Fenomen promene IQ u 20. veku, Nedelja svesti o mozgu 2022, Beograd, prezentacija „Flinov efekat“ nazvan po Džejmsu Flinu je naziv za pojavu da se inteligencija ljudi povećava tokom decenija u mnogim delovima sveta od 1930. godine do danas. Ovo se ZAPRAVO odnosi na uočeni porast u standardizovanim rezultatima testova inteligencije... Uopšteno govoreći, koncepcije o IQ-u kao prediktoru uspeha u različitim domenima su rasprostranjene u mnogim domenima bihejvioralnih nauka u zapadnim društvima. Mnoge studije koriste IQ rezultate kao varijablu ishoda ili za karakterizaciju uzorka. U kliničkoj praksi, većina procena rutinski sprovodi test inteligencije, a većina primenjenih programa obuke podučava administraciju i tumačenje rezultata testa inteligencije. I pored činjenice da je privukao dosta pažnje, Flinov efekat je manje poznat i često se ne predaje u programima obuke o bihejvioralnim naukama (Hagen, Drogin, & Guilmette, 2008). Iako Flin-ov efekat nije nužno od opšteg interesa za psihologiju, sveprisutna upotreba rezultata testova inteligencije u kliničkoj praksi i istraživanju, u važnim odlukama u zapadnom društvu sugeriše da bi trebalo da bude. Nije iznenađujuće što pretraga PsicINFO® pokazuje da je broj članaka o Flinnovom efektu porastao sa 6 u 2001–2002. na 54 u 2010–2011. Najznačajnije je korišćenje IQ rezultata u identifikaciji intelektualnih teškoća i smrtne kazne, gde postoje bukvalno stotine aktivnih slučajeva u pravosudnom sistemu, kao i u određivanju podobnosti za socijalne usluge i specijalno obrazovanje.

1. Flinov efekat u eri
transhumanizma
Olivera Vuković
olivukovic@gmail.com
Medicinski fakultet, Beograd
Institut za mentalno zdravlje

3. Neprirodno okruženje
Potrebe?

4. Neprirodna (biološka) selekcija
Očekivani životni vek
-10,000 pr. n. ere - 2003
Indur M Goldany. “The improving State of our World.” Washington, DC: Cato Institute, 2007. 36. Life expectancy is
beliebed to have been 20-30 years prior to 1820. Age 25 is selected as an average
70
60
50
40
30
20
10
0
-10,000
-9,500
-9,000
-8,500
-8,000
-7,500
-7,000
-6,500
-6,000
-5,500
-5,000
-4,500
-4,000
-3,500
-3,000
-2,500
-2,000
-1,500
-1,000
-500
0
500
1,000
1,500
2,000
Godine
očekivanog
životnog
veka
na
rođenju
Pre tri veka

5. (Ne)prirodna selekcija - životni vek
Dalja evolucija čoveka... bez naučnih dokaza... menjamo se

6. Nauka o dugovečnosti postaje sve popularnija i mnogi istaknuti mislioci
su optimisti u pogledu otkrića u bliskoj budućnosti
14

7. (Ne)prirodna selekcija - reprodukcija
Stopa* mortaliteta novodođenčadi Stopa** mortaliteta porodilja
Po godinama, SAD 1915-1997 Po godinama, SAD 1900-1997
* /1.000 živorođenih * /100.000 živovorođenih
National Center for Health Statistics, 2019

8. Reprodukcija

9. Antiaging

10. Antiaging
This photograph shows two fast-aging mice.
The mouse on the left was treated with a
FOXO4 peptide, which targets senescent
cells and leads to hair regrowth in 10 days.
The mouse on the right was not treated with
the peptide. [Peter L.J. de Keizer]

11. Biološka starost osobe, merena epigenetskim satom,
može kaskati za ili premašiti hronološku starost.

12. Menjamo se
Živimo duže
Vitkiji smo
Viši smo
Manje smo nasilni
Zdraviji smo
Pametniji smo

13. Flinov efekat, 1984.
James Robert Flynn (1934 - 2020), New Zealand intelligence researcher

14. Flinov efekat

16. Tumačenja
• Genetički faktori
• Sredinski faktori
• Problem merenja

17. Ričard Džej Hernštajn, psiholog i Čarls Marej, politikolog, 1994

18. Ričard Džej Hernštajn, psiholog i Čarls Marej, politikolog, 1994

19. Ričard Džej Hernštajn, psiholog i Čarls Marej, politikolog, 1994

20. Ričard Džej Hernštajn, psiholog i Čarls Marej, politikolog, 1994

21. Tri preobražaja inteligencije
• Genetički usud – genetički determinizam 19 i
20. veka, izjednačavanje sa G faktorom,
Galonova ideja o „poboljšanju“ vrste (eugenika) i
genijalnosti kao naslednom daru (stepen
inteligencije u saglasju sa društvenim stausom i
profesionalnim uspehom)
• Epigeneza i sinaptička simulacija –
epigenetička paradigma 21 veka
• Moć automatizma – simulacija „prirodne“
inteligencije, nestanag granice između „veštačke“ i
„prirodne“ inteligencije

23. Šta raste?

24. • Fluidna inteligencija - sposobnost
rešavanja problema u kratkom
vremenskom periodu, sposobnost
snalaženja i prilagođavanja novim
okolnostima.
– intenzivno se razvija tokom detinjstva i
dostiže vrhunac u ranom adultnom
dobu kada počinje lagano da opada
• Kristalizovana inteligencija -
korišćenje i pravovremena
upotreba prethodno naučenih
informacija i veština.
– raste postepeno, tokom adultnog doba
ostaje relativno konstantna da bi po
čela da opada kasnije, prema nekim
autorima tek nakon 65. godine života

25. Društveni multiplikatori: dva
sociokulturna doprinosa Flinnovom
efektu
[The Flynn effect: Rethinking intelligence and what affects it]
Obrasci formalnog obrazovanja - godine formalnog obrazovanja su se povećale dok su se
prioriteti u formalnom obrazovanju pomerili sa učenja napamet na rešavanje problema nakon
II svetskog rata.... Pridavanje značaja rešavanju problema na radnom mestu i slobodno vreme
provedeno u kognitivno angažovanim aktivnostima uticalo na veštine procenjene neverbalnim
merama
Uticaj nauke - istovremeni porast uticaja naučnog rezonovanja i apstraktnog razmišljanja i
kategorizacije koji su potrebni za dobar učinak na neverbalnim merama

30. Svetlosna
brzina
promena
• Svakodnevno se pojavljuju nove informacije
• A priori prihvatanje ili odbacivanje novog
• Kritično čitanje
• Tehnološki singularitet
• Da li je (moja) prezentacija adekvatno
ažurirana?

32. Život pećinskog čoveka
Prirodna evolucija mozga ne prati brze promene u okruženju???

33. Velika prekretnica u
istoriji čovečanstva pre
jedne decenije

34. Biološki i digitalni mozak – ograničena i nedovljno efikasna

36. „Aplikacije se takmiče za pažnju“
(P. Maes, 2017)

37. Džon Kasidi – globalna ekomonija postaje ekonomija
poremećaja deficita pažnje!
My Distraction Sickness — and Yours

38. The Distracted Mind
• Tehnologija - sastavni deo iskustva
• Prilagođavanje životnog ritma “mašinama”
• Svet zasićen informacijama
• Svakodnevni izazovi - rastuća očekivanja da
budemo raspoloživi 24/7/365
• Uticaj na naš mozak
• Izuzetno zbunjujući svet visokih tehnologija u
kojem danas živimo - tehnostres

39. Plitko(st)
• Promene u jeziku
• “Slaba mi memorija”, “Zadrđao sam”
• “Kliknulo mi nešto”
• Izrazi: fleš, “sinulo mi je”, “kao na pokretnoj
traci”, “moram da resetujem mozak”
• Način čitanja i pisanja: linearno  mrežno
(analogija sa komunikacijom)
• Pažnja – www okupira našu pažnju, otuđeni od
okružujućeg sveta / bombardovani

40. WWW self
• Internet dovodi do stvaranja paralelne stvarnosti u kojoj
svako od korisnika kreira “elektronsko telo” tj. svoj avatar
onako kako bi želeo da se ogleda u očima drugih ljudi
(idealizovana predstava sebe vs. izražavanje one strane
ličnosti koja bi u stvarnom svetu bila osuđivana i
odbacivana ili čak bolesna)
• Dona Haravej (Donna Haraway) nagoveštava da smo svi
mi „na kraju dvadesetog veka, postali priviđenja: hibridi
mašine i organizma - postali smo kiborzi. Kiborg je naša
ontologija.“
„Manifest kiborga”, 1985

41. Prihvatiti ili odba

42. 2017
1. 3D štampanje
2. Napredni materijali i
nanomaterijali
3. AI i robotika
4. Biotehnologije
5. Tehnologija lanaca blokova
6. Geoinženjering
7. Internet stvari
8. Neurotehnologije
9. Nove računarske tehnologije
10. Virtuelna i augmentativna
realnost
11. Svemirske tehnologije
12. Izvori, čuvanje i prenos energije
12 novonastajućih tehnologija u okviru IV industrijske revolucije

43. Analogija
Sistem kognitivnih
poboljšivača?
Inkorporacija tehnologija

44. Maes je urednik tri knjige, član je uređivačkog odbora i recenzent brojnih stručnih časopisa i konferencija. Ona je član MIT-ovog centra za
neuro-biološki inženjering i dobila je nekoliko nagrada: Časopis Time je uključio nekoliko njenih dizajna u svoju godišnju listu pronalazaka
godine; Fast Company ju je proglasila jednom od 50 najuticajnijih dizajnera (2011); Newsweek ju je izabrao kao jednu od „100 Amerikanaca
na koje treba paziti“ 2000. godine; TIME Digital ju je odabrao za člana „Cyber Elite“, 50 najboljih tehnoloških pionira u svetu visoke
tehnologije; Svetski ekonomski forum počastio ju je titulom „Globalni lider sutrašnjice“; Ars Electronica joj je dodelila nagradu za kategoriju
World Wide Web 1995; a 2000. dobila je nagradu za životno delo od strane Saveta za interaktivne medije Masačusetsa.

46. AlterEgo – simbiotski interfejs
Promene, poboljšanje, unapređenje, donošenje odluka – kognitivni pojačivači

49. Optogenetika

50. Čitanje i pisanje misli
• Brisanje memorije
• Podsticanje učenja
• Čitanje snova
• Modifikacija ponašanja
• Oporavak nakon povrede
Izvor: Doneuron

51. E. Coli, HSV, hCMV, alge

52. Nerve-electronic Hybrid

54. Mislim da bi trebalo da budemo veoma oprezni u vezi sa veštačkom inteligencijom. Ako bih pogodio šta je naša najveća egzistencijalna pretnja,
verovatno je to. Zato moramo biti veoma oprezni sa veštačkom inteligencijom. Sve više naučnika misli da bi trebalo da postoji neki regulatorni nadzor
možda na nacionalnom i međunarodnom nivou, samo da bismo bili sigurni da ne uradimo nešto veoma glupo. Sa veštačkom inteligencijom mi
prizivamo demona.
https://www.washingtonpost.com/news/innovations/wp/2014/10/24/elon-musk-with-artificial-
intelligence-we-are-summoning-the-demon/

55. Cyborg - Nest
http://www.cyborgnest.net/

56. Natasha Vita-More
strateški dizajner, autor, govornik i inovator u
naučnom i tehnološkom okviru ljudskog unapređenja
i produženja života.
...interesovanja se nalaze u okviru etičke upotrebe
nauke i tehnologije i društveno-političkih implikacija
revolucionarnog napretka koji utiče na budućnost
čovečanstva.

57. Vladajuća ideologija postmodernog doba, interdisciplinarna oblast, filozofija, način života?

58. Prihvatiti ili odba

59. Transhumanizam, 1957
Ser Džulijan S. Haksli

60. Jaki i slabi transhumanisti
• Ekstropijanizam (Maks Mor, Nataša
Vita Mor) – proaktivni pristup
evoluciji
• Singularijanizam (Rej Kurcvajl) –
razvoj superinteligencije
• Hedonistički transhumanizam
(Dejvd Pirs) – efektivni altruizam
• Anarho-transhumanizam
• Demokratski transhumanizam (Džejms
Hjuz) – promovisanje društvene
jednakosti
• Transhumanizam opstanka (Nik
Bostrom) – lična egzistencija, opstanak,
dugovečnost, besmrtnost
• OSTALI: Kosmopolitski transhumanizam,
Religiozni transhumanizam, Kosmizam,
Libertarijanski transhumanizam

62. Predikcija
budućnosti
• Budućnost je teško predvideti…
• „Na prelazu veka, živećemo u društvu bez
papira“ - Predsednik General Motorsa, 1986
• „Proći će godine – a to se neće dogoditi u moje
vreme – pre nego što žena postane
premijerka” - Margaret Tačer, 1974
• „Ne postoji razlog da bi neko želeo kompjuter u
svom domu“ - Ken Olson, predsednik i osnivač
Digital Ekuipment Corporation, 1977

63. Mejnfrejm
računari
Internet
Klijentski
server „Klaudi“
“Veliki podaci”
Veštačka inteligencija
Razvoj AI - brza transformacija zahvaljujući
mobilnim, „klaud“ i velikim podacima
Programabilna era Era inteligencije

64. Murov zakon - snaga računara udvostručuje približno svakih 18-24 meseca. Gordon Mur (Gordon Moore) jedan
od osnivača „Intela“, na čijim se predviđanjima i zasniva.

65. 65
Visualization based on Ray
Kurzweil’s graph and analysis from his
book The Singularity is Near

66. 9 predviđanja Ray Kurzweil-a

67. • 1. Univerzum će biti superkompjuter
– Do 2099. godine mašine će praviti računare veličine planete, a na kraju ćemo ceo svemir
pretvoriti u ogroman superkompjuter
• 2. Zemlja će biti napravljena od računara
– „Oko 2045. našu planetu će u potpunosti sačinjavati računari.... S izuzetkom nekih
prirodnih rezervata za vulgarne plebeje koji žele da žive u „prirodnom stanju“. Budale.“
• 3. Ljudi postaju mašine
– Do ranih 30-ih tehnologija će moći da kopira ljudski mozak i da informacije „deponuje“
na komp.
– „više nema mesa, krvi ili kostiju - samo skeniranje mozga na mašini - omogućiće ljudima
da poprime bilo koji oblik, od kutije do ptice.“
– “Čovek" više neće umirati u tradicionalnom smislu te reči – postaće beskrajno ponovljiv
– „Naša besmrtnost će funkcionisati poput računarskog softvera: „Kada pređemo sa
starijeg računara na noviji, ne bacamo sve naše datoteke. Umesto toga, kopiramo ih i
ponovo instaliramo na novi hardver„

68. • 4. Računari uskoro nadmašuju ljude
– Do 2029. godine računar će proći Turingov test
• 5. Virtuelna stvarnost = stvarnost
– Do kasnih 20-ih biće nemoguće razlikovati stvarnost od virtualne stvarosti , beskrajne implikacije...
– "U virtuelnoj stvarnosti, možemo biti različiti i fizički i emocionalno.... u stvari, drugi (npr. partner) moći će da izabere drugačije
telo koje je po našoj želji (i obrnuto)
• 6. Ne brinite se zbog bolesti
– Većina bolesti će nestati do 2020. godine (?!) – inženjeri će moći da poprave neurološke probleme (npr. Parkinsonovu bolest,
Alzheimerovu demenciju).
– Nanoboti će biti dovoljno pametni da se bore protiv bolesti bolje nego aktuelna medicinska tehnologija.
• 7. Rad od kuće sa VR-om
– Za nekoliko decenija virtuelna stvarnost biće u potpunosti inkorporirana u naš život... svi ćemo tele-komunicirati... stanovništvo će
biti decentralizovano – neće nam biti potrebno da živimo na određenom mestu da bi smo obavljani određen posao...
• 8. Asteroid nas neće ubiti
– Za nekoliko decenija, svemirska tehnologija će biti u mogućnosti da u potpunosti zaštiti Zemlju od sudara asteroida.
• 9. Sveprisutni bežični pristup
– U svojoj knjizi iz 2005. „Singularnost je blizu“, mi ćemo imati „širokopojasni bežični pristup internetu utkan u našu odeću“.

70. Transhumanizam i biokonzervativizam

71. • Transhumanistički tabor
– Tehnologija sredstvo ostvarivanja veće kontrole nad prirodnim svetom, ljudskim telom i samom
evolucijom.
– Umesto dugotrajnih procesa socijalizacije, obrazovanja, pružanja zdravstvenih usluga i socijalne
pomoći, «transhumanizam» predlaže «proizvodnju» veće inteligencije, većih kognitivnih
mogućnosti i boljeg zdravlja kroz tehnologije «ljudskog poboljšavanja»
– Jedan od osnovnih ciljeva «posthumanizma» jt oslobađanje od ograničenosti ljudskih tela i
radikalno produženje života koje bi trebalo voditi ka konačnoj «pobedi nad smrću».
• Biokonzervatistička struja
– Frensis Fukujama - izmena ljudske prirode i kraj čoveka
– Leon Kas - ljudski život bio bolji ako bi bio nešto drugo od ljudskog?
Transhumanizam i biokonzervativizam

73. Inicijativa Vlade Japana Društvo 5.0 nastoji da iskoristi nove tehnologije kako bi stvorila „super
pametno“ sajber-fizičko društvo koje je više „centrirano na čoveka“.

76. • Homo sapiens
• Homo superior
• Homo symbiota
• Homo machina

77. Dileme
• Ljudi direktno i namerno
preuzimaju kontrolu nad
svojim životom uključujući svoj
mozak
• Koja su pravila modifikacije
humanog mozga?
• Etički izazovi
– Pristup, cena i bezbednost
– Čitanje misli
– Moždani poboljšivači
– Kiber-ljudi
– Ljudi budućnosti

78. Red
Haos
Kritičnost – specijalan oblik dinamike, konstantno pomeranje “ratne” zone između
stagnacije i anarhije, između reda i haosa. Prostor u kojem je kompleksni sistem spontan, adaptivan i živ!
Mozak - dinamički sistem
Granica između reda i haosa