1.
BIO JE NOVINAR…
• Mario Vargas Ljosa (1936) peruanski je književnik, novinar, esejista, professor na više
univerziteta i dobitnik Nobelove nagrade 2010. godine.
• Pre nego što je postao književnik, radio je kao voditelj i novinar.
• Diplomirao je književnost na Univerzitetu San Markos u Limi i doktorirao na
Univerzitetu u Madridu 1959. godine.

2.
ANGAŽOVAN OD POČETKA
• Ljosa je od samog početka svog književnog stvaralaštva društveno angažovan pisac.
• U svojoj rodnoj zemlji, Peruu, još u mladosti gledao je brojne nepravde, nejednakost,
autoritarnost, korupciju…
• “Inspiracija” na samom početku bila je i tamošnja diktatura koja je, kao I svaka
diktatura, drastično ograničavala ljudska prava.
• Prva zbirka priča bila je “Šefovi”, ali je poznat postao tek posle objavljivanja romana
“Grad i psi” 1963.
• U njemu se bavi političkim temama, adolescentima koji se bore za opstanak u
neprijateljskom okruženju vojne škole, kao i korumpiranošću.

3.
OD “ZELENE KUĆE” DO “DISKRETNOG
HEROJA”
• Roman pod nazivom “Zelena kuća” izlazi 1965. godine.
• Ljosa dobija međunarodnu nagradu Romulo Galjeos.
• Sledi “Štenad” 1967. a potom “Razgovor u katedrali” o diktaturi Manuela Odrije 1969.
• Zatim će se pojaviti njegovi veliki romani za koje će dobiti prestižne nagrade, između ostalih
Servantesovu, a posle i Nobelovu.
• To su: “Panteleon i posetiteljke”, “Tetka Hulija i piskaralo”, “Rat za kraj sveta”, “Priča o Majti”,
“Ko je ubio Palomina Molera”, “Pripovedač”, “Pohvala pomajci”, “Lituma na Andima”, “Don
Rigobertove beležnice”, “Jarčeva fešta”, “Raj sa drugog ćoška”, “Avanture nevaljale devojčice”,
“Keltski san”, “Diskretni heroj”, “Burna vremena” …
• Tematika uglavnom jeste latinoamerička stvarnost i junaci su iz tog miljea, ali su ono što
zovemo idejni sloj i estetsko-filozofska dimenzija dela – univerzalni.

4.
NOBEL I BESEDA
• Mario Vargas Ljosa danas živi u Barseloni, u Španiji.
• Kakav je i običaj kada se dobije najveće svetsko književno priznanje, Nobelova
nagrada, i on je prilikom uručenja održao svoju besedu.
• Ona će po mnogo čemu ostati upamćena, pored ostalog i zato što ni danas nije
izgubila na aktuelnosti.
• Zato se reči velikog pisca iskazanih ovom prilikom treba uvek podsećati.

5.
SLOBODA I FIKCIJA
• “Bez fikcije, bili bismo manje svesni značaja slobode da bi se moglo živeti, pakla u
koji se život pretvara kada ga gazi tiranin, ideologija ili religija.
• Neka se oni koji sumnjaju u to da nas književnost ne samo uranja u san o lepoti i
sreći već nam ukazuje na svaku vrstu represije, zapitaju zašto se svi režimi odlučni da
kontrolišu ponašanje građana od kolevke do groba toliko plaše književnosti da
uspostavljaju sisteme cenzure kako bi je kontrolisali i budnim okom motrili
nezavisne pisce.

6.
SUBVERZIVNA FIKCIJA
• Oni to čine jer znaju koliki je rizik dozvoliti mašti da slobodno luta u knjigama, znaju
kako fikcija može biti subverzivna kada čitalac poredi slobodu koja je čini mogućom
i koja se u njoj uživa sa zatajom i strahom koji vrebaju u stvarnom životu.
• Hteli to oni ili ne, svesno ili nesvesno, kada izmišljaju priče, pisci podstiču
nezadovoljstvo, demonstrirajući da je svet loše napravljen i da je život fantazije
bogatiji od života naše svakodnevice.

7.
FANTAZIJOM PROTIV
MANIPULACIJE
• Ova činjenica, ako pusti klicu u njihovom senzibilitetu i svesti, čini građane težim za
manipulisanje, manje spremnim da private laži islednika i tamničara koji bi hteli da
ih nateraju da veruju da iza rešetaka vode sigurnije I bolje živote.
• Dobra književnost GRADI MOSTOVE među različitim ljudima, i omogućavajući nam
da uživamo, patimo ili budemo iznenađeni, ujedinjuje nas pod jezicima, uverenjima,
navikama, običajima i predrasudama koje nas razdvajaju.

8.
SVE SE PROŽIMA …
• Kada veliki beli kit povuče kapetana Ahaba u more, srca čitalaca osete strah na
potpuno isti način u Tokiju, Limi ili Timbuktuu.
• Kada Ema Bovari proguta arsenik, kada se Ana Karenjina baci pod voz, kada se
Žilijen Sorel popne na vešala, drhtaj jednako prožme čitaoca koji verujue u Budu,
Konfučija, Hrista, Alaha, ili je agnostik, nosi sako i kravatu, jalaba, kimono ili
bombachas.
• Književnost stvara bratstvo među različitim ljudima i ruši brane koje su među
muškarcima i ženama podigli neznanje, ideologije, religije, jezici ili glupost.

9.
DOBA FANATIKA
• Pošto svaki period ima svoje strahote, naše doba je doba fanatika, terorista
samoubica, drevne vrste koja je uverena da ubijanjem zaslužuje raj, da krv nevinih
pere kolektivne uvrede, ispravlja nepravde i nameće istinu umesto pogrešnih
uverenja.
• Svaki dan, širom sveta, nebrojene žrtve padnu od ruke onih koji veruju da poseduju
apsolutne istine.

10.
IZNEVERENA OČEKIVANJA
• Sa padom totalitarnih režima, verovali smo da će zavladati zajednički život, mir,
pluralizam i ljudska prava i da će svet ostaviti u prošlosti holokauste, genocide,
invazije i ratove za istrebljenje.
• Ništa od toga se nije desilo.
• Novi oblici varvarizma cvetaju, vođeni fanatizmom i napretkom u proizvodnji oružja
za masovno uništenje.
• Ne možemo prevideti činjenicu da bilo koja šačica zaluđenih osvetnika može jednog
dana izazvati nuklearnu kataklizmu.

11.
NE SMEMO DOZVOLITI!
• Moramo ih onemogućiti, suprotstaviti im se i poraziti ih.
• Njih nema mnogo, iako njihovi zločini gromoglasno odjekuju širom planete i noćne
more koje oni uzrokuju nas preplavljuju strahom.
• Ne smemo dozvoliti da nas zastraše oni koji žele da nam oduzmu slobodu koju smo
sticali tokom duge istorije civilizacije.

12.
LEP ŽIVOT KOJI JE IZUMELA
KNJIŽEVNOST
• Hajde da branimo liberalnu demokratiju koja, sa svim svojim ograničenjima, i dalje
znači politički pluralizam, koegzistenciju, toleranciju, ljudska prava, uvažavanje
kritike, legalnost, slobodne izbore, smenu vlasti, sve što nas je izvlačilo iz divljaštva i
vodilo nas bliže – iako to nikad nećemo dostići – lepom, savršenom životu koji je
izumela književnost, onom koji možemo zaslužiti samo tako što ćemo ga izmisliti,
napisati ili pročitati.
• Suprotstavljajući se krvožednim fanaticima mi branimo naše pravo da sanjamo i da
ostvarimo naše snove.

13.
RAZOČARENJE U KOLEKTIVIZAM
• U mladosti sam, kao mnogi pisci moje generacije, bio marksista i verovao da bi
socijalizam bio lek za ekploataciju i socijalnu nepravdu koji su postajali sve izraženiji
u mojoj zemlji, Latinskoj Americi, i u ostalim zemljama Trećeg sveta.
• Moje razočaranje u etatizam i kolektivizam i moje preobraćenje u demokratu i
liberala - što nastojim biti – je bilo dugo i teško i odigralo se sporo, kao posledica
epizoda poput pretvaranja kubanske revolucije, u vezi s kojom sam isprva bio
entuzijastičan, u autoritarni vertikalni model Sovjetskog Saveza; svedočenja
disidenata koji su uspeli da se provuku kroz ograde od bodljikave žice i pobegnu iz
gulaga;

14.
POPER I OTVORENO DRUŠTVO
• Invazije na Čehoslovačku od strane nacija Varšavskog pakta;
• i zbog mislilaca poput Rejmonda Arona, Žan Fransoa Revela, Isaije Berlina i Karla
Popera, kojima dugujem svoju reevaluaciju demokratske kulture i otvorenih
društava.
• Ovi učitelji su bili primer lucidnosti i galantine hrabrosti kada se činilo da je
inteligencija Zapada, kao rezultat frivolnosti ili oportunizma, podlegla činima
sovjetskog socijalizma ili, još gore, krvavom veštičjem piru kineske kulturne
revolucije.

15.
PARISKI DUG
• Kao dečak sam sanjao da jednog dana odem u Pariz jer sam, očaran francuskom
književnošću, verovao da bi mi, da živim tamo i udišem vazduh koji su disali Balzak,
Stendal, Bodler i Prust, to pomoglo da postanem pravi pisac, i da ću, ako ne
napustim Peru, biti kvazi-pisac koji piše samo vikendom i praznicima.
• Istina je da dugujem Francuskoj i njenoj kulturi nezaboravne lekcije, na primer da je
književnost poziv isto koliko i disciplina, rad i upornost.

16.
OLIMPIJSKI GROMOVI GENERALA
DE GOLA
• Tamo sam živeo dok su Sartr i Kami još bili živi i pisali, u vreme Joneska, Beketa,
otkrića Brehtovog teatra i filmova Ingmara Bergmana, pozorišta National Populaire
Žana Vilara i Odeon Žan-Lui Baroa, Nouvelle Vague i Nouveau Roman i govora,
divnih literarnih dela, Andre Malroa, i onog što je možda bilo najveći pozorišni
spektakl u Evropi u to vreme, pres konferencija i olimpijskih gromova generala de
Gola.
• Ali možda sam najzahvalniji Francuskoj na otkriću Latinske Amerike.

17.
U FRANCUSKOJ OTKRIO LATINSKU
AMERIKU
• Tamo sam naučio da je Peru deo široke zajednice ujedinjene istorijom, geografijom,
društvenim i političkim problemima, specifičnim načinom života i prelepim jezikom
kojim se govori i piše.
• I upravo tih godina je proizvodio novu, snažnu književnost.
• Tamo sam čitao Borhesa, Oktavija Paza, Kortasara, Garsiju Markesa, Fuentesa,
Kabrera Infantea, Rulfa, Onetija, Karpentijera, Edvardsa, Donosa i mnoge druge čija
dela su revolucionisala narativ na španskom jeziku i zahvaljujući kojima su Evropa i
dobar deo sveta otkrili da Latinska Amerika nije samo kontinent prevrata,
operetslkih despota, bradatih gerila, mambe I ča-ča-ča, već i ideja, umetničkih formi
i literarnih fantazija koje su nadilazile specifičnosti i govorile univerzalnim jezikom…

18.
PREZIR PREMA NACIONALIZMU
• … Prezirem svaki oblik nacionalizma, tu provincijsku ideologiju – ili, bolje rečeno,
religiju koja je kratkovida, isključiva, koja skraćuje intelektualni horizont i gaji u
svojim nedrima etničke i rasističke predrasude, jer slučajnu okolnost mesta rođenja
pretvara u najvišu vrednost, u moralnu i ontološku povlasticu.
• Kao i religija, nacionalizam je jedan od uzroka najgorih krvoprolića u istoriji, poput
onih u svetskim ratovima i sadašnjeg prolivanja krvi na Bliskom Istoku.

19.
BALKANIZACIJA LATINSKE AMERIKE
•Ništa kao nacionalizam nije toliko doprinelo
balkanizaciji Latinske Amerike i krvarenju u
besmislenim sukobima i sporovima te rasipanju
astronomskih sredstava za kupovinu oružja umesto
da se grade škole, biblioteke i bolnice…

20.
AVANTURE KOJE STVARNI ŽIVOT
NEMA
• … Ništa nije unelo toliko nemira I pokrenulo našu maštu i naše želje kao izmišljeni
život koji, zahvaljujući književnosti, dodajemo ovom koji imamo, tako da možemo
biti protagonisti velikih avantura, velikih strasti koje nam stvarni život nikada neće
dati.
• Laži književnosti postaju istine preko nas, čitalaca, transformisanih, zaraženih
čežnjom i krivicom fikcije, večno propituju osrednju stvarnost.

21.
KAO PAGANSKI BOGOVI
• Čarolija, kada nam književnost nudi nadu da ćemo imati
ono što nemamo, pristajući na tu nemoguću egzistenciju
gde kao paganski bogovi osećamo smrtnost i večnost u
isto vreme, što u naš duh unosi nekonformizam i pobunu,
stoji iza svih herojskih dela koja su doprinela smanjenju
nasilja u ljudskim odnosima.

22.
POBEDITI KOROZIJU VREMENA
• Smanjenju nasilja, ne njegovom kraju.
• Jer naša priča će, srećom, uvek biti nedovršena.
• Zbog toga moramo nastaviti da sanjamo, čitamo i
pišemo, jer je to najbolji način koji smo pronašli da
ublažimo našu smrtnost, da pobedimo koroziju vremena,
i da nemoguće učinimo mogućim”.
• Stokholm, 7. decembar 2010. godine

23.
PREZENTACIJA:
MILAN STANKOVIĆ