Оноре де Балзак (1799-1850)

Назив романа Оноре де Балзака је приказ времена у којем је живео,
друштвених, филозофских и историјских кретања, свих друштвених
класа и слојева.
Балзак је први употребио механизам враћања истих ликова кроз своје
књиге како би изразио јединство друштва које слика.
У предговору „Људске комедије“ нагласио је да ће то бити историја коју
су заборавили многи историчари, историја нарави.
Пориче да пише романе, већ пише драме, хронике, историје.
„Људска комедија“ (1842)

Средину, догађаје, професије, порекло, карактере мора пажљиво да
анализира, мора све да провери и узме у обзир.
Посао писца је да прво уочи, сакупља, пописује, одабира,
размишља о ономе што је узео, врши анализу, гради типове у
оквиру дела и тако га обликује.
И поред свега овога, роман није копија живота већ надограђена
стварност.
„Људска комедија“ (1842)

„Људска комедија“
Предвидео је да „Људска комедија“ садржи 137 дела, али је стигао
да напише 91 дело. Том броју се могу додати још три романа
које није предвидео првобитним планом.

Биографија
Оноре де Балзак рођен је 14. маја 1799.
године у Тулу. У Париз се преселио 1814.
године где је завршио права.
Похађање Правног факултета у Паризу се
поклопило са почетком француске
рестаурације. Улазио је у различите
пословне подухвате који су му уместо
зараде доносили само губитке и дугове.
Пропао је у послу и са словоливницом и
штампаријом.

Први роман који је написао под својим
именом зове се „Суан“, такође је
први роман који је задовољио
његове критеријуме квалитета.
Свом презимену је додао племићко де
1830. године. Од тада се
потписивао као Оноре де Балзак.
„Суан“

Пољска племкиња, Евелина Ханска, са свог
имања у Верховњи, у Украјини је започела
преписку са Балзаком 1832. године из које се
развила обострана љубав.
Са госпођом Ханском се састао најпре у
Швајцарској, затим у Бечу и Петрограду.
Након што је постала удовица 1842. године,
госпођа Ханска је одбила руку Балзака. Са
њом је затим путовао по Немачкој,
Француској, Холандији и Белгији. Венчали су
се 1850. године у Бердичеву, у Украјини.
Љубав

Први део: Студије нарави, разврстане по темама у шест група:
Призори из приватног живота ( Чича Горио),
Призори из провинцијског живота ( Евгенија Гранде, Изгубљене илузије),
Призори из париског живота ( Сјај и беда куртизана, Рођака Бета, Рођак Понс),
Призори из политичког живота ( Посланик из Арсија),
Призори из војничког живота ( Шуани),
Призори из сеоског живота ( Љиљан у долу).
Други део: Филозофске студије – Шагринска кожа, Трагање за апсолутним.
Трећи део: Аналитичке студије садрже само једно дело које није роман већ оглед
«Физиологија брака»
„Људска комедија“

Из жеље за новцем и славом писао је
оно шта је сматрао популарним, и
чиме би могао да привуче шири круг
читалаца. Често је писао и по 18 сати
дневно уз помоћ свеће и кафе не би
ли што пре објавио своје дело.
Овакво писање резултовало је тиме да
већина његових дела даје утисак
недовршености и неуредности, има
грешке у тексту, а поједини делови су
површни или недовршени.
Дела

Иако је одрастао далеко од Париза, Балзак је био доста
везан за овај град. Своја најбоља дела је написао у
Паризу или о Паризу.
Балзака са правом неки сматрају творцем модерног
романа. Пре њега роман се сматрао за нижу
књижевну врсту (тенденција романтизма); он га је
препородио, обновио и актуализовао.
Творац модерног романа

Друштвени роман, говори о француском
друштву после буржоаске револуције.
Тренутак у ком је морал у опадању, долази до
мешања сталежа.
Психолошки – опис унутрашњег света јунака;
Места радње: пасион госпође Вокер, париски
балови, дворови, коцкарнице, позоришта…
„Чича Горио“
(дело из Балзакове „Људске комедије“)

Тема:
- Чича Горио и његова судбина; приче из
париског живота;
- Социјалне разлике међу људима
(неморална буржоазија, сиромаси);
- Новац и богатство као опсесија;
- Сукоб између родитеља и деце;
- Пут до успеха у друштву.
Прва половина 19. века је важна епоха француске истор.
На једној страни је народ који вапи за револуцијом, а на
другој страни је старо племство и трговачка, банкарска,
индустријска буржоазија, која постаје најмоћнија.
Склапањем бракова настаје ново племство које намеће
закон новца као најјачег.
„Чича Горио“

Постанак романа
Балзакa је за писање дела инспирисала Шекспирова драма «Краљ Лир».
Идеја је сазрела након догађаја који се одиграо у његовој околини (отац је
своје две ћерке молио за воду око 20 сати, а оне су се спремале за
бал).
Балзак је свој роман написао за само четири месеца, од краја септембра
1834. до 26. јануара 1835. године. Писао је у стваралачкој грозници,
осамнаест сати дневно.
Роман се појавио као засебна књига у марту 1835, али је од
децембра 1834. године излазио у наставцима, у «Париској ревији».

„Чича Горио“
Цртеж
преузет
са
интернет
а

Госпођа Вокер 40 година држи у Паризу пансион за средњи сталеж Пансион
Вокер.
Кућа у којој је пансион је на узвишењу, ретко ко пролази туда, мирно је и тихо.
Куће у околини су суморне, а њихови зидови подсећају на затворе.
У том делу Париза проналазимо пансионе, заводе, беду и немаштину.
Спратност куће дели подстанаре пансиона на слојеве: виши спрат-нижи слој.
На првом спрату су два најбоља стана. У нешто лошијем живи власница пансиона
госпођа Вокер, старија удовица.
У другом стану на првом спрату живе две станарке: госпођа Кутир и млада
Викторина Тајфер. Госпођа Кутир је рођака покојне мајке Викторине Тајфер,
материјално обезбеђена, брине се о Викторини; Викторину отац не признаје за
ћерку, даје јој годишње 600 франака, држи је даље од себе, како би богатство
оставио свом званичном сину.

На другом спрату су такође два стана - у једном је господин Поаре, старији
човек, у другом је четрдесетогодишњи господин Вотрен, са периком,
обојених зулуфа, чврсте грађе, грубог лица, знао доста о различитим
стварима и осећало се да крије велику тајну. Он је у ствари био осуђеник ког
тражи полиција, организатор убиства Викторининог брата, наследника
милионера Тајфера.
На трећем спрату су четири собе, у којима живе: госпођица Мишоно (новац
стекла неговањем старца, шта су јој његови наследници оспоравали;
очекујући надокнаду, открила је Вотрена полицији па су је остали станари
омрзли), чича Горио и студент права Ежен де Растињак.

Ежен де Растињак
Чича Горио
Главни ликови:

• Некада богати индустријалац, фабрикант резанаца, сада сиромах.
• Богатство стекао препродајом брашна по десетоструко вишој цени у
доба револуције – овај податак говори много о њему.
• Скромног изгледа: имао 18 кошуља, 2 украсне игле, златну табакеру, у
соби држао посуђе од позлаћеног сребра;
• Два времена у његовом лику: до 1813. и од 1813. (долазак у пансион);
• Имао 69 година кад је дошао у пансион, селио се од најскупљег до
најјефтинијег стана;
• Током романа видљиво је његово и физичко и ментално пропадање;
• Није више било скупоцене гардеробе, није се пудерисао, распродао је
сву сребрнину коју је поседовао и новац дао алавим кћерима.
• Брижан отац, све би дао за своју децу – дословно.
• Опсесивно везан за своје ћерке.
• Одбачен и усамљен умро у поткровљу, ћерке нису биле уз њега.
• Сахранили су га студенти из пансиона.
Чича Горио

Чича Горио и ћерке
• Родио се 1750, оженио се кад се богатио, добио две ћерке Анастасију и
Делфину, жена брзо умире; желео је да им надокнади љубав мајке и
удовољавао је свакој жељи;
• Одрасле су у себичне, саможиве, бахате жене;
• Анастасија постала грофица Де Ресто, а Делфина бароница Де Нисенжан;
• Међусобно се надметале;
• Док је отац имао новца, угостиле би га у својим кућама, умиљавале се само да
би им дао новац;
• Новац им потребан за тривијалне ствари: Анастасија је финансирала
љубавника, делфина је куповала одећу и накит;
• Чича Горио је волео да чује како су срећне и како их је обрадовала нова ствар;
• Препоручиће Ежену да буде љубавник Делфине и тако је усрећи;
• На вест да Чича Горио умире нису дошле – Анастасија се свађала са мужем, а
Делфина је спавала јер је рано ујутру дошла са бала;

Чича Горио и ћерке
• Тек на крају живота схвата какве су оне заправо – незахвалне,
бездушне, себичне;
• Сам је крив што их је размазио, угађао им; постаје свестан на крају;
• На сахрану нису дошле, послале су празна кола;
• Остало да се уреже на гробу: „Овде почива господин Горио, отац
грофице Де Ресто и баронице Де Нисенжан, сахрањен о трошку два
студента“.

• Главни јунак неколико Балзакових романа (повезао је сиромашан
кварт пансиона Вокер и Сен-Жермен);
• Сиромашни студент права, из провинције долази у Париз и
изнајмљује собу у пансиону госпође Вокер;
• Светле пути, црне косе, плавих очију; ђачка кравата, изношене
панталоне; лепо васпитан, племенит; пореклом из старе племићке
породице која је осиромашила; има два брата и две сестре;
• Жуди за високим друштвом – друга фабуларна слика која се прати;
• Преко богате рођаке Бозеан, краљице моде Париза, улази у други
свет – свет балова, раскоши и богатства;
• Прво упознаје грофицу Де Ресто, не знајући ко је то;
• Заинтересован за тужну судбину сиромашног суседа кога су ћерке
искористиле и напустиле;
• Вотрен ће му говорити о неморалу високог друштва; разбија му
илузије, указује на лицемерје, лажи, преваре, завист као покретаче;
Ежен де Растињак

• Прва посета грофици Анастасији – долази пешке и осећај срама: „Треба,
дакле имати бесне коње, слуге и море злата да би се задобио поглед
једне Парижанке“;
• Порука рођаке Бозеан: „Ако хоћете да вас се свет боји, удрите без
милости. И људе и жене сматрајте за поштанске коње, које ћете на
свакој станици остављати да цркну.“
• Схвата да мора да лаже, вара ако жели да напредује – ломи се;
• Други кажи да је љигав и такав ће напредовати;
• Тражи од породице 1200 франака за себе и уцењује их – ако не пошаљу,
убиће се (новац планира да уложи у себе и напредак);
• Заводи Делфину де Нисежан, добија стан и познат у друштву;
• Згрожен је каљугом у којој плива париско „високо друштво“, али ипак од
њега не одустаје;
• Остаје уз чича Горија све до његове смрти;
• Уз чича Гориа сахрањује старог себе и окреће се осветљеном Паризу;
• Постаће министар 14 година касније, ожениће се Делфинином ћерком и
добиће титулу гроф.
Ежен де Растињак

• Париз неколико деценија после буржоаске
револуције1789. године;
• Сталежи се мешају: племство осиромашено,
буржоазија напредује, обичан народ гладује;
• Највећи сан свакога био је богатство и сјај
балова, позоришних ложа, скупоцених кочија,
коцкарница и других места резервисаних за
богате
• Увид у свет сиромашних: пансион Вокер и
станари;
• Увид у свет богатих: Ежен, виконтеса Бозеан,
криминалац Вотрен, Чича Горио и две ћерке
Анастасија и Делфина;
• Иза сјаја изопаченост, безобзирност, пљачке,
претварање и лаж;
Слика париског друштва

Предметни професор: Милош Роган
Завршни део часа
• Човек је грамзив и робује новцу. Новац је
најмоћнији. Њиме се купује све: углед,
љубав, пријатељи, успех.
• Да ли је заиста тако?
• Како тумачите ову идеју романа?