понуде и тражње. Здрава тржишна утакмица је важна као покретач ефикасности тржишта и продуктивности пословања. Да би се осигурало најбоље могуће окружење за размену добара мора постојати минимум сметњи пословним активностима кроз државну интервен- цију. Нпр. конкурентност је ометена деформисаношћу, превеликим порезима или рестриктивним и дискриминаторским правилима о власништву странаца или о страним директним инвестицијама. Ефикасност тржишта такође зависи од услова тражње као што су оријен- тација потрошача или софистицираност купца. Потрошачи који прихвате рђав третман од стране предузећа нису склони да уведу неопходну дисциплину у компанијама зарад ефикасности која треба да буде достигнута на тржишту. Седми параметар – ефикасност тржишта рада. Ефикасност и флекси- билност тржишта рада су врло значајни за одговарајући размештај у привреди. У продуктивној економија запослени су распоређени на одговарајући начин и тиме подстакнути да дају пун допринос на својим радним местима. Тржишта рада морају имати флексибилност да пребаце раднике из једне привредне ак- тивности у другу и да дозволе померања без већих друштвених поремећаја. Ефикасна тржишта рада морају да обезбеде талентима да дођу до изражаја, што укључује једнакост између жена и мушкараца. Осми параметар – софистицираност финансијског тржишта. Ефикас- но финансијско тржиште је потребно да се ресурси уштеђени од грађана најефи- касније користе. Ефикасан финансијски сектор усмерава ресурсе најбољим пре- дузетницима и најбољим инвестиционим пројектима. Процена ризика је самим тим кључна компонента. Модеран финансијски сектор развија производне мето- де тако да мали иноватори могу да спроведу своје идеје у дело. Финансијски сек- тор који добро функционише мора да буде од поверења и да је транспарентан. 23