2. Delovi ćelije
Neki od delova ćelije su:
Ćelijska membrana
Citoplazma
Mitohondrije
Hloroplasti
Vakuole
Jedro
I mnogi drugi.
3. Ćelijska membrana
To je omotač koji je u eukariotskoj ćeliji prisutan na površini ćelije, ali i u
njenoj unutrašnjosti gde ograničava pojedine organele.
Membrana obezbeđuje uslove za odvijanje svih životnih procesa i održava
razlike između unutarćelijske i vanćelijske sredine.
5. Citoplazma
U njoj su rastvorene mineralne soli, belančevine, masti, šećeri i druge
supstance
Ona je najčešće transparentna materija u obliku želatina, koja popunjava
unutrašnjost ćelije.
Citoplazma ima mehaničku ulogu, to jest, ima ulogu da održi oblik i formu
ćelije, kao i da služi kao jastuk u slučaju da dođe do naglog udara ćelije i na
taj način zaštiti ćelijske organele.
7. Čemu služe mitohondrije?
Mitohondrije prvenstveno služe za ćelijsko disanje, tokom koga nastaje
energija potrebna za sve životne aktivnosti.
Broj mitohondrija u ćeliji zavisi od njene uloge.
8. Pronalazak mitohondrije
Mitohondrije su prvi put opisane 1893. godine od strane Altmana.
Posmatrajući ih pod svetlosnim mikroskopom on je uočio neke specifične
osobine kao što su sposobnost deobe i duple membrane.
9. Delovi mitohondrije
Mitohondrije su organele sa najvećom količinom membrana.
Njihov sadržaj je obavijen dvema membranama – spoljašnjom i unutrašnjom,
između kojih se nalazi međumembranski prostor.
10. Struktura
• Spoljašnja membrana je glatka i u
kontaktu je sa citoplazmom.
• Unutrašnja membrana ima oko pet puta
veću površinu od spoljašnje membrane
11. Hloroplasti
Hloroplasti su organele koje se nalaze u citoplazmi ćelija pojedinih
eukariotskih organizama (odnosno biljkama).
Proces fotosinteze se odvija upravo u hloroplastima - ovde se energija
sunčevog zračenja konvertuje u slobodnu energiju.
12. Hloroplasti
Hloroplasti su obavijeni dvema membranama, spoljašnjom i unutrašnjom,
između kojih se nalazi međumembranski prostor.
U ćelijama biljaka hloroplasta u jednoj ćeliji mođe biti od 20 pa do 60.
Veruje se da hloroplast potiče iz cijanobakterija.
Ovu teoriju je prvi postavio Konstantin Mereškovski 1905. godine nakon ranijih
Šimperovih proučavanja iz 1883. godine u kojima je primetio sličnost
hloroplasta i cijanobakterija.
13. Vakuola
Vakuole su membranom oivičene organele pojedinih eukariotskih ćelija, obično
sa mnoštvom različitih funkcija.
Neke od njih su:
1. skladištenje hranljivih materija
2. skladištenje otpadnih materija
14. Vakuole kod protista
Neke vrste protista poseduju hranljive vakuole
Najčešće se kreću svuda kroz ćeliju izbacujući produkte varenja kroz
membranu u citoplazmu.
15. Vakuole biljne ćelije
Vakuole biljne ćelije su obavijene jednostrukom membranom nazvanom
tonoplast.
Ona stvara pritisak u ćeliji kako bi se stablo kod biljaka održalo uspravno.
Vakuola biljne ćelije služi kako bi se hrana skladištila, pa je često vakuola
krupna.
16. Ćelijski zid
Ćelijski zid je čvrsti, jedinstven omotač koji opkoljava i štiti svaku biljnu
ćeliju
Kod biljaka izgrađen je od šećera celuloze, a kod gljiva od hitina
17. Pronalazak ćelijskog zida
Zid biljne ćelije je prvi primetio i nazvao (jednostavno „zid”) Robert Huk
1665. godine.
Godine 1804. Karl Rudolfi i J.H.F. Link je dokazao da ćelije imaju nezavisne
ćelijske zidove.
18. Jedro
Najupadljivija, velika organela eukariotskih ćelija je jedro.
U njemu se nalazi DNK, u kojoj su uskladištene informacije o građi i
funkcionisanju ćelije.
Sastoji se od dve membrane: 1. Unutrašnja 2. Spoljašnja
19. Jedro
U sebi ima jedrovu plazmu, a u plazmi se nalazi nasledni materijal
Takođe imamo i pore, koje omogućavaju razmenu supstanci između
citoplazme i jedra, i jedarce.
20. DNK
Dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) je kiselina koja sadrži uputstva za razvoj
i pravilno funkcionisanje svih živih organizama.
Nalazi se u jedrovoj plazmi, a njeni delovi su geni.
