Životne pozicije, ego stanja i kontrazabrane žena žrtava porodičnog nasilja
•
4 likes•2,173 views
(c) Milena Stosic, 2011.
Recommended
More Related Content
Similar to Životne pozicije, ego stanja i kontrazabrane žena žrtava porodičnog nasilja
Similar to Životne pozicije, ego stanja i kontrazabrane žena žrtava porodičnog nasilja (15)
Recently uploaded (6)
Životne pozicije, ego stanja i kontrazabrane žena žrtava porodičnog nasilja
- 1. Životne pozicije, ego stanja i kontrazabrane žena žrtava porodičnog nasilja Milena Stošić, 2011.
- 2. „Dva slogana, česta među terapeutima, rasprostranjena su i među širokim masama: ’Ne mogu ti ja pomodi, moraš sam sebi da pomogneš’. Oba slogana su bezočne laži. Možeš redi ljudima šta da rade, i mnogi de to i uraditi, i to dobro. I možeš pomodi ljudima, oni ne moraju da pomogni sami sebi. Oni, jednostavno moraju, nakon što si im pomogao, da ustanu i počnu da slede svoje težnje. Ali sloganima kao što su ovi, društvo (ne bilo koje, nego sva) ohrabruje ljude da ostanu u svojim scenarijima i da ih slede sve do, najčešde tragičnog kraja. Umesto da ohrabrujemo nastojanja ljudi da hrabro žive u starom nesrednom svetu, možemo ih naučiti kako da žive sredno i hrabro u novom svetu.“ Erik Bern
- 3. PASIVNI LIČNA PRISTUP ODGOVORNOST
- 4. Nasilje nad ženama u porodici • Opšteprisutno, nedovoljno vidljivo diskriminacija Istorijski nejednaki odnosi dominacija društvene modi Sprečavanje potpunog napretka žena
- 5. Nasilje nad ženama u porodici – Nasilje od strane intimnog partnera smatra se jednim od najčešdih oblika nasilja nad ženama – usko vezano za nasilje u porodici u prvom redu, a termin kojim se ova pojava opisuje je “domestic violence” a u upotrebi je i “IPV – intimate partner violence“ – dešava se u svim zemljama, bez izuzetka – fizičko, psihičko (emocionalno), seksualno
- 6. Nasilje nad ženama u porodici SRBIJA – VDS, 2001 – 700 žena, 18+ 30.6% - pretrpelo fizičko nasilje 46.1% - trpelo psihičko nasilje 8.7% - seksualno zlostavljano 26.3% - iskusilo pretnju fizičkim nasiljem 50+% - tučeno poslednjih 5 godina ... „Ženu i konja treba čovek svakog tredeg dana tudi“ „Nije nikakav čovek ako nije ženu ošamario“ „Brata i vola miti, ženu i konja tudi“ „Svaka žena ima jedno rebro više i treba da joj se slomije“ „ Na džukelu zamani, a devojku po glavi“
- 7. Nasilje nad ženama u porodici • Psihološki pristup ovoj problematici obuhvata sledede teorije: – Teorija besa, – Stokholmski sindrom, – Teorija cikličnog nasilja, – Teorija naučene bespomodnosti, – Sindrom zlostavljane žene. • Među teorijama koje su zasnovane na sociološkom pristupu problematici ističu se: – Teorija socijalnog učenja, Teorija nošenja sa stresom, Teorija resursa, Opšta sistemska teorija, Teorija razmene ili društvene kontrole, Teorija konflikata, Teorija patrijarhata, a pored toga postoje i šire sociološke i feminističke teorije.
- 8. Nasilje nad ženama u porodici Teorija cikličnog nasilja
- 9. Nasilje nad ženama u porodici Teorija naučene bespomodnosti Konstantna izloženost nasilju umanjuje volju žene da napusti nasilnika. Viktimizacija ih onemogudava da napuste nasilnika. Mogudnost da se nešto dogodi Kognitivna predstava o njoj Ponašanje
- 10. Nasilje nad ženama u porodici ŽRTVA • Ima nisko samopoštovanje; • Trpi nasilničko ponašanje; • Ekonomski i emocionalno zavisi od nasilnika; • Nesigurna je u vezi sa sopstvenim potrebama; • Ima lošu sliku o sebi; • Ima nerealna uverenja da može promeniti nasilnika; • Oseda se nemodno da zaustavi nasilje; • Veruje da je ljubomora dokaz ljubavi; • Koristi alkohol i druge supstance; • Je bila i ranije zlostavljana; • Siromašna i ima limitirana sredstva; • Ima tradicionalna uverenja da žena treba da bude podređena muškarcu • Žene bez ikakvog obrazovanja preovlađuju među žrtvama; • Ekonomski nezavisne žene su spremnije da napuste nasilne partnere; • Nezaposlenost i siromaštvo povoljno utiču na vulnerabilnost žena za nasilje u porodici; • Žene koje preuzmu tradicionalno mušku ulogu hranitelja u porodici su često zlostavljane od strane partnera.
- 11. Nasilje nad ženama u porodici ZAŠTO ŽENE TRPE NASILJE? DECA FAZA “MEDENI MESEC” NEOBAVEŠTENOST O STRAH SVOJIM PRAVIMA NEEFIKASNOST NAVIKNUTOST INSTITUCIJA ODSUSTVO NEZAPOSLENOST PODRŠKE SRAMOTA RELIGIJA
- 12. Nasilje nad ženama u porodici POSLEDICE • Panične napade; • Anksioznost; • Ponavljano samopovređivanje; • Hroničnu depresiju; • Seksualne disfunkcije; • Hronični bol; • Poremedaje spavanja; • Smrt; • Somatske poremedaje; • Dehidrataciju; • Pokušaje suicida; • Disocijativna stanja; • Post traumatski stresni poremedaj; • Zavisnost od droge i alkohola; • Nemogudnost da adekvatno • Poremedaje ishrane; odgovori na potrebe svoje dece. • Emocionalne preterane reakcije na stimuluse;
- 13. Nasilje nad ženama u porodici
- 14. Nasilje nad ženama u porodici PRAVNI STANDARDI i DISKRAPANCA 2009/2010 - 4900 poziva SZBPN - Krivična dela protiv braka i porodice - Krivično delo protiv nasilja u porodici: - Osuđeno 1850 (1265 uslovno, 171 novčana kazna)
- 15. TRANSAKCIONA ANALIZA “..je racionalni pristup razumevanju ponašanja, baziran na pretpostavci da svako može da nauči da poštuje sebe, donosi sopstvene odluke, ispoljava svoja osećanja. Njeni principi mogu se primeniti na poslu, kod kuće, u učionici, u susedstvu – gde god imamo posla sa ljudima” - ljudi su OK - svako ima kapacitet da misli - ljudi odlučuju o sopstvenoj sudbini i ove odluke mogu biti promenjene
- 16. TA – ŽIVOTNE POZICIJE • 1. Ja sam OK, ti si OK • 2. Ja sam OK, ti nisi OK • 3. Ja nisam OK, ti si OK • 4. Ja nisam Ok, ti nisi OK Spoljašnje okolnosti same po sebi veoma retko mogu da promene početna četiri stanovišta. Suštinske promene moraju da poteknu iznutra, bilo spontano, ili pod uticajem nekog “terapeutskog” podsticaja: profesionalnog lečenja, ili ljubavi koja je prirodna psihoterapija (Berne, 1973).
- 17. TA – EGO STANJA
- 19. TA i nasilje • rezultat pozicije “Ja sam OK, ti nisi OK; otarasiti se tebe” • često krije “Ja nisam OK” • igra na tredi stepen • forma pasivnosti
- 20. TA i nasilje Potencijalni egogram žene žrtve nasilja
- 21. Metodologija CILJ: Utvrditi da li postoje statistički značajne razlike u pogledu živonih pozicija, ego stanja i kontrazabrana kod žena žrtava porodičnog nasilja i onih koje to nisu. Nezavisne varijable: Životne pozicije, ego stanja, kontrazabrane Zavisna varijabla: Nasilje u porodici Kontrolne varijable: Radni odnos i roditeljstvo Uzorak: 30 + 30 U 5 Sigurnih kuda Tehnike: Skala životnih pozicija (Boholst, 2002) Upitnik ego stanja (Loffredo, 2004) Ček lista kontrazabrana (Hazell, 1986)
- 22. Istraživanje Socio – demografske odlike Osnovna grupa Kontrolna grupa * Niže obrazovanje Više obrazovanje * U radnom odnosu 20% U radnom odnosu 83.3% * Ekonomski zavisnije Ekonomski nezavisnije * Slično i obrazovanje i zaposlenost Češde zaposleni i više partnera koji su u 63.3% sa sela obrazovani, iz grada 70% * Skoro 90% ima decu i u braku je više od 5 godina * Primarna porodica, odnos među polovima Ređe češde ocenjen ravnopravnim * Poznati odnosi u prim.por. partnera 80% 53.3% * Zabavljanje do 1. godine – 83.3% Duže * U brak ušle iz ljubavi
- 23. Žene žrtve • Više od pola pokušavale da • Na početku braka život dobar odu • Nasilje u prvih 5 godina • Razlog odlaska i vradanja • Najčešdi razlog ljubomora DECA • Višegodišnje trpljenje svakodnevnog nasilja • 76.7% pokušavale da se • Više od polovine partnera aktivno pije, ali promene – dutanjem i više od polovine žena trpe nasilje i rađenjem šta god on poželi nezavisno od toga • Nijedna se ne bi vratila • Pomod psihijatra slabo nasilniiku • Zatvor 33.3%
- 24. Životne pozicije Žene žrtve nasilja Kontrolna grupa Frekvenca Procenat Frekvenca Procenat 6 20,0% 14 46,7% Ja sam u redu, ti si u redu 7 23,3% 5 16,7% Ja sam u redu, ti nisi u redu 9 30,0% 1 3,3% Ja nisam u redu, ti si u redu 8 26,7% 10 33,3% Ja nisam u redu, ti nisi u redu Total 30 100,0% 30 100,0%
- 25. Životne pozicije OSNOVNA GRUPA KONTROLNA GRUPA Ja nisam OK, ti si OK Ja sam OK, ti si OK -ne-OK odnos se potvrđuje -Potencijalno mentalno zdrava pozicija dugogodišnjim trpljenjem - život je vredan življenja - depresivna i pozicija žrtve - očekivanja realna - (samo)poštovanje - udovoljiti drugima - “Šutni me” - nade ima jer je izvor OK - da je samo, trebalo je da
- 26. ego stanja Odrasli i Adaptirano Dete t-test Sig. -2,858** 0,007 žene žrtve Odrasli nasilja/kontrolna grupa 2,071* 0,045 žene žrtve Adaptirano dete nasilja/kontrolna grupa *. Značajnost na nivou 0,05 **. Značajnost na nivou 0,01
- 27. Ego stanja - O • Nezavisnost • Kada je programiran neadekvatnim i netačnim • Selektivnost u reakcijama informacijama vodi • Procenjivanje neadekvatnom • Direktni odgovori na ovde i zaključivanju sada • Poteškode u donošenju • Misli i analizira dobro i odluka razume kompleksne ideje • Poteškode u stupanju u • Osnovna aktivnost je da sopstveno ime pomogne Detetu u • Energija preusmerena na ispunjavanju želja i potreba druga ego stanja
- 28. Ego stanja - AD • Unutrašnji svet osedanja, iskustava i prilagođavanja • Toleriše frustraciju • Kontroliše impulse • (samo)disciplina • Radne navike • Submisivnost • Udovoljavanje modnijima od sebe
- 29. Kontrazabrane t-test Sig. žene žrtve 2,363* 0,022 Zadovolji nasilja/kontrolna grupa žene žrtve 4,633** 0,000 Trudi se nasilja/kontrolna grupa žene žrtve 2,531* 0,015 Požuri nasilja/kontrolna grupa *. Značajnost na nivou 0,05 **. Značajnost na nivou 0,01
- 30. Zadovolji • Ugađanje: Vole me samo ako im ugađam. Moram im ispunjavati želje. Nikako im se ne smem suprotstaviti. • Odgovornost da se drugi osedaju dobro • Zapostavlja sopstvene potrebe • Adaptacija ličnosti: zavisno, simbiotsko vezivanje - izbegavanje odgovornosti • Dutale i radile sve što poželi
- 31. Trudi se/Radi naporno • Život je borba • Sve se postiže na teži način • Posvedenost poslu i radu • Izbegavanje poraza • Vole me samo kada radim. Moram stalno raditi. Ne smem biti lenja.
- 32. Požuri • Konstantno u pokretu – ako stane treba da se suoči sa svojim emocijama, što je uznemirujude • Unutrašnji diskaunt: Nikada nedeš završiti/uspeti
- 33. Radni odnos Žene iz kontrolne grupe koje ne rade postižu više skorove na subskali Negujudi Roditelj u odnosu na žene koje rade
- 34. I ŠTA SAD?
- 35. Ja sam OK, ti si OK ETOS LOGOS/TEHNOS Integrisani Odrasli PATOS Dozvole: u redu je voditi računa o sopstvenim potrebama, u redu je živeti sada
- 36. Tehnike TA daju zlostavljanoj ženi uvid u njeno ponašanje i njenu vezu, kao i mod da donese efektivne odluke povodom svoje situacije (na pr.bilo da ostavi nasilnog partnera zauvek ili da radi sa tom osobom na uspostavljanju zdravog odnosa) (Gard, 1993). Transakciona analiza može se pokazati uspešnom u radu sa zlostavljanim ženama jer pothranjuje nezavisnost kroz jačanje ego stanja Odrasli, i postupni proces daje vreme zlostavljanoj ženi da izgradi samopoštovanje. Rešavanje ova dva problema je preduslov bilo kog uspešnog programa za zlostavljane žene (Davis, 1988 prema Gard, 1993).
- 37. Hvala na pažnji!
Editor's Notes
- Dakle, danas ćemo kroz koncept TA i problematiku nasilja nad ženama u porodici razmotriti neka potencijalna objašnjenja o tome zašto se neke žene nađu pozciji žrtve (muškog) nasilja, a druge ne. Koje su razlike među njima? Zašto uopšte bilo ko trpi nasilje? U tom duhu ponuđena su i neka rešenja sa gledišta TA koja podstiču odgovornost za sopstveni život sa jedne strane, a sa druge pokazuju terapeutski pristup pružanja pomoći.
- Istorijski gledano, žena je pravo glasa dobila tek u XX veku!! A kod nas posle II svetskog rata. Sa tim pravom došla su deklarativno i druga ali patrijarhat je iygleda toliko dobro ukorenjen a tradicionalne ženske uloge toliko internalizovane da je realizacija ovih prava često diskutabilna.
- Prema rezultatima prvog istraživanja rasprostranjenosti nasilja u porodici u Srbiji koje je sprovelo Viktimološko društvo Srbije 2001. godine na reprezentativnom uzorku od 700 žena starijih od 18 godina, 30.6% intervjuisanih žena je izjavilo da je pretrpelo fizičko nasilje, 46.1% trpelo je psihičko nasilje, dok je 8.7% navelo da je bilo seksualno zlostavljano. Pretnju fizičkim nasiljem iskusilo je 26.3% ispitanica. Četvrtina žena (25%) bila je tučena tokom poslednje godine, a više od polovine njih tokom posled njih pet godina. U 7.4% slučajeva fizičkog nasilja korišćeno je oružje ili oruđe podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. U 27% ovakvih slučajeva nasilje je ponovljeno više od pet puta. (Vidaković, 2002).PRAVNA REGULATIVA POSTOJI ALI SE OČIGLEDNO NE IMPLEMENTIRA. POLICIJA JE TOLERANTNA KAO I DRUŠTVO. “TO JE INTERNI PROBLEM”
- Teorija o naučenoj bespomoćnosti žrtve, polazeći od psiholoških istraživanja ponašanja žena koje ostaju u nasilnim vezama, počiva na hipotezi da je situacija takva jer konstantna izloženost nasilju umanjuje volju žene da napusti nasilnika. Ova teorija objašnjava zašto žene postaju žrtve i kako ih proces viktimizacije onemogućava da napuste nasilnika. Tri osnovne komponente teorije su : informacija o tome šta će se dogoditi (mogućnost), kognitivna predstava o mogućnosti da se nešto dogodi (učenje, očekivanje, verovanje, percepcija) i ponašanje. Za osećanje bespomoćnosti nije važno da li zaista postoji kontrola nad vlastitim životom, već je važno očekivanje, odnosno predstava koju osoba o tome ima. U tom smislu, ova teorija je kritika onih koji su smatrali da žena ostaje u nasilnoj vezi jer je mazohistkinja. Autorka naglašava da polnom socijalizacijom žene uče svoju tradicionalnu ulogu koja u njima stvara pogrešno uverenje da imaju malo direktne kontrole nad svojim životom, te paralizuje svaku njihovu misao o aktivnom suprotstavljanju i promeni. U tom smislu, objašnjeno je nenapuštanje nasilnika u bračnoj vezi. Ovo osećanje bespomoćnosti karakteristično je kako za žene domaćice tako i za uspešne zaposlene žene koje su naučene da svoj brak moraju održati, te zbog toga skrivaju nasilje koje trpe (prema Rolović, 2008).
- Nasilje u porodici se može desiti u okviru bilo kog odnosa, nezavisno od etničke grupe, nivoa primanja, religije, obrazovanja ili seksualne orijentacije. Nasilje se može događati u braku ili među ljudima koji žive zajedno ili u periodu zabavljanja. Dešava se heteroseksualnima, ali i u LGBT populaciji (Goldsmith, 2010).Sva istraživanja govore da žrtve i nasilnici potiču iz svih socijalnih, ekonomskih i obrazovnih grupa, ali je rizik veći za osobe nižeg obrazovanja i socijalno i ekonomski marginalizovane osobe (Nikolić-Ristanović, Dokmanović, 2006).
- Rana odluka o suicidu – nateraću te da me ubiješ?