opis

1. Mol
moje selo

2. Географија
Мол је село у средишњем делу Потисја, подигнуто уз десну
обалу реке Тисе, у источном делу Бачке, 4 километара јужно
од суседног насеља Аде, на магистралном путу Нови Сад –
Хоргош – Сегедин, који се протеже у правцу север-југ и од
виталног значаја за место и његове житеље. На правцу
исток-запад путеви су локалног значаја, сем једног летњег,
Великог Молског пута, који повезује село са Оборњачом,
Његошевом и Бачком Тополом. Молски атар је издуженог
облика и протеже се из првца истока ка западу и пре Другог
светског рата био је дуг 32 километра, површине 25. 530
јутара (14. 802 хектара). Данашња површина атара износи
12. 418 јутара. Село се налази на самом источном делу
атара, непосредно уз западну обалу Тисе.

3. Демографија
У насељу Мол живи 5411 пунолетних становника, а
просечна старост становништва износи 40,7 година (39,1
код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 2625
домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је
2,50.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у
последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
У овом месту је рођен епископ горњокарловачки Сава
Трлајић (1884—1941), као и епископ будимски Лукијан
Пантелић(1950- ).

4. Новак Радонић
Новак Радонић (1826-1890)[уреди]
Рођен је у Молу 31. марта 1826. године, од оца Павла и
мајке Екатерине. У Молу је завршио и основну школу, која
данас носи његово име. Гимназијско школовање је започео
у Сегедину и већ тада се почео бавити сликарством. Поред
сликарства бавио се и књижевним радом. Током свог
боравка у Сентомашу, док је осликао тамошњу цркву,
објавио је у "Даници" и чланак: "Молчани и Сетомашани".
Умро је 1890. године у кући свог пријатеља др Јована
Јовановића Змаја.[4]

5. Обичаји
Божић је један од празника за који се везују многи лепи и познати обичаји који се
преносе с колена на колено. Али да ли знате шта је коринђање и ко су коринђаши?
Kоринђање је стари обичај који се задржао само у неким деловима Војводине, где
деца певањем божићних песама честитају својим комшијама Бадње вече, а за
узврат добијају дарове. Деца се у сумрак окупљају у мање групе и певајући
специалне песмице баш за ту прилику одлазе редом у куће својих комшија и
пријатеља. На вартима их дочекују домаћини и часте их слаткишима, јабукама,
шљивама, орасима.
Нажалост данас је све мање коринђаша и овај народни обичај полако изумире,
посебно у градским срединама.
Зато не дозволите, без обзира да ли живите у граду или селу, да коринђање оде у
заборав. Обуците топло вечерас вашу децу, спремите њихове новогдишње чизме
за нове слаткише, покажите им ове стихове и заједно певајте. Можда ћете се,
певајући ове божићне песмице, сетити да сте ипак и ви као дете некада били
коринђаш.

6. Волим у Молу