SlideShare une entreprise Scribd logo
1  sur  19


Вулканизам-називамо све појаве ја процесе kоји
се односе на избацивање лаве, врелих гасова и
чврстих Маса из Земљине унутраш
њости.
Вулканск активност пратила је Земљу кроз њену
еволуцију и имала је велику улогу у формирању
рељефа литосфере.


Вулкани су места на Земљиној површини где
се повремено или непрекидно избацује
вулкански материјал.
Избијање лава,које може бити праћено јаким
експлозијама и бурним избацивањем
гасова,пепела и комада стена,зове се
вулканска ерупција.
 Лава је усијана течна материја,настала од магме
која се налази испод Земљине коре,на
температури од 1000°C до 1.300°C.



Од количине силицијума-диоксида лава може да
буде:
Базалтна лава-садржи 40-52% силицујумадиоксида.Она је ретка и веома брза. (Хавајски
вучлани)
Кисела лава- садржи 65-80% силицијумадиокцида.Густа је и спора.(Вулкани Етна и Везувна)


Etna

Vezuv


То значи да су основни елементи сваког вулкана
вулканско огњиште,гротло вулкана,кратер и
вулканска купа.


Кратер је левкасто удубљење на врху вулкана
кроз које избијају различити материјал током
вулканске ерупције Димензије вулкана зависи
од величине и типа вулкана. Ширина кратета
креће се од неколико стотина метара до
неколико километара.
Посебна врста кратера је калдере.То су веома
проширени кратери, делимично разорени
ерупцијом,тако да имају изглед српа.


Вулканска купа је узвишење настало таложењем
материјала избаченог током ерупције и очвршћабањем
лаве.
Величина купе зависи од вулканске ерупције. Велике
вулканске купе налазе се на хавајвким острвима Мауна
Кеа и Мауна Лоа. Мале купе се налазе на Јерменској
висоравни.
Просте купе су правог облика,симетричне и имају један
кратер. Сложене су непарвилног облика,ациметричне и
имају 2 или више кратера.(Етна).


Поред вулканске купе,вулкански облици
рељефа су вулкански платои и плоче. Они
настају изливањем и хлађењем лаве на
великим површинама.
Примери платои и плоча су висораван
Декан,Колумбијско плато,плато на Исланду,у
Етиопији и Сирији.




Вулкани могу да буду активни и угашени. Активни
су они вулкани који стално или повремено имају
ерупције,а угашени су они који нису имали
ерупције током дужег периода. Вулкани који су
угашени се могу активирати,као вулкан Везув
који је поново постао активан после 79 година.
У зависности од грађе деле се на:
Штитасти вулани-избацују течну базалтну
лаву.брзо се креће и има облик штита када се
шири. Има широку основу и не тако изражен
врх.
Страто вулкански тип одликује са са високим
правилним купама који су изграђени од слојева
очврстеле лаве.




Стратовулкански тип

Штитасти вуклански тип



Према врсти вулканске ерупције деле се на:
Лавичне вулкане-избацују највише лаву и мало
гасова(хавајски вулкани)
Гасни вулкани-избацују искључиво гасове,без
изливање лаве(Мон Пеле на Maртинику)
Мешовити вулкани-избацују истовремено
лаву,гасове и чврсте масе. Највећи број активних
вулкана су мешовити.


Према свим одликама,грађи и карактеру
ерупција,разликујемо неколико типова вулкана.
Стромболски тип (по вулкану Стромболи)
одликује ритмичко спуштање и издизање лаве и
ерупцијама са издизањем ''вулканских бомби''


Вулканолошки тип(по вулкану Вулкано) има јаке
ерупције при којима се избацује велика
количина вулканоолошког материјала.


Хавајски тип карактерише мирне ерупције са
избацивањем базалтне лаве.


Везувски тип(по вулкану Везув) одликује се
снажним вулканским ерупцијама и изливањем
велике количине киселе лаве.


Пелешки тип(по вулкану Мон Пеле) одликује
формирањем игличасте стубасте очврсле лаве
после експолозивних ерупција при којима се
избацује велика количина паре и гасова.
Вулкани се не јављају у свим деловима света,већ
њихов положај повезан је са распоредом
тектонских плоча.Око 80% јавља се на границама
понирање плоча,док 5% вулкана јавља се на
местима где се плоче размичу,а остали изнад
вруће тачке астеносфере.
Постоје четири главне вулканске области:
 -ватрени појас Пацифика
 -средоземна вулканска област
 -источноафричка зона
 -атланска вулканска зона

Вулкани (Vulkani)

Contenu connexe

Tendances (20)

Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila
Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih silaOblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila
Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila
 
Litosferne ploce - postanak kontinenata
Litosferne ploce -  postanak kontinenataLitosferne ploce -  postanak kontinenata
Litosferne ploce - postanak kontinenata
 
Vulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresiVulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresi
 
Eolska erozija
Eolska erozijaEolska erozija
Eolska erozija
 
Fluvijalna erozija
Fluvijalna erozijaFluvijalna erozija
Fluvijalna erozija
 
Unutrasnje sile zemlje
Unutrasnje sile zemljeUnutrasnje sile zemlje
Unutrasnje sile zemlje
 
Postanak planina
Postanak planinaPostanak planina
Postanak planina
 
Постанак планина
Постанак планинаПостанак планина
Постанак планина
 
Lednička erozija
Lednička erozijaLednička erozija
Lednička erozija
 
Спољашње силе
Спољашње силеСпољашње силе
Спољашње силе
 
Рељеф, стене и фосили
Рељеф, стене и фосилиРељеф, стене и фосили
Рељеф, стене и фосили
 
Reljef
ReljefReljef
Reljef
 
Abrazija
Abrazija Abrazija
Abrazija
 
Abrazija
AbrazijaAbrazija
Abrazija
 
Spoljasnje sile 2
Spoljasnje sile 2Spoljasnje sile 2
Spoljasnje sile 2
 
Zemljotresi
ZemljotresiZemljotresi
Zemljotresi
 
Padavine
PadavinePadavine
Padavine
 
Kraska erozija
Kraska erozijaKraska erozija
Kraska erozija
 
Eolski reljef
Eolski reljefEolski reljef
Eolski reljef
 
Marinski procesi
Marinski procesiMarinski procesi
Marinski procesi
 

Similaire à Вулкани (Vulkani)

Similaire à Вулкани (Vulkani) (11)

I1 geografija vulkanizam_111107
I1 geografija vulkanizam_111107I1 geografija vulkanizam_111107
I1 geografija vulkanizam_111107
 
I1 geografija vulkanizam_111107
I1 geografija vulkanizam_111107I1 geografija vulkanizam_111107
I1 geografija vulkanizam_111107
 
Ugledni cas vulkani
Ugledni cas vulkaniUgledni cas vulkani
Ugledni cas vulkani
 
Volcanoes presentation
Volcanoes presentationVolcanoes presentation
Volcanoes presentation
 
Vulkani
VulkaniVulkani
Vulkani
 
Vulkani
VulkaniVulkani
Vulkani
 
Vulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresiVulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresi
 
Vulkani
VulkaniVulkani
Vulkani
 
Zemljotresi i vulkani
Zemljotresi i vulkaniZemljotresi i vulkani
Zemljotresi i vulkani
 
Vulkanizam i Zemljotresi
Vulkanizam i ZemljotresiVulkanizam i Zemljotresi
Vulkanizam i Zemljotresi
 
Вулкани
ВулканиВулкани
Вулкани
 

Plus de Prva kragujevačka gimnazija (20)

Ispit 5 r zup_2018
Ispit 5 r zup_2018Ispit 5 r zup_2018
Ispit 5 r zup_2018
 
Stene Geografija - 1. razred gimnazije
Stene   Geografija - 1. razred gimnazijeStene   Geografija - 1. razred gimnazije
Stene Geografija - 1. razred gimnazije
 
Fizička geografija
Fizička geografijaFizička geografija
Fizička geografija
 
Balkansko poluostrvo - savremene promene
Balkansko poluostrvo - savremene promeneBalkansko poluostrvo - savremene promene
Balkansko poluostrvo - savremene promene
 
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjigaUvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
 
Uvod u društvenu geografiju 2. razred gimnazije
Uvod u društvenu geografiju   2. razred gimnazijeUvod u društvenu geografiju   2. razred gimnazije
Uvod u društvenu geografiju 2. razred gimnazije
 
Uragan
UraganUragan
Uragan
 
Atmosfera
AtmosferaAtmosfera
Atmosfera
 
Lednicka erozija
Lednicka erozijaLednicka erozija
Lednicka erozija
 
Atmosfera
AtmosferaAtmosfera
Atmosfera
 
Zuti patuljak
Zuti patuljak Zuti patuljak
Zuti patuljak
 
Pustinje
PustinjePustinje
Pustinje
 
Reka Nil
Reka NilReka Nil
Reka Nil
 
Kanjon Kolorada
Kanjon KoloradaKanjon Kolorada
Kanjon Kolorada
 
Amazon
AmazonAmazon
Amazon
 
Stene
SteneStene
Stene
 
Zemljina atmosfera
Zemljina atmosferaZemljina atmosfera
Zemljina atmosfera
 
Vulkani
VulkaniVulkani
Vulkani
 
Polarna svetlost
Polarna svetlostPolarna svetlost
Polarna svetlost
 
Okeani
OkeaniOkeani
Okeani
 

Dernier

prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceprezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceSiniša Ćulafić
 
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaRazvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaNerkoJVG
 
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratProfesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratNerkoJVG
 
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaREŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaDanijeliriakaMcFlow1
 

Dernier (7)

OIR12-L1.pptx
OIR12-L1.pptxOIR12-L1.pptx
OIR12-L1.pptx
 
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceprezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
 
OIR12-L2.pptx
OIR12-L2.pptxOIR12-L2.pptx
OIR12-L2.pptx
 
OIR-V9.pptx
OIR-V9.pptxOIR-V9.pptx
OIR-V9.pptx
 
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaRazvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
 
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratProfesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
 
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaREŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
 

Вулкани (Vulkani)

  • 1.
  • 2.  Вулканизам-називамо све појаве ја процесе kоји се односе на избацивање лаве, врелих гасова и чврстих Маса из Земљине унутраш њости. Вулканск активност пратила је Земљу кроз њену еволуцију и имала је велику улогу у формирању рељефа литосфере.
  • 3.  Вулкани су места на Земљиној површини где се повремено или непрекидно избацује вулкански материјал. Избијање лава,које може бити праћено јаким експлозијама и бурним избацивањем гасова,пепела и комада стена,зове се вулканска ерупција.
  • 4.  Лава је усијана течна материја,настала од магме која се налази испод Земљине коре,на температури од 1000°C до 1.300°C.  Од количине силицијума-диоксида лава може да буде: Базалтна лава-садржи 40-52% силицујумадиоксида.Она је ретка и веома брза. (Хавајски вучлани) Кисела лава- садржи 65-80% силицијумадиокцида.Густа је и спора.(Вулкани Етна и Везувна)
  • 6.  То значи да су основни елементи сваког вулкана вулканско огњиште,гротло вулкана,кратер и вулканска купа.
  • 7.  Кратер је левкасто удубљење на врху вулкана кроз које избијају различити материјал током вулканске ерупције Димензије вулкана зависи од величине и типа вулкана. Ширина кратета креће се од неколико стотина метара до неколико километара. Посебна врста кратера је калдере.То су веома проширени кратери, делимично разорени ерупцијом,тако да имају изглед српа.
  • 8.  Вулканска купа је узвишење настало таложењем материјала избаченог током ерупције и очвршћабањем лаве. Величина купе зависи од вулканске ерупције. Велике вулканске купе налазе се на хавајвким острвима Мауна Кеа и Мауна Лоа. Мале купе се налазе на Јерменској висоравни. Просте купе су правог облика,симетричне и имају један кратер. Сложене су непарвилног облика,ациметричне и имају 2 или више кратера.(Етна).
  • 9.  Поред вулканске купе,вулкански облици рељефа су вулкански платои и плоче. Они настају изливањем и хлађењем лаве на великим површинама. Примери платои и плоча су висораван Декан,Колумбијско плато,плато на Исланду,у Етиопији и Сирији.
  • 10.   Вулкани могу да буду активни и угашени. Активни су они вулкани који стално или повремено имају ерупције,а угашени су они који нису имали ерупције током дужег периода. Вулкани који су угашени се могу активирати,као вулкан Везув који је поново постао активан после 79 година. У зависности од грађе деле се на: Штитасти вулани-избацују течну базалтну лаву.брзо се креће и има облик штита када се шири. Има широку основу и не тако изражен врх. Страто вулкански тип одликује са са високим правилним купама који су изграђени од слојева очврстеле лаве. 
  • 12.   Према врсти вулканске ерупције деле се на: Лавичне вулкане-избацују највише лаву и мало гасова(хавајски вулкани) Гасни вулкани-избацују искључиво гасове,без изливање лаве(Мон Пеле на Maртинику) Мешовити вулкани-избацују истовремено лаву,гасове и чврсте масе. Највећи број активних вулкана су мешовити.
  • 13.  Према свим одликама,грађи и карактеру ерупција,разликујемо неколико типова вулкана. Стромболски тип (по вулкану Стромболи) одликује ритмичко спуштање и издизање лаве и ерупцијама са издизањем ''вулканских бомби''
  • 14.  Вулканолошки тип(по вулкану Вулкано) има јаке ерупције при којима се избацује велика количина вулканоолошког материјала.
  • 15.  Хавајски тип карактерише мирне ерупције са избацивањем базалтне лаве.
  • 16.  Везувски тип(по вулкану Везув) одликује се снажним вулканским ерупцијама и изливањем велике количине киселе лаве.
  • 17.  Пелешки тип(по вулкану Мон Пеле) одликује формирањем игличасте стубасте очврсле лаве после експолозивних ерупција при којима се избацује велика количина паре и гасова.
  • 18. Вулкани се не јављају у свим деловима света,већ њихов положај повезан је са распоредом тектонских плоча.Око 80% јавља се на границама понирање плоча,док 5% вулкана јавља се на местима где се плоче размичу,а остали изнад вруће тачке астеносфере. Постоје четири главне вулканске области:  -ватрени појас Пацифика  -средоземна вулканска област  -источноафричка зона  -атланска вулканска зона 