"Šapat neba" M. Erdeljan Od krova Afrike do krova sveta

2. Mont Everest 2005.

3. KA BELOM GOROSTASU
Kad smo se u januaru 2005. detaljno dogovarali o strategiji uspona na
Mont Eve-rest, planirali smo uspon s ju`ne, nepalske, odnosno, lak{e strane,
odakle su se [erpas Tenzing i Hilari 29. maja 1953. popeli na vrh. Me|utim,
po{to se u Srbiji ni{ta ne mo`e ni kratkoro~no predvideti, nismo uspeli da u
roku prikupimo dovoljno novca za taksu, koja iznosi 10.000 dolara po u~esniku
ekspedicije. Kako se svaki uspon bez dozvole ka`njava sa 200.000 dolara, pre-
ostalo nam je jedino da krenemo sa severne, tibetanske i te`e strane, koja
obiluje mno{tvom okomitih stena i, {to je najgore, ve}ina je na visini iznad 8.000
m. Odlu~ili smo - idemo. Jeste te`e, ali nama alpinizam vi{e nije hobi, ve} na~in
`ivota.
Najve}i deo opreme smo lane po povratku sa [i{a Pangme ostavili kod
na{eg {erpasa Dave u Katmanduu, ali ipak nas nisu zaobi{li problemi. Pri
ulasku u avion imali smo bar 10 kilograma vi{ka tereta po ~oveku. Kad smo
najzad poleteli 28. marta sa sur~inskog aerodroma, teret sa srca nam je pao.
Vi{e nema nedoumice, idemo na Everest!
U ekipi sve prekaljeni alpinisti~ki asovi: Miodrag Jovovi}, vo|a ekspedi-
cije; Goran Ferlan, popeo se na dva vrha iznad 8.000 m, pa i Ama Dablam,
[apat neba
Ekspedicija ispred aerodroma u Katmanduu
Stoje: Milivoj Erdeljan, Hoselito Bite, Du{ko Momi} i Miodrag Jovovi}.
^u~e: Andor Luhovi}, Goran Ferlan i Iso Plani}.
124

4. jedan od
najlep{ih i
n a j t e ` i h
himalajskih
vrhova; Andor
L u h o v i } ,
najmla|i ~lan
t i m a ,
u~estvovao u
svim etapama
projekta; Iso
Plani} i
Hoselito Bite
su nam se
p r i k l j u ~ i l i
lane; Du{ko
Momi}, novi ~lan, i Milivoj Erdeljan, jedan od idejnih tvoraca uspona na Mont
Everest. Katmandu, glavni grad Ne-pala, postao nam je druga ku}a, jer smo
poslednje tri godine njegovi redovni gosti. Do~ekuju nas na aerodromu sada
ve} stari prijatelji: {erpasi Dava i Kami, te kuvar Azal, koji nas je svojim speci-
jalitetima potkupio da ga vodimo na svaku ekspediciju.
Kombi se savio pod teretom na{ih transportnih vre}a. Na ulicama mete`
neopisiv: hiljade biciklista i motociklista, rik{e i kamion~i}i, prete`no indijske
proizvodnje. Gu`va je tolika da je po ulicama gotovo nemogu}e hodati ili vozi-
Mont Everest
Nedosanjani san: mar{ruta preko ju`nog sedla
Stari prijatelji: {erpasi Kami i Dava
125

5. ti br`e od 30 km na sat. Iznad pra{njavih ulica, crni oblak smoga. I sunce je
druge boje, bakarno od gasova. Pre desetak godina Katmandu je progla{en za
najzaga|eniji grad u svetu. ^estice pra{ine ose}amo u kombiju i ustima. Prljava
voda koja te~e kanalom i nepodno{ljivo smrdi zapravo je - reka.
Na{e uto~i{te u Katmanduu, hotel "Manang", jedan je od boljih u gradu,
{to pre svega zna~i da je posteljina ~ista. Sa recepcionerima smo ve}na "ti", pa
dobijamo sobe na poslednjem spratu, jer znaju da najve}i deo dana provodi-
mo na terasi, sa koje je predivan pogled na grad. Tu je najlep{e piti kafu ujutro,
dok je prohladno a sparina se jo{ ne obru{i na Katmandu. U sobama su kreveti
u duborezu, sa prekriva~ima jarkih boja. Na podu je debeli tepih samo za nijan-
su svetliji. Veliko ogledalo u ramu od masivnog drveta koristili smo po dolasku
u Katmandu, ali smo ga po pravilu svi izbegavali nakon zavr{ene ekspedicije.
Vo|a na{e ekspedicije nare|uje: nema {etnje po gradu dok se oprema,
koju smo nekoliko meseci ranije ostavili u Katmanduu, ne proveri i dobro ne
provetri. Sre}om, sve je tu ispravno: {atori, vre}e za spavanje, odelo od
goreteksa ili punjeno paperjem, agregat, satelitski telefon, voki-toki ure|aji,
solarni punja~i. [erpas Dava je odr`ao obe}anje i brinuo se o opremi kao da je
njegova. Odlazimo potom u nabavku dodatnih potrep{tina. Na spisku su male
boce sa smesom butana i propana, u`ad, klinovi, gorionici, boce sa
kiseonikom... U Katmanduu kupovina je nezaobilazni ritual, jer se cenkanjem
cene mogu sniziti i do deset puta. Mi ve} godinama kupujemo kod [one,
Nepalke udate za Novozelan|anina. Kod nje nema cenkanja, ali nema ni pre-
vare. Otvoreno ka`e koja je oprema dobra, a koja bofl. A puno opreme proizve-
dene u Kini ili samom Nepalu toliko verno li~i originalu da je plagijat gotovo
[apat neba
Manastir Kopan
126

6. nemogu}e prepoznati. Na`alost, roba po kvalitetu nije ni blizu originalima, ali
gore na planini nikome se ne mo`e reklamirati. I na{ kuvar se dobro snabdeo:
pirina~, krompir, makarone, kupus, karfiol Nije zaboravio ni na meso`dere,
koji mogu ra~unati na piletinu, pa~etinu, ali i nezaobilazno meso jaka, himala-
jskog gove~eta. Kada smo sve doneli u "Manang", bili smo te`i za oko pet tona
opreme i hrane.
Gane{ Bahadur Neupane, vlasnik Monterosa Treks & Expedition (P) LTD,
lokalne agencije koja pru`a logisti~ku podr{ku vojvo|anskoj ekspediciji, ubrza-
va na{e pripreme i odlazak iz Katmandua. Naime, pobunjene ultralevi~arske
maoisti~ke grupacije najavile su velikim transparentom na drumu koji vodi ka
kineskoj granici da }e od 3. aprila narednih deset dana dr`ati blokiran ovaj vrlo
frekventan put. Kraljevska nepalska vojska uglavnom neuspe{no poku{ava da
razbije takve ~este blokade, po{to je maoisti~ke gerilce te{ko prona}i u gudu-
rama Himalaja. Uz to, gerilci su izuzetno dobro opremljeni jer ih je donedavno
podr`avala Kina. Me|utim, doma}ini za sve imaju re{enje i te{e nas kako zapra-
vo nema potrebe da
pani~imo: ako se ne
bude moglo drumom,
helikopter }e nas pre-
baciti do nepalsko-
kineske granice.
Pred polazak
pose}ujemo manastir
Kopan na istoimenom
bre`uljku kraj
Katmandua - na{i
{erpasi su insistirali da
svi ~lanovi ekspedicije
obavezno idu na ovo
hodo~a{}e. Za odlazak
na Mont Evereset, tron
bogova, neophodno je
da lokalne lame nama i
svevi{njem upute po
koju lepu re~ kako bismo
imali sre}u i lepo vreme.
Danas u manastiru
boravi 320 monaha,
uglavnom iz Nepala i sa
Tibeta, mada su neki
do{li iz Indije, Sikima,
Butana, pa ~ak i
Mongolije. Od 1971. u
Kopanu radi besplatna
{kola za decu iz okoline.
Ulazimo na ogroman
Mont Everest
Dete u manastiru
127

7. balkon manastira, gde, gotovo hermeti~ki zatvoren staklom, kip zlatnog Bude
zauzima centralno mesto. [erpasi odlaze do lame, dok mi neprestano {kljo-
camo fotoaparatima. Svaki detalj je poput amajlije i nosi odre|enu simboliku.
Do nepalsko-tibe-tanske granice 2. aprila se vozimo kombijem, dok
opremu tovarimo u kamion, i na rubu o~aja shvatamo da nam je gotovo pola
neo-phodnih stvari - vi{ak. Kao ~udotvorac pojavljuje se kuvar Azal, sposoban
da valjda i dva litra vode smesti u fla{u od litra, koji je preuzeo na sebe prob-
lem, te je zaista sve ko zna kako ipak upakovano. Pored ~la-nova ekspedicije,
sa nama kre}u pomenuti Azal s pomo}nikom Robinom i {erpasima Davom,
Kamijem i Tembom. Osim Tembe, svi su ve} ranije bili na na{im pohodima.
Ulazimo u dolinu reke Bote Kosi, na ~ijem izvoru deca beru banane, a na
kraju se grudvaju cele godine. Vozimo se dolinom satima, a oko nas samo
strme padine i dubok kanjon na ~ijem je dnu potok, tanak kao nit konca. Imamo
sre}e, sneg jo{ nije po~eo da se topi, a put je tvrd i bez odrona. Kad nai|u
bujice s padina Himalaja, prekriju ga mu-ljem i postaje gotovo neprohodan.
Ako postoji kraj sveta, onda je to nepalsko selo Kodari, sme{teno na
samoj grani~i s Tibetom, odnosno Kinom. [irina doline dozvoljava da se smesti
samo jedan red ku}a, pore|anih kao kompozicija voza. S obe strane doline su
strme litice na nepalskoj i kineskoj strani.
Duboki ponor nadvisuje drvene police na kojima su sme{tene ku}e sela
Kodari. Oronule i tro{ne, izgledaju kao da }e se svakog ~asa survati u provali-
ju i reku koja te~e ispod naselja. Ispred ovih sirotinjskih nastambi puno je polu-
gole, slinave dece koja poku{avaju da se ne~im igraju. Ispred sela, tik uz liticu,
[apat neba
Ru~ak prstima Pranje sudova hladnom vodom
128

8. parkirana je vi{e kilometara duga kolona kamiona, koji danima ~ekaju da pre|u
u Kinu. Mesta na putu ima tek da se mo`e pro}i, ali polako, da to~ak kombija
ne bi skliznuo s puta pored kojeg je odmah provalija, puta bez ikakve za{titne
ograde. Obilazimo kolonu i stajemo ispred grani~ne rampe. Prilaze nam
znati`eljna deca, dok stariji staju u red nadaju}i se da }emo ih anga`ovati za
pretovar tereta. Dok na{ kuvar brine o prebacivanju stvari za Tibet, mi odlazimo
u obli`-nji restoran. Vlasnik tr~kara oko nas kako bi nam u svemu udovoljio.
Odustali smo od jela kada smo videli ~esmu u centru gostionice. Povezana je
gumenim crevom s potokom, pa se sudovi peru hladnom prljavom vodom i
krpom veoma sumnjive ~isto}e.
U Katmanduu smo pribavili vize i ostalu potrebnu dokumentaciju za
ulazak ekspedicije u Tibet, tako da prebacivanje tereta odmah po~inje. Niko
nam ne kontroli{e burad u kojima nosimo opremu, ali zato se svako bure koje
se stavi na le|a nosa~a upisuje i posle proverava da li je preneto preko granice.
Nosa~i ga nose 100 metara od granice, a zatim utovaruju u kineski kamion.
Sre}om, na{e osoblje ve}inu nosa~a dobro poznaje, pa nam ni{ta od opreme
nije nestalo. Ispijanje koka-kole je prekinuo lokalni bos, sitni {vercer, koji
podmi}uje carinike - paso{e nam ni formalno nisu pogledali. Bez pratioca kroz
Tibet se ne mo`e pro}i. Ne znam ko ga odre|uje, ali mi smo svoga morali da
~ekamo sat vremena. Prilazi krupan sredove~ni ~ovek i obra}a nam se na
kineskom jeziku. Za njim ide mladi} i prevodi. Shvatili smo da se zove Li, a tek
kasnije i da je tzv. oficir za vezu, za alpiniste bog i batina, ~ijim odlukama mora-
ju da se povinuju svi koji idu ka Everestu. Prilazi mu vo|a na{e ekspedicije i
pozdravlja se sa "njihau". Li se smeje i vodi ga da srede papire za ulazak.
Pitamo ga posle {ta zna~i "njihau", a on nam ka`e da nema pojma, ali mu je to
Mont Everest
Maramica meni ne treba Prenos opreme preko granice
129

9. uzre~ica koju svi uz osmeh na Tibetu prihvataju.
Sedamo u ogroman d`ip "tojota", koji ovde nije stvar presti`a, ve} preke
potrebe, po{to je japanski auto kao stvoren za te{ko prohodne tibetanske dru-
[apat neba
Zangmu
Savremena Kineskinja Tibetanke ne menjaju modu
130

10. move. Opremu tovarimo u kamion.
Pred ulazak u Zangmu na{ kineski prijatelj odlazi da obavi puke carinske
formalnosti, brzo se vra}a, a mi, kako znamo za lepo vaspitanje, izlazimo iz
vozila da se i li~no pozdravimo sa carinicima. Zangmu je mo`da jedino urban-
izovano naselje u podno`ju Tibeta, ali u njemu nema gotovo vi{e ni~eg auten-
ti~no tibetanskog, toliko je preovladao trgova~ki duh, pa ceo grad potpuno
odudara od prirodnog ambijenta koji ga okru`uje. Prizor deluje nadrealno: na
terasama gde su nekad uzgajani krompir i je~am, nikli su stakleni soliteri.
Stanovnici su ponosni {to `ive u gradu, koji im omogu}ava kvalitet `ivota neza-
misliv za ostale delove visoravni. Odmah iza carinske rampe sme{tamo se u
hotel ~ija fasada sva sija u staklu. Tek kad smo u{li unutra, shvatismo da je
samo maska nova, jer je unutra{njost, zapravo, solidno adaptirano staro zdan-
je. Sobe su ~iste, jedan toalet koriste gosti sa celog sprata. Kupatila na Tibetu
nema.
Modu ne prate samo mladi, ve} svi koji `ele da poka`u svoj dru{tveni
status. Najvi{e je biznismena u odelima krojenim po poslednjem evropskom
trendu. No, ostali Tibetanci ne odustaju od tradicije i ~ini mi se da nose ode}u
koja se nasle|uje iz generacije u generaciju. Ve~no izlo`eni borbi s vremenskim
nepogodama i borbi za goli `ivot, ostali su uskra}eni za saznanje da po~etkom
21. veka ima ljudi koji od njih mnogo lak{e i udobnije `ive. Danas poku{avaju
da poneki juan zarade kao fizikalci kod kineskih poslodavaca. Sa lica tibetan-
skih `ena se ~ita neka ~udna tuga, jer je u ovim uslovima tegobno brinuti se o
ku}i. Od jutra do mraka ve{ peru po uli~nim ~esmama, kuvaju u ogromnim
{erpama, a spavaju s ostalim uku}anima na podu ili, u najboljem slu~aju, tvr-
dom drve-nom krevetu.
Mont Everest
Panorama Njilama
131

11. Pribli`avamo se Njilamu. Ni{ta se posebno nije promenio od pre {est
meseci, kada smo bili u njemu. ^ak imamo ose}aj da nas je i u skromnom
hotelu "Snow land", u kojem smo pro{le godine spavali, do~ekala ista krevet-
nina. Po{to se nalazimo na 3.750 metara,
odlu~ujemo da ovde provedemo tri dana
radi aklimatizacije. Moramo pomo}i orga-
nizmu da proizvede {to vi{e crvenih krvnih
zrnaca, kako bi lak{e prenosio kiseonik,
kojeg }e, kako se budemo penjali, sve
manje biti. Njilam `ivi u dve ulice. Du` one
koja vodi uz-brdo, stare tibetanske ku}e su
pore|ana jedna pored druge, a na vrhu su
manastir i bolnica. Druga ulica se spu{ta i
nju su nedavno naselili Kinezi, izgradiv{i
nove velelepne ku}e sa puno prodavnica.
Okolne padine su gole i strmo se
spu{taju do reke, u klisuru. Po tim nimalo
interesantnim vrhovima, dva dana se pen-
jemo na preko 4.500 metara. Ujutro stavi-
mo ranac na le|a, vo|a ekspedicije na
za~elju i ne dozvoljava nikome da eskivira
aklimatizacione {e-tnje. Nije ni kuvar
oslobo|en ove obaveze, ~ak insistira da
bude na ~elu. Pre dve godine dobio je
[apat neba
Tibetanska visoravan
Kamion {iri nego du`i
132

12. visinsku bolest, teturao se i nije mogao da stane na noge, a kamoli da nam
kuva. Uve~e uglavnom pri~amo sa Dancem koji je biciklom krenuo iz Danske
do podno`ja Mont Everesta, a odatle }e pe{ke na njegov vrh. Kom{ije su nam
i trojica Rumuna, mladih i punih optimizma, koji se penju na [i{a Pangmu.
Za razliku od dosada{njeg puta, vi{e nema blage uzbrdice, ve} treba
stisnuti gas do daske kako bi se d`ip kroz bezbroj zavoja probio do mo`da
najvi{eg prevoja na svetu dokle ~etvoroto~ka{i mogu dospeti. Nevero-vatno je
ovo "Tojotino" vozilo, motor mu nije ni zaka{ljucao, mada je veoma malo
kiseonika u vazduhu - svega 50 odsto. Za nama juri kombi i na krovu vozi -
kozu. Po njenom uspe{nom ba-lansiranju, ~ak i u krivinama, shvatamo da joj
ovo nije prva vo`nja ovoga tipa u `ivotu. Sti`emo do prevoja Lalung La, na visi-
ni od 5.124 metara. Da smo u Evropi, ceo kontinent bi bio ispod nas, osim
Elbrusa na ruskom delu Kavkaza, najvi{eg vrh Starog sveta. Kad smo o~istili
pra{inu iz o~iju i u{iju, pred nama je zasijala [i{a Pangma, na{ pro{logodi{nji
cilj, lep{a nego ikada. Po{to smo bili ve} na njenom vrhu, deluje nam nekako
pitomo.
Padine prema Lasi su bla`e, pitomije i gotovo nezanimljive. Put krivuda
preko valovite visoravni na kojoj pasu velika stada ovaca, krava, koza i jakova
okupljenih oko lokvi koje su ostale od nekada{njeg jezera. Snegom pokriveni
Himalaji su jedini izvor vode, a kako sneg jo{ nije po~eo da se topi, voda posta-
je skuplja od zlata. Veoma je malo plodnog tla, pro{aranog niskom vegetaci-
jom. Sve ostalo je nepregledno more kamenja i peska, tu i tamo poneko brdo
ili retka zbijena sela.
Nastaje kome{anje u d`ipu kad od voza~a tra`imo da stane, a on besni,
po{to smo malopre tra`ili pauzu "radi sebe". U daljini se vide snegom
Mont Everest
Prvi pogled na Everest
133

13. [apat neba
Tingri
Prevoz
134

14. Mont Everest
Bilijar kraj puta
Hrana za bazni kamp
135

15. prekriveni Himalaji, na
njima sija Everest i prvi
put se sre}emo sa nje-
govom severnom stra-
nom. Ne samo da je
najvi{i, ve} sa svojom
ravnom severnom
plo~om s udaljenosti od
150 kilometara deluje
neosvojiv. Nekako odu-
dara od celog lanca
Himalaja, ~iji su svi
vrhovi beli i snegom
prekriveni. Jedino je on
crn, omotan belom
peru{kom oblaka. Sam
je kriv, najvi{i je i uvek se
oblak zaka~i za njega.
Oduvek sam `eleo, a sad
imam priliku, da mu se
divim.
Pra{njavi put
odjednom zamenjuje
asfaltni. Posle dva kilo-
[apat neba
Vihor
Izborano lice [ubara glavu ~uva
136

16. metra ulazimo u Tingri, koji se smestio na 4.350 metara. Goran je u njemu bio
pre sedam godina, kad je to bilo selo od {atora i s tek po kojom ozidanom
ku}om. Danas je tu celo naselje sa stotinak ku}a, ali {atora vi{e nema. Asfaltni
put u ovoj nedo|iji deluje nestvarno. Vetar neprestano duva i podi`e nesnosnu
pra{inu. Gotovo je nemogu}e disati i dr`ati otvorene o~i. Kad vetar povremeno
malo utihne, selo obavije miris jakove balege koju seljaci nakon su{enja koriste
za lo`enje. Tibetanci, koji ~ine gotovo sto posto stanovni{tva, poku{avaju da
iskoriste najezdu alpinista iz celog sveta i pre`ive od trgovine. Du}ani su prim-
itivno sklepani, ali dobro opremljeni kineskom robom. U jednom zati~emo `enu
koja je do{la da kupi tri metra najlon platna. Trgovac iznosi na glavni put celu
trubu, {iri je i meri. Kamiond`ije koje nailaze ko~e i mirno ~ekaju da se obavi
ova poslovna transakcija. Malo dalje, majstor vari stranicu kamiona, donosi
pi{tolj kompresora i, uz pra{inu, odmah farba. Svi spokojni i zadovoljni.
Sme{tamo se u lod` koji podse}a na one iz vremena osvajanja
ameri~kog Divljeg zapada. U centralnom delu je parking za d`ipove i kamione,
a po obodu dvokrevetne sobe za spavanje. Problemati~ni su samo kreveti dugi
metar i sedamdeset, sa posteljinom koja je menjana pre mesec dana, a mo`da
i pro{le godine. Ujutro smo izmerili temperaturu od jedva tri stepena. Ipak smo
prezadovoljni sme{tajem, jer je bolji od no}enja pod {atorima. Sijalica u sobi
jedva {kilji pa ne smemo da priklju~ujemo ra~unare. Selo `ivi u polumraku, iako
je najve}i deo Tibeta elektrificiran. Prenos energije je lo{, trafo-stanice su dotra-
jale, a vetar ~esto zamrsi ili kida `ice. Toaleti, mu{ki i `enski, bez vrata, stoje
jedan do drugog. A u restoranu posao cveta, po{to ovde jedu svi alpinisti koji
kre}u ka Everestu. Enterijer sasvim podno{ljiv: oblo`eni raznobojnim lesonitom
drveni stolovi i stolice. Jelovnik, zna se, kineski: pirina~ s puno priloga. Taman
Mont Everest
Ulazak u nacionalni park
137

17. priviknuti na meni, tra`ismo i repete, pa po~e{e da nam donose za svakoga
posebnu porciju. Procenio gazda da smo nerentabilni, s obzirom na to da
previ{e mo`emo pojesti.
Ulicama mirno {etaju krave, ovce i
konji. No, najopasniji su psi, koji verovat-
no zbog hroni~ne izgladnelosti
neprestano laju. Jednog ~lana ~e{ke
ekspedicije ujela je kera, pa je jedino
re{enje bilo da se vrati u Katmandu i
primi tetanus. U centralnom delu Tingrija
je velika kasarna kineske vojske, koja
zauzima dvostruko vi{e prostora nego
sve ostale zgrade u selu zajedno. Kineski
vojnici, u zelenim uniformama zasukanih
rukava, slobodno vreme tro{e igraju}i
bilijar na stolovima postavljenim kraj
samog puta. Glavno prevozno sredstvo
Tibetanaca jo{ uvek su konji i taljige, ali
imu}niji voze motore i motokultivatore.
Ostajemo dva dana u ovom malom
mestu, gde ne postoji na~in da se ubije
dokolica. Vo|a na{e ekspedicije
nare|uje: svi na obli`nje brdo u posled-
nju aklimatizacionu {etnju. Svi se lako
penjemo, niko nema mu~ninu, nikom se
[apat neba
Manastir Rongbuk
Molitveni mlin u manastiru Rongbuk
138

18. ne vrti u glavi, svi imamo dobar apetit. Zna~i da smo spremni da krenemo u
bazni kamp Everesta.
Na 50. kilometru od Tingrija prema Lasi, ili kako na kamenu pored puta
pi{e - 5.145 kilometara do Pekinga, veliki plavi putokaz: Everest bazni kamp 101
kilometar. Iza brda, u uzanoj dolini, novosagra|ena ku}a s kapijom, gde treba
da prilo`imo svu dokumentaciju, od kineske vize do dozvole za uspon na vrh.
Za nas je to samo formalnost i ne zadr`avamo se du`e od 15 minuta. Odavde
vodi kolski put strmo u planinu. Do prevoja udaljenog pet kilometara
vazdu{nom linijom putujemo 27 kilometara iznad ambisa, preko bar hiljadu kriv-
ina. Kinezi svojim gra|evinskim ambicijama pre svega `ele da zadive sve bro-
jnije putnika u ovom bespu}u, a i demonstriraju veli~inu i snagu dr`ave. Povod
je 2008, kad planiraju da olimpijsku baklju zapale ba{ na vrhu Everesta.
Bila bi {teta ne stati na prevoju Pang La (5.120), sa kojeg se kao na dlanu
vide ~etiri himalajska velikana: Mont Everest (8.848), Loce (8.516), Makalu
(8.476) i ^o Oju (8.201). Neki od alpinista u `ivotu ne vide nijedan vrh vi{i od
osam kilometara, a mi odjednom vidimo ~etiri. Kad smo si{li u dolinu, put krivu-
da pored korita reke i niza tro{nih ku}a.
Ovom dolinom su 1921. prilazile prve ekspedicije ka Everestu. Severna
stena sve nam je bli`a, ali prethodno zastajemo kod manastira Rongbuk, na
visini od 4.980 metara. Manastir je neizbe`no mesto gde se svi alpinisti mole
Budi da im bude naklonjen kad krenu ka vrhu. Hram je osnovao Njingmapa
lama 1902, kineske vlasti su ga u vreme "ubijanja boga" do temelja sru{ile, da
bi danas ulagale ogroman novac u njegovu obnovu, jer privla~i veliki broj tur-
ista. Podignut je od kamena i malo opeke, skromne je spolja{nosti. Slike po
zidovima manastira pokazuju da za Tibetance pakao nije usijani oganj, nego
Mont Everest
Bazni kamp Everesta
139

19. [apat neba
U tibetanskom {atoru
Spomen-plo~a Zoranu Mileti}u
140

20. Mont Everest
Sneg u baznom kampu
Sunce nad Everestom
141

21. ledena provalija u koju demon naoru`an vilama baca gre{nike.
Od manastira kre}e kolona jakova, koji nagove{tavaju da je bazni kamp
blizu. Ta~no na 101. kilometra puta, na visini od 5.170 metara dolina se zatvara,
jer tu po~inje 15 kilometara dug gle~er Rongbuk, koji se prote`e do severne
stene Everesta. Na uzvi{e-
nju, odakle se pru`a pogled na celu dolinu, nalazi se kamena zgrada u kojoj
boravi tako-zvani oficir za vezu ili alpinisti~ki "bog i batina", pre ~ijeg pregleda
dokumentacije ne mo`e da se krene ka Everestu.
Stigli smo u kamp 8. aprila, ali ne ose}amo nikakvo uzbu|enje, a ono
{to vidimo oko sebe li~i nam na povr{inski kop nekog rudnika, prese~enog
smrznutom rekom. Oskudna vegetacija najbolje pokazuje surovu lepotu ovih
planina. Kuvar i {erpasi stigli su dan ranije i podigli {atore za spavanje, kuhinju
i trpezariju. Oprema stoji pored, spakovana u burad. Sve ekspedicije koje su
krenule ka Everestu stigle su pre nas, pa u dolini zati~emo ceo grad od {atora.
Oko 200 alpinista ove godine namerava da krene ka krovu sveta. Svi su puni
optimizma, ali ve} prvog dana vetar je pokazao da }e nam biti jedan od ljutih
protivnika. Mont Everest kao da `eli da poka`e da se ne}e lako predati ~oveku,
pa je preko kampa pre{ao pravi orkan. Sre}om, zatekli smo se u {atoru i dr`ali
mu {ipke. Na{e kom{ije tr~e po kampu tra`e}i svoje {atore ili ono {to je od njih
ostalo. Kao perca vetar ih je kovitlao po crnom nebu. Najuporniji je bio kuvar
~e{ke ekspedicije, kome je oluja odnela podmeta~. ^udili smo se za{to toliko
uporno tra`i najobi~nije par~e sun|era, ne skuplje od pet dolara. Tek kad ga je
prona{ao, priznao je - u njega je sakrio nov~anik. Mnogo te`e od vetra podnosi-
mo pra{inu koju di`e. Izgledamo kao pre`ivari, stalno mrdamo usnama kao da
ne{to `va}emo, a u stvari pljuckamo crni pesak.
[apat neba
Prva dolina levo: isto~ni Rongbuk gle~er
142

22. Oko kampa podignuti su mnogobrojni tibetanski {atori, u kojima se
mo`e popiti od ~anga do koka-kole i pojesti neki tibetanski specijalitet uz dobru
tibetansku muziku. Iako ni ~ang ni koka-kola nisu po na{em ukusu, kod
izuzetno ljubaznih doma}ina odlazili smo gotovo svake ve~eri. Pored limenog
{poreta se grejemo. Tibetance ba{ briga za sva ~uda savremene tehnologije.
Njihov {poret svojom du`inom podse}a na voz.
Okolni vrhovi, prekriveni nestabilnim kamenjem, nimalo nisu zgodni za
aklimatizacione {etnje. Ali, nema po{tede, svakog dana se na njih penjemo
posle doru~ka. Uhvatili smo ve}i ritam `ivota za narednih 60 dana. U 10.30 sati
doru~ak, u 15 ru~ak, kikiriki jedemo u 17, kokice u 19, dok je ve~era u 21 ~as.
Iznad, na ravnom proplanku moreni, odakle je mo`da najlep{i pogled iz doline
na severnu stenu Everesta, spomen-plo~e D`ord`u Liju Maloriju i Endrjuu
Irvinu, alpinistima koji su 8. juna 1924. nestali pod vrhom Everesta, a nikad nije
utvr|eno da li su stigli na sam vrh. Malo dalje, postav-ljamo plo~u na{em Ni{liji
Zoranu Mileti}u, koji je 2002. zauvek ostao ispod krova sveta. O njegovoj sud-
bini mo`emo samo da naga|amo.
Odlazimo na brifing kod gospodina Lija, kineskog oficira za vezu.
Moramo da polo`imo depozit za sme}e. Ako ga vratimo sa planine, novac
}emo dobiti nazad. Najva`nije je vratiti sve 33 boce s dodatnim kiseonikom. Li
je glavni i za obezbe|ivanje jakova koji }e nam preneti opremu do isturenog
baznog kampa. Oni su sposobni da se popnu do 6.400 metara visine, ali ne
mogu da ponesu teret ve}i od 40 kilograma. Jedan jak ko{ta 55 dolara, a na
svaka dva jaka dolazi jedan goni~, koji zaraduje 135 dolara po danu. Dogovorili
smo se da 32 jaka krenu 13. aprila, a tri dana kasnije jo{ 12. Pola opreme }emo
ostaviti u baznom kampu i po potrebi je dovla~iti u planinu. Li nas upozorava
Mont Everest
Prevoj Rapu La
143

23. da ako se blagovremeno ne
spakujemo pa goni~i moraju
da nas ~ekaju, jak se pla}a
dodatnih pet dolara po danu,
a goni~ sedam dolara. Ovde
sve ima tarifu i nema mu~nih
rasprava u slu~aju nesporazu-
ma.
Dva dana preturamo po
plasti~nim buradima i trans-
portnim vre}ama. Opremu je
najbolje transportovati u
buradima, jer je tada {ansa da
se o{teti najmanja. Nosimo
sve {to nam je potrebno za
podizanje isturenog baznog
kampa: {atore, gorionike za
gas i dvadesetak butan-boca.
Zatim opremu za visinske
kampove: {atore, vre}e za
spavanje, podmeta~e, u`ad i
klinove, kao i li~nu opremu:
goreteks jakne, pantalone,
odela od perja, polare, cepine,
alpinisti~ke pojaseve,
[apat neba
Istureni bazni kamp Everest
Pu|a u ABC, u pozadini Everest
144

24. dereze... Kada smo sve
odvojili, izra~unali smo
da nam je potrebno 46
jakova. Tri dana po{to
krenu prvi, mo`emo
dobiti jo{ 14. S prvim
tovarom polaze
pomo}nik kuvara i dva
{erpasa.
Du{ko Momi},
novi ~lan ekspedicije,
mada izuzetno dobro
fizi~ki pripremljen, dani-
ma ima visok pritisak,
gornji pritisak ~ak prelazi
170. Konsultujemo se i-
mejlom sa lekarima iz
Srbije. Vo|a ekspedicije
je re{io da ga vrati ku}i.
Te{ka odluka, ali zdravlje
je u pitanju. No, Dule je
mlad i ima {ansu da se
vrati na Himalaje.
Rastanak je vi{e nego
tu`an.
Vreme je sun~ano,
ali vetar ne posustaje.
Krenuli smo po Rongbuk
gle~eru ka isturenom
kampu. Staza vodi
dolinom s ~ijih su oboda
vetar i ki{a na rastresitom terenu lako isprali strme padine. Sunce se presijava
po zlatnim stenama, dok se s druge strane ~uju ~udni zvuci koje proizvodi vetar,
provla~e}i se izme|u i po desetak metara visokih tornjeva, koji deluju kao da
}e se svakog ~asa obru{iti. Ipak, opstaju vekovima.
Do{av{i pod padine ^angcea, u dolinu na 5.386 m, skre}emo uzbrdo u
dolinu isto~nog Rongbuk gle~era. Everest ostaje zaklonjen, dok su na vidiku
samo more leda i kamenja. Na manjoj zaravni izdi`e se kamena piramida -
pu|a, gde je 1921. prva ekspedicija ka Everestu postavila kamp. Kamenje koje
se obru{ava s okomitih visova prekrilo je gotovo potpuno gle~er. Kao bele
piramide izdi`u se ledene gromade, visoke i do dvadeset metara. Prate}i
razu|enost gle~era, spu{tamo se do zale|enog jezera, a zatim strmo penjemo
navi{e, tra`e}i oslonac u nestabilnom kamenu ili zale|enom snegu.
Da bismo savladali 600 metara visinske razlike bio nam je potreban ceo
dan pe-njanja. Na zaklonjenom delu morene razgrnuli smo kamen i postavili
Mont Everest
Severno sedlo
145

25. [apat neba
Ledene litice
Pukotine u ledu
146

26. mali kamp, iz otopljenog
jezera doneli vodu i
popili je posle prokuva-
vanja. Vetar je uznemirio
i jakove, od ~ije je rike
cele no}i bilo te{ko zas-
pati.
Kameniti greben
morene, koji se provla~io
kroz isto~ni Rongbuk
gle~er, olak{ava kreta-
nje. ^este pukotine nas
primoravaju da se
spu{tamo gotovo do dna
i ponovo penjemo.
Ispred nas je blistao, na
6.501 m, ledom okovan
prevoj Rapu La, jedina
veza isto~nog dela
Everesta sa gle~erom
Kan~ung. Ina~e, ovu
stranu dosad su posetile
samo tri ekspedicije, a
ove godine preko nje }e
Francuzi poku{ati da
Mont Everest
Sne`ne strehe
Led, dereza, u`e
147

27. stignu do vrha. Od prevoja Rapu La, na 7.125 m, po~inje severoisto~ni greben
dug 5,5 km i jedino je japanska ekspedicija 1995. uspela ceo da ga pre|e. Sam
greben je jako razu|en i pun kota na preko 8.000 metara (8.393, 8.230, 8.180
m), ali nijedna nije priznata kao samostalan vrh, jer su svega tri kilometra udal-
jene od Everesta.
Skre}emo desno i ulazimo u amfiteatar izme|u padina Evere-sta i
^angcea, gde je ve} dosta podignutih {atora. Na kraju doline se uzdi`e 600
metara ledenog belog zida severnog sedla, koje visinom od 7.042 m spaja
severozapadni greben Everesta i vrh ^angce (7.543 m). Na{a prethodnica -
pomo}nik kuvara i dva {erpasa, kamp su nam podigli na samom gle~eru,
pored ledenih piramida. Pobegli su od padine ^angcea, sa koje se ~esto
obru{ava kamenje. Postav-ljeni su {atori, kuhinja, a ozidan je i toalet sa zidom
visokim jedva 20 cm, a ispod je uba~eno plasti~no bure, koje }emo morati
poneti kad se budemo spu{tali. Klozetska daska zapravo je obi~an kamen, i to
hladan, ali je sa njega neverovatan pogled na Everest. Trpezarijski {ator i kuhin-
ja su zabetonirani.
Probu{e se rupe u ledu,
u njih postave {ipke
{atora, naspe voda i -
dr`i kao beton. Posle,
kad se vade {ipke, sipa
se vru}a voda i ledeni
beton popu{ta.
U trpezarijskom
{atoru sto i stolice na
rasklapanje i plinska pe}.
Na ovoj visini nemogu}e
je opstati posle 18.00
bez pe}i. Kuvar je dva
dana donosio kamenje
da bi napravio kuhinjski
radni sto, duga~ak ~etiri
metra, koliko i {ator, i
visok metar. Sto za
kuvanje upola je ni`i. Na
njemu su tri plinska gori-
onika. Na jednom stoji
lonac od 20 l, u kome se
stalno topi sneg i voda
za pi}e prokuvava 20
minuta. Drugi gorionik
slu`i za spremanje
hrane, dok je tre}i rez-
ervni. Veliki problem su
butan-boce, jer kad stoje
napolju, ~im zahladni
[apat neba
Kamp C1
148

28. po~nu da se zamrzavaju.
Za spavanje je prva no} najte`a. Prvo se u daljini ~uje tutnjava sa leda
na gle~eru, koji od promene temperature puca. Ako se slabo ~uje, daleko je, a
kad postane ja~a, moli{ boga da ima{ sre}e da ne pukne ba{ ispod tvog
{atora. Unutra nije mnogo hladno, svega minus 7. Kamp je ~udno obasjan
neobi~nim sun~evim zracima. Prvih pet dana penjemo se do visine od 6.600 m
i tzv. depoa. Svi se dobro ose}amo i niko nema simptome visinske bolesti.
Zaustavljamo se 22. aprila usred uskovitlane ledene zaravni, gde presta-
je kamen i po~inje led. Menjamo cipele i stavljamo dereze. Vi{ak opreme ostav-
ljamo u nezaklju~anom plasti~nom buretu, znaju}i da ga niko ne}e dirati. Jer,
svima koji pro|u ovuda prete{ka je i sopstvena oprema, pa im ne pada na
pamet da uzmu i tu|u. Ispred, beli glatki zid, koji se pod sun~evim zracima plavi
ispred nas. Jo{ 200 metara ravnog terena pa nailazimo na nit plavog u`eta, jed-
inu vodilju ka vrhu. Gledaju}i izdaleka nije nam se ~inilo da je toliko te{ko do}i
do severnog sedla. Prve dve du`ine u`eta, dakle 100 metara, nagib litice je 70
stepeni. ^uje se samo zvuk dereza koje bezuspe{no poku{avaju da se zabiju
u led. Pogled kroz tamne nao~are usmeren je samo na pronala`enje slede}eg
oslonca. Pred nosom je vertikalna stena. Na nju se postavljaju dva u`eta, po
jednom klizi `imar (metalna ru~ica ~ijim se povla~enjem kre}e navi{e), a za
drugo se alpinisti pridr`avaju rukom. S vrha Everesta otcepio se jedan beli pra-
men oblaka i prekrio je sedlo. Sneg po~inje da pada. Najmla|em ~lanu eks-
pedicije po~eli su da se smrzavaju prsti, pa preko rukavica navla~i termo-
~arape. Preko duboke pukotine u ledu postavljene su aluminijumske
merdevine, koje se zatresu ~im se neko od nas zaka{lje. Cepinom u ledu prav-
imo oslonce za noge. Zatim ga svom snagom zarivamo u led i na njega se
Mont Everest
Od kampa C1 ka kampu C2 - severozapadni greben
149

29. oslanjamo dok malo ne predahnemo. Lavina je 1922. s ove padine odjednom
odnela sedam `ivota. Pri izlasku na sedlo - finale. Deset metara ravne ledene
plo~e.
Malo, uzano i veoma vetrovito severno sedlo, na visini od 7.042 m,
dosegnuto je. Tu su ve} {atori Finaca, Italijana, Rusa Nema druge ve} lopatu
u ruke i ukopati {atore metar duboko u sneg. Nadamo se da je to kakva-takva
garancija da ih vetar ne}e oduvati, a svakako }e nam biti toplije. Glava ne boli
od visine, ali se radi preventive pije aspirin. Posle mirno prespavane no}i
povratak u istureni kamp na 6.400 m.
Uskrs smo do~ekali na 6.400 m, nadomak Mont Everesta, a sa CD ple-
jera ~uje se "Pravoslavlje" grupe "Galija". [erpasima obja{-njavamo za{to smo
farbali jaja crvenom i zelenom bojom, koja su oni nazvali pu|a, po svojim malim
hramovima.
Molitvene zastavice lepr{aju na blagom povetarcu, a pod jakim zracima
sunca gle~er se presijava u neverovatnim bojama: pla-vo, `uto i zeleno. Iako
smo ve} tre}u nedelju na visini od preko 6.400 m, dobro se ose}amo, ali smo
osetno smr{ali. Svi koji su kupili najve}i broj kineskih ga}a, jedva staju}i u njih,
sad se hvale kako su im odli~ne. Za dve nedelje }e im biti velike. Zdravlje osobl-
ja ko-je smo poveli iz Nepala nije ba{ sjajno. Kuvar vi{e le`i u {atoru nego {to
kuva, a njegov pomo}nik i kad je zdrav ume da spremi samo tzv. dalbat, piri-
na~ na vodi s prelivom od so~iva. Sve vi{e je dobrovoljaca za odlazak u
visinske kampove, gde je na{a doma}a hrana: supe iz kesica, pire u prahu i
poneki komad {unke. Jedan {erpas se toliko prehladio da jedva govori i le~imo
ga jakim antibioticima. Drugi je opekao usne piju}i vrelu vodu.
Slede}a aklimatizaciona {etnja predvidena je za 3. maj. Do visinskog
[apat neba
Razru{eni {atori na 7.500 metara
150

30. kampa C1, na 7.042 m, ve} nam je poznat put. Na sedlu ima dosta novih {atora
pristiglih ekspedicija, pa je no}u pravi orkestar raznoraznog ka{lja. Suv i hladan
planinski vazduh razdire di-sajne organe. Greben kojim nameravamo da kren-
emo ka vrhu Everesta nije strm, jer je nagib jedva 45 stepeni, no najve}i prob-
lem su naleti vetra koji neprestano duva sudaraju}i dve struje iz doline
Rongbuka. Postavljeno je u`e zbog klizanja, po{to ispod nas zjapi 600 m dubok
ambis. Norve{ka ekspedicija je postavila {ator na 7.500 m i uvezala ga u`adima
sa svih strana, ali vetar ga je odneo.
Odustajemo od plana da tu postavljamo {ator. U podno`ju stene, na
7.800 m, aran`iramo svoj C2. Donetu opremu ostavljamo u transportnoj vre}i,
ukucavamo klin i vezujemo je za njega, nadaju}i se da }e vetar prema nama
imati vi{e milosti. ^ini se da je odabrana lokacija bar malo u zavetrini, a i topli-
je je spavati na steni nego na ledu. Odavde puca pogled na severnu stenu
Everesta, ~ini nam se da je veoma blizu, ali do njegovog vrha jo{ je puno sten-
ovitih i ledenih prepreka. Uo~ljiv je tzv. `uti pojas, koji se prote`e celom
du`inom stene, oko 150 metara ispod vr{nog grebena. Istog dana vra}amo se
u istureni bazni kamp. Odlu~ujemo da se do 11. svi odmaramo, pa pola eks-
pedicije silazi u bazni kamp na 5.170 m, gde ima mnogo vi{e kiseonika, da bi
se nadisali vazduha. Druga polovina ostaje na 6.400 m i tu se odmara.
Kamp na 6.400 m je poluprazan, jer se danima ovaj deo Himalaja trese
pod udarima vetra. Iz ranijih iskustava znamo da ovakve oluje donose lo{e
vreme. Iz {atora savijenih pod teretom snega, koji gotovo svako poslepodne
pada, izvirujemo i gledamo u nebo kad }e nestati bela peru{ka iznad Everesta,
koja predskazuje nevreme. I pored opa-snosti za opstanak na litici po zlu vre-
menu, na{i {erpasi su se popeli do visinskih {atora i dodatno ih u~vrstili. A,
Mont Everest
Isto~ni Rongbuk gle~er
151

31. neverovatni su ti
{atori! Sedimo u
njima i posma-
tramo kako vetar
savija {ipke do
zemlje, zatim se
unutra{njost nadu-
va kao balon, a oni
ni da se pomere.
Kuvar koji je sa
nama ve} tre}u
ekspediciju najzad
se oporavio i
priprema nam jela,
od obaveznog
pirin~a do
n e v e r o v a t n o g
pohovanog karfio-
la. Na hlebu bez
kvasca pozavidele
bi mu i mnoge
na{e pekare.
Problem je jedino
{to nije pe~en ve}
kuvan, i {to
ponekad testo
zasladi, mada smo
mu rekli da vi{e
volimo slano. Ne
znamo da li se on vi{e navikao na nas ili mi na njega, ali u poslednje tri godine
on nam vi{e kuva nego na{e supruge kod ku}e. Ponekad po`elimo da jedemo
na{u hranu: sir, ribu u konzervi ili pa{tetu, ali smrznuti su i tvrdi kao kamen.
Krompir je crn od smrzavanja, ali ga u slast pojedemo. Razbijanjem leda sa
gle~era snabdevamo se vodom. Na{em kom{iji je dosadilo da svakog dana
cepka led, pa je istesao gromadu od dva metra, vezao u`etom i dovukao do
{atora. Tako nekoliko dana nije morao da brine o `edi.
Naredni dani prolaze po ustaljenom dnevnom ritmu. Ustajemo oko
deset. Sunce izlazi iza brda oko 9.10 i su{i na{e {atore i vre}e za spavanje. Za
doru~ak naj~e{}e imamo puding od pirin~a, ili "po na{ki" sutlija{, te razne korn-
flekse. Zatim sledi skidanje i-mejl poruka, koje se ~itaju javno. Ako vreme
dozvoljava, odlazimo sat-dva u {etnju. Izbegavamo dremanje posle ru~ka, jer
zbog velike visine san te{ko dolazi i no}u, a kada bismo i posle podne spavali
- no} bi se pretvorila u pravu moru.
Ako je prostor sterilan, sterilne su i misli, postoji opasnost od depresije -
to je katastrofa. Poku{avamo da budemo veseli i odr`imo dobru atmosferu u
ekipi. U potoku koji je gotovo celog dana smrzut, ali u podne u njemu ima otpri-
[apat neba
Spavanje u {atoru
152

32. like prst nezamrznute
vode, pecali smo. Na
{tapove za treking vezali
smo kanap i umesto
mamca stavili kon-zerve
ribe. Posle je ceo kamp o
tome pri~ao. Za 25. maj,
Dan mladosti, pravili smo
{tafetu. Cele no}i smo
pisali tekst, zatim ga
ubacili u praznu bocu od
ke~apa, koju je jedan
Kana|anin ~itava 24 km
nosio do baznog kampa
i predao je vo|i na{e
ekspedicije. Na svaki
na~in poku{avali smo
humorom da sa~uvamo
mentalno zdravlje.
Ta~no u 18.03 zalazi sunce i palimo pe} na butan, bez koje se ne mo`e
dalje sedeti u {atoru. Po{to nismo imali dovoljno butan-boca, unosili bismo onu
koju tokom dana koristimo za kuvanje. Od gladi ne}emo umreti, a od hladno}e
- verovatno! Posle ve~ere, oko 20.30, slu{amo muziku s laptopa, ako uspemo
da upalimo agregat. Svake ve~eri smo menjali repertoar: "Azra", ljuti narodn-
jaci, pravi rokenrol.
Tek oko 23 sata, po{to na Tibetu vreme {est ~asova kasni za Balkanom,
telefonom zovemo Srbiju. A onda sledi najte`i deo dana, kad se pred po~inak
treba uvu}i u hladnu vre}u za spavanje. Najni`a temperatura koju smo izmerili
u {atoru bila je minus 23 stepena. Obi~no nam treba sat-dva da bismo se ugre-
jali i zaspali.
Kako vreme odmi~e, organizam slabi i de{ava se da no}u zbog
Mont Everest
[ema uspona na Everest
Ples {erpasa
153

33. stoma~nih tegoba
moramo iza}i iz {atora.
Posle je te{ko zaspati, jer
se i telo i vre}a ohlade.
Pijemo pre podne tablete
da se utroba stegne, a
posle podne da se
rastegne, da bi nam kad
odemo u WC trebale
kapi za o~i. Na{em
osoblju je dosadilo da
svaka dva-tri dana prazni
bure, jer su se okolne
ekspedicije navadile ba{
na na{ toalet, zato je stal-
no neko od njih no}u
de`urao. Jedno ve~e
utr~a neki Rus.
Pomo}nik kuvara se
razvi~e, a ba}u{ka jedva
sti`e da se izvini: "Morao
sam, do mog ina~e ne
bih uspeo da stignem."
Punih 60 dana
provedenih na Tibetu i
ispod Mont Everesta
nismo se okupali, ako se ne
ra~unaju povremena zapiranja
miri{ljavim i vla`nim maramicama.
Te{ilo nas je nepisano pravilo
jednog od prekaljenih himalajskih
veterana: ize{ alpinistu koji ne
smrdi!
Po dogovoru, u istureni bazni kamp
Goran sti`e 10. maja, a dan kasnije
dolaze Hoze i Mi}o. Po satelitskoj
vremenskoj prognozi, za 14. i 15.
najavljen je samo slabiji vetar na
vrhu. Zaista neve-rovatno, sunce
pr`i kao u Sahari. Pakujemo opre-
[apat neba
Kiseonik u bocama
Pokojni Marko Lihteneker
154

34. mu, spremni da sutra krenemo na vrh. Sa severnog sedla te no}i po~e da zav-
ija vetar, a ubrzo se orkanski talas spusti i do nas. Uspeli smo da ga savladamo
i spasemo {atore. Duvao je celog dana. Fincima ubrzo isti~e dozvola za uspon
pa kre}u ka vrhu. Na`alost, na-kon pet dana se vra-}aju namr{tena lica - nisu
uspeli, iako su nama delovali kao veoma sna`ni mo-mci.
Nebo nad Evere-stom je bez oblaka, sunce `e`e, vetar ne posustaje, pa
je upri-li~en sastanak svih vo|a ekspedicija, s jedinom temom: kako postaviti
poslednjih 500 metara fiksnih u`adi do vrha. Prema ranijem dogovoru, bila je to
obaveza Rasela Brajsa, pa na prvom sastanku ni{ta nije dogo-voreno. Po vre-
menskim prognozama koje on dobija, pre po~etka juna ne}e krenuti ka vrhu.
Svi se te{imo da }e se nebo ipak otvoriti nad Mont Everestom, ali to treba
spremno do~ekati. Vo|e ruske, kineske, indijske i na{e, vojvo|anske ekspedi-
cije, sklopi{e dogo-vor da se u`ad postave izme|u 19. i 22. maja, ako vreme
dozvoli.
Do sada nijedan dan nije bio povoljan za uspon na vrh. Strpljenje je,
pored hrabrosti, jedna od najva`nijih vrlina alpiniste, no kad i 40. put le`e uve~e
u hladnu vre}u ili preko dana dr`i {ipke i kanape da mu vetar ne bi oduvao
{ator, strpljenje mu polako jenjava. Meteorolozi su za 20. maj najavili dva dana
lepog vremena. Isuvi{e malo. Da bi se stiglo do vrha i, {to je jo{ va`nije, vrati-
lo, potrebno je ~etiri-pet dana. Me|utim, adre-nalin radi. Ako ne poku{amo
sada, slede}e lepo vreme za uspon najavljeno je tek za kraj maja. Ove godine
monsun kasni i ne}e sti}i pre 15. juna. Prosto neverovatno, do lane nijedna eks-
pedicija nije kretala tokom juna, a ove godine je to udarni termin.
Adrenalinom dopingovani, spakovali smo ran~eve, a onda zastali, pono-
vo se prera~unali i zaklju~ili da nam je dva dana ipak premalo. Nevoljno smo
Mont Everest
Ve~na ku}a na 7.800 metara
155

35. se vratili u {atore. Na{ prvi kom{ija Marko Lihteneker, alpinista iz Slovenije, ka`e
kako }e sa svojim partnerom Viktorom Mlinarom ipak poku{ati da stigne do
vrha. Neka im je bog u pomo}i! Sa kolegama iz de`ele ~esto smo zajedno
sedeli tokom dugih sne`nih dana, pili ~aj i pri~ali. Marko je uvek tvrdio kako ima
dobru kondiciju, samo da se nebo otvori i sti}i }e na vrh.
Preko voki-tokija javlja se {erpas norve{ke ekspedicije, koji je stigao do
druge stepenice, na gotovo 8.600 m, ali su mu prsti na rukama promrzli pa
mora da se vrati. Dole u isturenom baznom kampu vetar je oslabio i ne duva
br`e od 30 km na sat. U nedoumici smo da li gre{imo {to i mi nismo po{li za
Norve`anima. Sre}emo Amerikanca rumunskog porekla, koji se ve} sedmi put
penje na Everest, kategori~an je kako nije jo{ vreme da se krene na vrh. Izgleda
da je u pravu, jer se planina jo{ uvek trese pod udarima vetra. Pri~a nam i o
brojnim stradalnicima, koji nisu ozbiljno shvatali vremensku prognozu. Kad je
prvi ili drugi put bio na najvi{em vrhu sveta, pro{ao je pored tela 12 alpinista
koji se nikad nisu vratili.
A na Everestu 21. maja prava drama. Viktor, koji je br`e i{ao od Marka,
pri povratku sa vrha poslednji put je video zemljaka kako se tek pribli`ava cilju.
Lepo je bilo vreme, ali kasno da se dosegne krov sveta. Posle podne po~inje
orkanom sa snegom. Od devet alpinista koji su tog dana stigli na vrh, samo su
se petorica vratila u kamp C3 na 8.300 m. Iz isturenog baznog kampa, za svega
osam sati, i to po nevremenu, dodatni kiseonik doneo im je {erpas (niko to
osim njih ne mo`e!), koga preko voki-tokija molimo da razgovara sa Viktorom.
Ali, on nam obja{njava da ne mo`e da iza|e iz {atora od udara vetra. Tek ujutro
posustaje me}ava. Marka nema u {atoru na 8.300, ni u kampovima na 7.900 i
7.042 metra. Kineska ekspedicija na{la je na 8.800 metara be`ivotno telo, ali
[apat neba
Ka kampu C3
156

36. nisu sugurni da je to ba{ on. Tvrde da je anonimni alpi-nista seo da predahne
i zauvek zaspao. I od njega je Everest bio ja~i. Istog dana jo{ trojica su eviden-
tirani kao nestali. Po~eli smo monologe sa samima sobom, tipa: {ta mi tra`imo
ovde? Svako od nas ima svoje bubice, ali i `elju da se `iv i zdrav vrati ku}i.
Ubijamo se od dosade i ~ekamo pogodno vreme da krenemo ka vrhu.
Na{ kuvar po trideseti put prelistava neki indijski tabloid posve}en njihovim
najpopularnijim glumcima i peva~ima. Ti{inu prekida jedino graktanje vrana. A
onda se razle`e vika po kampu. Jedan od alpinista, kog smo ve} otpisali,
nekako se dogegao. Bio je toliko iscrpljen da mu je trebalo tri dana da side s
Everesta, a nije imao voki-toki da se javi. [erpasi su videli dugokosog planinara
smrznutog u {atoru pa su pomislili da je to on. Sre}om, pogre{ili su.
Ne bojimo se neuspeha, ali dep-rimira mogu}nost da ponovo moramo
dva meseca provesti u ovoj nedodiji. I pomisao na to koliko smo truda dosad
ulo`ili dovoljno je veliki motiv da poku{amo ostvariti cilj. ^esto se ljutimo na
vo|u ekspedicije Miodraga Jovovi}a, jer je malo na svoju ruku, ne bira re~i i zna
da bude sitni~av, ali on samo zahteva da se penjemo glavom, a ne srcem. Jer,
ko odustane od vrha, mo`e ponovo poku{ati, a oni koji ga `ele dosegnuti i kad
se planina opire, imaju male {anse ~ak i da sa nje si|u `ivi.
Sedimo tako danima, ponestaje nam hrane i uskoro isti~e viza za
boravak u Kini. Kamp je sve prazniji. Napu{taju ga Finci, rusko-ukrajinska ekipa,
a odlazak najavljuju i ostali. Na osnovu vremenske prognoze koju smo dobijali
od uredni{tva sajta Everest News, odlu~ili smo da 26. maja krenemo. Jasno
nam je koliko je ovo te{ka godina i da se, mo`da, bolja prilika ne}e ukazati, pa
analiziramo da li je bolje na vrh po}i 29. ili 30. maja. Prognoza je bolja za 30,
Mont Everest
Kamp C3
157

37. ali je mnogo onih koji jedva ~ekaju povoljan trenutak, pa }e zako~iti usko grlo
uspona, tzv. drugu stepenicu. Za savladavanje ove, 25 metara duge vertikale na
skoro 8.600 m visine, preko fiksiranih aluminijumskih merdevina na najte`em
mestu, potrebno je oko 20 minuta, ali ne mo`e se i}i u grupi, niti se mimoilazi-
ti s onima koji se spu{taju. Lako je izra~unati da je broj alpinista koji }e istog
dana poku{ati da iza|u na Everest sa severa ograni~en. Mnogi su odustali
samo zbog predugog ~ekanja u podno`ju stepenice, po{to se na nju penje
no}u, kada je veoma hladno, i puko stajanje u redu postaje neizdr`ivo. A i rez-
erve kiseonika su ograni~ene. Vremena i para za novi uspon nismo imali. Zato
smo se opredelili za 29. maj, nadaju}i se da }e zbog manje povoljne prognoze
i ja~eg vetra druge ekspedicije na vrh krenuti dan kasnije. Satelitski telefon
nismo te ve~eri uklju~ili, niti se javljali porodici, `ele}i da bar uku}anima
priu{timo mirnu no}.
Po povratku sa vrha Mont Everesta, Iso Plani}je u svoj dnevnik zapisao:
"Iz ABC smo krenuli oko 11 sati 26. maja, a u C-1, na 7.042 metra Goran
i ja smo stigli za ne{to vi{e od ~etiri sata. Andor i Hoselito su pristigli uskoro za
nama i odmah smo svi po~eli s onim {to u planini oduzima najvi{e vremena:
topljenjem snega. [erpasi su se smestili u prazne {atore drugih ekspedicija, a u
{atorima smo se podelili tako da su u jednom spavali Andor i Hoselito, a u dru-
gom Goran i ja. Tog dana vreme je bilo sun~ano i s umerenim vetrom. Sutradan
se vetar poja~ao. Iz C-1 smo krenuli oko 10 sati; do C-2 nam je trebalo, kako
kome, od {est do osam sati penjanja. Usput sam hteo snimati kamerom koju
sam nosio. Prilikom snimanja jednog du`eg kadra prsti su mi se toliko pothladili
[apat neba
Izlazak na greben Severoisto~ni greben
158

38. i uko~ili da vi{e nisam
mogao sam vratiti rukav-
ice na ruke. Kasnije, te
ve~eri se u {atorima
nismo me|usobno dobro
~uli od buke koju su
stvarali {atori koji se
tresu na vetru. Sre}om,
{erpasi su preko {atora
stavili mre`u, ina~e...
Kiseonik se na
severnoj strani Everesta
obi~no koristi od 7.900
metara. Naravno da ima
onih koji ga koriste od
8.300 ili ga uop{te ne
koriste. Takvi su ipak
retki, a i njihova
uspe{nost je statisti~ki
vrlo mala. Mi smo
kiseonik po~eli da koristi-
mo od C-1, dakle od
7.042 metra, iako sam na
aklimatizacionoj turi do
7.400 m i{ao bez
dodatnog kiseonika i
tada se ose}ao dobro.
Pre svega smo na ovoj
visini hteli da isprobamo
na{ (ruski) sistem. Andor
je prilikom
pro{logodi{njeg uspona
na [i{a Pangmu imao problema sa si-stemom, a i moja maska nije funkcionisala
najbolje. Sada je bila prilika da se maske i ventili na vreme podese. A kiseonika
smo imali dovoljno.
Od C-1 do C-2 visinska razlika iznosi oko 750 metara. Do 7.500 m nagib
je re-lativno umeren, tek na pojedinim mestima dosti`e oko 60 stepeni. To je
grebenska tura po tvrdom snegu u koji cipela ne upada, a dereze dobro dr`e.
Da nije bilo vetra koji primorava na saginjanje, ovaj uspon ne bi predstavljao
problem. Od 7.500 m do {atora na 7.800 dereze nisu vi{e bile potrebne, penjali
smo se po suvoj steni. Teren je nagnut oko 60 stepeni, ali uspon nije preterano
slo`en, jer se mo`e i}i serpentinama, kao po stepeni{tu, uz upotrebu ruku, bez
cepina. U C-2 sam stigao sa {erpasom Davom, oko dva sata pre osta-lih, i smes-
tio se u neki prazan {ator. Dok su {erpasi postavljali {atore, ja sam pre{ao na
uobi~ajeni posao pripremanja vode za pi}e. Kada su momci stigli, opet smo se
smestili kao u C-1: Andor i Hoselito u jedan {ator, Goran i ja u drugi, dok su se
Mont Everest
Poslednji vrh je Everest
159

39. [apat neba
Ispod druge stepenice
Iznad druge stepenice
160

40. {erpasi smestili u tu| prazan {ator. Te ve~eri sam se ose}ao prili~no dobro, u
svakom slu~aju bio sam i prili~no gladan: uspeo sam da pojedem mesni narezak
i gotovo jelo, usput i ne{to slatki{a, dok je Goran, kao i u C-1, ve~erao tunjev-
inu iz konzerve. Posle toga, kao i pre obroka, pojeli smo supu i onda se uvukli
u vre}e. Nisam mnogo ode}e skinuo sa sebe pre nego {to sam legao, valjda mi
zato i nije bilo hladno. Uostalom, niko od nas se nije ni u C-1 ni u C-2 `alio na
vre}e za spavanje. U C-3 vre}e nismo ni imali. Nakon veoma vetrovite no}i, u
kojoj smo slabo spavali, krenuli smo dalje uvis.
Ujutro opet ista procedura: topiti led, praviti ~aj i supu, slab doru~ak
posle obilne ve~ere: semenke i slatki{i, suvo gro`|e i sl. Polazak je valjda
najte`i, ovo va`i za sve kampove. Kao na usporenom filmu lagano obla~im na
sebe perje, punim ranac, navla~im pojas, proveravam da li je sve {to treba na
njemu, obuvam sve svoje cipele, montiram dereze, tra`im cepin, stavljam bocu
u ranac, pode{avam ventil, ranac na le|a, masku na lice... Procedura u kojoj ne
smem zaboraviti ni{ta, a sve mi te{ko pada. Kada zategnem ranac i stavim kara-
biner na fiksno u`e, krenem uz strmo i visoko brdo, vi{e ranac ne skidam, osim
ako ne moram. Strmo je suvi{e, mesta za okretanje naj~e{}e nema, padina
ispod mene se meri kilometrima, rukavice mi se ne skidaju (stalo mi je do mojih
prstiju), a sistem za kiseonik sa crevom i ventilom je osetljiv. Osim toga, maska
i nao~are mi su`avaju vidno polje pa glavu moram okretati kao sova ako `elim
videti ne{to {to nije ispred mene. Zato je dobro imati nekog uz sebe, da ti doh-
vati iz ranca ono {to ti treba (naj~e{}e termos).
Iz C-2 prema C-3 i dalje se penje strmim kamenjarem, grebenom sa koga
je vetar oduvao sneg. Na 7.900 skre}e se udesno, prema gore i ide se stranom.
Tu ponovo stav-ljamo dereze. Smenjuje se tvrdi sneg, led i kamen. Takvi uslovi
Mont Everest
Jutro je, vetar donosi oblake nad Everestom
161

41. vladaju sve do vrha, pa se dereze vi{e ne mogu skidati; osim toga, na velikoj
visini skidanje i stavljanje dereza veoma je ote`ano. Nagib je ve}i od 45 stepeni
jedino pred samim kampom C-3, ali na toj visini je ve} svaka strmina naporna za
uspon. U C-3 smo {erpa Dava Gel, Goran i ja stigli oko 16 ~asova, a ostali oko
dva sata kasnije. Goran i ja smo 15 minuta sedeli i snimali predeo, a zatim se,
na Davin predlog, uvukli u neki prazan {ator, da bismo se sklonili od vetra i
odmorili pred uspon. Kasnije smo pre{li u drugi {ator, dok su Andor i Hose bili
sme{teni posebno.
U C-3 smo do{li s namerom da se smestimo u dva {atora, da tu provede-
mo nekoliko sati do pono}i, kada smo `eleli da krenemo na vrh. Ideja je bila da
se po|e pre drugih, da bismo izbegli ~ekanje u redu ka drugoj stepenici. Nismo
poneli vre}e za spavanje, smatrali smo da su nam perjane jakne i kombinezoni
dovoljna za{tita od hladno}e. Trebalo je da se {to br`e smestimo u {atore da
bismo se odmorili i spremili dovoljno toplih napitaka. Nije ba{ sve ispalo kako
smo planirali.
Sve do 19 ~asova nismo imali gorionik, taj deo opreme je nosio {erpa koji
je zbog velikog tereta kasnio. Po{to nismo na vreme po~eli da topimo led, za
uspon nismo imali dovoljno vode. Nas trojica koji smo i{li ka vrhu zajedno smo
imali dva termosa od 0,7 l i jedan poluprazan termos od jedne litre. Premalo.
U me|uvremenu, dok je Dava poku{avao da ra{iri na{ {ator, pod naletom
vetra odleteo mu je iz ruke. [erpasi zadu`eni za prenos dela opreme (deo je bio
tu odranije) bili su premoreni i kada su se kona~no pojavili, nisu bili u stanju ni{ta
drugo da u~ine osim da se uvuku u {ator i odmaraju ~ekaju}i uspon. To va`i za
Kamija, koga sam smatrao izuzetno sna`nim i sposobnim. U stvari, nisam tada
[apat neba
Sat vremena do vrha
162

42. ni shvatao koliko je on
iscrpljen; kada je stigao u
C-3, ja sam sedeo u
{atoru sa Goranom i
bavio se sobom. ]utljiv i
vredan Kami se nikada,
pa ni ovog puta nije `alio,
ali nije ni uradio ono {to
smo od njega o~ekivali -
da brine o kuvanju vode
za Andora i Hoselita. Na
tre}eg {erpasa, Pembu
(na jeziku naroda [erpa
pemba zna~i subota),
nismo previ{e ra~unali,
on je ionako izjavio da ne
mo`e na vrh. Ali je i sa
njim unapred dogov-
oreno da }e u kampu C-
3 biti od koristi. Njegov
drugi zadatak je bio da
kiseonik za penja}e
iznese do druge ste-
penice. U C-3 se
pona{ao kao da ima vre-
mena na pretek, verovat-
no zbog umora. Dava (na
jeziku [erpa njegovo ime
zna~i ponedeljak) jedini
je bio priseban i
sposoban da ne{to
konkretno za nas u~ini, mada je i njega Goran morao da podsti~e na akciju. Pred
sam polazak, oko pono}i smo od Dave doznali da Andor ne}e krenuti na vrh.
Posle mi je Andor rekao da je odustao zbog promrzlih nogu. Hoselito je oko
pono}i, kada je Dava objavio da je vreme za polazak, iz svog {atora javio da kod
njega nema {erpasa, da nema gorionik niti vode za uspon, osim jedne litre koju
je doneo sa sobom od dole. S tom jednom litrom i Pembom je kasnije krenuo
ka vrhu. Pokazalo se da mu je to nedovoljno, te se sa 8.500 metara vratio.
Po{li smo posle pono}i. Pre toga sam oko pola sata sedeo pred {atorom,
prvo montiraju}i dereze, a zatim ~ekaju}i da se spreme i ostali. I{lo je dosta
sporo, uostalom, bili smo razme{teni u vi{e {atora. Na ~asovnik posle pono}i
nisam ni gledao, bilo je verovatno bli`e jedan po kineskom vremenu kada smo
kona~no krenuli.
Prvi je pred nama i{ao Kami, za njim me je uputio Dava, koji je iz C-3 tre-
balo da organizuje uspon prema uputstvima koje mu je dao {ef ekspedicije. Za
Mont Everest
Bela grobnica na 8.800 metara
163

43. mnom su krenuli Dava i
Goran, a 15 minuta kasni-
je Hoselito i Pemba,
mada sam mislio da
polazimo svi zajedno.
Iako je bilo vedro, mrak
je bio gu{}i nego {to
sam o~ekivao. Mese~ine
nije bilo, a snega na toj
visini ima malo, pa se
okolina jedva nazirala.
Krenuo sam prili~no brzo
za Kamijem, koji mi je
pokazivao put, i kada
sam se prvi put okrenuo,
iza sebe sam ugledao
nekoliko ~eonih lampi.
Znao sam da se i
Norve`ani spremaju na
uspon, ali nisam raspoz-
navao ~ija su svetla. Blizu
samog grebena sam
primetio da mi se najbli`e
svetlo pribli`ava. Slede}e
iza njega je bilo prili~no
udaljeno, pa sam zastao
da pitam {ta se de{ava.
Kada je penja~ pri{ao,
prepoznao sam Davu, to
me nije iznenadilo, mislio
sam da je on iza mene.
Pitao sam gde je Goran,
za{to ga je ostavio, a on mi je odgovorio da je Goran odustao od uspona zbog
hladnih nogu.
Do grebena smo se penjali po terenu na kojem se smenjuju led, stari i
tvrdi sneg, stena i sitan kamen. Fiksno u`e je postavljeno ~itavom du`inom, od
C-3 sve do iznad druge stepenice, tako da se ne mo`e zalutati. Nagib smera je
oko 70 stepeni, mada ima nekoliko mesta gde je okomito, ili skoro okomito. To
je takozvana prva stepenica (8.450 metara). Kada sam iza{ao na greben,
do~ekao me je mesec koji je virio s druge strane Everesta. Iza{li smo iz relativne
zavetrine i tu nas je vetar do~ekao punom snagom kojom je duvao te no}i, ka`u
oko 50 km na sat. Anemometar sa termometrom sam ostavio u C-3, ali smo imali
meteorolo{ku prognozu. Po njoj je na vrhu trebalo da bude oko minus 40 ste-
peni. Koliko je hladno shvatio sam po tome {to mi se maska na licu stvrdnula
kao kamen i na njoj se nahvatao led usled disanja. Ve}i problem sam imao sa
rukama. Navla~ne rukavice, osim na samom po~etku uspona, nisam mogao da
[apat neba
Za 15 minuta na vrhu Everesta
164

44. nosim na rukama zbog gotovo
neprekidne potrebe da koristim fik-
sno u`e. Prilikom penjanja po steni
morao sam se naslanjati i hvatati za
ledeni kamen. Zbog toga smo
~esto pravili kra}e pauze, ne toliko
zbog mene koliko zbog Dave, koji
je malo-malo zastajkivao i trljao
ruke. Neverovatno, ali nisam prime-
tio da i Kami ima ovakvih problema.
On je uglavnom i{ao napred i nije
nijednom inicirao pauzu. Stalno
sam sa zavi{}u gledao u njegove
tanke navla~ne rukavice koje su mu
visile sa ranca. Moje su bile suvi{e
debele da bih ih nosio, a njegove
su mi se ~inile idealnim. Ali, on ih
nije stavljao na ruke pa je i mene
bilo sramota da se samom sebi
`alim na hladne prste. Ka`em
samom sebi, jer tokom uspona jedva da smo koju re~ razmenili, nije se moglo
zbog maske, vetra, ote`anog disanja. Nakon prve stepenice navla~ne rukavice
sam dao Davi, koji ih nije ni imao(!), on je nosio samo jednu zbog vetra, a kas-
nije sam primetio da nema nijednu. Vetar mu je otrgnuo obe.
Od prve do druge stepenice i{li smo grebenom, uglavnom dovoljno
Mont Everest
29. maj 2005. u 8 sati i 10 minuta
Ruka {erpasa Kamia
165

45. {irokim za kretanje jedne
osobe. Lagano smo
hodali po steni i tvrdom
snegu, ponegde se malo
spu{taju}i na severnu
stranu, pa zatim ponovo
izlaze}i na greben. Na
ovoj deonici je najve}i
problem predstavljao
vetar. Pred drugom ste-
penicom smo napravili
pauzu oko 15 minuta,
mo`da i du`e, zbog
zamene boca s
kiseonikom i Davinih
ruku, koje je uporno trljao
ne bi li pokrenuo cirku-
laciju. Ja sam ruke gurn-
uo u d`epove i mrdao
prstima. Bocu s
kiseonikom smo u mom
rancu promenili Kami
(koji je i nosio do tada
moju drugu bocu) i ja.
Kada je trebalo zameniti
ventil, Kami se spetljao
pa sam uzeo od njega
ventil i sam ga zavrnuo.
Odli~no se se}am kako
sam tada pomislio da je
smotan, na pamet mi nije
palo da ima probleme sa
prstima. Ni pomislio nije da se po`ali, a {to se mene ti~e, mogao je i da se vrati.
Dava, koji je tako|e i{ao sa mnom, bio je vi{e nego dovoljan. Uostalom, od moje
opreme kod njih su bili samo jedan termos od 0,7 litara i boca s kiseonikom koju
mi je sada dao Kami. Ventil sam otvorio na dvojku, kao i dotad. Taj re`im je
uobi~ajen na ovom usponu. Istina je da su nam savetovali da na drugoj stepeni-
ci odvrnemo ventil na ~etvorku, ali se toga nisam setio sve dok se nisam zadi-
hao negde na sredini stene. Tada je ve} bilo kasno.
Drugu stepenicu, kojom su nas pla{ili kao malu decu babarogom, pre{ao
sam bez problema. Nismo morali nikog da ~ekamo, stena nije bila te`a za pen-
janje od prethodnih, a kada bi se Everest po svim vertikalama mogao penjati po
merdevinama, mnogo bi vi{e nas iza{lo na vrh. Izlaz iz merdevina je udesno, po
vertikalnoj steni dugoj oko dva metra. Ni to nije ve}i problem, postoji ~itav snop
starih u`adi koje sam uhvatio, zatim je tu jedan klin, i posle dobrog raskoraka, u
dva poteza bio sam iznad stepenice. Odatle nije bilo fiksnog u`eta.
[apat neba
Iso Plani} na vrhu Everesta
166

46. Greben je dalje {iri i zaista ne treba osiguranje. Ne mo`e se pogre{iti,
levo i desno su strme, a zatim i okomite padine, koje se, ~ini se, spu{taju sve
do mora. Ubrzo zatim stigli smo do tre}e stepenice. Stena grebena tu se di`e u
kratkim skokovima pod uglom od oko 50 stepeni, a na manjim deonicama nagib
je i ve}i. Nije veliki, ali je svaki skok mala vertikala za sebe, pa se ruke moraju
koristiti. Meni je ovaj uspon pao te`e od uspona na drugoj stepenici, valjda zato
{to sam ve} ose}ao umor i za njega nisam bio psihi~ki pripremljen.
Mislim da sam ovde prvi put osetio da imam problem s maskom. Kesa s
kiseonikom postala je naduvana i tvrda. Na ventilu koji u masku propu{ta
kiseonik prilikom udisaja nahvatalo se toliko leda da kiseonik vi{e nije mogao
nesmetano da prolazi. Kesa se naduvala i ja sam nadalje, do vrha, pa i delom
puta prema dole, morao pri svakom udisaju da stiskam platnenu kesu da bi
kiseonik bar donekle u{ao u masku. Sada, kada razmislim, trebalo je da naprav-
im pauzu i probam ukloniti led. Tada, otupeo od visine, mislio sam da se led nah-
vatao unutar kese, u cevi. Na tu ideju sam do{ao po{to sam led u kesi i na
cev~ici ose}ao pod prstima. Palo mi je na pamet da masku mogu skinuti sa lica
i pro~a~kati ventil s unutra{nje strane i verovatno bih se oslobodio mu~enja.
Me|utim, uvrteo sam sebi u glavu: ako skinem masku i ne uspem da na|em gde
je ~ep, rupa mo`e sasvim da se zapu{i i {ta onda? Pred samim vrhom, kada mi
je bilo ve} te{ko, zamolio sam Davu da mi odvrne ventil, ali kada to nije pomog-
lo, da ne bih kasnije ostao bez kiseonika, ventil smo vratili na dvojku.
Nakon tre}e stepenice, pod vrhom sledi padina pokrivena tvrdim sne-
gom, koja se pod uglom od oko 70 stepeni penje do pod vrh. Tu je razapeto fik-
sno u`e, otprilike tri raste`aja. U podno`ju padine koja se vidi i iz ABC, na
Mont Everest
Pogled sa vrha sveta
167

47. [apat neba
Mirjana Va{ut Mirjana Stevanovi} Miodrag Jovovi}
Goran Ferlan
Hoselito Bite Du{ko Momi} Milivoj Erdeljan
168

48. kamenju koje viri iz snega, ugledao sam telo Marka, na{eg druga iz Slovenije koji
Mont Everest
Ganeš Bahadur Neupane Sirdar Bisnu Sirdar Ram
[erpa Dor|i [erpa Prem [erpa Dava
[erpa Kami [erpa Temba Kuvar Azal
169

49. je tu poginuo 21. maja pri silasku. Na neki na~in sam odmah znao da je to on,
~im sam ga u mraku ugledao onako krup-nog sa ra{irenim rukama kako le`i na
le|ima. Nalazio se uz samo fiksno u`e i nisam mogao a da ga ne pogledam iz
blizine. Una-ka`eno lice me je gledalo od dole dok sam ga obilazio. Verovatno
se stumbao niz padinu i glavom udario o stenu. Tu je ostao, dok ga, kao i druge,
ne oduva vetar ili ne pokriju sneg i led.
Na gornjoj ivici strme sne`ne padine skre}e se desno i obilazimo prvi vrh.
To nije najvi{i vrh, glavni je iz te pozicije jo{ sakriven od pogleda. Po izohipsi,
priljubljeni uz stenu ispod koje je ambis dubok skoro tri kilometra, obi{li smo prvi
vrh i po kra}oj vertikali od oko 20 metara, po steni, popeli se do ispod drugog
predvrha. Tu opet po~inje sneg, vrlo tvrd. Na drugi predvrh se penje po njemu
tridesetak daljinskih metara blagog uspona. Odatle se vidi glavni vrh i kineski tri-
pod. Malo se si|e, pa zatim blago i sve strmije do glavnog vrha, neko kao ja za
dvadesetak minuta, a Norve`ani, koji su me stigli, za kra}e vreme. Za~as se na
vrhu stvorila gu`va, Norve`ani i njihovi {erpasi i nas trojica.
Sa prvim sun~evim zracima pravio sam poslednje korake prema tripodu,
koji se nalazi na samom vrhu. Pogledom sam obuhvatio prostranstvo ispod i oko
sebe, planine koje se prostiru u nedogled. Sve vrhove koje sam nedeljama
gledao od dole, iz baznih kampova, sada sam posmatrao sa visine i jedva sam
ih prepoznavao. Seo sam i skinuo nao~are. [kilje}i oko sebe, poku{ao sam da
zapamtim {to vi{e toga, ali su me hladno}a i vetar primorali da odustanem od
namere. Ipak, nije ovo Fru{ka gora pa da se izle`avam na vrhu. Na tako mo}noj
planini, sa ~ijeg vrha svet nestaje pod njim u bezdanu, samo uvi|a{ koliko si
bezna~ajan i mali.
Uzeo sam radio-stanicu i javio se Milivoju. Bilo je 8 sati i 10 minuta po
kineskom vremenu. Od vetra sam ga jedva ~uo, ali sam mu ve} izdekla-movao
ono {ta sam naumio. Zatim sam pre{ao na fotografisanje. Davin fotoaparat za
jednokratnu upotrebu je odradio posao, kameru sam, na Davino i Goranovo insi-
stiranje, ostavio u kampu C-3. Svi smo smatrali da zbog hladno}e gore ne}e
raditi. Dok mi je Dava pomagao pri fotografisanju, Kami je sve vreme mirno
sedeo, bilo mu je o~igledno te{ko. Ali, nije se `alio, a za njegove promrzle prste
saznao sam tek u baz-nom kampu. Tada smo i fotoaparatom snimili promrzline
zbog kojih je mo`da izgubio nekoliko prstiju. Ka`em mo`da jer se amputacije
rade tek nekoliko nedelja nakon dobijanja promrzlina takvog karaktera, ako se
le~enje poka`e bezuspe{nim.
Sa vrha smo krenuli nakon oko 15 minuta boravka na njemu. Nisam se ni
osvr-nuo, po~eo sam da razmi{ljam o povratku i mu~io se zbog nao~ara koje su
se stalno mrznule. To je preraslo u ozbiljan problem: moje 'cebe' nao~are su se,
kad god bih ih namestio delimi~no preko maske (a mora tako da bi se videlo
kuda se gazi), ledile i ni{ta ne bih video kroz njih. Morao sam ih skidati, ali sam
se pla{io sne`nog slepila. Da bih ogrebao led, trebalo je skinuti i osnovne rukav-
ice. I to je stvaralo problem, zbog hladno}e, a i oduzimalo je snagu i vreme.
Mogao sam da biram izme|u bauljanja nizbrdo ili ~kiljenja i rizika od sne`nog
slepila, i da ih kombinujem. Koliko sam puta samo prokleo sebe zbog toga {to
sam rezervne nao~are ostavio u C-1!
Sustigao me je i umor, verovatno i nedosta-tak vode, i povratak je bio rel-
[apat neba
170

50. ativno spor. ^esto sam zastajao da bih se odmarao, naj~e{}e u hodu, ali sam
povremeno i sedao. Poste-peno, kako sam silazio i kako se sunce podizalo,
problem sa maskom je nestao, verovatno zato {to se temperatura pove}ala. Pre
podne je bilo vedro i vetar je oslabio, tako da sam, naro~ito posle druge ste-
penice, prvi put osetio da je sve u redu i da sam definitivno uspeo. Nakon druge
stepenice Dava je oti{ao napred, bio je br`i, a Kami i ja smo, prili~no udaljeni
jedan od drugog, ali uglavnom u vidnom polju, lagano silazili. Kada smo, prvo
ja, a zatim Kami, stigli u kamp C-3, koji se nalazi na visini od 8.300 m, Dava je
ve} pripremio termos soka. To okrepljenje mi je pomoglo da prikupim snagu i
nastavim spust prema C-2. Uostalom, Goran, Andor, Hose i Temba su ve} krenuli
nani`e i ~ak i da sam hteo ostati u C-3, nije vi{e bilo {atora ni opreme. Do C-2
sam se sporo spu{tao, a kada sam stigao do 7.900 m i mesta gde se skidaju
dereze, napravio sam pauzu na suncu, u zavetrini. Bio sam premoren i prijalo mi
je da sedim. Ti{ina je bila potpuna, nije bilo nikoga u blizini skoro pola sata,
mogao sam da se opustim i u`ivam u pogledu.
U C-2 sam stigao kasno po podne i sru~io se u prazan {ator. Nisam imao
snage da pripremam vodu ~itav sat, dok nisam malo do{ao sebi i upalio
primus..."
Isa se u 8.10 ~asova po kineskom vremenu, 5.55 po nepalskom ili 2.10
po sre-dnjoevropskom, 29. maja 2005. popeo na Mont Everest. Bio je to
poslednji korak celog vojvo|anskog tima, jer svako je doprineo vi{e od svojih
mogu}nosti kako bi prva ekspedicija iz Srbije zakora~ila na najvi{i vrh sveta. U
voki-toki uzviknuo je: "Vrh za sina, vrh za suprugu, vrh za sve one koji su
verovali u nas!" Ushi}en ili upla{en, ne znam - uzbu|en svakako. Odjednom,
olak{anje, suze su mi udarile na o~i. Posle tri godinepriprema i postupnog pen-
janja, uspeli smo da kruni{emo svoj trud. @ao mi je {to `elje i snove nisu uspeli
svi da ostvare, jer cela ekipa zaslu`ila je da bude na vrhu. Odli~ni su to momci.
Tog dana se Hose kasno uve~e dogegao do isturenog baznog kampa
na 6.400 m. Umoran je, ali dobro se ose}a. Andor i Goran su prespavali na
7.042 m, jer Goran vi{e nije mogao da hoda. Lekarka koja se zatekla u kampu
C1 rekla je da mu je pukao mi{i}, ili mo`da ima tromb. Andor mu je,
olak{avaju}i mu silazak, dao svoju bocu s dodatnim kiseonikom, a on je, kad
god bi seo, po~eo da drema. Ujutro je Goran cipelu i pantalone napunio ledom
i nekako stigao do isturenog baznog kampa.
Napu{tamo, posle 46 dana, 6.400 metara visine, opet s tugom. Na{ pri-
jatelj Indijac, kome smo dali rukavice kako se ne bi smrzavao, postao je 6. maja
otac, dobio je devoj~icu, 24 dana kasnije stigao je na vrh, ali se sa njega nije
vratio. Ravnodu{ni Eve-rest je uzeo {estu `rtvu ove godine.
Mo`da utisak ne vara: mali smo tim, ali smo posle 160 dana provedenih
na planini, od 2002. godine, koliko traje projekat uspona na Everest, nastavili
da `ivimo kao jedna velika familija. Uprkos svim mukama koje su nam se
ispre~ile na putu ka najvi{em vrhu sveta, odoleli smo, a i dalje nam boravak na
planinama pri~injava zadovoljstvo. O~igledno, to je na{a veza sa svetom i sa
sobom samima.
[ta dalje - vide}emo, ali u jedno smo sigurni: kada stignemo ku}i
isklju~i}emo fri`ider i zamrziva~, da led ne vidimo bar nekoliko meseci. ^ak ni
u ~a{i sa pi}em.
Mont Everest
171

51. ^LANOVI PROJEKTA EVEREST 2005. (portreti ura|eni posle zavr{etka eks-
pedicija)
NA[I PRIJATELJI NEPALCI
[apat neba
172
Grad Novi Sad SO Subotica

52. POGOVOR
Osvaja~i beskorisnog
Verovali smo u nemogu}e, po mi{ljenju mnogih. U skladu sa svojim
davno datim obe}anjem, Vojvodina i Srbija imaju penja~e koji su bar za podeok
podigli nivo alpini-zma. Odrekli smo se sigurnih, dobro utabanih planinarskih
staza, `ivot posvetili najvi{im planinama i krenuli tamo gde je stiglo malo alpin-
ista ne iz Srbije ve} iz celog sveta, gde su bili samo najbolji. Danas kada o tome
razmi{ljamo, sasvim smo sigurni: da smo znali {ta nas sve ~eka na putu ka
slavi, ne bismo se na taj put usudili.
Neki ljudi su na sve na~ine nastojali da nam onemogu}e odlazak u
nebeske visine. Postavljali smo sebi uvek isto pitanje: da li oni vole planinu i
planinarstvo? Nikada nisu pokazivali istinsko razumevanje prema nama. Znali
su da dugotrajno zasedaju i pi{u raznorazne zaklju~ke, i ne znaju}i {ta plani-
ramo da uradimo. Izgledalo je da na{ projekat nije ro|en pod sre}nom zvez-
dom, naprosto mu nije su|eno. A mi smo samo `eleli da radimo po principima
po kojima funkcioni{u ekspedicije u inostranstvu, {to je kod nas bilo neshvatlji-
vo.
Nakon vi{egodi{njih uzaludnih poku{aja da se neka ekspedicija uklju~i
u neku vrstu bud`etskog finansiranja, me|u alpinistima je nastao razdor.
Generacija koja je mogla mnogo da uznapreduje alpinizam i vrati ga u `ivot,
postaje svedok uni{tenog alpinizma u Srbiji. Po inerciji, o sudbini penja~a uvek
odlu~uje neko drugi. Nisu shvatili da veliki deo njihove sudbine zavisi od njih
samih. Bez tog osve{}enja, bez obzira na to koliko para imali, ne mo`e se ni{ta
Mont Everest
Ideja 3
Nogom gde ni ptice ne}e 7
Kilimand`aro 2002. 11
Barunce 2003. 31
[i{a Pangma 2004. 75
Istorijat Everesta 107
Mont Everest 2005. 123
Osvaja~i beskorisnog 170
173

53. uraditi.
Na{a `itnica, usidrena na raskrsnici puteva, nikako nije monotona. Sem
nepreglednih njiva, ote`alih vinograda, vo}njaka i {arenih ba{ta, ona krije ljude,
ljude koji sa-njaju o belim i visokim planinama. Ko bi rekao da se, mimo svih
alpinisti~kih magistrala, u Panonskoj niziji ukr{taju putevi za najvi{e svetske
vrhove? I upravo nam je obele`je na{e ekspedicije 'vojvo|anska' donelo
mnogo problema. To je u prvom momentu u ra-zgovorima s donatorima i medi-
jima bila elementarna nepogoda. Odmah su za to vezivali politi~ku konotaciju,
najbla`e re~eno. A kako nazvati ekspediciju ~iji su svi ~lanovi i gotovo svi dona-
tori iz Vojvodine?
^udno je kako dobra ideja, mo}na organizacija i timski rad mogu da
dovedu do drasti~nog zaokreta. ^uveni Frenki Dan imao je veoma jednostavnu
trenersku i `ivotnu filozofiju: "Da bi zadao najja~i udarac, mora{ prvo da
odstupi{ korak nazad." Posvetili smo dovoljno vremena i ulo`ili maksimalan
napor da {to ozbiljnije poradimo na sebi i svojim nedostacima. To su, pre
svega, bile sitne gre{ke, posledica na{eg neiskustva i ne-znanja. Postepeno
smo otkrivali zajedni~ki duh i timski rad. Timski rad nije izum novijeg vremena
- star je koliko i ljudsko dru{tvo, ali mu se u poslednje vreme u alpinizmu kod
nas poklanja malo pa`nje. S nekim osobinama za timski rad ~ovek se ra|a, dok
druge mora da razvija. Svaki tim prolazi kroz odre|ene faze prilago|avanja i
potrebno je vreme da bi se, uz puno strpljenja, tolerancije i kooperativnosti,
razli~ita mi{ljenja i ponekad prikriveni sukob koji tinja, podredili timu.
Sti~emo samopouzdanje. Bili smo autsajderi, a stvorili smo nivo koji je
iznad realnog. Bilo je te{ko, ali smo dr`ali sopstvenu sudbinu u svojim rukama.
Prestali smo da kontaktiramo sa svima koji su svesno radili protiv interesa
na{eg projekta, i pratili svoj put ka najvi{em vrhu sveta. Nismo uspeli da
prona|emo formulu odnosa s takozvanim granskim savezima. Mi smo za njih,
a i oni za nas, ostali misterija. Susret s njima samo nam je doneo razo~arenje.
Veoma malo je onih kojima je uspelo da dobiju ozbiljnu podr{ku zato {to
na{ sport i kulturu reprezentuju u svetu. Sre}om, nama jeste. Dokazali smo da
bogatstvo ne mora biti preduslov za uspeh, da smo i mi veliki. Zahvalni smo
svima koji su nam pomogli i verovali u nas.
Na{e ekspedicije specifi~ne su i po tome {to smo ih gotovo sami orga-
nizovali. ^esto smo istovremeno obavljali i po tri posla, kao da poput [ive
imamo {est ruku i isto toliko nogu. Ovakve ekspedicije zahtevale bi mnogo bro-
jniju ekipu, ali malo je ljudi koji imaju iskustva s alpinizmom. Podmetnuli smo
le|a i preko njih je sve pre{lo. Naravno da smo imali i sre}e, ali bez velike borbe
i odlu~nosti uspeh ne bi usledio.
Popeli smo se na vrh Kilimand`ara, Baruncea, [i{a Pangme i Everesta.
Niz bi mogao da se nastavi u nedogled. Drago nam je {to je dovoljno izgovoriti
Vojvo|anska ekspedicija pa da se zna o kome se radi.
Samo se ~ini da se eksedicije dele na uspe{ne i neuspe{ne. Mnogo ih
je va`nije podeliti na sre}ne i nesre}ne. Na{e ekspedicije su sre}ne, jer svi smo
se vratili `ivi i zdravi s nebeskih visina. Zahvalni smo bogu {to nas je nekoliko
puta prstom dotakao, jer bez te kapljice sre}e hiljade sjajno ura|enih stvari
mo`da bi propalo.
Iznad oblaka

54. CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
910.4:796.525
821.163.41-992
ERDEQ AN, Milivoj
[apat neba: od krova Afrike do krova sveta /Milivoj
Erdeljan; autori fotografija Mirjana Stevanovi}... et. al. - Novi
Sad: Planinarsko-smu~arski savez Vojvodine, 2007 (Novi
Sad: Litostudio). - 173 str.: ilustr.; 30 cm
Tira` 5.00.
ISBN 978-909919-0-7
a) Alpiisti~ke ekspedicije - Putopisi
COBISS.SR-ID 220612359