2. -GRADJANSKI RAT-
• Tokom letnjih meseci 1941. nesporazumi izmedju četnika i partizana
postali su gotovo svakodnevni.
• U nameri da izbegnu te sukobe Tito i Mihailović su održali sastanak u
selu Brujići, ali osnovna pitanja sukoba nisu rešena.
• Sukob je započeo krajem oktobra 1941. u okolini Užica.
• Usledio je napad partizantiskih jedinica na Mihailovićev štab na
Ravnoj gori, posle borbi cela zapadna Srbija našla se u rukama
partizana.
3. • U danima potpunog praza protiv
partizancke čete Mihailović je stupio u
kontakt sa nemačkim okupacionim
vlastima.
• Ti pregovori su održani 11. novembra
1941. godine u selu Divci, zauzvrat je
Mihailović obećao da će Srbiju osloboditi
od komunista, a tražio je oružje i slobodnu
akciju.
• Nemci nisu prihvatili taj dogovor
• Pod pritiskom Londona i Moskve
gradjanski rat je na trenutak obustavljn
novembra 1941.
• Gradjanski rat je uticao na slom ustanka,
sukobljene ustaničke snage četnika i
partizana nisu bili u stanju da se
suporoctabe protivnicima.
• U logore je odvedeno oko 20.000
stanovnika Srbije.
• Do 1. decembra 1941. su u potpunosti
zauzele sve slobodne teritorije Srbije.
PARTIZANI
ČETNICI
NEMAČKA OKUPACIJA
4. -NOSIOCI TERORA I GENOCILA-
• Okupatorske vlasti su krajem 1941.
registrovale otpor stanovištva u Srbiji.
• Od sredine maja 1941. počeli su sa
blagim terorom.
• Naredbu ušenja ustanka Hitler je izdao
sredinom septembra.
• Po naredjenju komandanta okupacione
uprave za svakog ubbijenog nemca
streljano je 100 taoca, za ranjenog 50.
• Svi mučkarci stariji od 14 su hapčeni i
vodjeni u logore, streljani su tagodje i oni
koji su pomagali u ustaničkim jedinicama
ili kod kojih je pronađeno oružje.
• Najpoznatiji logiri tada su bili Banjica i
Sajmište.
5. • Srpsko stnovništvo se na teritoriji italijanskog protektora Velika
Albanija je zaztrašeno, pljačkano, a vršene su i otmice i ubistva.
• Teror Albanskih milicija bio je bez kontrole, na Kosovu i Metohiji su
preladali neki zločini, uničtavanje imovine i uništavanje svih tragova
Srva na tim prostorima.
• Bugarska okupaciona vlast je takodje sprovela teror, na prostoru gde
je ila bugarska okupaciona zona bilo je ubijeno oko 20.000 lica, a
raseljeno oko 50.000, okupacionu vlast sprovodili su
denacionalizacijom stanovništva.
• Najveći razmere imao je teror na prostoru Nezavisne Države
Hrvatske.
• Talas masovnog terora je otpočeo u maju i junu 1941.
• Pravoslavna vera je preimenovana u grčko-istoričnu, a pravoslavne
škole su zatvarane
• Ustaške vlasti su hteli ,, srpsko pitanje’’ da reše iseljevanjem,
pokrštavanjem i likvidicijom.
6. -BORBE U 1941-1942. GODINI-
• Posle poraza u Stbiji, oba suprotstavljena pokreta, partizantski i
četnički, zahvatila je kriza.
• Uz sukobe sa okupatorom nastavljeni su i medjusobni obračuni.
Situacija je postala kritična u januaru 1942. kada je otpočela nemčka,
italijanska i ustška ofanziva na slobodnoj teritoriji u istočnoj Bosnoj.
• Partizanske jedinice, koje su se našle u okruženju izvrišile su prodor
na Foči.
• Veliki broj boraca je stradola od promrzlina.
PARTIZANI U BIHAĆU
DIVIZIJA I KORPUSA
7. • Na drugoj strani, u posebnim direktivima koje je uputio komandantima u
Crnoj Gori, Mihailović je poručivao da sa komunistima (partizanima) ne
može biti saradnje, tako je gradjanski rat nastavljen.
• Ma slobodnoj teritoriji, centar je bio u Foči, jedinice NOP-a razvile su vojne,
političke i kulturne aktivnosti.
• Pod pritiskom okupatora, Vrhovni čtab i partizanske jedinice su bile
primorane da se u proleće 1942. povuku u severnu Crnu Goru.
• Na tim prostorima je došlo to sukoba izmedju crnogorskih četnika i
partizana.
• Početkom novembra 1942. oslobodjen je Bihać, taj grad je postao vojni i
politički centar velike slobodne teritorije.
• Ybog svoje veličine i značaja navedeja teritorija nazvana je ,,Bihaćka
republika’’.
• Novembra 1942. na teritoiji Jugoslavije delovalo je 38 partizanskih brigada.
Tada je doneta odluka o formiranju većih vojnih jedinica- divizija i korpusa.
