Prezentacija Bobana Stojanovića sa 1. treninga za jačanje mreže organizacija civilnog društva iz istočne Srbije iz oblasti zaštite životne sredine u okviru projekta "Klikni zeleno" koji realizuje Timočki omladinski centar uz podršku CSOnnect programa REC kancelarije u Srbiji.

1. Boban Stojanović, MA
14. - 15.06.2017. godine, Kladovo

2.  Politika, javna/e politika/e?
 Politics? Polity? Public policy/policy

3. DIMENZIJE POLITIKE
POLICY
Rešavanje problema,
izbor između alternativa
SADRŽAJ
POLITICS
Borba za vlast,
politička moć
AKTERI
POLITY
Institucionalni
ustroj
političke
zajednice
PROCEDURE

4.  „Javnu politiku ne kreiraju
anđeli, već politički proces
koji je daleko od
savršenog.“

5.  Politički „izlazi“; odluke vlasti u bilo
kom formatu koje određuju ili utiču na
živote građana.

6.  Rešavaju probleme (Goodin, Rein, Moran)
 Aktivnost vlasti kao odgovor na društvene
probleme (Đorđević)
 Strategije i operativne metode koje grade
država i njeni organi u cilju uređenja i razvoja
pojedinih oblasti (Stojiljković)

7.  Distribucija dobara i usluga, bogatstva i
prihoda je sama srž javnih politika. Ko
dobija šta, kada i kako? (Lasswell)
 Javne politike određuju kako se “deli
kolač”

8. Upotreba vlasti ili političke moći;
Aktivnosti usmerene ka rešavanju
konkretnih problema ili unapređenju
stanja u zajednici. (Imamović)

9.  Aktivnost vlasti ne bi li se proizveli
određeni politički rezultati (izlazi) čime bi
se postigle željene promene. (Wilson)
 SVE ONO ŠTO VLASTI IZABERU DA
URADE ILI NE URADE! (Birkland)

10.  Politički “izlaz”; politička odluka može
biti i odsustvo bilo kakve reakcije ili mere
(i to se svrstava pod javnu politiku)
 Odluka da se “stvari same reše”,
održavanje statusa quo
 Tržišno/nevidljivo/spontano VS.
Državno/regulatorno/uređivačko rešenje

11. Sve što je vlast / vlada odlučila učiniti ili ne činiti.
Policy područja
i sektori
Konstituirano
delovanje vlasti
Glavni akter
Političko odlučivanje o kolektivnim
pitanjima i problemima
Ciljevi + instrumenti
= ishodi
Nečinjenje i
ishodi bez odluka

12. “Javna politika” u srpskom jeziku –
preširoko značenje
Policy kao svaka mera/izlaz koji proizvodi
posledice po građane ili odsustvo mere

13. DANAŠNJI
PRIMERI

23.  Predlozi javnih politika i javne politike
 Predlozi postaju javna politika kada krenu da
proizvode posledice.
 Vi ćete osmišljavati predlog JP
 Ono može postati JP kada se institucionalizuje

24. KATEGORIJE IMENA
PODRUČJE
socijalna, ekonomska politika, obrazovna
politika, poljoprivredna politika, infrastrukturna,
sportska, kulturna politika
CILJNE GRUPE porodična politika, politika prema
srednjoškolcima, politika međugeneracijske
solidarnosti
INSTITUCIONALNI
OKVIR
Lokalna (JLS), regionalna, nacionalna, evropska
politika

25. Osnovna policy
područja
Nazivi pripadajućih podpolitika
1. KLASIČNI
DRŽAVNI RESORI
spoljna politika, odbrana, red i sigurnost, kaznena politika,
sudska politika, politika imigracija
2. EKONOMSKE
POLITIKE
makroekonomska politika, politika oporezivanja, politika
konkurentnosti, politika zapošljavanja, politika investicija,
politika regulacije poslovanja, politika regulacije finansija,
regionalna ekonomska politika
3. SOCIJALNE
POLITIKE
zdravstvena politika, politika socijalne pomoći, politika
socijalne zaštite, obrazovna politika, politika rodne
ravnopravnosti, politika prema manjinama, porodična
politika
4. SEKTORSKE
POLITIKE
poljoprivredna i ribarska politika, energetska politika,
politika transporta, informacijska politika, medijska politika,
politika zaštite životne sredine
5. OSTALE
POLITIKE
kulturna politika, sportska politika, religijska politika

26. 1. Regulacija (normiranje i sankcije)
2. Tržište (negativne eksternalije i javna
dobra)
3. Javne finansije i javna potrošnja (javne
usluge i servisi)
4. Menadžment vlasti (državno&privatno,
JPP)
5. Informisanje (kampanje, oglašavanje,
edukacija)

27.  Vlade sve više regulišu stvari koje nije
potrebno regulisati

32.  Rent – seeking
 „Traženje renti“ predstavlja traženje profita
mimo tržišta
 Visoka društvena cena traženja renti – visoka
cena taksi usluga

34.  Nudge (teorija usmeravanja, gurkanje)
 Meki paternalizam ili liberalni paternalizam
 Uticaj na arhitekturu izbora pojedinaca
 „Nudging seems to offer policy makers an
effective way to influence citizens’ behavior
without further restricting freedom of choice,
imposing mandatory obligations, or introducing
new taxations, or tax reliefs.“
 Doniranje organa
 Cigarete

36.  Neželjene posledice javnih politika
 Kobre – Nju Delhi
 Alkoholna pića – SAD (krijumčarenje)
 Zagađenje vazduha – Meksiko Siti
 http://gajp.org/2015/11/efekat-kobre-
neocekivani-efekti-regulacije/

37.  Problem (uzrok problema)
 Kako rešiti stvarni uzrok?
 Da li će se postići željeni efekat?
 Morate da računate da neke politike građani
neće tako lako prihvatiti i/ili da će politike
napraviti kontra efekat.

38.  VLAST!
 Institucionalizovan akter koji ima moć
 Demokratija, izbori
 Neizabrani akteri?
Građani, interesne grupe, NVO, think thank
organizacije, mediji, univerziteti itd.

39.  Teritorijalna org. države
 Prezidencijalizam, parlamentarizam,
semi prezidencijalizam?
 Struktura parlamenta?
 Direktna demokratija?
 Struktura vlade?

40.  Narodna skupština (zakoni, budžet, bira
Vladu RS)
 Predsednik (nema policy ovlašćenja)
 Vlada (utvrđuje i vodi politiku, izvršava
zakone, donosi uredbe...)
 Državna uprava (deo izvršne vlasti, vrši
upravne poslove, učestvovanje u oblikovanju
politike Vlade)

41.  Partijski programi (predlozi javnih politika)
 Izbori (druš. većina koja podržava određeni
program)
 Parlament pretvara programe u zakone i bira
Vladu
 Vlada pretvara predloge u javne politike
 Državna uprava sprovodi sa konkretnim
rezultatima i ishodima

42. Birači,
interesne
grupe, partije POLITIČKI SISTEM
Policy input
Policy output
Budžet;
Odluke: zakoni,
uredbe ...
Policy ishodi
okolina

44.  Značaj policy analize
 Policy ciklus
 Policy paper – predlog javne politike;
kako ga napisati?

45.  “Mada samo nekolicina može kreirati
politiku, svi smo sposobni da sudimo o
njoj.” (Perikle)

46.  Predlog za javnu politiku namenjen
donosiocima odluka, kako bi im
pomogao da formulišu javnu politiku i da
je implementiraju.

47. INDIKATOR 2.
FINANSIRANJE
JLS

50. 1. POSTAVLJANJE NA POLITIČKI DNEVNI
RED – DEFINISANJE PROBLEMA
definisanje prioritetnih problema
definisanje glavnih ciljeva politike
5. MONITORING,
EVALUACIJA
(VREDNOVANJE) I
PROMENA
Monitoring (praćenje)
kvaliteta sprovođenja
i direktnih rezultata
Procena rezultata
Prijedlozi za nastavak,
izmene ili okončanje
politike
4. IMPLEMENTACIJA (SPROVOĐENJE)
 Administracija, resursi (ljudski, novčani),
koordinacija
 Budžetiranje
2. FORMULACIJA/RAZVOJ/IZBOR
REŠENJA
Identifikacija opcija
Procena učinka opcija
Argumentacija
3. KONCEPCIJA I LEGITIMIZACIJA
Donošenje političke odluke
Promocija i prihvaćanje politike
Razrada politike - izrada
instrumenta (propisa)
Procena učinka propisa

51.  Formalni
 Neformalni

53. 1. Definisanje problema
veliki broj aktera
2. Razvoj politike
smanjuje se broj aktera, raste važnost stručnjaka
3. Koncepcija i legitimizacija
prvenstveno formalni akteri
4. Implementacija
definisani nositelji - administracija, ali i partneri iz
civilnog društva/JPP
5. Monitoring i evaluacija
raste broj aktera - javna i politička rasprava

54. DEFINISANJE PROBLEMA:
analiza policy problema i
definisanje ciljeva
MONITORING I
EVALUACIJA -
procena postignuća
politike i procesa
sprovođenja politike
- rezultira
komparativnom
analizom opcija za
budućnost politike
(nastavak, promjena,
ukidanje)
= ex post evaluacija
KONCEPCIJA I LEGITIMIZACIJA:
Procena prihvaćenosti političke
odluke u javnosti i interesnim
grupama, identifikacija rizika za
sprovođenje politike, analiza
aktera
FORMULACIJA/ DIZAJN POLITIKE
Komparativna procena izvodivosti i
učinka opcija rešenja i procena
izvodivosti rešenja.
- Procena učinka propisa
= ex ante evaluacija
IMPLEMENTACIJA
(SPROVOĐENJE): uočavanje
prepreka i rizika u
sprovođenju politike, cost
benefit analiza
razvoj

55.  Problem
 Predviđanje
 Preporuke
 Monitoring (u procesu primene)
 Evaluacija

56.  Institucionalna – Ustav, sistem lokalne
samouprave
 Ekonomska – “resursi su ograničeni”
 Finansijska (budžet)/redistribucija
 Cost benefit analiza

57.  Sažet dokument
 Problem – rešenje

58.  Sažetak – do 2 str.
 Srednje rešenje – 6 do 8 str.
 Studija – više od 10 str.

59.  Naslov
 Sadržaj
 Sažetak
 Uvod
 Opis problema
 Raspoložive opcije javne politike
 Obrazloženje izabrane opcije
 Legitimizacija i implementacija
 Resursi (budžetiranje i organizacija)
 Indikatori (praćenje i ocenjivanje)
 Zaključci i preporuke
 Dodaci
 Bibliografija
 Beleške

60.  Fokusiran
 Profesionalan, a ne akademski
 Zasnovan na dokazima
 Ograničen
 Koncizan (6-8 stranica)
 Razumljiv
 Pristupačan za čitanje
 Promotivan
 Praktičan i izvodljiv

61.  Da li je problem adekvatno definisan?
 Da li su ciljevi jasni i koherentni?
 Kako i koliko odabrani instrumenti doprinose
ostvarenju specifičnih ciljeva?
 Postoje li kritične tačke sprovođenja?
 Da li je predlog politike ekonomski isplativ?
 Da li je predlog politike pravedan?
 Kojim indikatorima vezanima uz koji kriterijum
biste merili uspešnost sprovođenja?
 Koji podaci nedostaju?
 Gde ćete pronaći te podatke?

62.  Identifikacija
 Postaviti na agendu donosioca
odluka/kao prioritet
 Ubedljivo predstaviti problem
 Argumentacija
 Pridobiti pažnju javnosti/građana
 Definisanje problema – niz metoda
 Stablo problema

63. SREDIŠNJI PROBLEM
NEPOSREDNI
UZROK
NEPOSREDNI
UZROK
NEPOSREDNI
UZROK
DUBLJI UZROK DUBLJI UZROK DUBLJI UZROK
POLICY OKVIR
POVEZANI
PROBLEM
POVEZANI
PROBLEM
POVEZANI
PROBLEM
POSLEDICE POSLEDICE
PROBLEMSKO STABLO

64. česte
saobraćajne nesreće
Nepažljivost vozača
Loš kvalitet vozila
Loš kvalitet puteva
Slaba samodisciplina
i neučinkovite
sankcije
vozni park prestar
neodržavanje vozila
loše održavanje puteva
manjak
kapitalnih investicija
Nepoverenje
javnosti u Vladu
saobraćajne nesreće
glavni uzrok i trošak
povreda na radu
visoka smrtnost i
teške povrede
u saobraćaju
loš rejting u EU
analizama sigurnosti
u saobraćaju
negativan uticaj na turističku
reputaciju zemlje
PROBLEMSKO STABLO
mladi vozači najčešći
počinitelji nesreća

65.  Opcije kako rešiti problem
 Alternativa
 Upoznati status quo
 Istraživanje, prikupljanje informacija
 Šta se želi postići? (ciljevi – SMART)
 Na koji način se želi postići?
 Koja raspoloživa opcija će dovesti do
cilja?
 Procena ishoda, merenje, vrednovanje,
rizici

66.  Relevantnost – Da li je razumno upravo tu
vrstu i kombinaciju instrumenta koristiti za tu
određenu javnu politiku?
 Efikasnost –Kakav je odnos troškova i
koristi?
 Efektivnost – Hoće li taj instrument i izabrana
opcija kombinacije instrumenata dati željeni
rezultat – ostvariti cilj?
 Sprovodivost – Da li je instrument
jednostavan za primenu i može li se uopšte
primeniti, s obzirom na postojeće tehnološke
uslove, ljudske resurse, finansijska
ograničenja i organizacijsku strukturu?

67.  Politička izvodivost
 Legalnost – kako se pozicionira u postojeći pravni
okvir, poštovanje temeljnih ustavnih i ljudskih prava?
 Koherentnost (unutrašnja i spoljna)– kakva je
usklađenost različitih ciljeva i instrumenata
intervencije, usklađenost intervencije s drugim
relevantnim politikama?
 Pravednost – distribucija troškova i koristi u društvu
 Demokratski potencijal – participacija,
transparentnost
 Održivost/fleksibilnost – mogućnost dugoročnog
sprovođenja politike u odnosu na predviđene troškove

68.  Izbor instrumenta
 Definisanje ključnih stavki
 Analiza aktera (donosioca odluka, ciljne
grupe, javnosti)

69. Smanjivanje broja
saobraćajnih nesreća
Povećavanje pažljivosti kod
vozača
Poboljšanje kvaliteta vozila Poboljšanje kvalitete
puteva
Sigurnost u saobraćaju
ŠTA BI BILI POLICY INSTRUMENTI?

70. Smanjivanje broja
saobraćajnih nesreća
Povećavanje pažljivosti kod
vozača
Poboljšanje kvaliteta vozila Poboljšanje kvaliteta
puteva
Edukacija vozača
Nabavka novih
vozila
Redovno
održavanje vozila
Bolje održavanje
puteva
Smanjivanje broja poginulih i
stradalih u saobraćaju
Revizija
sankcija
Više resursa za
saobraćajnu
policiju
Fin.olakšice za nabavku i
redovno državanje vozila
Strategija kapitalnih
investicija u saobraćajnu
infrastrukturu

71.  Sadrži političku legitimizaciju izabranih
rešenja. Ukoliko posmatramo
proceduralno, izabrana rešenja se
legitimišu time što prolaze neke formalne
uslove, kao što je npr. većinsko
prihvatanje u zakonodavnom telu.

72.  Definisanje okvira za primenu izabranog
instrumenta sa ciljem promene stanja
 Zakon, uredbe, izvršenje budžeta, pružanje
usluga, javnih radova, informisanje...

73.  Ko i kako sprovodi
 Set aktivnosti usmerenih prema realizaciji
 Tri aspekta primene politike
1. Organizacija (resursi)
2. Finansije (budžetiranje)
3. Rutinska primena (usluge, naplata,
kontrola itd.)
 Državna/lokalna uprava

74.  RIA (engl. Regulatory Impact Analysis) je
proces analize uticaja propisa na poslovni
ambijent i predstavlja ključni instrument u
kreiranju boljih regulativa.
 RIA definiše da predlagač zakona ima
obavezu da izvrši analizu procene uticaja
određenog propisa, precizira koji se konkretan
problem rešava novim propisom, objasni da li
će koristi prilikom primene rešenja koja nudi
biti veće od troškova

75.  Analiza utemeljena na činjenicama, koja se
koristi kao instrument za sistematsko
donošenje odluka u javnoj upravi u svrhu
ispitivanja i merenja verovatnih:
 koristi,
 troškova,
 rizika,
 efekata konkurencije
 RSJP

76.  kreatori politike mogu bolje da razumeju
posljedice, tj. troškove, koristi i distribucione
uticaje odluka (ko ubira koristi, a ko snosi
troškove);
 bolji uvid i razumevanje pravih uticaja propisa,
uzimajaći u obzir da RIA pomaže procenu i opis
troškova i koristi;
 pravovremeno otkrivanje indirektnih i
nenameravanih uticaja propisa;
 pojednostavljenje regulatornog okruženja;

78.  Nema besplatnog ručka – ’’ni kod babe nema džabe’’
 Za svaku javnu politiku potrebni su neki resursi da bi ona
mogla da se sprovede
Diskusija: da li je onda uvek neophodno budžetiranje javnih
sredstava za javne politike?
 Nešto što je ’’besplatno’’ može da bude veoma skupo – skuplje
obrazovanje osnovca nego studenta društvenih nauka

79. Javne politike se mogu sprovoditi:
- Prikupljanjem privatnih donacija
Izgradnja Narodnog pozorišta u Beogradu; Finansiranje narodnih
kuhinja
- Prebacivanjem troškova regulacijom na drugu stranu (građane
ili privredu)
Taksa za biometrijska dokumenta; Predavanje finansijskih
izveštaja;
- Korišćenjem već postojećih resursa
Npr. prebaciti šalterske radnike na druge poslove nakon obuke

80.  Šta je Oportunitetni trošak?
 Kako su resursi oskudni, društva/pojedinci
moraju birati između različitih mogućnosti.
Tako izborom jedne opcije propuštaju druge
prilike.
 Oportunitetni trošak studiranja?
 Oportunitetni trošak fontane na TDT?

81.  Poređenje troškova i koristi među različitim opcijama
da bi se odabrala ona koja maksimizuje neto korist
 Prost oblik:
 Opcija A: trošak X1, prihod Y1, neto benefit Z1
Opcija B: trošak X2, prihod Y2, neto benefit Z2
Izabrati opciju koja je efikasnija – veći benefit ili niže
troškove

82.  CB analiza je lako primenjiva kada su u pitanju
vidljivi novčani ekvivalenti.
Izgraditi ili ne izgraditi put; Kojom trasom da ide...
 Problemi: stvari nisu uvek tako jednostavne.
1) Kako porediti stvari koje nemaju novčane ekvivalente?
2) Treba meriti i indirektne, a ne samo direktne troškove
ili koristi

83.  Tehnika poređenja opcija koja se koristi pri
kvalitativnom ocenjivanju.
 Korak 1: Definisati kriterijume
 Korak 2: Bodovanje opcija
 Korak 3: Ponderisanje
 Korak 4: Poređenje opcija

84.  Finansijska pismenost (nije ekonomija) je važna, ali ona nije
zastupljena u srednjim školama.
Opcija 1: uvesti nov predmet
Opcija 2: ubaciti u kurikulum građanskog vaspitanja
Opcija 3: ubaciti u kurikulum više predmeta (npr sociologija i
građansko)
Opcija 4: fakultativan predmet ili sekcije

85.  Kriterijumi:
1) Obuhvat (broj) dece
2) Dostupnost nastavnog kadra
3) Promene celokupnog kurikuluma
4) Brzina implementacije
Ponderi:
Obuhvat dece 2
Dostupnost kadra 1.5
Promene u kurikulumu 1
Brzina implementacije 1

86. Opcije Obuhvat
(2)
Dostupnost
kadra (1,5)
Nivo promene
(1)
Brzina
(1)
Nov predmet 10 2 2 3
Građansko 7 4 5 6
Više predmeta 8 6 7 6
Fakultativno 2 2 9 8
Opcije Obuhvat Dostupnos
kadra
Nivo promene Brzina
Nov predmet 20 3 2 3
Građansko 14 6 5 6
Više predmeta 16 9 7 6
Fakultativno 4 3 9 8
28
31
38
24

87. Kako izgleda
budzetiranje?

88. Računanje koliko košta
prevoz dece u srednju
školu koja žive u selima
oko Sjenice?

90.  Indikatori za praćenje
 Merenje ispunjenja ciljeva, ali i sredstava
(troškova)
 Procena učinkovitosti

91.  Praćenje (monitoring) je proces sistematičnog
prikupljanja podataka o razvoju i
sprovođenju politike, te ostvarivanju ciljeva
koji se odvija tokom sprovođenja u određenim
vremenskim intervalima, na osnovu prethodno
definisanih indikatora/pokazatelja koje je
moguće upoređivati sa polaznim stanjem.

92.  Evaluacija je sistematska procena
sprovođenja i/ili ishoda određene javne
politike, u poređenju sa nizom eksplicitnih ili
implicitnih standarda (indikatora), u svrhu
doprinosa poboljšanju određene javne
politike.
 Evaluacija je vrednovanje ili procena putem
istraživanja.

93.  Evaluacija (ocena) predstavlja logički
nastavak procesa praćenja: na osnovu
prikupljenih podataka i saznanja kroz
postupak praćenja, evaluacijom se analizira i
meri uticaj sprovedene politike. Evaluacija
pruža podatke koji govore da li su postignuti
željeni efekti i pokušava da odgovori na
pitanje zašto zacrtani ciljevi i rezultati jesu
ili nisu ispunjeni.

95.  Da li se politika sprovodi u skladu s
propisanim planom?
 Da li se novac i drugi resursi svrsishodno
troše?
 Da li je došlo do promena u kontekstu koje se
treba uzeti u obzir s obzirom na ciljeve
politike?
 Obuhvaćenost ciljne grupe?
 Postižu li se očekivani rezultati pojedinih
aktivnosti/mera?

96.  Koja su dosadašnja postignuća politike s
obzirom na ciljeve?
 Šta treba učiniti kako bi sprovođenje bilo
uspešnije?
 Ima li potrebe za modifikacijom same
politike?

97.  Donosioci odluka
 Oni koji politiku sprovode (birokratija –
maksimizacija troškova)
 Evaluatori (građani, OCD, mediji...)

98.  Komunikacijski – ciljevi evaluacije
 Informacijski - dostupnost podataka
 Akcijski -spremnosti na sprovođenje
preporuka i odgovornosti za (ne)učinjeno

99.  Povećanje kvaliteta
 Sprečavanje zloupotrebe i štete
 Pravovremena modifikacijaprograma
 Poverenje javnosti i ciljnih grupa
 Politička podrška
 Racionalno finansijsko upravljanje
 Učenje i inovacija
 Opravdanje za okončanje programa

100.  Nerealna procena
 Preveliki troškovi
 Manjak kompetencija
 Izostanak rezultata
 Politička manipulacija
 Ugrožavanje političke pozicije

101.  Koliko su se ciljevi pokazali primereni u odnosu na
potrebe/problem?
 Koliko je politika/propis usklađen s drugim povezanim
programima i politikama?
 Koliko je sprovođenje politike/propisa odgovaralo
predviđenim troškovima i rezultatima?
 Šta su glavni rezultati politike/propisa po korisnike i
druge aktere?
 Šta su dugoročni i širi rezultati politike/propisa
korisnike i druge aktere?
 Ima li nepredviđenih rezultata i ishoda?
 Koliko je ova politika/propis uspešan u odnosu na
najbolje prakse?

103.  Postavljeni na početku
 Merljivi i mogući za komparaciju
 Dostupnost informacija
 Kvantitativni i kvalitativni podaci
 Realni, ne proizvoljni

104.  Godišnji izveštaji
 Baze podataka
 Mediji
 Građani
 Tehnike prikupljanja podataka (upitnici, fokus
grupe, intervjui...)

105. 064 12 66 561
bobanstojanovic.blogspot.rs
boban.fpn@gmail.com,
boban.stojanovic@fpn.bg.ac.rs
/bobans (Boban Stojanović)
@Radoholicar