1. ХИДРОСФЕРА
- СВЕТСКО МОРЕ –
- СВОЈСТВА И КРЕТАЊА МОРСКЕ ВОДЕ -
презентацију припремила
наставница географије
Јована Веселиновић

2. • ХИДРОСФЕРА је водени омотач
Земље
• обухвата све воде на Земљи:
- површинске: океане и мора и воде
на копну (реке, језера, мочваре,
леднике)
- подземне
- атмосферске (киша, снег)
• сва мора и океани се једним именом
зову Светски океан или Светско море

3. да се подсетимо процеса кружења воде у природи

4. • површина Земље износи
510 мил. km²
• од тога Светско море
чини 361 мил. km² (71 %), а
копно 149 мил. km² (29 %)
• зато многи кажу да би
нашу планету требало
звати Вода
више воде има у
Светском мору, него у
копненим водама:

5. • ОКЕАНИ су највеће водене површине
на Земљи
• има их 5, а то су (идући од највећег до
најмањег):
пронађите ове океане у атласу

6. у Маријанском рову у Тихом океану је измерена највећа
дубина свих океана и мора на Земљи (11.034 m)
да се подсетимо – како настају ровови?
Размицањем тектонских плоча
Маријански ров

7. средином Атлантског окена пружа се подводно
узвишење – Средњоатлантски гребен, настао
размицањем литосферних плоча – зато се ту
јављају бројни подморски вулкани и вулканска
острва, какав је нпр. Исланд

8. • шта мислите, који океан је најтоплији?
• Индијски, јер се већим делом налази у
жарком топлотном појасу
• МОРА су мањи делови океана
• према положају у односу на суседно
копно могу бити унутрашња или
средоземна (налазе се у унутрашњости
једног или више континената), ивична
(налазе се уз ивице, тј. обале
континената) и међустрвска (налазе се
између острва)

9. • обала мора и океана може да
буде разуђена и слабо разуђена
• РАЗУЂЕНОСТ ОБАЛЕ је
одступање обале од праве линије
– када та обала није права, већ
се на њој јављају бројна острва,
полуострва, заливи, ртови,
мореузи...

10. • ОСТРВО је копно које ја
са свих страна
окружено водом; група
острва зове се
архипелаг
• ПОЛУОСТРВО је
спојено са копном на
једној страни, а на
осталим странама је
окружено водом
• ЗАЛИВИ су делови
мора или океана
увучени у копно
• РТ је део копна истурен
у море
РТ

11. • МОРЕУЗИ су уски водени пролази који
спајају две водене, а раздвајају две
копнене површине (Гибралтарски мореуз,
мореузи Босфор и Дарданели)
• широки и дугачки мореузи називају се
морски канали (Ла Манш)
• прокопавањем копна настали су
вештачки морски канали (Суецки,
Панамски, Коринтски)

12. • ТИПОВИ ЗАЛИВА:
а) фјордови су уски, дугачки заливи
стрмих и високих страна који су настали
потапањем валова некадашњих
ледника који су се спуштали према
мору: када се ледник отопио, у његову
долину, тј. валов, продрла је морска
вода, па је тако та долина претворена у
залив
Норвешка је позната као
земља фјордова

13. б) ријаси су заливи настали потапањем
доњих делова речних долина – као што
речни ток може да буде горњи, средњи и
доњи, тако и долина има своју горњу,
средњу и доњу страну

14. в) естуари су заливи у облику левка који су
настали потапањем ушћа река на местима на
којима се копно у прошлости спуштало и
тонуло; када се копно спустило, море је
поплавило ниже делове копна и увукло се у
њега долинама река (тоњење копна настаје
као последица тектонских покрета)

15. СВОЈСТВА МОРСКЕ ВОДЕ
1. САЛИНИТЕТ (изражава се у промилима – ‰) је
сланоћа морске, тј. океанске воде
• знате да су воде са копна (реке, ледници,
падавине) слатке, док је вода мора и океана
слана
• салинитет показује колико је g соли растворено у
једном kg воде
• просечан салинитет Светског мора износи 35 ‰ (у
1kg, тј. литру воде налази се 35 g соли)
• зависи од испаравања и притицања
слатке воде са копна (од падавина,
река и отапања леда): уколико је
исправање воде велико, више соли
остаје у води, па је салинитет већи;
уколико више слатке воде доспева у
море, његов салинитет је мањи
одакле потиче со у морској
води – донеле су га реке

16. • салинитет је највећи у топлим морима
око повратника, јер њихова вода више
испарава, а и мање је притицање воде
са копна, јер су то сушне области (ту се
углавном налазе пустиње); со не може
да испари, па је салинитет већи
• највећи салинитет воде има Црвено
море (42 ‰)
• најмањи салинитет је у морима око
екватора (због велике количине
падавина) и у хладним поларним морима
(присуство леда)
• најмањи салинитет воде има Балтичко
море (6 ‰)

17. 2. ТЕМПЕРАТУРА МОРСКЕ ВОДЕ опада са
дубином и од екватора ка половима – горњи
слојеви морске воде се више загревају
Сунчевим зрацима него дубљи делови;
температура воде и ваздуха је највиша у
областима око екватора због великог угла под
којим Сунчеви зраци падају на те области (мада,
ово није правило, зато што постоје области где
хладна вода река продире у топла екваторијална
мора или где хладне морске струје расхлађују
воду екваторијалних области)
3. ПРОВИДНОСТ И БОЈА МОРСКЕ ВОДЕ зависе
од њене чистоће, тј. садржаја разних органских и
неорганских материја, од дубине, од састава
дна, количине материјала који реке уносе у
море, продирања Сунчевих зрака итд.

18. боја хладних поларних
мора је зеленоплава и
провидност је мала, јер су
богата су планктоном
највећу провидност и
изразиту плаву боју имају
топла тропска и суптропска
слана мора, јер су
сиромашна планктоном
Планктон је назив за
микроскопски ситне биљне
и животињске организме
који лебде у води

19. КРЕТАЊА МОРСКЕ ВОДЕ
1. ТАЛАСИ представљају кружно кретање
честица воде на површини без хоризонталног
кретања
• настају под утицајем ветрова
• њихова висина и дужина зависе од површине
мора или океана (што је површина већа, већи
су таласи) и од јачине ветра
• могу да настану и под утицајем подморских
земљотреса и подморских вулканских
ерупција - такви огромни таласи зову се
цунами; они руше све пред собом

20. 2. МОРСКЕ СТРУЈЕ представљају
споро хоризонтално кретање
површинских слојева воде мора или
океана у виду „великих река без
обала”; настају под утицајем сталних
ветрова и могу бити топле и хладне
• топле морске струје се крећу од
екватора према половима
• хладне морске струје се крећу из
хладнијих области, тј. са полова ка
екватору

22. 3. ПЛИМА и ОСЕКА (МОРСКЕ МЕНЕ или
МОРСКА ДОБА) су наизменична издизања и
спуштања нивоа мора која настају под утицајем
привлачних сила (гравитације) Сунца и Месеца
(својом гравитацијом ова небеска тела
привлаче и издижу водене масе на Земљи –
она страна Земље која је окренута Месецу и
Сунцу, изложена је њиховим гравитацијама, па
долази до плиме; на супротним странама
Земље је тада осека)

23. • у току једног дана плима и осека се смене по два
пута
• плима је издизање нивоа мора и надирање воде на
копно
• осека је спуштање нивоа мора и повлачење воде са
копна

24. • домаћи задатак
• користећи атлас, на немој карти обележи:
- океане
- по три средоземна, ивична и међострвска
мора по избору
- три залива по избору
- три мореуза по избору
- три канала по ибору
• направи мапу знања својстава и кретања
морске воде (само набројати)