Ce diaporama a bien été signalé.
Le téléchargement de votre SlideShare est en cours. ×

Šta je Dostojevski hteo da kaže.pptx

Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Chargement dans…3
×

Consultez-les par la suite

1 sur 42 Publicité

Šta je Dostojevski hteo da kaže.pptx

Télécharger pour lire hors ligne

Veliki ruski i svetski pisac, Fjodor Dostojevski, rođen je na današnji dan 1821. godine. Njegovo delo, iako je nastalo u 19. veku, još uvek je predmet značajnih proučavanja, polemika, analiza, rasprava, raznih komparacija... Citati iz dela Dostojevskog često se koriste onako kako ne bi trebalo - citira se nešto što u delu kaže književni junak, a onda se ispod potpiše Dostojevski kao da je to njegova misao. To ne doprinosi pravom otkrivanju identiteta ovog velikog pisca. Često tome ne doprinose ni njegove izjave istrgnute iz konteksta, pre svega vremena i okolnosti u kojima je živeo.

Veliki ruski i svetski pisac, Fjodor Dostojevski, rođen je na današnji dan 1821. godine. Njegovo delo, iako je nastalo u 19. veku, još uvek je predmet značajnih proučavanja, polemika, analiza, rasprava, raznih komparacija... Citati iz dela Dostojevskog često se koriste onako kako ne bi trebalo - citira se nešto što u delu kaže književni junak, a onda se ispod potpiše Dostojevski kao da je to njegova misao. To ne doprinosi pravom otkrivanju identiteta ovog velikog pisca. Često tome ne doprinose ni njegove izjave istrgnute iz konteksta, pre svega vremena i okolnosti u kojima je živeo.

Publicité
Publicité

Plus De Contenu Connexe

Plus par MilanStankovic19 (20)

Publicité

Šta je Dostojevski hteo da kaže.pptx

  1. 1. SNAŽNO UTICAO NA SVE UMETNIKE • Fjodor Mihailovič Dostojevski (1821 – 1881) jeste pisac koji je snažno uticao na mnoge umetnike 19. i 20. veka, taj trag je vidljiv u književnosti, muzici, slikarstvu… • Veliki ruski književnik, kome je prošle godine obeležen 200. rođendan, spada u one ljude koji su možda najviše citirani. • Međutim, vrlo često onako kako to ne treba činiti.
  2. 2. TENDENCIOZNI CITATI • Nekad se to radi iz neznanja, nekad zbog potrebe za publicitetom onog ko citat objavljuje, a nekad bogami i tendenciozno, da bi se navodnim rečima Dostojevskog potkrepili i potvrdili misao i stav nekog drugog, recimo osobe koja citat objavljuje. • To je onda svojevrsna manipulacija, jer na taj način možemo naći potvrdu za bilo šta.
  3. 3. PISAC I LIK U DELU NISU ISTO • Tako se, recimo, često citiraju junaci Dostojevskog iz dela koje je napisao, a onda se ispod potpiše Dostojevski, kao da je on to rekao. • To se prihvata kao, tobož, misao Dostojevskog. • I to se, pritom, ne čini sa autobiografskim delima, kao što su “Zapisi iz mrtvog doma”, recimo, gde bi tako nešto i imalo smisla, već vrlo često sa romanima gde junaci imaju svoje replike, nekada u velikoj suprotnosti sa stavovima pisca.
  4. 4. LIK IMA SVOJE STAVOVE • Ono što književni lik izjavi u nekom delu nije isto ono što misli pisac. • On svoje delo mora da “boji” različitim likovima i njihovim shvatanjima koja nemaju veze sa piščevim. • To se čini zbog složenosti književnog dela, zanimljivosti, objektivnosti, sveobuhvatnosti, dramatike, napetosti…
  5. 5. PISAC IMA SVOJE STAVOVE • I zato većina onih silnih citata koji se na svakom koraku pojavljuju sa potpisom Dostojevskog ne znače mnogo, kada hoćemo da saznamo nešto o njegovim stavovima. • Kao, uostalom, ni o većini stavova drugih pisaca čije citate navodimo. • Jedno je kad pisac, naravno slobodnom voljom i bez pretnji ili pritisaka, sam nešto izjavi, a sasvim drugo kada to kaže neko od njegovih junaka. • Kod Dostojevskog su i tu stvari malo drugačije, kako ćemo kasnije videti.
  6. 6. DELO, PRE SVEGA, TREBA PROČITATI • Najbolje bi bilo kada bi se svaki citat potpisao imenom književnog junaka koji ga je izgovorio… • Ili makar književnog dela odakle je preuzet. • Eeee, ali za tako nešto delo treba pročitati, i to pažljivo… • Lakše je samo citirati… • No, svi mi ponekad pravimo takve greške, nekad nenamerno, iz navike.
  7. 7. PISAC MENJA SVOJE STAVOVE • Čak i kad se doslovno citiraju izjave samog pisca može doći do kontradiktornosti jer čovek koji duboko misli nekad menja svoje mišljenje i stavove. • To je svojstveno mislećim ljudima. • No na neke stavove Dostojevskog mogle su uticati objektivne okolnosti u kojima se pisac tokom života nalazio.
  8. 8. RAZLIČIT OD TOLSTOJA • Za raziku od Tolstoja, recimo, Dostojevski je pisanjem morao da se izdržava, to mu je bio jedini izvor prihoda. • Da izdržava svoju porodicu, ženu, decu i sebe.
  9. 9. IZJAVE POD PRITISKOM • Česta besparica i pritisak poverilaca mogu doprineti tome da naše izjave, u određenom trenutku, budu ono što nekome odgovara, a ne ono što stvarno mislimo. • Dakle, nekome ko ima faktičku i finansijsku moć. • To bi se moglo nazvati nekom vrstom ucene koje mnogi veliki, a siromašni, ljudi nisu bili pošteđeni.
  10. 10. VAŽNI SU DETALJI I PSIHOLOGIJA JUNAKA • Zato ne može biti potpuno preciznih istina o tome šta je Dostojevski iskreno mislio o pojedinim fenomenima, tražiti ih samo u njegovim izjavama ili istrgnutim citatima njegovih junaka, nema previse smisla. • Možda bi delić istine mogao da se nađe ako se njegova dela pažljivo pročitaju i onda, iz te složenosti, ali i uočavanja detalja i psihološke karakterizacije junaka, dođe do određenih odgovora.
  11. 11. DOSTOJEVSKI NIJE BIO PROROK • Velika zamka je jednostranost koja se često javlja, recimo kad neko tvrdi da je Dostojevski bio prorok, pa mistik, pa neka vrsta monaha i sveca koji hoda, propovednik vere kao jedinog spasenja, pa čak fanatik vere (i sve to pozivajući se na izjave pisca i istrgnute replike njegovih junaka), nacionalistički mislilac, nepopravljivi slovenofil – što sve postoji na repertoaru tendencioznog tumačenja.
  12. 12. EDVARD MUNK
  13. 13. STRASTI I ŽIVOTNA ZADOVOLJSTVA • Toj proročkoj i svetačkoj auri “prosvetljenog” Dostojevskog veoma se suprotstavlja njegov životni stil. • Poznato je da je Dostojevski voleo žene, nekad vrlo strasno, pri čemu je uživao i umeo da uživa u čarima lepšeg pola, čak i ne mareći mnogo za moralne zakone i imperative, a poznata je i druga njegova velika strast – ona prema kocki.
  14. 14. ODBACITI DEMAGOGIJU • Ovde treba odbaciti licemerje i demagogiju i biti potpuno otvoren – i jedno i drugo jesu strasti (od kojih se čovek teško oslobađa), ali su i velika životna zadovoljstva kojih se Dostojevski teško odricao, ako je, u dubini duše, uopšte hteo da ih se odrekne.
  15. 15. ZBOG SLOBODE MIŠLJENJA I GOVORA • Poznato je takođe da je Dostojevski kao mlad čovek, ali ipak ne previše mlad kako stavovi ne bi mogli biti formirani, bio osuđen na smrt streljanjem zbog onoga što bi se danas zvalo “sloboda mišljenja”. • Poznato je i šta je mislio i rekao o tom suđenju mladom čoveku koji se obrazovao, studirao, a koga država sada osuđuje zato što se, kao obrazovan čovek kome je to valjda i zadatak i misija, usudio da misli i da te svoje misli izgovara i brani.
  16. 16. TEŠKA ROBIJA • Spasao se, zapravo reč je o jednoj sadističkoj igri i manipulaciji vlasti koja je pomilovanje izrekla pred sam čin streljanja. • Osuđenicima ostavljenim da izvršenje kazne čekaju na minus 20 stepeni… • Dostojevskom je smrtna kazna, zbog slobode mišljenja i govora, zamenjena višegodišnjom (4 godine) teškom robijom u Sibiru gde je bio u društvu sa serijskim ubicama i najopasnijim, surovim kriminalcima.
  17. 17. PROGONSTVO PA KONTROLA • Posle teške robije, sledilo je progonstvo, morao je, kao intelektualac i aristokrata kome su sve plemićke časti bile oduzete, biti vrlo daleko od Moskve i Petrograda. • Kasnije, kad se progonstvo završilo, možemo pretpostaviti nešto za šta nema dokaza (a kako bi ih i bilo), a to je, s obzirom da je reč o vrlo represivnom sistemu – kontrola njegovog delovanja i ponašanja. • Ne pušta se takav zatvorenik i kad osluži kaznu da bude potpuno slobodan. • Nismo naivni.
  18. 18. SLIČNE SUDBINE VELIKIH LJUDI • Možemo samo da pretpostavimo kako su ga kontrolisali jer su se slične stvari dešavale i na drugim mestima u svetu i pre, i posle, i nažalost mnogo kasnije. • A da Dostojevski nije potpuno raskrstio sa “mladalačkim i pogrešnim zanosima” (za šta je bilo osnova napretek) vidi se u nekim delovima početka možda najboljeg, u svakom slučaju najintrigantnijeg njegovog romana, “Zli dusi”.
  19. 19. “PROROK” • U tom romanu će se, doduše, mnogo više baviti otkrivanjem i analizom suštine jednog drugačijeg zločinačkog poduhvata.
  20. 20. MOŽDA SU IZJAVE IZNUĐENE? • U takvom okruženju, dakle sa stalnom kontrolom, hroničnom besparicom i strastima, odnosno životnim zadovoljstvima kojih se teško odricao, ne treba odbaciti pretpostavku da su neke njegove izjave, tekstovi i citati bili iznuđeni. • Uostalom, zar je on jedini takav primer u svetskoj istoriji? • Pada mi na pamet Dmitrij Šostakovič, o kome je Džulijan Barns napisao roman “Šum vremena”…
  21. 21. VOLEO JE ŽIVOT • Tim pre što je Dostojevski, to je valjda jasno, a o tome govore i neki njegovi junaci (da ne upadnemo u zamku o kojoj smo govorili) voleo život. • Jedno je biti autodestruktivan u nekim trenucima, a sasvim drugo je imati samoubilačke namere. • Drugim rečima, nameće se pitanje: koliko je Dostojevski, posle kazne, bez obzira na to što je formalno na slobodi i što je “rehabilitovan”, odista slobodno mogao da izrazi svoje mišljenje u raznim prilikama, izjavama I tekstovima koji ne spadaju u lepu književnost.
  22. 22. PROSTOR SLOBODE • Ali, umetnost ne bi to bila kada prostor slobode ne bi bio makar odškrinut. • Stoga se pravi odgovori mogu naći ako se pažljivo i analitički čitaju dela Dostojevskog.
  23. 23. SVE IMA SVRHU I ZNAČENJE • Ne kao lov na istrgnute izjave njihovih junaka, već kao organska celina u kojoj svaki deo, pa i onaj koji na prvi pogled deluje kao manje značajan, ima svoju svrhu.
  24. 24. PREZENTACIJA: MILAN STANKOVIĆ

×