U ovoj prezentaciji, ćete se upoznati sa Amniotima (gmizavcima i pticama), kako sa morfološkim karakteristikama tako i sa njihovim funkcijama, načinu prilagodjavanja i načinima života . Nadama se da će Vam se svideti 😊 ! Медицинска школа у Косовској Митровици 😀 !

1. Биологија
Амниоти 1
(гмизавци и
птице)

2. Aмниоти
Тетраподе , укључујћи и водоземце су кичмењаци, док амниоте сматрамо
правим сувоземним кичмењацима. Од данашњих животиња амниоти обухватају
гмизавце (који укључују и птице и сисаре). Први амниоти су се појавили пре
између 350 и 310 милиона година. По изгледу слични данашњим гуштерима, па
и репатим водоземцима, било су ситни предатори, оштрих зуба, а живели су у
топлим и влажним стаништима попут првих тетрапода. Услед таласа адаптивне
радијације, захваљујући својим адаптацијама освојили су друге средине.
Крајем карбона дошло је до значајне промене климе, од топле и влажне ка
сувљој, што је узроковало повлачење влажних шума пречица и папратњача и
донело лошије услове за доминантне водоземце тада. Управо то је омогућило
бржу еволуцију и адаптивну дивергенцију амниота. Еволутивне новине које су
најважније:
-амниотско јаје, кључна еволутивна новина, која је донела потпуну независност
од водене средине при размножавању. По њему су амниоти добили име.

3. Њихово јаје има опну, тј. Љуску, која је кожаста (код
гмизаваца) или чврста (са слојем од калцијум-
карбоната, код птица). Она спречава губитак воде,
али допушта дифузију кисеоника и угљен-диоксида.
Поред спољашње, амниотско јаје има и додатне
опне тзв. Екстраембрионалне структуре, које заједно
омогућавају развиће ембриона до младунца који је
прилично самосталан када се из јајета излегне. Код
вивипарних амниота а нарочито код сисара, ове
структуре су укључене у стварање плаценте .

4. Рожни слој коже- са задебљањима у
виду рожних крљушти и рожних
плоча, важна је адаптација код
гмизаваца, док се код птица јавља и
перије, а код сисара длака као рожне
творевине површине тела. Све ове
адаптације су важне јер успоравају
одавање воде преко коже, перје
птица и длаке сисара су веома битни
у терморегулацији, а перје и за
летење. Рожне творевине су, канџе,
нокти, папци, рогови…

5. Ребра- заједно са грудном кости, граде грудни
кош, чији мишићи омогућавају рфикасније
вентилационе покрете па тиме и размену
гасова. Оваква адаптација је вероватно била
повезана и узајамно условљена са
настанком рожног слоја, јер кожа више није
била кључна као додатни орган за размену
гасова (као што је и то данас случај код
водоземаца).
Адаптације у грађи и функцији бубрега
омогућиле су излучивање уз минимални
губитак воде тј. стварање концентроване
мокраће.

7. Неколико заједничких изведених особина разликује
гмизавце од осталих тетрапода су:
Рожне крљушти коже пружају заштиту;
Имају троделно срце, које сe састоји пд све преткоморе и
једне коморе. Захваљујући посебном облику коморе у њој
се делимично мешају оксигенисана (из плућа) и
деоксигенисана (из тела) крв. Оплођење је унутрашње, а
после њега се стварају екстраембрионалне структуре и
љуска тј. опна јајета. Неке врсте гуштера и змија су
вивипарне, па имају једну врсту плаценте.
Сви гмизавци, осим птица су ектотерми што значи да
температуру тела регулишу понашањем- користећи Сунчево
зрачење, топлоту околине.
Гмизавци (reptilia)

8. Jupiter
You could use
three columns,
why not?
Venus

9. Гмизавци су током мезозоика доживели више таласа
значајне адаптивме радијације, али и изумирања
многих група. Две најзначајније кладе које су се
одвојиле почетком тријаса су архосаурије и
лепидосаурије. Архосаурије су доминирале међу
копненим кичмењацима до краја мезозоика, а имају
своје представнике и данас- то су птице и крокодили.
До краја креде сви динусауруси осим птица су
изумрли, највише током масовног изумирања током
преласка из креде у кенозоик (пре око 66 милиона
година). Данашњи потомци друге велике кладе,
лепидосаурија ду гуштери и змије. Према садашњим
сазанињима јњдна стара клада, сестринска
архосауријама, дала је корњаче.

10. Кожа змија и гуштера прекривена је рожним
крљуштима и плочама. Има их близу 8000 врста,
разноврсност им је највећа у тропским и
суптропским крајевима, као и на острвима али
настањују и подручја умерене климе. По броју
врста гуштери су данас најбројнија група
гмизаваца (изузев птица),величине су 16mm па
до 3m (комодски варан). Већина су ловци а има
и хербивора. Многи гуштери а нарочито у
травним и пустињским областима, имају
делимично или потпуно редуковане ноге
(слепић, блавор, …), али то нису змије.
Змије и гуштери (squamata)

11. You can enter a subtitle here
if you need it
Wildlife enriches
our lives in many
ways
02

12. Змије
Змије су се одвојиле од
гуштера током креде, крећу се
или таласастим покретима
мишића трбуха или тело
извијају у облику слова S,
путећи или одбацујући се. Све
су грабљивци и имају низ
адаптација које им то
омогућавају. Кости вилица и
лобање нису чврсто срасле ,
већ су повезане истегљивом
пигментима а и кожа им је
еластична што им све
омогућава да прогутају плен
већи од себе.

13. CREDITS: This presentation
template was created by Slidesgo,
including icons by Flaticon, and
infographics & images by Freepik
Змије
Многе врсте својим измењеним
пљувачним жлездама луче
отров, и имају жлебљене или
шупље зубе, којима тај отров
убризгавају у жртву и тиме је
паралишу или пак убију.
Немају бубне опне, неке врсте
у јамицама испред очију
имају посебне
терморецепторе којима могу
да лоцирају ситне сисаре или
птице.

14. Корњаче и крокодили (Testusines et
Crocodilia
Корњаче су ред животиња из класе гмизаваца
карактеристичних по свом оклопу. Најстарије познате
корњаче су од пре око 215 милиона година, и тренутно
на Земљи постоји више од 300 различитих врста; од тога
је седам морских, 180 слатководних и преко 60 копнених
врста. Све корњаче се одликују оклопом који је
јединствен у животињском свету. Састоји се од леђног и
трбушног дела, који су међусобно спојени својеврсним
коштаним мостом. У свом доњем делу оклоп је масивне
коштане грађе. Преко тог коштаног слоја налази се слој
коже. Код корњача са меким оклопом тај слој је кожаст,
док се код осталих врста преко коже развио типичан
плочасти оклоп.

15. Корњаче и крокодили (Testusines et
Crocodilia
Плоче се деле на групе (леђне, бочне, ивичне, репне итд.
у зависности на којем делу тела се налазе). Оклоп се
састоји од око 50 костију и еволуирао је пре више
милиона година. Данашње корњаче немају зубе.
Располажу снажним апаратом за храњење који се развио
од чељусних костију. Корњаче могу бити биљоједи као и
месоједи. Међутим, свима је заједничка потреба за
храном богатом калцијумом који им је неопходан за
изградњу оклопа. Да би могле унети калцијум,
корњачама је потребан витамин Д3. Код врста које живе
у подручју умерене климе време парења је у пролеће и у
јесен. Код врста које живе у тропским и суптроским
подручјима, време парења зависи од влажности ваздуха.

16. Корњаче и крокодили (Testusines et
Crocodilia
Након оплодње, женка остаје плодна више година,
чиме се може објаснити велика успешност корњача
код насељавања нових животних
простора.Полагање наступа неколико недеља
након оплодње, или, у умереним климатским
подручјима, у пролеће. Њихова јаја се својим
особинама значајно разликују од врсте до врсте, и
број јаја је јако различит. Од само три јајета код
једне врсте, па све до више од 100 јаја код морских
корњача. Полагање јаја се врши искључиво на
копну. Кад женка пронађе одговарајуће место,
ископа јаму и у њу полаже јаја. Затим затрпава
легло земљом или биљним материјалом.

17. Корњаче и крокодили (Testusines et
Crocodilia)
Крокодили су ред тропских грабљиваца. Уз
птице, то су једини до данас преживели потомци
велике групе гмизаваца, Archosauria. Према томе,
њихови рецентни најближи сродници су птице.
Њихово је сродство доказиво читавим низом
особина, али пре свега грађом система за
циркулацију крви. Крокодили полажу јаја у
гнезда. Разликују се два основна типа
гнезда:брежуљкаста гнезда женка слаже од
биљног материјала који касније процесом
труљње производи потребну топлоту за
јаја,јамаста гнезда су јаме које женка ископа, а
прекрива их биљним материјалом.

18. Корњаче и крокодили (Testusines et
Crocodilia)
Женка крокодила полаже између 20 и 80 јаја у тако припремљена
гнезда. Развој младунаца зависи од температуре у леглу. Њихова јаја
немају полне хромозоме, па се због тога из сваког јаја потенцијално
могу развити јединке оба пола. Ако јаја сазревају при температури од
око 30°Селзијуса, из јаја се излежу женке, али ако је температура у
гнезду око 34° из јаја ће се излећи искључиво мужјаци. Ако су јаја
положена на разним дубинама гнезда, велика је вероватноћа да ће се
излећи младунци различитог пола.Кад одрасту, крокодили немају
природних непријатеља, али њихове младунце угрожавају птице,
варани, или чак и припадници исте врсте. Тако се процењује, да око
90% крокодила страда у раном раздобљу, или чак још као ембрион.
Читав низ грабљиваца долази у обзир као могући непријатељи
крокодила у том врло раном раздобљу њиховог живота. Поред тога,
ембриони могу угинути и због лоших климатских услова као и ако се у
гнезду развију гљивице. Код великог броја врста крокодила женке
остају поред гнезда и штите га од пљачкаша. Непосредно пред

19. Корњаче и крокодили (Testusines et
Crocodilia)

20. Птице (Aves)
Птице (Aves) су класа двоножних, топлокрвних кичмењака који полажу јаја.
Птице су током јуре еволуирале од диносуруса подреда теропода, а
најранија позната птица из касне јуре је Archaeopterух. По величини
варирају од ситних колиберија до крупних нојева. Постоји између 10 и 11
хиљада познатих врста птица и најразноврснији су класа међу копненим
кичмењацима. Данашње птице одликују перје, кљун без зуба, полагање јаја
са чврстом љуском, висока стопа метаболизма, срце с две коморе и две
преткоморе, те лаган, али јак скелет. Многе птице имају предње удове
развијене као крила којима могу летети, иако су нојевке и неколико других,
углавном ендемских острвских врста, изгубиле ту способност. Многе
птичје врсте сваке године крећу на сњлидбе у удаљене крајеве, а још више
их предузима миграције које су краће и мање регуларне. Птице су
друштвене животиње и комуницирају визуелним сигналима, гласовним
позивима и певањем, учествују у друштвеном понашању што укључује
заједнички лов, помоћ при одгајању подмлатка и понашање
карактеристично за јато. Неке врсте птица су искључиво моногамне, друге

21. Птице (Aves)
Друге врсте су полигине или полиандричне. Јаја обично полажу у
гнездима где се она инкубирају, и већина птица дуже време проводи
у подизању младих након излегања. Данашње врсте птица се
карактеришу присуством перја, специјалне диференцијације коже.
Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе
и две преткоморе, висок интензитет метаболизма, полажу јаја са
чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете
модификоване у крила и способност летења, иако су неке групе
секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика
великог броја врста птица је њихова миграција. Имају сталну телесну
температуру. Развијено је чуло вида и чуло слуха. Предњи удови су
преображени у крила. Митарење је појава када птице збацују перје.
Плућа су код птица попушта радијатора састоје се од паралелних
цевчица обавијених крвним капиларима. Ваздух сњ кроз њих креће
једносмерно, на путу од задњих ка предњим ваздушним кесама.

22. Птице (Aves)

23. ХВАЛА НА ПАЖЊИ