Ce diaporama a bien été signalé.
Nous utilisons votre profil LinkedIn et vos données d’activité pour vous proposer des publicités personnalisées et pertinentes. Vous pouvez changer vos préférences de publicités à tout moment.
UDK 329(497.11)"1889"    323.281(497.11)"188"                              Mirko Popovi}                         Beogradsk...
Hereticus, 1/2007                                                     Mirko Popovi}                  Kriza politi~kog sist...
“Narodni odisaj” i dolazak Narodne radikalne stranke na vlast1880, gde strogo osu|uje svaki poku{aj zloupotrebe od strane ...
Hereticus, 1/2007                                                      Mirko Popovi}sukoba kada je neko kamenicom razbio p...
“Narodni odisaj” i dolazak Narodne radikalne stranke na vlast“^im su se naprednjaci na zborno mesto okupili i rad po~eli, ...
Hereticus, 1/2007                                                          Mirko Popovi}odmah posle zavr{etka sedmogodi{nj...
“Narodni odisaj” i dolazak Narodne radikalne stranke na vlastkojoj je stanovao u~itelj Jovan Jankovi}, naprednjak. Nasilni...
Hereticus, 1/2007                                                    Mirko Popovi}vladu do|e s onom istom strankom koja je...
“Narodni odisaj” i dolazak Narodne radikalne stranke na vlastsete. U ovom poslu naprednjaci su do{li kao posredna smetnja,...
Hereticus, 1/2007                                              Mirko Popovi}poku{ao da pripi{e samim naprednjacima, koji s...
“Narodni odisaj” i dolazak Narodne radikalne stranke na vlastzio Pa{i}, donela je politi~ku nestabilnost, a nasilje kao ob...
Prochain SlideShare
Chargement dans…5
×

Mirko Popović, BOŠ, "Narodni odisaj" i dolazak NRS na vlast" XIX vek

655 vues

Publié le

političko nasilje 1889, istorija

Publié dans : Actualités & Politique
  • Soyez le premier à commenter

Mirko Popović, BOŠ, "Narodni odisaj" i dolazak NRS na vlast" XIX vek

  1. 1. UDK 329(497.11)"1889" 323.281(497.11)"188" Mirko Popovi} Beogradska otvorena {kola, Beograd “NARODNI ODISAJ” I DOLAZAK NARODNE RADIKALNE STRANKE NA VLAST Rezime: Prilog se bavi prou~avanjem nasilja koje je pratilo dolazak Na-rodne radikalne stranke na vlast u Srbiji 1889, kao ekstremnim primer obrascanasilja nad politi~kim protivnicima koji se obnavljao i pre i posle “odisaja”. Is-pituju se individualni i kolektivni, institucionalni i strukturni elementi koji sudoprineli zamahu represije, kao i uticaj ovog doga|aja na razvoj politi~ke kul-ture u SrbijiKlju~ne re~i: “Narodni odisaj”, Narodna radikalna stranka, Napredna stranka, represija Odnos vlasti i opozicije u velikoj meri pokazuje stepen razvijeno-sti parlamentarnog sistema i nivo politi~ke kulture jednog dru{tva. Uure|enom dru{tvu politi~ke borbe odvijaju se na polju ideja i program-skih na~ela, dok represija nad politi~kim protivnikom ukazuje na sla-bost institucija i iskvarenost politi~kog sistema. Jer ako bismo po{li odklasi~nog razlikovanja izme|u dobrih i izopa~enih oblika politi~kog po-retka, onda bismo mogli re}i da se samo u izopa~enim oblicima vlastitigra|ani ozna~avaju i progone kao neprijatelji.1 Represija nad politi~kimprotivnikom predmet je razmatranja u ovom tekstu. Preciznije, pa`njaje posve}ena progonu pristalica Srpske napredne stranke od strane par-tije na vlasti, Narodne radikalne stranke,2 odnosno pojavi koja je osta-la upam}ena kao “narodni odisaj”. Cilj je da se preispita odgovornostvladaju}e partije i zloupotreba dr`avnog aparata prilikom sprovo|enjarepresije nad politi~kom manjinom.1 Kosta ^avo{ki, Neprijatelj, Enciklopedija politi~ke kulture, Beograd 1993, str. 791.2 Narodna radikalna stranka prvi put je uzela u~e{}e u vlasti 1. juna 1887. u tako- zvanoj “saveznoj vladi” koju je obrazovao Jovan Risti}. U vladu su u{la ~etiri ministra liberala i ~etiri radikala. U tekstu }emo obratiti pa`nju i na ulogu Srp- ske liberalne stranke u narodnom odisaju. 37
  2. 2. Hereticus, 1/2007 Mirko Popovi} Kriza politi~kog sistema i odnos snaga Do eskalacije nasilja moglo je do}i samo u uslovima ozbiljne poli-ti~ke nestabilnosti, a srpska dr`ava nalazila se u drugoj polovini osam-desetih godina XIX veka upravo u takvom stanju. Projekat politi~ke mo-dernizacije dru{tva, koji je pokrenula vlada Milana Piro}anca3 (1880),zaustavljen je u jesen 1883. Milan Piro}anac je podneo ostavku, a vladuje ubrzo obrazovao Nikola Hristi},4 koji je ~inom raspu{tanja skup{tineponi{tio izbornu volju i nastavio da vlada bez parlamenta. Usledila je Ti-mo~ka buna i surov obra~un kralja Milana sa pobunjenim narodom i Ra-dikalnom strankom, koja je i bila organizator pobune. Parlamentarni `i-vot, u prethodnom periodu uzdrman stalnim sukobom izme|u Naprednei Radikalne stranke, potpuno je zamro. Rat sa Bugaraskom 1885. i po-raz srpske vojske na Slivnici uzdrmao je vlast krune, a teret odgovorno-sti za besmisleno vo|eni rat pao je na ionako nepopularnu vladu Milu-tina Gara{anina. Ratno stanje u zemlji potrajalo je sve do aprila 1886. iukinuto tek pet dana pre glasanja za skup{tinu.5 Situaciju je dodatno komplikovala kriza u vladarskom domu. Na-stojanje kralja Milana da se razvede od kraljice Natalije potresalo je izkorena politi~ku scenu Srbije. Ustavno pitanje i sva druga va`na politi-~ka pitanja stajala su u senci sukoba u vladarskoj porodici. Mo`da je naj-bolji opis stanja u dr`avi i nivoa politi~ke kulture koji je tada{nje srpskodru{tvo doseglo dao @ivan @ivanovi} u uvodu drugog toma Politi~ke is-torije Srbije u drugoj polovini XIX veka. Autor je, naime, primetio da je“dr`ava u pojmovima prosta sveta postala neka vrsta parni~nog imanja,koje se dr`i ili upu{ta ne po nekom ustavnom ili parlamentarnom redui pravu, ve} na osnovu, sasvim kao kakvo selja~ko dobro oko koga se se-ljaci biju koljem i oru`jem; vlast dr`avna javila se u o~ima naroda kaoneka vrsta samovoljnog egzekutora i nasrta~a na gra|ane i u pogledu nji-hovih gra|anskih prava i gra|anskih du`nosti...”.6 Zloupotrebe dr`avnog aparata postale su uobi~ajena pojava. Ko-liko se svest politi~ke elite promenila, govori i stav Milutina Gara{ani-na prema pitanju slobode izbora. Gara{anin je, kao ministar unutra{njihdela, poslao raspis okru`nim na~elnicima pred izbore od 30. novembra3 Milan Piro}anac, osniva~ i vo|a Srpske napredne stranke, predsednik vlade 1880- 1883.4 Nikola Hristi}, ministar unutra{njih poslova u vreme kneza Mihaila, predsednik vlade 1883-1884. Nalazio se na ~elu vlade u vreme Timo~ke bune.5 “Pritisak vlasti bio je takav da, po mi{ljenju austrougarskog poslanika, ni jedan jedini izbor nije bio zakonit”, navodi re~i austrougarskog poslanika S. Jovano- vi}, u: S. Jovanovi}, Vlada Milana Obrenovi}a, knjiga 2, Sabrana dela Sloboda- na Jovanovi}a, 5, Beograd 1990, str. 294.6 @ivan @ivanovi}, Politi~ka istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka, knjiga 2, Beograd 1924, str. 8.38
  3. 3. “Narodni odisaj” i dolazak Narodne radikalne stranke na vlast1880, gde strogo osu|uje svaki poku{aj zloupotrebe od strane vlasti.7 Se-dam godina kasnije, Gara{anin je, da bi dobio skup{tinsku ve}inu, biospreman da tera s policijskim pritiskom do krajnje mere. U raspisu ko-ji je uputio policijskim vlastima pred izbore pisalo je: “svaki neuspeh iz-bora smatra}u kao neiskrenost i neuspeh policijskih organa”.8 Represija nad politi~kom manjinom svoj vrhunac je do`ivela u pe-riodu od 1887. do 1896. godine, kada je u obra~unima koji su imali poli-ti~ku pozadinu stradalo oko 400 pristalica Srpske napredne stranke. Utom periodu naprednjaci su ostali skoro izvan zakona, bez ikakve za{ti-te od napada svojih protivnika.9 Posebnu pa`nju privla~e doga|aji iz ju-na 1887, kada se odigrao najve}i pogrom naprednjaka, i napad na zborSrpske napredne stranke 14. maja 1889. u Beogradu. Pravda u narodnim rukama “Veli~anstvenim narodnim odisajem” nazvala je radikalska {tam-pa10 doga|aje posle pada vlade Milutina Gara{anina11 i dolaska na vlastliberalno-radikalske vlade na ~elu sa Jovanom Risti}em. Ovaj izraz imaoje da zna~i oslobo|enje od sedmogodi{njeg pritiska, posle koga je narod“odahnuo”, odnosno dao izraza svom dugogodi{njem trpljenju, patnji isrd`bi. “Odisaj” se manifestovao kroz narodne sve~anosti i deputacijekoje je iz unutra{njosti primala nova vlada. Ovo stanje razuzdane ve-selosti u jednom trenutku pretilo je da parali{e rad ministarstva, pa jeministar unutra{njih dela, liberal Radivoje Milojkovi}, bio prinu|en dainterveni{e kako bi deputacije prestale. Ipak taj “odisaj” se vrlo brzoizmetnuo u hajku na naprednjake. Nemiri su po~eli ve} prve no}i kadaje narodna masa demonstrirala ispred ku}a vo|a naprednjaka MilanaPiro}anca i Milutina Gara{anina.12 Kod Gara{aninove ku}e do{lo je do7 Ministar isti~e da bi “svaki nedozvoljen uticaj koji bi se klonio na to, da pomu- ti slobodu i nezavisnost izraza volje naroda u ovom poslu bio predmet osude kao nezakonit i neustavan.” Navedeno prema: Ja{a Prodanovi}, Istorija politi~kih stranaka i struja, knjiga 1, Beograd 1947, str. 440.8 Slobodan Jovanovi}, Vlada Milana Obrenovi}a, knjiga 2, Sabrana dela Slobo- dana Jovanovi}a, 5, Beograd 1990, str. 294.9 Stojan Novakovi}, Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji, Beograd 1912, str 30-31. Iako su naprednjaci jo{ jednom imali priliku da obrazuju vladu, 1894, na ~elu sa Stojanom Novakovi}em, napadi na njih nisu prestali. Na dugotrajnost ovog politi~kog progona ukazuje i Slobodan G. Markovi}, Grof ^edomilj Mi- jatovi}, Beograd 2007, str 174.10 Ovaj izraz pojavio se u radikalskom listu Odjek, neposredno nakon formiranja savezne vlade liberala i radikala.11 Milutin Gara{anin, dr`avnik, jedan od vo|a Srpske napredne stranke i predse- dnik nekoliko naprednja~kih vlada pod kraljem Milanom Obrenovi}em.12 Milan Piro}anac, Bele{ke, priredila Suzana Raji}, Zavod za ud`benike i nasta- vna sredstva, Beograd 2004, str. 365. 39
  4. 4. Hereticus, 1/2007 Mirko Popovi}sukoba kada je neko kamenicom razbio prozor. Gara{anin je odgovoriohicima iz revolvera i tom prilikom ranio jednu osobu.13 Ipak do pravihkrvavih obra~una nije do{lo u Beogradu nego u unutra{njosti. Lin~ na-prednjaka nije obuhvatio celu zemlju: masovni napadi izvr{eni su u po-`areva~kom, }uprijskom, aleksina~kom i zaje~arskom okrugu – zapravookruzima gde su radikali imali neprikosnovenu ve}inu. U tim oblastimanasilje se {irilo kao zaraza. U ostalim delovima zemlje dolazilo je samodo pojedina~nih napada. U Videlu, listu napredne stranke, objavljen je24. juna spisak postradalih naprednjaka. Broj `rtava “narodnog odisa-ja” 1887. bio je 140 ubijenih, otprilike isto toliko zlostavljanih, bilo jeoko 50 slu~ajeva ru{enja naprednja~kih domova i 70 slu~ajeva paljevi-na.14 Ubistva su po~injena na vrlo brutalan na~in. Nad telom polumrt-vog op{tinskog pisara u Bobovi Jovana @ivkovi}a igralo je kolo, zabele-`eni su slu~ajevi da su `rtve naticane na ra`anj ili premla}ivane kocem.Stradale su ~itave porodice,15 Prilikom novog talasa nasilja 1889. mnogeporodice su prebegle u Rumuniju.16 Posebno zadovoljstvo masi je pri~i-njavalo zlostavljanje. Naj~e{}i oblik zlostavljanja bilo je jahanje napred-nja~kih prvaka. Mestimi~no su `rtve pru`ale otpor, {to je u vladinim no-vinama predstavljano kao izazivanje i `rtve su progla{avane krivcima. Nasilje je trajalo nekoliko nedelja i za to vreme reakcija vlasti jebila nedopustivo mlaka. Optu`eni za zlo~ine su tvrdili da im je re~enoda za 15 dana mogu ~initi {ta ime je volja sa naprednjacima a da za tone}e odgovarati.17 Ako vlast nasilje nije podsticala, u svakom slu~aju ni-je ni{ta u~injeno da se nasilnici obuzdaju. Izvesnog Gaju Miloradovi}a,koji je optu`en za te{ka zverstva, islednici su uhapsili pa ga ubrzo pusti-li.18 Obja{njenje koje je pru`ala vladina {tampa da su napadi ~injeni izosvete za Timo~ku bunu ne stoji, jer }uprijski i po`areva~ki okrug u Ti-mo~koj buni nisu stradali. I da je bila u pitanju osveta, opet je nejasnoza{to je policija tolerisala stanje potpune anarhije u jednom delu dr`ave.Drugi talas terora izbio je u samoj prestonici, 14. maja 1889.19 Masa je na-srnula na glavni zbor Srpske napredne stranke, u ba{ti Velike pivare.13 Slobodan Jovanovi}, Vlada Milana Obrenovi}a, str. 320-321.14 Pored Videla, popis svih stradalih u vi{egodi{njem progonu objavio je ^edomilj Mijatovi} 1897 (Beli orlovi, Ilustrovani kalendar za godinu 1897). Uporediti i S. Jovanovi}, Vlada Milana Obrenovi}a, str. 320-321.15 Latinka Perovi}, Politi~ki protivnik kao neprijatelj, Istorija i se}anje. Studije is- torijske svesti, str. 71. U svojim bele{kama za jun 1887. Milan Piro}anac opisao je nekoliko slu~ajeva ubistava i terora: M. Piro}anac, Bele{ke, str. 371-379.16 Latinka Perovi}, Politi~ki protivnik kao neprijatelj, str. 72.17 M. Piro}anac, Bele{ke, str. 373.18 Latinka Perovi}, Politi~ki protivnik kao neprijatelj, str. 71.19 Na vlasti je od 22. februara 1889. bilo ~isto radikalsko ministarstvo na ~elu sa Savom Gruji}em.40
  5. 5. “Narodni odisaj” i dolazak Narodne radikalne stranke na vlast“^im su se naprednjaci na zborno mesto okupili i rad po~eli, prime}enaje neka nagomilanost de~urlije i drugih sumnjivih lica, prvo oko okolnihplotova, a posle i po susednim ulicama. ^ule su se neke zvi`daljke i krozgranje je poletao po koji kamen.”20 Kada je zbor zavr{en, na okupljenesu poletele kamenice “kao po ne~ijoj komandi”.21 Napad kamenjem po-novljen je ne{to kasnije na stotinak naprednjaka, koji su ostali na ru~kuu Velikoj pivari. Potom je masa jurnula na naprednjake, koji su spaspotra`ili u unutra{njosti kafane. Uskoro se na licu mesta pojavio i up-ravitelj grada sa `andarmima, u pratnji ministra unutra{njih dela KosteTau{anovi}a. Prilikom izlaska naprednjaka iz Velike pivare, pod prat-njom policije, do{lo je do novog sukoba i zasipanja kamenicama. U jed-nom trenutku opalio je revolver i oboren je jedan od napada~a. Na to jeneko iz mase uzviknuo: “Ubi ga Gara{anin!”. Milutin Gara{anin je je-dva izvukao `ivu glavu pred razbesnelom masom i sklonio se u zgraduministarstva unutra{njih dela.22 I pored intervencije policije i samog mi-nistra, batinanje se pro{irilo po celom gradu. Hvatan je svaki dobro ode-ven ~ovek iz unutra{njosti i bijen. Trgovac, seljak, pop, ~inovnik, sve jeto bilo izlo`eno rulji, koja je bez zazora i bez obzira tukla i prebijala sveodreda.23 Ni maltretiranje naprednjaka u prestonici nije moglo pro}ibez, ve} ritualnog, jahanja.24 Nemiri su trajali i 15. maja, a onda se pre-stonica umirila, nakon {to je vojska iza{la na ulice. Bilans uli~nih suko-ba prema zvani~nim izve{tajima bio je: 20 povre|enih `andarma, 11 na-prednjaka i ~etiri izgrednika, od kojih je jedan umro.25 Za razliku od1887, ljudskih `rtava, izuzev jednog napada~a, nije bilo. Ipak, poruka jebila jasna. Ni pod ustavom iz 1888. za naprednjake nije bilo mesta u po-liti~kom delovanju. Od slobode pojedinca i prava na slobodno politi~koudru`ivanje, {to je bila okosnica programa Srpske napredne stranke iz1880, nije ostalo ni{ta. Narodni odisaj i odsustvo odgovornosti Govore}i o prvim danima savezne vlade, @ivan @ivanovi} je pri-metio da je “narodni odisaj” pratio sve radikalne vlade, ali da je po~eo20 @ivan @ivanovi}, Politi~ka istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka, knjiga 3, Beograd 1924, str. 35.21 Slobodan Jovanovi}, Vlada Aleksandra Obrenovi}a, knjiga 1, Sabrana dela Slo- bodana Jovanovi}a, 10, Beograd, 2005, str. 211.22 Gara{anin je no} nakon nemira proveo sa porodicom u beogradskoj tvr|avi, strahuju}i za svoju bezbednost. Kasnije je Gara{anin pozvan pred sud pod op- tu`bom za ubistvo, ali je oslobo|en zbog nedostatka dokaza.23 @ivan @ivanovi}, Politi~ka istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka, knjiga 3, Beograd 1924, str. 36.24 Isto.25 Slobodan Jovanovi}, Vlada Aleksandra Obrenovi}a, str 215. 41
  6. 6. Hereticus, 1/2007 Mirko Popovi}odmah posle zavr{etka sedmogodi{nje naprednja~ke vladavine i prvogdolaska radikala na vlast, {to je psiholo{ki ponajvi{e razumljivo.26 Sim-boli~no, politi~ko nasilje je obele`ilo dolazak radikala na vlast i kao me-tod politi~ke borbe ostalo u narednim godinama. Pogre{no bi bilo “na-rodni odisaj” razumeti kao niz slu~ajnih i nepovezanih incidenata koji suposledica izliva narodnog gneva protiv mrskih naprednjaka. “Narodniodisaj” je zapravo proces koji je potrajao vi{e godina, a nasilje nad poli-ti~kom manjinom i neistomi{ljenicima postalo je obrascem politi~ke kul-ture u Srbiji. Otuda izaziva nedoumicu ~injenica da je “narodni odisaj”tek u poslednjih nekoliko godina postao predmet prou~avanja istori~a-ra.27 Da li je tome razlog propaganda radikalne stranke, da li slab poli-ti~ki uticaj koji su naprednjaci imali u narodu, osta}e otvoreno pitanje.Da je re~ o procesu, a ne o skupu izolovanih incidenata, govori i poda-tak da je stradanje naprednjaka trajalo gotovo celu deceniju i da je nje-gov kona~an bilans 384 ubijena.28 “Narodni odisaj” obja{njavan je i opravdavan kao ~in eskalacijepravednog gneva, pome{anog sa izlivima nekontrolisane radosti zbogodlaska mrskih naprednjaka. Otuda @ivan @ivanovi} veli da je narodniodisaj u trenutku pada vlade Milutina Gara{anina psiholo{ki ponajvi{erazumljiv.29 Kako onda objasniti kasnije nasrtaje na naprednjake: samou godini 1889. `ivot je izgubilo 57 ljudi, 1890. broj ubijenih je 61. Sve ida se uzme u obzir da su neke `rtve stradale od hadu~ke ruke, opet jete{ko sve pripisati gnevu napa}enog naroda. Juna 1889. desilo se jo{ jedno grozno politi~ko ubistvo u selu Li-sovi}u, okrugu beogradskom. Jedanaest izgrednika, nakon {to su polu-pali seosku mehanu, krenulo je, naoru`ano pro{}em, ka seoskoj {koli, u26 @. @ivanovi}, Politi~ka istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka, knj. 2, str. 326.27 Od starijih pisaca, “narodnom odisaju“ ne{to ve}i prostor posvetio je Slobo- dan Jovanovi} u knjigama posve}enim vladavini Milana i Aleksandra Obreno- vi}a. @ivan @ivanovi} je u drugoj i tre}oj knjizi o politi~koj istoriji Srbije posve- tio vi{e pa`nje doga|ajima iz juna 1887, a posebno 14. maja 1889. Od novijih, posebno treba ista}i radove Latinke Perovi}: Politi~ki protivnik kao neprijatelj, Istorija i se}anje. Studije istorijske svesti, Institut za noviju istoriju Srbije, Beo- grad, 2006, str. 64-75 i delo Izme|u anarhije i autokratije. Srpsko dru{tvo na pre- lazima dva veka (XIX-XX vek), Helsin{ki odbor za ljudska prava, Beograd 2007. O “narodnom odisaju” pogledati tako|e i: Slobodan G. Markovi}, Grof ^edomilj Mijatovi}, Dosije, Beograd 2007, poglavlje Svetkovina i “narodni odi- saj”, str 171-175.28 Beli orao, ilustrovani kalendar za prostu 1897. godinu, str. 51-55. Objavljen je spisak u kojem su postradali poimenice navedeni. Spisak sa imenima izginulih 1887. objavljen je i u Videlu br. 124. od 24. juna.29 Videti napomenu br. 28.42
  7. 7. “Narodni odisaj” i dolazak Narodne radikalne stranke na vlastkojoj je stanovao u~itelj Jovan Jankovi}, naprednjak. Nasilnici su u~ite-lja sustigli pri poku{aju bekstva i mu~ki ubili.30 Ovo ubistvo je imalo epi-log na sudu i od jedanaestorice optu`enih trojica su osu|ena na smrt, advojica na dugogodi{nju robiju, dok su ostali pu{teni na slobodu.31 Te-{ko je ovaj koloplet politi~kog terora objasniti samo iracionalnim pori-vima, premda zaista postoji ne{to monstruozno i razumu neshvatljivo,posebno u doga|ajima iz 1887.32 Ako je iracionalnu komponentu naro-dnog odisaja te`e opisati, politi~ke posledice obra~una sa naprednjacimasu o~igledne. Dok je dru{tveno nasilje mogu}e objasniti kao spoj racio-nalnog i iracionalnog u neodre|enoj meri, politi~ko nasilje je aktivnostu kojoj svest, racionalni momenat, prete`e nad iracionalnim.33 Nema po-liti~kog nasilja a da se ono ne vr{i sa odre|enim ciljem. Dok je iracional-no nasilje samo sebi cilj, politi~ko nasilje je sredstvo da se do nekog dru-gog cilja do|e. Da li je jedina krivica u zloj radnji naprednjaka, kako je to poku-{ao da predstavi Stojan Proti} u svojim uspomenama?34 Tvrdnje da supobijeni sami izazivali napade i da u tome nema nikakve politike, pre-nosila je radikalska {tampa.35 Vi|enje naprednjaka, kao politi~kog dru-gog, dosta je jasno izneo Nikola Pa{i} u pismu Ra{i Milo{evi}u. U tompismu iz 1886, napisanom povodom pregovora radikalskih prvaka sa li-beralima, Nikola Pa{i} vrlo jasno iznosi mi{ljenje o Naprednoj stranci iposledicama njene vladavine po narod i dr`avu.36 On pi{e: “Nije, brateRa{o, mala stvar kad prvak37 predlo`i da se na{a stranka sporazume i na30 @ivan @ivanovi}, Politi~ka istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka, knjiga 3, Beograd 1924, str. 37-38.31 Isto, str. 39. Ostalo je zabele`eno da je tada{nji ministar pravde, radikal i pro- fesor Velike {kole, Gligorije Ger{i}, tra`io pomilovanje za osu|ene pred na- mesnicima, rekav{i: “Za Boga, gospodo Namesnici, pa zar tri `ivota za jedan”.32 Kako druga~ije objasniti ~injenicu da se nad ubijenima igralo kolo i muzika svi- rala, da su ljudi naticani na ra`njeve i kolje?33 Dragan Simeunovi}, Nasilje, Enciklopedija politi~ke kulture, Beograd 1993, str. 733.34 “Naprednjaci su narodnom odisaju poglavito sami , sa kraljem Milanom, gla- vni uzrok bili, jer su se, naro~ito od 7. septembra 1883, odr`avali prostom si- lom”, u: Stojan Proti}, Odlomci iz ustavne i narodne borbe u Srbiji, knjiga 2, Beograd 1912, str. 94.35 Milan Piro}anac, Bele{ke, str. 380.36 U prole}e 1886. Kralj Milan je preko Pere Todorovi}a poku{ao da uti~e na ra- dikale kako bi ovi sa naprednjacima formirali vladu. Saradnja sa naprednjaci- ma kategori~no je odbijena od strane radikalskih prvaka na skupu u Ni{u apri- la 1886, ali je zato prihva}ena saradnja sa Liberalnom strankom. Nikola Pa{i} pi{e Ra{i Milo{evi}u povodom ovih pregovora.37 Pa{i} ovde misli na Peru Todorovi}a. 43
  8. 8. Hereticus, 1/2007 Mirko Popovi}vladu do|e s onom istom strankom koja je vinovnik svega zla u Srbiji,38koja je i Srbiju i na{u stranku do propasti dovela...”.39 U produ`etku Pa-{i} nagla{ava da su naprednjaci “srpstvo obrukali gorom brukom no iko-jom od kad postoji”.40 Re~i radikalskog vo|e nedvosmisleno ukazuju nanaprednjake kao na ne samo neprijatelje Radikalne partije, ve} i ~itavognaroda. Drugom prilikom, za skup{tinskom govornicom, Nikola Pa{i}je vladavinu Napredne stranke ocenio stra{nom jer je “zadrmala naro-dnu snagu... dovela finansije u neredi... napustila tradicionalnu narodnupolitiku”.41 Stavovi koje je izneo radikalski vo|a, a sa njim su se slagalii ostali prvaci stranke, mogli su lako poslu`iti kao putokaz, a i oprav-danje, za zlo~ine koji su obele`ili jedan period politi~ke istorije Srbije. Na kraju, moramo se zapitati kakva je povezanost partije, odno-sno partija na vlasti sa politi~kim nasiljem nad pristalicama Srpske na-predne stranke? Da li je nasilje podsticano od strane vlasti i, najzad, za-{to su u tako dugom vremenskom roku nasilje i anarhija tolerisani odstrane dr`avnih slu`bi? Direktnih dokaza koji bi ukazali na ume{anost dr`avnih organa uzlo~ine 1887. nema. Jedino {to se mo`e zaklju~iti, jeste da je intervenci-ja policije izostala, bar u onoj meri u kojoj je to bilo neophodno.42 Uti-sak koji se name}e jeste da je vlast radije pustila da se lin~ sam od sebeugasi nego da surovim merama okrene narod protiv sebe. Ovde se pose-bno misli na liberale Jovana Risti}a, koji u doga|ajima iz 1887. snose od-govornost kao i radikali. Ministar policije bio je liberal Radivoje Miloj-kovi}. Kada je re~ o liberalima, treba imati na umu da njihov vo|a JovanRisti} svakako nije bio ni prijatelj radikala ni njihov istomi{ljenik. Nakraju, radikali su liberale podjednako smatrali “vlasni~kom” i neprija-teljskom strankom. Savez radikala i liberala bio je samo posledica poli-ti~kog pragmatizma i trenutnog rasporeda snaga na politi~koj pozornici.Dolazak liberala na vlast 1887. pratilo je smenjivanje celokupnih op{tin-skih uprava koje su dr`ali naprednjaci. Pripremaju}i se za predstoje}eskup{tinske izbore, na kojima }e u Radikalnoj stranci imati `estokogprotivnika ~vrsto etabliranog u bira~kom telu, liberalima nije preostaloni{ta drugo do da poku{aju da organe vlasti, op{tinske i policijske, preu-zmu u svoje ruke. Trebalo je raditi brzo, dok se saveznici u vladi ne do-38 Italikom ozna~io M. P.39 Nikola Pa{i}, Pisma, ~lanci i govori (1872–1891), Beograd 1995, str 220.40 Isto, str. 221.41 Nikola Pa{i} u narodnoj skup{tini, 2, priredila Latinka Perovi}, Beograd 1997, str. 20.42 S. Jovanovi} postavlja pitanje za{to u okruzima koji su bili zahva}eni anarhijom nije progla{eno vanredno stanje i zaveden preki sud. Videti: Slobodan Jovano- vi}, Vlada Milana Obrenovi}a, str. 321.44
  9. 9. “Narodni odisaj” i dolazak Narodne radikalne stranke na vlastsete. U ovom poslu naprednjaci su do{li kao posredna smetnja, na{av{ise na pozicijama koje sami nisu mogli da odr`e.43 Uloga Narodne radikalne partije u “narodnom odisaju” je slo`e-nija, posebno kada se ima u vidu da je ova stranka od 1889. sama dr`alavlast. Radikalna stranka je svoje politi~ke ciljeve predstavljala kao cilje-ve samog naroda, a svoju borbu kao narodnu borbu. Radikalna partijaje uspela da se identifikuje sa narodom, kao stranka “selja~ke demokra-tije” i verovanje u stranku i njen program postalo je kao “religiozna do-gma”.44 Radikalna stranka je uvela narodnu masu u politiku i koristilaju je kao klju~no sredstvo politi~ke borbe. Sa druge strane, poistove}u-ju}i narodne ciljeve sa strana~kim, a stranku sa dr`avom, radikali su udr`avnu upravu uveli na~elo strana~ke dr`ave.45 Radikali su ve} jednom,u Timo~koj buni, pokazali sposobnost da organizuju narodnu masu i sta-ve je u slu`bu partije. U svakom slu~aju, “narodni odisaj” 1887. nije samo posledica na-rodnog gneva. Taj narodni gnev morao je neko podsticati, omogu}iti i,na kraju, izgrednike ostaviti neka`njenima. I upravo je ta ~injenica veo-ma bitna za razumevanje ovog procesa obra~unavanja sa politi~kim pro-tivnikom. To je svest o neodgovornosti za po~injene zlo~ine, a ta neod-govornost davala je zamah “odisaju”, a bila je posledica neaktivnostidr`avnih organa. U slu~aju obra~una sa naprednjacima u Beogradu 14. maja 1889,postoje ozbiljne sumnje u ume{anost radikala. To govori ~injenica da sukamenice pratili uzvici “napred radikali”, i da je masa ministra koji sepojavio na mestu napada pozdravljala uzvicima: “@iveo na{ Koja!”. Naj-pre je radikalski list Odjek uo~i 14. maja podsetio ~itaoce na korupcio-na{ku aferu naprednja~ke vlade prilikom potpisivanja ugovora o `elje-zni~kom zajmu.46 Posle 14. maja Odjek je na svaki na~in krivicu za napad43 Zloupotreba policijskih i op{tinskih organa nije bila novost i vlada Milutina Ga- ra{anina je dr`avni aparat koristila u politi~ke svrhe. Pogledati napomene br. 5 i 6. Me|u `rtvama narodnog gneva ve}inom su se nalazili seoski kmetovi, ~inovnici i oni koji su imali neku ulogu u organima uprave.44 Srpska radikalna stranka, govor Jovana @ujovi}a na zboru samostalnih radi- kala u Jagodini, 10. avgust 1903, Beograd 1903, str. 9.45 “Pot~injavaju}i birokratski sistem svojoj stranci, radikali su uneli u na{ politi- ~ki `ivot jedno novo na~elo – na~elo strana~ke dr`ave. I pre njih bilo je strana- ka, koje su, kada bi do{le na vladu, zadovoljavale svoje pristalice o tro{ku dr- `ave; ali ranije stranke prikrivale su svoje stran~arstvo kao da su ga se stidele. Radikali su ga otvoreno priznavali kao jedino ta~no na~elo dr`avne uprave. Oni su govorili: zar se selja~ka vlast mo`e ostvariti druk~ije nego na taj na~in, {to }e se dr`avna vlast staviti u slu`bu selja~ke stranke.“ Videti: Slobodan Jo- vanovi}, Vlada Aleksandra Obrenovi}a, knjiga 1, str. 181.46 Slobodan Jovanovi}, Vlada Aleksandra Obrenovi}a, str 422-423. 45
  10. 10. Hereticus, 1/2007 Mirko Popovi}poku{ao da pripi{e samim naprednjacima, koji su se pona{ali izaziva~ki.U dopisu koji je jedan radikal poslao Agramer Tagblat-u stoji da je na-pad na zbor Napredne stranke unapred spremljen, ali da niko nije o~e-kivao da }e nemiri uzeti onolike razmere. Ovo je mi{ljenje za koje se za-la`e Slobodan Jovanovi}.47 Intervencija policije opet je bila zakasnela imlaka, a pona{anje ministra Koste Tau{anovi}a upravo je davalo pod-streka onom ose}aju neodgovornosti za zlo~ine koji je pratio proces “na-rodnog odisaja”. Jednom ozna~ena kao neprijatelj, Napredna stranka jepostala legitimna meta politi~ke represije. I nakon osvajanja vlasti, Ni-kola Pa{i} je podse}ao svoje partijske drugove da “politi~ki protivnici nespavaju, oni riju dan i no} protivu sviju tekovina koje je donela nova eraposle abdikacije kralja Milana”.48 Epilog Srpska napredna stranka, koja se na izborima 1887. i 1889. iz ra-zumljivih razloga nije ni pojavljivala, preko svog lista Videlo objavila je11. juna 1889. da obustavlja svoj politi~ki rad. Iako to nije bio njen defi-nitivan kraj, ova partija nije vi{e predstavljala nikakvu opasnost po vlada-vinu radikala. Kao stranka sa slabim upori{tem u narodu, ona je politi-~ki uticaj izgubila jo{ 1883, a odr`avala se zahvaljuju}i volji kralja Milana.Mnogo ozbiljnija posledica nego {to je uklanjanje Napredne stranke sapoliti~ke scene jeste potpuni poraz projekta politi~ke modernizacije Sr-bije koji je pokrenula Srpska napredna stranka 1880. “Narodni odisaj”je u simboli~nom smislu trijumf antimodernizma i to u jednoj zemlji ukojoj su na~injeni tek prvi koraci ka izgradnji modernih politi~kih insti-tucija. Naravno, mora se napomenuti da stanje kakvo je nastalo u Srbijijuna 1887. ima svoju predistoriju u dubokoj krizi koja je zahvatila zem-lju, u ~injenici da je zloupotreba vlasti u partijske svrhe ve} postala uo-bi~ajena praksa i da se reformatorskog programa iz 1880. odrekla i sa-ma Napredna stranka. I pored svega “narodni odisaj” ostaje kao jedinstven primer repre-sije nad politi~kim protivnikom. Pogre{no bi bilo re}i da sa dolaskomradikala na vlast nasilje postaje o~igledno obele`je politi~ke kulture uSrbiji. Nasilje, kao komunikacijska osnova u politi~kom delovanju, pa ikao politi~ka praksa, prisutno je i pre pojave radikala kao politi~kog ~i-nioca. Ali ne smeju se zbog toga izgubiti iz vida promene koje je radi-kalizam doneo. Dru{tvo koje se hvalilo slobodoumnim ustavom (1888)nije bilo takvo u praksi, a pravna nesigurnost i op{ta raspu{tenost u na-rodu postali su obele`je radikalske vladavine. “Nova era”, kako se izra-47 Isto.48 Nikola Pa{i}, Pisma, ~lanci i govori, str. 333.46
  11. 11. “Narodni odisaj” i dolazak Narodne radikalne stranke na vlastzio Pa{i}, donela je politi~ku nestabilnost, a nasilje kao oblik politi~kogdelovanja ostalo je konstanta srpske politi~ke istorije. Politi~ki poredakizgubio je razvojni element i politi~ke institucije umesto da se kroz pro-ces stalnog ja~anja sve vi{e name}u kao sto`er napretka dru{tva postalesu sredstvo strana~kih obra~una. U jednoj predmodernoj dr`avi, kakvaje Srbija bila krajem 19. veka, politi~ke elite morale su svoju ulogu daozbiljnije shvate. Politi~ka elita je izneverila ideal moderne dr`ave. Du-blja istra`ivanja pokaza}e da li je i to konstanta srpske istorije. Mirko Popovic “PEOPLE’S RELIEF” AND THE ADVENT OF THE PEOPLE’S RADICAL PARTY TO POWER Summary The article is examining the violence that transpired in the course of thecoming to power of the People’s Radical Party in Serbia in 1889. The event isperceived as an extreme form of the patterns of violence over political opponen-ts, repeated both before and after the “relief”. Individual, collective, institutio-nal and structural elements that contributed to the increase of violence are ana-lyzed, as well as the influence of this event on the shaping of political culture inSerbia.Key words: “People’s relief”, People’s Radical Party, Progressive Party. 47

×