Ce diaporama a bien été signalé.
Le téléchargement de votre SlideShare est en cours. ×

Satirično doba.pptx

Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Chargement dans…3
×

Consultez-les par la suite

1 sur 23 Publicité

Satirično doba.pptx

Télécharger pour lire hors ligne

Satira je stara umetnička forma, datira još iz antičkih vremena. Inspiracije za satiru, kao umetnički i kritički odgovor na anomalije i izopačenopsti društva i pojedinaca uvek je kroz istoriju bilo, nekad manje, nekad više. Da li je, u tom smislu, naše, savremeno doba satiričnije od nekih prethodnih? Po mnogim pokazateljima, reklo bi se da jeste. Na drugoj strani, kada ima mnogo satirične inspiracije, sam život svakodnevni nije baš lak i jednostavan. Za život su nekako bolja ona pomalo dosadna, manje satirična vremena. Satire ima u različitim vidovima umetničkog stvaralaštva, a jedan od vrlo efektnih i ubojitih sigurno je karikatura.

Satira je stara umetnička forma, datira još iz antičkih vremena. Inspiracije za satiru, kao umetnički i kritički odgovor na anomalije i izopačenopsti društva i pojedinaca uvek je kroz istoriju bilo, nekad manje, nekad više. Da li je, u tom smislu, naše, savremeno doba satiričnije od nekih prethodnih? Po mnogim pokazateljima, reklo bi se da jeste. Na drugoj strani, kada ima mnogo satirične inspiracije, sam život svakodnevni nije baš lak i jednostavan. Za život su nekako bolja ona pomalo dosadna, manje satirična vremena. Satire ima u različitim vidovima umetničkog stvaralaštva, a jedan od vrlo efektnih i ubojitih sigurno je karikatura.

Publicité
Publicité

Plus De Contenu Connexe

Plus par MilanStankovic19 (20)

Plus récents (20)

Publicité

Satirično doba.pptx

  1. 1. INSPIRACIJA NA SVAKOM KORAKU • Ne jednom čuli smo na različitim mestima i videli u mnogim napisima tvrdnju da je današnje vreme odličan materijal, građa za umetničko stvaralaštvo. Posebno ono satirično. • Kažu pažljivi posmatrači da se inspiracija može naći na svakom koraku. • Da li je tako i da li se ovo vreme, u tom smislu, razlikuje od prethodnih epoha? I da li je to dobro?
  2. 2. MALI ČOVEK I MEHANIZMI • Možda suštinski odgovor traži obrnuti red. Nije dobro. Jer ona vremena koja nisu satirična mogu biti dosadna, ali je život, onaj svakodnevni, za malog, običnog čoveka svakako mnogo lakši. Ili bar podnošljiviji. • Satirična vremena, samim tim što su takva, ponekad tog malog čoveka upregnu u neke čudne mehanizme pa ga melju, sve dok ga ne smrve. Mašina radi. Neprestano. • Bolje, reći će mnogi, živeti opušteno, bez previse egzistencijalnih briga, avantura i lomova, u nekom dosadnom, na momente predvidljivom vremenu.
  3. 3. SATIRA JE GLOBALNA I UNIVERZALNA • Sada na red dolazi drugi deo pitanja. Odnosi li se to – satirična – na svetsku situaciju i pojave ili je više lokalnog karaktera? • Reklo bi se, na osnovu informacija iz medija i sa društvenih mreža, a možda najviše na osnovu ljudskih svedočenja i priča, da je ta odrednica – satirično doba – postala univerzalna pojava. • Drugim rečima, jaki satirični elementi prisutni su u svetskoj svakodnevici. Negde manje, negde više. • Ključno je onda pitanje: zašto je to tako i šta je to što u najvećoj meri uzrokuje satiričnost?
  4. 4. SOCIJALNE RAZLIKE • Opšte je poznata stvar koju ne treba posebno dokazivati da su socijalne razlike među ljudima danas najveće u istoriji. • Paradoksalno je da je civilizacija, umesto približavanja, razlike u imovnom stanju produbila do neslućenih razmera. • Danas u svetu imamo pojedince koji su “teži” od budžeta mnogih država. • I njihovo bogatstvo, sa tehnološkim napretkom I razvojem komunikacija, samo se uvećava.
  5. 5. BOGATI IMAJU VIŠE, A SIROMAŠNIH JE - MNOGO • Na drugoj strani imovno stanje siromašnih se pogoršava. I ne samo to. • Broj siromašnih rapidno raste. Broj ekstremno bogatih takođe raste, ali ne baš tako rapidno. • Više raste iznos njihovog bogatstva koji bi, u nekim prošlim vremenima, bio nezamisliv.
  6. 6. OPELO ZA SREDNJU KLASU • Prateća pojava ovog bogaćenja na jednoj i masovnog siromašenja na drugoj strain jeste erozija i propadanje onoga što se nekada zvalo “srednja klasa”. • Ona je, kako se govorilo, bila temelj stabilnosti društava i država 20. veka. • Danas, za neke zemlje bi se moglo reći da srednje klase zapravo i nema. • Postoje bogati i siromašni. I velika provalija između njih. • Čak i u razvijenim zemljama primetna je tendencija odumiranja srednje klase. To je process koji traje, ali je evidentan.
  7. 7. OČEKIVANJA I REALNOST • Privlače pažnju nedavna istraživanja u SAD, sprovedena među studentima, i to prestižnih univerziteta. • Njihova očekivanja od realnog života, posle završetka studija, a to znači godišnje zarade koje će ostvariti kada se zaposle, veoma su udaljena od stvarnosti. • Tačnije, oni očekuju da na početku svoje radne karijere zarade duplo više nego što to realno mogu. • Jesu li ta njihova očekivanja samo plod mladalačkih sanjarenja I nedostatka smisla za stvarnost?
  8. 8. BOLJE JE BILO SEDAMDESETIH • Stručnjaci kažu da nisu, jer je u prošlosti, a naročito sedamdesetih godina prošlog veka, to što oni očekuju njihovim precima bilo ostvarljivo. • Kada se iznosi primanja indeksiraju, ispada vrlo jasno da su zaposleni ljudi, upravo oni koji pripadaju srednjoj klasi, značajno bolje živeli i zarađivali u to vreme, a da se njihov položaj kasnije samo pogoršavao. • Naravno, ti studenti, čije su školarine vrlo visoke – budući nastavnici, lekari, bibliotekari, službenici, neki inženjeri, novinari – i kada se zaposle sa upola manjim primanjima od onih koje očekuju, neće biti siromasi, to je Amerika, ali će njihov život biti skromniji od života njihovih roditelja ili deka i baka.
  9. 9. NEKI ĆE IPAK USPETI • Neki od njih, pogotovu u oblasti informatike ili poljoprivrede, pa i medicine (ako postanu vrhunski stručnjaci), napraviće uspešne karijere, probiće se u vrh upravljačkih struktura, osnovaće svoje kompanije i vremenom će se obogatiti. • Ostalima se budućnost baš i ne smeši.
  10. 10. EFEKAT “KUVANE ŽABE” • U zapadnoj Evropi ono što se nekada, u vreme Hladnog rata, zvalo “socijalna država” takođe postepeno odumire. • Svedoci smo poslednjih godina mnogobrojnih reformi sa obrazloženjem da te države moraju biti ekonomski efikasnije i konkurentnije, a zapravo sve te reforme većinu pripadnika srednje klase čine siromašnijim. Oni će sve manje biti srednja klasa. • Neki radikalni zaokret se, naravno, još nije desio, ali – setimo se onog čuvenog efekta “kuvane žabe”. Malo, pomalo…
  11. 11. POJEFTINJENJE RADNOG SATA • Uza sve to, ogroman priliv migranata, u Evropu i Ameriku, neminovno će pojeftiniti radni sat za sve one koji svakodnevnim odlaskom na posao, ili boravkom ispred računara, svejedno, dakle za sve koji radom u nekoj kompaniji ili ustanovi zarađuju za hleb. • Možda taj iznos neće nominalno biti manji u evrima, francima ili dolarima, ali će se realna vrednost sniziti. • Kvalitet života za pripadnike nekadašnje srednje klase neće biti bolji, što opet ne znači da će, s obzirom na razvijenost i snagu tih zemalja, biti gladni i egzistencijalno ugroženi.
  12. 12. NAJAMNA RADNA SNAGA • Kako je u ovom našem regionu? • Reklo bi se da je process nestajanja srednje klase mnogo dalje odmakao nego u zapadnim zemljama. Taj sloj je gotovo nestao. Postoje ljudi koje se zanimanjima karakterističnim za srednju klasu bave, ali oni sve više postaju socijalno ugrožen sloj. • Dobar deo pretvoren je u najamnu radnu snagu sa daljom tendencijom pretvaranja. • Ratovi devedesetih i ekonomska kriza, gramzivost finansijsko- tehnokratske elite, sankcije i sve što se dešavalo doveli su za kratko vreme do stvaranja ekstremnih socijalnih razlika za koje neki indeksi pokazuju da su najveće na svetu.
  13. 13. NEKI JOŠ ŽIVE U ILUZIJI • Prilično “skuvani” (opet efekat kuvane žabe) nekadašnji pripadnici srednje klase (od kojih neki još uvek žive u iluziji da to jesu jer nisu bukvalno dotakli dno) stalno se iščuđuju kad u medijima ili na društvenim mrežama čuju i vide informaciju da je neki novopečeni tajkun kupio najskuplju jahtu, kuću u Monte Karlu, veliki trgovinski lanac, da je doživeo udes nadomak svog privatnog aerodroma vozeći svoj privatni avion… • Da je kupio čitavu banju… Jedan je prokockao milione u elitnoj svetskoj kockarnici, ali je, kao čovek sa ovih prostora, bio pravi “badža” i džentlmen i krupijeima ostavio bogate napojnice. Verovatno od svojih para…
  14. 14. NOŠENJE GAJBICA • Starosedeoci beogradskog oduvek elitnog naselja Dedinje danas se žale kako više “nemaju pogled” od silnih kućerina i luksuznih vila koje su nikle oko njihovih kuća… • A kao da smo do juče živeli u socijalizmu. Teško je verovati da je bilo gde u svetu, bilo ko, koliko god bio pametan, preduzetan i poslovno vešt, sposoban da za nekoliko godina ni od čega napravi finansijsku imperiju. Na Zapadu obično treba nasledstvo ili više vremena. Ili izrazita nadarenost za posao, koju ima jedan od milijarde stanovnika. • Verovatno su mnogi naši tajkuni jednom počeli noseći gajbice… • A kasnije te niko ne pita za prvi million…
  15. 15. PREZENTACIJA: Milan Stanković

×