2. Degradacija i zagađivanje zemljišta
• Degradacija zemljišta je gubitak postojeće ili
potencijalne plodnosti ili neke druge funkcije zemljišta
kao rezultat prirodnih i antropogenih faktora.
• Glavne opasnosti za zemljišta i tla identifikovane u
Tematskoj strategiji za zaštitu zemljišta EU i prioriteti
za akcije zaštite (EU, 2002).
• Kao prioriteti za akciju izdvojene su prve tri opasnosti
koje su i najšire zastupljene: erozija, kontaminacija i
smanjenje sadržaja organske materije.
3. Opasnost
1 Erozija
2 KONTAMINACIJA
3 Smanjenje sadr aja organskež
materije
4 Kompakcija (zbijanje)
5 Salinizacija
6 Klizišta
7 Prekrivanje (urbanizacija i
industralizacija)
8 Gubitak biodiverziteta
5. Kontaminacija
Kontaminacija zemljišta može biti pomoću prirodnih i
antropogenih zagađivača.
Prirodni izvori: Antropogeni izvori:
- rudna ležišta, - industrijski pogoni,
- mineralizacije - rudarske aktivnosti,
- stene specifičnih sastava - transport i saobraćaj,
- komunalne aktivnosti,
- neobezbeđene deponije
otpada,
- irigacioni sistemi,
- područja intenzivne
poljoprivredne proizvodnje
6. Teški metali iz industrijskog otpada su u velikoj meri
zagadili zemljište kao i curenje sa deponija, bacanje ulja i
goriva i prevelika upotreba agrohemikalija kao što su
pesticidi i đubriva.
Antropogeni izvori mogu biti rasuti i koncentrisani.
Koncentrisani izvori zagađivanja su: naselja (urbana
područja), industrijski objekti, energetski objekti, rudnici,
farme za masovni uzgoj stoke, uređene deponije i sl.
Rasuti izvori zagađivanja su: atmosferske padavine,
primena hemijskih sredstava u poljoprivredi, saobraćaj i
saobraćajna sredstva, neuređene deponije i sl.
7. • Acidifikacija zemljišta je prirodan proces, ali je čovek
svojim delovanjem u mnogome pojačao ovaj efekat
emisijom jedinjenja sumpora i azota koji su nastali
sagorevanjem fosilnih goriva i iz industrijskih procesa.
Acidifikacija
9. Atmosfersko taloženje sumpor dioksida, azotnih oksida i
amonijaka iz energetike, industrije, saobraćaja i stočarstva.
Sumpor dioksid u atmosferi oksiduje do sumporne kiseline:
SO2 + •OH + M → HOSO2• + M
HOSO2• + O2 → HO2• + SO3
SO3 + H2O + M → H2SO4 + M
Oksidi azota u atmosferi oksiduju do azotne kiseline:
NO + O3 → NO2 + O2
NO2 + O3 → NO3 + O2
NO2 + NO3 → N2O5
N2O5 + H2O → 2HNO3
10. Posledice acidifikacije
• Najveće posledice će se odraziti na površinske i podzemne
vode. U kiselijim uslovima, zemljište sadrži povećanu
rastvorljivost aluminijuma koji može imati ozbiljne posledice
na vodeni svet , vodosnabdevanje i na biljke.
• Acidifikacija značajno smanjuje plodnost zemljišta,
razgrađujući organske i neorganske materije čime se gube
svojstva biljnih nutrijenata. Može se desiti da nekog
elementa u zemljištu ima dovoljno ali da usled pH vrednosti
nije dostupan biljkama.
11. Sprečavanje
• Acidifikacija zemljišta se ne može u potpunosti neutralisati.
Krečnjak je jedna od supstanci koja se dodaje kako bi se
sprečili acidifikacija.
• Kalcifikacija povećava pH zemljišta, ali takođe ima neželjene
efekte na zemljišnu floru i faunu, zbog čega se ona mora
raditi postupno. Postiže se sporim otapanjem dolomita. Nagli
porast pH ima za posledicu mineralizaciju humusnog sloja, a
dalje i ispiranje nitrata i baznih katjona u podzemne vode.
12. Kontaminacija teškim metalima
Rudarstvo, proizvodnja i upotreba sintetičkih proizvoda
(pesticidi, boje, baterije, industrijski otpad,...) mogu biti izvori
teških metala urbanih i poljoprivrednih zemljišta.
Takođe se mogu naći u zemljištu i prirodnim putem ali retko
u otrovnim količinama.
Teški metali se gomilaju u zemljištu gde se nalaze vezani za
mineralne materije.
Neki od teških metala koji se mogu naću u zemljištu su:
Cd, Pb, Cr, Zn, Hg i As.
13. Kontakt sa čovekom:
Arsen:
Konzumiranjem podzemnih voda koje sadrže visoke
koncentracije neorgansog arsena, hranom pripremljenom
sa ovom vodom ili preko prehrambenih useva koji su
navodnjavani vodom povećanog sardžaja arsena.
Kadmijum:
Kadmijum iz zemlje ili vode za navodnjavanje se
akumulira u biljkama i preko njih ulazi u lanac ishrane.
Takođe se može akumulirati u životinjama do te mere da
ne utiče na zdravlje životinja ali može imati efekta na ljude
prilikom konzumacije životinjskog mesa.
14. Olovo:
Korišćenje olovnog goriva i rudarske aktivnosti su
najčešći uzročnici povišenog nivoa olova u humusu.
Živa:
Glavni način ostvarivanja kontakta sa ljudima u celini je
unošenjem kontaminirane morske hrane.
Kod dece je direktnim kontaktom sa zemljištem.
15. Posledice
• Zagađenje teškim metalima može dovesti do smanjenja
prinosa. Takođe može doći i do povećanja njihove
koncentracije u poljoprivrednim proizvodima, i njihovog
ulaska u lanac ishrane.
• Veoma su toksični, izazivaju kancerogena i kardiovaskularna
oboljenja, kao i probleme digestivnog trakta. Mogu ispoljiti
negativne efekte u vidu inhibicije aktivnosti zemljišnih
organizama.
16. Uticaj na zdravljeUticaj na zdravlje
Arsen:
Unošenje neorganskog arsena tokom dužeg perioda
može dovesti do hroničnog trovanja arsenom.
Izaziva oštećenja gastrointestinalnog trakta, kože, srca,
jetre kao i neurološka oštećenja. Dijabetes. Oštećenje
koštane srži i bolesti krvi. Kardiovaskularno oboljenje.
Kancerogen je. Povećan rizik pobačaja i prevremenog
porođaja.
Organska jedinjenja arsena su manje štetna po zdravlje
i brzo su eliminisani iz tela.
17. Kadmijum:
Izaziva oštećenje jetre i bubrega i snižava gustinu kostiju.
Ovi simptomi su poznati kao bolest jao-jao. Rudarstvom je
došlo do povišenog nivoa kadmijuma u pirinču koji je
akumuliran u lokalnim žiteljima.
Inhalacijom je kancerogen.
Olovo:
Izaziva neurološko oštećenje, hipertenziju, oboljenje
kostiju, smanjuje IQ i koncentraciju, oštećuje bubrege.
Živa:
Oštećuje centralni nervni sistem i želudac, jetru, srce,
bubrege, utiče na razvoj mozga, rezultuje smanjenjem IQ,
utiče na koordinaciju, vid i čulo dodira. Teratogen je.
18. Sprečavanje
• Čim se matali jednom nađu i zagade okolinu, oni će ostati, ne
razgrađuju se. Jedini izuzetak su živa i selen, koji se mogu
transformisati i ispariti pomoću mokroorganizama.
• Tradicionalni tretmani zemljišta su skupi i prevelikih troškova
kada su zagađene velike površine.
• Remedijacija se odnosi na procese ili metode za tretman
kontaminanta tako da su oni sakupljeni, uklonjeni, degradirani
ili donose manje štete.
• Tretman se može izvršiti in situ ili ex situ.
19. Neki od tretmana suNeki od tretmana su::
1. Povećanjem pH zemljišta na 6,5 ili više.
Katjonski metali su rastvorljivi na nižim vrednostima pH, pa povećanjem pH
činimo ih manje ostupni biljkama. Tako ne mogu dospeti u biljke a samim
tim ni progutani od strane čoveka. Povećanje pH ima suprotan efekat na
anjonske elemente.
2. Isušivanjem vlažnog zemljišta
Isušivanje poboljšava aeraciju zemljišta i omogućava metalima da oksidišu,
čineći ih manje rastvorljivim.
3. Primenom fosfata
Primenom teških fosfata smanjuje se dostupnost katjonskih metala ali ima
suprotan efekat na anjonska jedinjenja poput arsena.
4. Pažljivim odabirom biljaka za korišćenje uklanjanja metala iz zemljišta
Biljke pomeraju veće količine metala do svojih listova nego do plodova ili
korena. Najveći rizik kontaminacije lanca ishrane je preko lisnatog povrća
poput zelene salate ili spanaća.
20. Na poljoprivrednom zemljištu, količina teških
metala se smanjuje:
Proizvodnjom đubriva sa smanjenim sadržajem metala;
Smanjenjem sadržaja teških metala u stočnoj hrani;
Zamenom neorganskih pesticida organskim.
21. Kontaminacija pesticidima i drugim organskim
polutantima
Pesticidi su najčešće sintetske organske hemikalije koje
kontrolišu korov i neželjene insekte.
Ne samo da su pesticidi poznati po tome što direktno utiču na
zemljišne organizme, nego i zagađujuće materije spiranjem
zemljišta dolaze do podzemnih voda.
Pored pesticida, može se naći još dosta organskih
zagađivača kao što su: ulja, hlorovani ugljovodonici, dioksini,
PCB-i i drugi. Njihovi efekti na mikrobiološke procese u
zemljištu su nepoznati.
22. Uzroci
• Pesticidi (uglavnom fungicidi, herbicidi i insekticidi) se
koriste u poljoprivredi za zaštitu useva i zbog
obezbeđivanja dobrog kvaliteta žetve. Upotreba pesticida
je veoma isplativa u poređenju sa mehaničkim ili drugim
alternativama za kontrolu štetočina.
23. Posledice
Upotreba pesticida može nenamerno dovesti do:
Uništavanja dela zemljišne mikroflore, mikro- i mezofaune iz
čega proizilazi fizičko i hemijsko propadanje;
Uticaja na dostupnost organskih nutrijenata, posebno od
strane herbicida;
Ozbiljno smanjenje useva.
24. Kontak sa čovekom:
Organski pesticidi se akumuliraju u lancu ishrane.
Organski polutanti:
Dioksin: Čovekovo izlaganje dioksinu i sličnnim jedinjenjima
je uglavno konzumacijom kontaminirane hrane. U 90%
slučajeva je preko hrane, uglavnom preko mesa i mlečnih
proizvoda, ribe i morskih proizvoda.
25. Uticaj na zdravljeUticaj na zdravlje
Opasni pesticidi:
Organske hemikalije, uključujući pesticide, su povezani sa
mnogobrojnim zdravstvenim problemima ali smo skloni
uticaju koktela ovih hemikalija u nižim granicama. Uticaj
na zdravlje je promenljiv.
Organski polutanti:
Dioksini su veoma toksični i mogu prouzrokovati probleme
reprodukcije i razvoja, mogu da oštete imuni sistem, da
ometaju hormone i da izazovu rak.
26. Sprečavanje
• Upotreba pesticida je bila, a i danas, široko
rasprostranjena.
Shodno tome, smanjenje nuspojava se može ostvariti:
• Integralnom zaštitom bilja, korišćenjem biološke kontrole;
• Odabirom vrsta koje su otporne na štetočine ;
• Prečišćavanjem aktivnih sastojaka iz pesticida;
• Razvojem biotehnologije.
27. Stanje u EU
Tokom proteklih decenija, veliki obim otpada i intezivna
upotreba hemikalija doveli su do brojnih zagađenja širom
Evrope.
Preovlađujući tipovi kontaminacije u Evropi su mineralna ulja
i tragovi metala, uključujući olovo, arsen, kadmijum i živa –
zajedno doprinose 60% kontaminaciji lokacija.
Upravljanje kontaminiranih lokacija u Evropi iznosi 6 biliona
eura godičnje
Pretpostavlja se da će broj zabeleženih lokacija do 2025
godine porasti za 50%.
