Ce diaporama a bien été signalé.
Nous utilisons votre profil LinkedIn et vos données d’activité pour vous proposer des publicités personnalisées et pertinentes. Vous pouvez changer vos préférences de publicités à tout moment.
Υ.Υ. STRUVE D.P. KALISTOV
STARA GRČKA
EGEJSKI SVET U III-II MILENIJUMU PRE Ν. E.
Pre 70-tih godina XIX veka obično se smat...
mitološki jednooki džinovi kiklopi. Preko tih oskudnih podataka tradicije buržoaska
nauka XIX veka prelazila je ne poklanj...
razvitka. Kultura neolitskih naseobina buduće Trakije, Makedonije, Tesalije i Grčke
bila je bliska kulturi naseobina na os...
U rano bronzano doba nastala su ninogobrojna naselja u dotle nenastanjenim
delovima Peloponeza i srednje Grčke. Upravo u t...
sle XX veka pre n. e. veština pravljenja crepa je iščezla a obnovljena je tek u VII
veku pre n. e.
Do kraja HI milenijuma ...
podelu društva. Oko 2000. g. pre n.e. u Heladi su se odigrali važni događaji. Jošje
Tukidid pominjao velike seobe stanovni...
samih kao i izdvajanje vođe i njegove dražine u posebnu grupu rodovske
aristokratije.
Tokom prve trećine Π milenijuma prod...
da, ostaci matrijarhata sačuvali izvestan značaj.
U najstarijem periodu stanovnici Kikladskih ostrva živeli su u rodovskim...
je, na primer, slučaj u Tesaliji. Ali zato je početkom ΙΠ milenijuma na Kikladima
već bio poznat bakar. Pored upotrebe bak...
mermera i drugih minerala dopirale su u sve lcrajeve egejskog bazena (pronađene su
u Grčkoj, Makedoniji, na Kritu i u drug...
rima. Međutim, ovim izvoriraa dugo vremena nije pridavan značaj koji oni
zaslužuju.
Istorija ranog Krita postala je poznat...
Materijalna kultura kritskog društva tog doba svedoči ο znatnom razvitku
proizvodnih snaga. U svakodnevnom životii Krićana...
perioda, verovatno je bio sličan položaju Homerovih vasileusa. Ο bogatstvu kritskih
vladara tog doba svedoči raskošno oraž...
po dvorskim ostavama i riznicama tražili su stalnu primenii veKkog broja ruku. Te
radove su bez sumnje obavljali robovi.
M...
Širenje kritske države ostavilo je vidljiv trag u kasnijoj grčkoj tradiciji i Herodot i
Tukidid prikazuju kralja iMinoja k...
stanovništva primorskih oblasti Krita. Sredinom Π milenijuma pre n. e. nastala su
mnogobrojna obalska naselja čije se sta~...
rnnogi putevi u srednjem i istočnom delu ostrva. Krićani su se služili kolima sa četiri
točka, a početkom XVII veka pre n....
samo što ne pretvaraju Knosos u koloniju ahajskog Peloponeza. Prema našem
raišljenju, takvo shvatanje ne može biti opravda...
nekoliko decenija. Ako se uzme u obzir koliko je bila jaka centralizacija Krita pod
vlašću Knososa u XVI-XV veku pre n. e....
vilonski cilindri epohe cara Hamurabija (XVIII vek pre n. e.). Sve to predstavlja
nesumnjiv rezultat dugotrajnih veza Krit...
pravljeni od kamena i bakra i bili su pljosnatog ili piramidalnog oblika. Na površini
kamenih tegova često su u reljefima ...
nalazila skladišta hrane i zanatskih proizvoda, carska riznica i arhive u kojima su
čuvane glinene tablice.
Knososki dvora...
Knososki dvorac imao je dva, a prema mišljenju nekih naučnika čak i tri sprata.
U prizemlju su se nalazile radionice i vel...
Nedaleko od glavne, velike paiate otkrivene su još dve građevine koje su spadale
u dvorski kompleks i koje su dobile naziv...
stanovništvo. Međutim, i u istorijsko doba, prema Herodotovom svedočanstvu, na
Kritu su živeli Eteokrićani („iskonski Krić...
podignutih na stepen božanstva. Njihova likovna umetnost uglavnom je služila
ulepšavanju stanova i raznih, često vrlo rask...
dva pojasa dekoracija izrađenih u plavim, žutim i cigla-crvenim tonovima. Figure su
naslikane prema određenom stilizovanom...
rižanka") sa vrlo vešto očešljanom kosom, koja je obučena u haljinu plave i tamno
crvene boje s otvorenim okovratnikom.
To...
tragove prefinjene stilizacije. Oko 1600-1400. g. pre n.e. na Kritu se upadljivo
razvija umetničko rezbarstvo u kamenu ο č...
značaj i vezuje se za muško božanstvo. U kult boga-bika ulazile su igre s bikovima
čiji su prikazi u kritskoj umetnosti ta...
opaža sličnost između minojskih zemljoradničkih obreda i eleusinskih misterija u
Atici tokom klasične epohe. Veza između h...
karaenog oružja, od vanredno finog zlatnog nakita (dijademe, narukvice, minđuše,
itd.), zdela itd. Broj sitnih predmeta od...
(od 175 do 190 metara u prečniku) predstavljala je, kako izgleda, rezidenciju
basileusa i raesnih plemića. Kako potvrđuju ...
1288. g. pre n.e.). Krajem ΧΠΙ ili početkom ΧΠ veka pre n.e. Troja je izgorela. Do
požara i razaranja izgleda da je došlo ...
I pre otkopavanja Mikene ovde su se rtalazili tragovi starog grada kojl su se očuvali
na površini zemlje. Još od starina I...
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
Prochain SlideShare
Chargement dans…5
×

V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka

951 vues

Publié le

Istorija stare Grcke od dva poznata i priznata autora. Ova knjiga daje detaljan opis istorije i kluture stare Grcke.

Publié dans : Sciences
  • Soyez le premier à commenter

V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka

  1. 1. Υ.Υ. STRUVE D.P. KALISTOV STARA GRČKA EGEJSKI SVET U III-II MILENIJUMU PRE Ν. E. Pre 70-tih godina XIX veka obično se smatralo da istorija stare Grčke počinje od tzv. homerskog perioda, tj. od perioda koji je svoj odraz našao u „Ilijadi" i „Odiseji". Tada se smatralo da ove dve poeme daju potpunu sliku grčkog društva XI-VIII veka pre n. e. Međutim, već kod samih starih Grka sačuvale su se uspomene na mnogo raniji period istorije njihove zemlje. To su bile uspornene zabeležene u nizu predanja i mitova koje nalazimo u literarnoj zaostavštini antičkih pisaca kasnijeg doba. Neki od spomenika iz najstarijeg doba kakve susrećemo u balkanskoj Grčkoj i na ostrvima ruševine i ostaci starih građevina pravljenih od grubo klesanog kamena takođe su podsećali na prošlost. Ο tom „kiklopskom" građevinarstvu ništa određeno nisu mogli da kažu ni sami stari Grci; prema predanju graditelji tih drevnih objekata bili su
  2. 2. mitološki jednooki džinovi kiklopi. Preko tih oskudnih podataka tradicije buržoaska nauka XIX veka prelazila je ne poklanjajuci im nimalo pažnje, što se u znatnoj meri objašnjava (hiperkritičkim) pravcem koji je u to doba vladao među stručnjacima. Njegove pristalice uzimale su sebi u zadatak da prave strogo, često sasvim neopravdano razgraničenje između materijala „istorijskog" i „neistorijskog", tj. legendarnog. Oni nisu išli za analizom mitološkog materijala sa ciljem da u njemu pronađu odraze istorijske stvamosti. Rezultat toga bilo je skoro potpuno ignorisanje predstava starih Grka ο davnoj prošlosti njihove zemlje. Do preloma u tom pogledu došlo je tek 70-90-tih godina prošlog veka kad se u direktnoj vezi s velikim arheološkim nalazima ispostaviio da su „homerovskom" periodu grčke istorije u bazenu Egejskog mora prethodili mnogi vekovi razvijene kulture čiji su glavni centri bili Krit, Helada i grad Troja. Istraživanja obavljena tokom XX veka pokazala su da su u Π milenijumu pre n. e. tamo cvetale civilizacije razvijene skoro do istog stepena do kog su u to doba bile razvijene egipatska, vavilonska i hetska civilizacija. Proučavanje istorije naroda koji su tu kulturu stvarali stavilo je pred savremenu nauku čitav niz principijelno važnih problema: problem periodizacije; problem etničke pripadnosti egejskih plemena koji je usko povezan s problemom kritskog i mikenskog jezika i pisma; problem socijalno-ekonomskog karaktera starog Krita i starih gradova na Peloponezu; problem osvajanja ahejskih kraljevstava od strane Dorana i drugi. U rešavanju svih tih problema tek je u najnovije vreme postignut znatan napredak. Taj napredak je bio uslovljen kako značajnim prikupljanjem materijala iz arheoloških nalaza, tako i neumornim radom čitavog niza naučnika na dešifrovanju kritsko-mikenskih slova. Kad su dva engleska naučnika, M. Ventris i D. Čedvik, 1953. g. objavili svoja otkrića ο novoni načinu dešifrovanja mikenskih natpisa njihov rad je urodio plodom. Iako su ta njihova otkrića još daleko od toga da se mogu smatrati konačnim, jer još predstoji savlađivanje velikih teškoća na putu daljeg proučavanja mikenskih natpisa, ipak načini za dešifrovanje koje su predložili M. Ventris i D. Čedvik stiču sve veće priznanje među naučnicima u svetu. U svetlu dosad pročitanih natpisa ukazuju se potpimo nove i izuzetno široke perspektive za proučavanje najstarijeg perioda grčke istorije ο kome se naše znanje do nedavno zasnivalo skoro isključivo na spomenicima raaterijalne kulture. * * * Plemena nastanjena na Balkanskom poluostrvu, po ostrvima egejskog arMpelaga i duž obala Male Azije još od najstarijih vremena održavala su iesan međusobni kontakt; tome je doprinosila činjenica što su sve ove zenflje bile povezane morem," Zahvaljujući tim vezama ne samo da su nastala zajednička obeležja u razvoju tamošnjeg stanovništva, nego je došlo i do toga da su zemlje egejskog bazena več relativno rano formirale poseban kulturni centar koji je živeo paralelno s dragim najstarijim žarištima civilizacije starim Vavilonom, Egiptom, Indijom, Kinom. Do šireg naseljavanja zemalja egejskog bazena, prema postojećim naučnim podacima, došlo je početkom epohe neolita, tj. otprilike u VIIVI milenijumu pre n. e. Tokom iskopavanja na Balkanskom poluostrvu, u Maloj Aziji, na ostrvima egejskog arhipelaga i, između ostalih, na Kritu pronađeni su ostaci rnnogobrojnih naseobina i grobova iz epohe neolita koji na teritoriji mediteranskih zemalja stižu do prelaza između IV i ΙΠ milenijuma pre n. e. Proučavanje spomenika pokazuje da je u to doba privrednu osnovu rodovskih zajednica predstavljala motička zemljoradnja i stocarstvo. Proučavanje arheoloških spomenika Bakanskog poluostrva na teritoriji južno od Dunava pokazuje da je cela ta teritorija bila nastanjena plemenima koja su bila na približno jednakom stepenu
  3. 3. razvitka. Kultura neolitskih naseobina buduće Trakije, Makedonije, Tesalije i Grčke bila je bliska kulturi naseobina na ostrvima Egejskog mora. Mnogobrojni ostaci neolitske epohe na Kritu omogućavaju da se stvori izvesna predstava ο životu stanovništva tog ostrva. Prema arheološkim nalazima, rodovske naseobine toga doba sastojale su se od koliba koje su pravljene neobrađenim kamenim krečnjakom; kolibe su bile kvadratnog oblika. Za kritsku keramiku iz tog vremena karakteristične su posude koje svojim oblikom podsećaju na lađe i koje su imale urezane ili utisnute ukrase. Primitivna umetnost je takođe zastupljena malim grubo izrađenim figurama ptica, životinja i Ijudi. Ove statuete najvecirn delom predstavljaju žensku figuru koja je svojstvena umetnosti svili naroda u doba matrijarhata. Početkom ΠΙ milenijuma pre n. e. egejska plemena su upoznala upotrebu nietala, najpre bakra, a žatirii bronze. To je /.natiio doprmelo razvoju proizvodnih snaga stanovništva egejskog bazena. Pojavu metala buržoaska nauka vezuje za dolazak novih plemena iz Anadolije (Male Azije) u egejski'bazen. Ovakvo svoje shvatanje ona zasniva na postavci ο „vodećim, nadarenim narodima" koji tobože čine pokretačku snagu istorije; takva postavka tipična je za mnoge predstavnike buržoaske nauke. Ne negirajući značaj seobe plemena, moramo primetiti da uvođenje metala u upotrebu nije moralo biti rezultaf migracije. Istraživanja obavljena tokom poslednjih decenija pokazuju da se upotreba metala javljala skoro istovremeno u raznim mestima egejskog bazena na Kipru, na obalama Male Azije i u Makedoniji, tj. svuda gde su se nalazila ležišta bakra. Zahvaljujući nivou proizvodnje koji su dostigla egejska plemena i vezama koje su odavno postojale među njima, veština spravljanja metalnog oruđa širila se među stanovništvom okolnih teritorija relativno brzo. Najstariji proizvodi od bakra vode poreklo otprilike s kraja IV do početka i prve polovine ΙΠ milenijuma pre n. e. Jedinstvo kulture plemena koja su stanovala u bazenu Egejskog mora u bronzano doba omogućuje da je podvedemo pod opšti naziv egejska. Hronološka klasifikacija egejske kulture razrađena je prilično iscrpno. A, Evans je razradio hronologiju Kdta. Ugledavši se na tu hronologiju dragi naučnici su i/radili hronologijn Grčke bronzanog doba: najstarija kultura Grčke podeljena je na tri heladska perioda (stari od 2600. do 2000. g., srednji od 2000. do 1600. g., kasni od 1600. do 1100. g. pre n. e., kao i kultura Kikladskih ostrva (starokikladski od 3000. do 2200, sređnjokikladski od 2200. do 1600. g. i poznokikladski period od 1600. do 1200. g. pre n. e.). Takav sistem periodizacije u znatnoj meri ima formalistički karakter, jer se ne zasniva na promenama u privrednom životu egejskih plemena; ova peiiodizacija uglavnom se zasniva samo na razvoju keramike. Pa ipak, ta periodizacija može da ima pomocni značaj. 1. KONTINENTALNA GRČKA U XXV-XVII VEKU PRE. Ν. E. U prvoj polovini ΙΏ milenijuma pre n. e. stanovništvo Balkanskog polupstrva počinje da se služi predmetiraa od bakia. Teritorija Grčke relativno je siromašna ruđama bakra. Iako su nam sada poznata neka nalazišta ruda koja su bila eksploatisana već krajem ΠΙ niilenijuma pre n. e., ipak ■ izgleda da je bakar u početku dopreman morskim putem sa Kipra i sa Kikladskih ostrva (Siros, Psira). U širenju proizvoda od bakra po raznim teritorijama opaža se izvesna sukcesivnost. One se najpre javljaju u južnim delovi Grčke na Peloponezu i postepeno prodiru u seveme oblasti zemlje. Upoznavanje tog metala izgleda da se postepeno širilo od ostrvljana ili od stanovnika sa obala Male Azije u dubinu kopna.
  4. 4. U rano bronzano doba nastala su ninogobrojna naselja u dotle nenastanjenim delovima Peloponeza i srednje Grčke. Upravo u to doba javljaju se prva naselja u kasnije poznatim mestima kao što su Tirint, Mikena, Orhomenos, Delfi. U isto vreme niču manja naselja kraj današnjih Zigurije, Korakua, Asine, Hagija-Marine, na ostrvu Itaki itd. Karakterističnu osobinu tili ranih naseobina predstavlja njihov srneštaj na brežuljcima čime se obezbeđivala odbrambena sposobnost. Arhitektura stambenih zgrada u tim naseljima različita je. U Orhomenosu (Beotija) pronađene su, na primer, nepokrivene kuće kražne osnove sa terrieljima od karaena i zidovima od ćerpiča. Međutim, poznati su i drugi tipovi građevina sa ovaliiim ili pravouglim osnovama, čija je jedna strana zaobljena. Svaka kuća je imala dve prostorije spojene vratima, a nasred velike prostorije nalazilo se ognjište. Uz zidove prostorija stajale su velike zemljane posude u kojima su čuvane razne rezerve hrane. U drugu polovinu ΙΠ milenijuma pre n. e. spada podizanje većih građevina koje su se mnogo razlikovale od stambenih zgrada običmh članova zajednice. Takva jedna građevina okruglog oblika sa prečnikom od 28 metara otkrivena je na akropolju Tirinta. Njeni zidovi od ćerpiča stajali su na temelju od kamena, a bila je pokrivena crepom. Opkoljena sa dva reda jakih bedema koji su je opasivali kao dva obniča, ta zgrada je predstavljala jaku tvrđavu. Po svemu sudeći to je bilo sedište najstarijih vladara Tirinta. U drugora starom naselju, u Lerni (Argolida), bila je u istom periodu podignuta zgrada čiji se „dvorski" karakter ističe još više. Ta građevina otkrivena je 1954. g. Jedan njen deo predstavlja prostoriju pravougle osnove, dugu preko 25 metara. Jaki zidovi od čerpiča (debeli oko 90 cm) bili su podignuti na temelju od kamena i oblepljeni sa dva sloja glinenog maltera. U toj građevini iz prizemlja je vodilo na sprat nekoliko stepeništa. U'prizemlju je otkopano više od deset prostorija razne namene prostrane sobe i male ostave. Stanovnici Helade u ΠΙ milenijumu pre n. e. uglavnom su se bavili stočarstvom i zemljoradnjom. Na primer, stanovnici Zigurije gajili su velik broj stoke: krave, svinje, koze i ovce. Grnčarstvo još nije bilo prekoračilo stadijum domaće radinosti posuđe je pravljeno rukom. Oblici posuđa su vrlo izveštačeni. Teško je odrediti namenu mnogih od tih posuda. Iako je posuđe pravljeno bez upotrebe grnčarskog točka, kvalitet grnčarskih proizvoda bio je srazmerno visok. Treba primetiti da je vec u to doba u Grčkoj izrađivan crep kojim su pokrivane ne samo zgrade bogataša (Tirint, Lerna) vec i stambene zgrade srednjih slojeva stanovništva (Asina). Po-
  5. 5. sle XX veka pre n. e. veština pravljenja crepa je iščezla a obnovljena je tek u VII veku pre n. e. Do kraja HI milenijuma metaiurgija je bila slabo razvijena. Bakar je upotrebljavan samo za pfe®"eta noževi, igle, itd. Zanimljivo je da se već u toj ranoj epohi javljaju pečatiirazniotisci na posuđu. Crteži na tim pečatima donekle su slični crtežima na pečatima sa ostrva Krita iz istog vremenskog perioda. Plemena koja su u ΙΠ milenijumu pre n.e. sačinjavala stanovništvo Helade stalno su održavala veze sa stanovništvom susednih zemalja Makedonije, Trakije, Male Azije. Njihovi odnosi nisu se ograničavali na jednostavnu _ razmenu proizvoda, već je pri tome dolazilo i do uzajamnog kulturnog uticaja koji se najočitije ispoljava u proizvodnji keramike. Naročito su bile razvijene veze sa stanovništvom ostrva u Egejskom moru, na prvom raestu Kikladskih. Stanovnici Helade dobijali su otuda opsidijan, keramičko posuđe, figurice od mermera. Naselja na Peloponezu održavala su najintenzivnije veze sa Kritom koji je od kopna bio udaljen samo 150-160 kilometara i odakle su dolazili kameni pečati i posude, privesci amajlije od steatita i keramike. Kontakt između Helade i Egipta nesumnjivo je u to doba ostvarivan posredstvom Krićana. Pitanje socijalne istorije tog perioda veoma je složeno. Početak tog perioda pada u doba u kome su unutar rodovskih zajednica vladali matrijarhalni odnosi koji su kasnije zamenjeni patrijarhalnim. Procvat uređenja prvobitnog društva u Heladi već krajem ΙΠ milenijuma pre n.e. karakteriše pojava imovinskog raslojavanja unutar zajednica. Još u to doba zapaža se bogaćenje pojedinaca, na primer, plemenskih prvaka u Tirintu i Lerni, što svedoči ο stvaranju uslova za kasniju klasnu
  6. 6. podelu društva. Oko 2000. g. pre n.e. u Heladi su se odigrali važni događaji. Jošje Tukidid pominjao velike seobe stanovništva u staroj Heladi. Ti podaci antičke istoriografije nalaze potvrdu u rialazima najnovijih iskopavanja. Izgleda da su se krajem ΠΙ i početkom Π milenijuma pre n.e. digla plemena koja su naseljavala severne delove Helade i krenula na jug u Beotiju i na Peloponez. Prema grčkoj tradiciji, ta novodošla plemena bili su Ahajci._ Neki buržoaski naučnici, na primer, Gloc i Bledžen, smatraju da je dolaskom Ahajaca Helada raskinula sa svojom prošlošću, a pojava snažne, razumne rase, sposobne za asimilaciju izazvala je procvat kulture na poluostrvu. Bledžen govori ο Ahajcima kao ο „novom rasnom elementu". Ali ni jedna od ovih karakteristika ne daje pravu sliku etničkih pomeranja do kakvih je u Heladi došlo krajem ΙΠ niilenijuma pre n.e. Ahajci koji su se doselili u srednju i južnu Grčku verovatno su predstavljali plemena srodna onima koja su u to doba naseljavala Heladu. Poznato je da se u kulturi plemena na Balkanskom poluostrvu u drugoj polovini ΙΠ railenijuma pre n. e. opažaju zajedničke crte koje se tumače ne samo jednakim nivoom njihovog socijalno-ekonomskog razvoja već i etničkora srodnošću tih plemena. Seoba plemena tokom razdoblja koje predstavlja granicu između ΠΙ i Π milenijuma pre n.e. može se tumačiti onim promenama koje su nastajale u prvobitnim društvenim zajednicama zbog porasta broja stanovništva i pomanjkanja teritorija uz opštu nisku produktivnost rada i koje su dovodile do međuplemenskih borbi i potiskivanja jedriih plemena od strane dmgih. Dolazak plemena iz Tesalije ili Makedonije (njihovo prvobitno prebivalište još nije poznato) u Heladu predstavljao je jednu od epozoda međuplemenskih borbi. Njihova je najezda naišla na vrlo jak otpor domaćeg stanovništva. Zbog dugotrajnosti borbe zemlja je bila jako opustošena. Niz naselja i gradova kao što su, na primer, Zigurija, Tirint, Koraku, Asina, naselja na Hagios-Kozmi, nedaleko od sela Vafilo u Lakoniji i druga bila su razorena. Neka od ovih naselja, kao, na primer, Zigurija, sasvim su napuštena a druga su obnavljana, ali u manjim razmerama. Ahajci su se postepeno asimilari s domaćim stanovništvom. Ipak, kultura Helade u narednom periodu XX-XVII veka pre n.e. nije bila jednoobrazna. U oblasti arhitekture, na primer, i dalje se održavala, čak je dobila i veliku rasprostranjenost apsidalna osnova kuc'e, ali se isto tako često nailazi na pravougaone kuće megaronskog tipa: pravougaona građevina sa središnjom prostorijom i unutrašnjim dvorištem. U isto vreme javljaju se i utvrđenja oko izvesnih nastanjenih mesta, kakva su, na prinier, Tirint, Malti (Mesenija) i druga mesta. Društvena proizvodnja postaje sve složenija. Pored stočarstva razvija se zemljoradnja: stanovnici kontinentalne Grčke već su u to doba gajili pšenicu, ječam, grašak, bob. Razvijalo se i zanatstvo. Veštinu u proizvodnji bronze predstavljala je veliko dostignuće tadašnje metalurgije. Način izrade bronze brzo je prihvaćen na širem području. Naročito velik broj proizvbđa od bronze nalazimo iz doba XVffi- XVirveka pre n.e. 0 to vreme, zahvaljujuci gmčarskom točku, i grnčarstvo postaje samostalan zanat. Društveni odnosi te epohe doživeli su znatne promene. Razvojem stočarstva i zemljoradnje dolazi do značajne koncentracije sredstava, bogaćenja pojedinih porodica i do daljeg izdvajanja i jačanja privatne svojine kao protivteže rodovskoj svojini. Opravdano je pomišljati na to da se imovinsko raslojavanje unutar rodovskih zajednica još više komplikovalo neravnopravnošću između domaćeg stanovištva i osvajača Ahajaca. Među pojedinim plemenima dolazilo je do sukoba vojnog karaktera, čime se takođe razvijala neravnopravnost između rodova unutar njih
  7. 7. samih kao i izdvajanje vođe i njegove dražine u posebnu grupu rodovske aristokratije. Tokom prve trećine Π milenijuma produžilo se širenje spoljnih veza plemena koja su nastanjivala Heladu. Postoje nepobitna svedočanstva ο direktnim vezama balkanske Grčke s Trojom. Veze sa Kritom razvijale su s& neravnomerno. Po dolasku Ahajaca one su, izgleda, osetno oslabile i obnovljene su tek posle 100-200 godina. Ο tome, na primer, svedoče sudovi đomaće proizvodnje iz Korakua i Tirinta izrađeni prema obrascima kritske keramike XVH[-XVI veka pre n. e., reljef s bikom iz Mikene rađen po uzoru na kritske reljefe tog doba, i dragi proizvodi. Pojačan je kontakt s Kikladskim ostrvima čije je stanovništvo bilo pod istovremenim uticajem kulture s kopna i sa Krita. Pitanje veza sa severnim oblastima Balkanskog poluostrva još je nedovoljno istraženo, Cinjenica da su u Makedoniji pronađeni primerci tzv. minojske keramike koja je bila poznata u celoj Grčkoj dopušta pretpostavku ο stalnom kontaktu stanovništva obe zemlje. Ahajsko društvo dostiglo je vrhunac svog razvoja u XVI- XII veku pre n. e., a osnovnu karakteristiku daje mu uspon Mikene, Pilosa i drugih centara Peloponeza. 2. OSTRVA EGEJSKOG MORA V ΠΙ I POČETKU Π MILENUUMA PRE Ν. E. Istorijski razvoj severne grupe ostrva Egejskog mora Lezbosa, Lemnosa, Imbrosa, Tasosa donekle se razlikovao od razvoja južnih ostrva Kiklada. Mala udaljenost Lezbosa, Lemnosa i dmgih ostrva od obale Male Azije gde se sredinom ΓΠ milenijuma opažao snažan napredak kulture doprinela da njihov razvitak bude brži. Međutim, današnje poznavanja te oblasti ne dozvoljava nam da darno iscrpniju sliku razvoja severne grupe ostrva. Južna ostrva Andos, Tenos, Paros, Keos, Sifnos, Melos i druga, koja čine grupu Kikladskih ostrva, mnogo su bolje istražena i proučena. I ovde je u to doba vladalo rodovsko uređenje u kojem su, kako izgle-
  8. 8. da, ostaci matrijarhata sačuvali izvestan značaj. U najstarijem periodu stanovnici Kikladskih ostrva živeli su u rodovskim naseljima koja su predstavljala grape kućica tesno zbijenih jedna uz drugu. Raspored i planovi ovih naselja govore ο tome da su osnovna sredstva proizvodnje predstavljala svojinu čitave rodovske zajednice. Odvajanju pojedinih porodica iz roda odgovara postanak izolovane stambene zgrade megaronskog tipa. Naselja tog tipa nađena su na rnnogim ostrvima. Najstarije se nalazilo na ostrvu Melosu, pored današnjeg Filakopija. Tu je pronađeno nekoliko takvih naselja koja su se redom smenjivala. Nalazi u slojevima iz ΠΙ milenijuma pre n. e. pokazuju da je stanovnicima Filakopija bilo poznato olovo; posuđe su premazivali bojom sjajnom poput laka, ukrašavali ga spiralnim ornamentima, itd. Filakopi su u to doba nesumnjivo predstavljali veliki kulturni centar koji je svoj značaj sačuvao i u kasnijim periodima. Krajem ΠΤ milenijuma stanovnici Kikladskih ostrva su počeli da grade utvrđenja kojima su opasivali svoja naselja zbog ratova vođenih između rodovskih zajednica. Prirodni uslovi Kikladskih ostrva koja su planinskog karaktera nisu mogli potencijalno uticati na razvijanje zemljoradnje i stočarstva kao što Kikladski idol od mermera. Bronzuno doba. 3400-2800. g. pre n.e.
  9. 9. je, na primer, slučaj u Tesaliji. Ali zato je početkom ΙΠ milenijuma na Kikladima već bio poznat bakar. Pored upotrebe bakra bila je i vanredno razvijena obrada kamena: na ostrvima su pronađene ogromne rezerve mermera, opsidijana i drugih vrsta tvrdog kamena. Najstariji stanovnici Kikladskih ostrva svojim opsidijanom i dmgim vrstama tvrdog kamena snabdevali su sve obližnje zemlje, a ljudske statuete koje su izrađivali od Svirač ιια liri. Mermerna statua sa Kikladskih ostrva. 2400 -2200 g. pre n.e
  10. 10. mermera i drugih minerala dopirale su u sve lcrajeve egejskog bazena (pronađene su u Grčkoj, Makedoniji, na Kritu i u drugim mestirna). Bez obzira na još veoma primitivna tehnička sredstva kikladskih raajstora, te grubo izrađene statuete iinaju vrednost. Svojim umetničkira kvalitetima naročito se ističu male mermeme glave sa ostrva Amorgosa. Ceo kompleks arheoloških spomenika svedoči ο tome da je kikladsko stanovništvo na granici ΓΙΓ-Π milenijuma pre n. e., u poređenju sa stanovništvom kopnene Grčke, dostiglo znatno viši nivo. U životu ostrvljana značajno mesto zauzimali su ribolov i moreplovstvo. More im je davalo hranu i vezalo ih s dmgira narodima. Već u prvoj polovim ΙΠ milenijuma pre n, e. stanovnici Kikladskih ostrva izrađivali su modele čamaca od olova, a slikama čamaca i riba ukrašavali su svoje posuđe. Trgovina sa susednim zemljama naročito je doprinela napretku moreplovstva, a zajedno s tim, kako na primer piše Tukidid, i razvijanju piraterije. U XVHI-XVn veku Kikladi su se nalazili pod vlašću Krita i, po rečima Tukidida, na njima su bile osnovane kolonije Kricana. Istorija Kiklada je od tog vremena usko povezana sa sudbinom Krita. 3. KRIT U ΧΧΧ-ΧΠ VEKU PRE Ν. E. Procvat rane kritske države u Π milenijumu pre n. e. ostavio je duboke tragove u sećanju kasnijih pokolenja. Stara predanja ο kralju Mmoju koji je od Krita napravio moćnu pomorsku državu, zabeležena su u delima Herodota i Tukidida. U niitovima se Krit prikazuje kao kulturni centar odakle su u Grčku preneti mnogi tehnički pronalasci i izvesni kultovi. Vrlo su važne i kratke napomene ο Krićanima koje nalazimo u egipatskim izvo- Krit u ΧΧΙ-ΧΥΙΙ veku pre n.e. km.5Q U> 3020 W 0 50 km.
  11. 11. rima. Međutim, ovim izvoriraa dugo vremena nije pridavan značaj koji oni zaslužuju. Istorija ranog Krita postala je poznata tek posle iskopavanja koja je u vremenu od 1893-1931. g. obavio Artur Evans (1851-1941). Ovaj istraživač je predložio i periodizaciju najstarije istorije Krita pre dolaska Grka. Evans ju je podelio na tri perioda i nazvao ih prema imenu mitološkog kralja Minoja minojskira periodima. Hronološke granice tih perioda Evans je odredio prema predmetima iz Mesopotamije i Egipta koji su nađem na Kritu i čije je datovanje tačno utvrđeno. S kasnijim ispravkaraa Evansova hronološka shema izgleda ovako: Ranominojski period I 3000-2800. g. pre n.e. Π 2800-2500. g. pre n.e. ΠΙ 2500-2200. g. pre n.e. Srednjominojski period I 2200-1750. g. pre n.e. (Za celo ostrvo; u Knososu i Festosu on se završava oko 2000. g.). Π 2000-1750. g. pre n.e. (samo za Knosos i Festos) ΠΙ 1750-1600. g. pre n.e. Kasnominojski period I 1600-1400. g. pre n.e. (Početak mu se poklapa s početkom Novog carstva u Egiptu.) II 1450-1400. g. pre n.e. (samo u Knososu) ΠΙ 1400-oko 1250. g. pre n.e. Nedavno izvršene izmene u hronologiji starog Egipta izazvale su pomeranje apsolutnih granica nadole, tako da se kao početak ranominojskog perioda danas računa otprilike sa 2600. godinom pre n.e. Krit u III mileKritsko društvo u III milenijumu pre n.e. nalazilo nijumu pre n.e. se na višem nivou razvitka nego što je bilo društvo kopnerie Grčke i ostrva Egejskog mora. To se mora tumačiti onim izuzetno povoljnim okolnostima koje su vladale na ostrvu Kritu i podsticale razvoj njegovih proizvodnih snaga. Već od najstarijih vremena Krit je bio čuven po plodnosti svoje zemlje i bogatstvu. Zahvaljujući bogatim šumama, njegovo je zemljište zadržavalo vlažnost što je povećavalo plodnost tla. Kritske visoravni, opkoljene planinama, predstavljale su idealne terene za napredak zemljoradnje i stočarstva. Stanovnici Krita koristili su se i preimućstvima koja im je pružalo more bavili su se ribolovom i vodili živu trgovinu s drugim zemljama. Kritsko društvo ΙΠ milenijuma karakterišu znaci razvijenog rodovskog uređenja. Pri vladavini patrijarhaliiih odnosa tamo su još postojali izvesni ostaci matrijarhata. Izdvajanje privatne svojine pojedinaca izazvalo je socijalno-imovinsko raslojavaiije. Već sredinom ΠΙ milenijuma na Kritu su postojale bogate porodice koje su posedovale ne samo sredstva za proizvodnju vec i izvesne predmete koji su predstavljali luksuz, na primer, zlatne ukrase. Ti najbogatiji rodovi živeli su u istočnom delu Krita. Eko^ nomski razvitak stanovništva istočnog dela ostrva verovatno je bio brži nego u zapadnom delu. Stanovništvo Krita bilo je dosta brojno. Najgušće je bila nastanjena plodna ravnica oko današnje Mesare, na južnoj obali. Tamo su vekovima postojala rodovska naselja. Oko njih su se nalazile mnogobrojne rodovske kostumice kružne osnove, pokrivene kupastim krovom od drveta i slame. U tim okruglim grobnicama sahranjivani su tokom vremena članovi pojedinih rodova. Broj sahranjenih u pojedinini grobovima rodovskih kosturnica iznosio je i po nekoliko stotina.
  12. 12. Materijalna kultura kritskog društva tog doba svedoči ο znatnom razvitku proizvodnih snaga. U svakodnevnom životii Krićana široku primenu imala su orađa od bakra noževi, testere itd. Grnčarstvo je takođe bilo veoma razvijeno. Primećuje se da je sredinom III milenijuma naročito cvetala izrada posuđa od kamena. Za izradu minijatura upotrebljavane su lokalne vrste kamena koji je ponekad bio jako tvrd, a oblik posuda uziman je po uzom na keramičko posuđe. Krajem perioda ušli su u upotrebu mnogobrojni žigovi (pečati) koji su izrađivani od slonovače ili steatita u boji. Cinjenica da je njihova upotreba najpre bila razvijena na jugu ostrva dopušta pretpostavku ο tome da su pozajmljeni od Egipćana; sama upotreba pečata ukazuje na razvijenost privatno-vlasničkih odnosa u kritskom društvu. U dragoj polovini ΠΙ milenijuma Krit je iraao dosta žive odnose sa spoljnim svetom: na Kritu su nađeni predmeti poreklom iz Egipta, sa Kikladskih ostrva i, verovatno, iz Sirije. Stanovništvo Kiita imalo je velike koristi od upotrebe bronze u zemljama koje nisu iraale sopstvenu bakarnu rudu. Krit je postao posrednik u trgovini Kipra bakrom i bronzom sa ostrvima i kopnenom Grčkom. Nije isključeno da je već u to doba kritska flota učestvovala u dopremanju kalaja iz Male Azije i, kako misle neki naučnici, iz Španije. Krajem ΙΠ milenijuma na Kritu je došlo do izvesnog pomeranja stanovništva iz naselja koja su se nalazila na istoku ostrva (Mohlos, Psira, Palaikastro) u njegove centralne delove gde su se sada naročito razvili Knosos, Malija, Festos, Hagija- Trijada i drugi gradovi. Postanak i razvitak Već početkom II milenijuma pre n.e. na Kritu su države na Kritu procesi raspadanja prvobitae zajednice i obrazovanja klasa dostigli značajan razvoj. Ο rastućoj socijalnoj diferencijaciji kritskog društva jasno svedoče kraljevske palate koje su tada izgrađene u Knososu, Festosu, Maliji i u dragim gradovima. Razlika između života i raskoši vlasnika palata u Knososu i Festosu i uslova pod kojima su živeli stanovnici drugih naselja na Kritu, pokazuje da se oko ΧΧΙ-ΧΧ veka pre n.e. već završio proces obrazovanja nasledne kraljevske vlasti. Imovinska nejednakost stanovništva ostrva jasno se ispoljava i u pogrebnim obredima. Tokom Π niilenijuma pre n.e. Krićani su sahranjivali svoje pokojnike u manjim grobovima raznolikog oblika koji siFbffi namenjeni pojediiiim porodicama.1 Inventar naden u grobovima svedoči ο tome da je kritsko plemstvo raspolagalo ogrorrmim bogatstvom, dok su široke mase stanovništva živele skromno. S istom jasnoćom ističu se socijalni kontrasti pri poređenju stambenih zgrada raznih slojeva kritskog stanovništva. Na fajans pločicaraa koje potiču iz XVIII veka pre n.e. očuvane su slike velikih zgrada od dva do tri sprata. Ove zgrade su zidane velikim kamenim blokovima. Nasred ravuih krovova dizale su se omanje kule. Celokupan izgled ovih kuća ukazuje na to da su njihovi stanovnici bili bogati. Proste kuće siromašnog stanovništva bile su rnale. Nasuprot kućama bogatih vlasnika, koje su bile udaljene jedna od druge, sirotinjske kuće su stajale tesno zbijene jedna uz drugu, formirajući na taj način potpuno zazidane građevinske četvrti. Plan manjeg naselja Gurnije pokazuje skučenost koja je vladala u siromašnim kvartovima. U XX-XVni veku pre n.e. Krit još nije predstavljao jedinstvenu državu. Na teritoriji ostrva bilo je nekoliko samostalnih oblasti koje su se, kako izgleda, nalazile pod upravom pojedinih vladara. Položaj tih vladara, naročito na početku ovog 1 Najčešće se nalaze komorni grobovi - četvorougli i usečeni u stene, ili okrugle grobnice u koje su pokojnike stavljali u zgrčenom stavu. Mnogi pokojnici iz tog perioda nađeni su u pitosima ili u kovčezima od pečene zemlje takođe okruglog oblika,
  13. 13. perioda, verovatno je bio sličan položaju Homerovih vasileusa. Ο bogatstvu kritskih vladara tog doba svedoči raskošno oražje iz Malije. To su rnač i nož od bronze ukrašeni zlatom, slonovačom i kristalom koji su po svemu sudeći pripadali vasileusu kralju vojskovođi. Ratovi koje su međusobno vodili vladari pojedinih oblasti zahtevali su podizanje odbrambenih utvrđenja. Mnoga kritska naselja bila su u to doba okružena masivnim zidovima. Na prelazu između ΓΓΙ u Π milenijuma pre n. e. najmoćniji su bili kritski vladari Knososa i Festosa, dok su vladari Malije i drugih gradova bili manje značajni. U XVni veku na Kritu je došlo do nekih događaja koji su prouzrokovali razaranje kraljevskih palata i niza naselja. Prema mišljenju nekih naučnika (D. Pendlberi i A. Evans), to su učinili zemljotresi koji su na Kritu česti; prema mišljenju drugih (E. Majer), dvorci su propali zbog spoljnopoMčkih događaja: najezda azijskih Hiksa. Odsustvo tragova požara u ruševinama građevina tog doba govori protiv Majerove pretpostavke; protiv nje govori i to što je dvorac u Festosu, koji se nalazio na južnoj obali, bio razoren znatno manje od dvorca u Knososu, dok bi najezdom Hiksa iz Egipta upravo južna obala morala da strada mnogo više. Veliki radovi obnove koji su na Kritu započeli sredinom XVHI veka pre n. e. izvođeni su prema starim planovima. Ta činjenica pokazuje da je stanovništvo ostrva sačuvalo svoje kulturne i socijalne forme i posle katastrofe, a takođe međusobnim ratovima na Kritu i postepenim jačanjem knososkog kraljevstva na račun drugih oblasti pobija teoriju ο najezdi Hiksa. Po svemu sudeći, početkom XVI veka pre n. e. knososkoj dinastiji je pošlo za rukom da pod svojom vlašću ujedini ceo Krit. Potpuna obnova svih naselja na Kritu pada otprilike u XVI vek pre n. e. kad započinje period drugog procvata Krita koji je trajao dva veka. To je bilo doba najvece moći Krita kako u unutrašnjem tako i u spoljn'opolitičkom pogledu. Možemo pretpostaviti da je baš taj period našao odraza u predanjima Grka i u Homerovim epovima. Već početkom Π milenijuma pre n. e. kritsko društvo je dostiglo znatan stepen ekonomskog i socijalnog razvoja: porast proizvodnih šnaga izazvao je odvajanje zanata od poljoprivrede, doprineo unapređenju razmene dobara i znatnom proširenju pomorske trgovine. Promene u proizvodnji pracene su važnim promenama u socijalnoj strukturi društva: izdvajanje realtivno malobrojne aristokratije koja je eksploatisala široke mase slobodnog zemljoradničkog i zanatskog stanovništva. Došlo je do podele društva na klase. Bilo je to mlado klasno draštvo u kome su još postojale ranoge karakteristike prvobitne zajednice. Može se pretpostaviti da se socijalna diferencijacija u smislu jačanja neravnopravnosti odvijala intenzivnije među stanovništvom istočnog dela ostrva gde su tada nastali mnogi gradovi i naselja gradskog tipa. Produbljavanje diferencijacije među slobodnim Ijudima praćeno je daljim razvijanjem ropstva. Ropski rad sredinom Π milenijuma nesumnjivo je mnogo više primenjivan nego ranije, ali obim njegove primene ne dozvoljava da se govori ο njegovoj prevlasti u proizvodnji tog doba. Nažalost, izuzetna oskudica izvora ne dozvoljava da se utvrde konkretne osobenosti robovlasničkih odnosa na Kritu. Izgleda da su robovi Krićana uglavnom bili ljudi zarobljeni u borbama ili izručeni kao oblik dažbine u ljudstvu. Na to ukazuju neke napomene sačuvane u grčkim legendama iz doba kritske moći. Danas poznati pisani izvori koji su ostali iza Krićana upucuju na primenu ropskog rada u dvorcima krupnih i sitnih vladara. Jedino u knososkoj palati za rad na velikim kraljevim dobrima upotrebljavano je mnoštvo robova. Radovi kao što su, na primer, spremanje, čuvanje i briga ο ogromnim količinama namirnica i zanatskilf proizvoda
  14. 14. po dvorskim ostavama i riznicama tražili su stalnu primenii veKkog broja ruku. Te radove su bez sumnje obavljali robovi. Moguće je da se robovski rad u izvesnoj meri koristio uporedo sa radom slobodnih ljudi i na velikim državnim gradnjama na podizanju dvoraca, izgradnji puteva itd. Međutim, bilo bi pogrešno smatrati da je robovski rad na Kritu potisnuo rad slobodnih proizvođača. Finoća proizvoda sa Krita koji potiču iz tog doba svedoči ο tome da je u kritskom zanatstvu preovladao rad slobodnih zanatlija, a ne robova. Specifične osobine poljoprivrede Krita odsustvo irigacionih sistema za čije podizanje se uveliko upotrebljavala robovska radna snaga, relativno male površine oranica dovele su verovatno do toga da je preovladao rad sitnih, slobodnih zemljoradnika. Po svemu sudeći robovski rad u poljoprivredi primenjivan je u manjem obimu, i ίο verovatno ne u svim oblastiina Krita. U zaostalijirn oblastiraa ostrva odnosi zajednice još su imali veliku snagu, a ropstvo je u tom periodu irnao patrijarhalni karakter. Prema tome, na Kritu sredinom Π milenijuma pre n. e. rad sitnih slobodnih proizvođača zanatlija i zamljoradnika vezanih za zajednicu nije gubio svoj značaj u društvenoj proizvodnji, mada se razvijalo i ropstvo. Promene u socijalnoj strukturi kritskog društva dovele su do učvršćenja državnosti, jačanja centralne vlasti. U XVI-XV veku pre n. e. celo ostrvo je sačinjavalo jedinstvenu monarhiju. Takvo objedinjenje postigli su vladari Knososa. Herodotovo saopštenje (I, 173) ο borbi za kraljevsku vlast na Kritu koja se vodila izraeđu dvojice sinova Zusa i Evrope Minoja i Sarpedona predstavlja posredan odraz dugotrajnog spora oko prvenstva između vladara Knososa i Festosa. Obrazovanje jedinstvene države sa naslednom kraljevskom vlašću stavilo je Krit u isti red sa takvim ranoklasnim državama kakve su egipatska, hetska i vavilonska. Treba ukazati i na to da je definisanje kiitskog dmštva kao klasnog, koje se po svom tipu približava ranorobovlasničkim društvima Istoka, istaknuto od strane sovjetske istorijske nauke. Evans, prenoseći norme kapitalističkog društva u Π milenijum pre n. e., gleda u kritskoj državi snažnu pomorsku monarhiju koja je kolonizovala i podredila svojoj hegemoniji obale Sredozemnog mora sve do Španije. Poklanjajući svu svoju pažnju ostacima rodovsko-plemenskog uređenja na Kritu, B, L. Bogajevski je definisao kritsko društvo kao predklasno, prvobitno. Takvo gledište odlučno je odbačeno od strane vecine sovjetskih istoričara. Dešifrovanje kritskih dokumenata iz sredine XV veka pre n. e. koje je nedavno izvršeno potvrdilo je tačnost date karakteristike da je Krit ranoklasna država. Tokom XVH-XV veka pre n. e. država na Kritu učvršćivala se i dalje razvijala. Kraljevska dvorska svita, sudeći prema njenoj veličini u knososkom dvorcu, bila je veoma brojna, sastojala se od ličnih kraljevskih sluga i državnih činovnika. Kraljevski pisari vodili su detaljne zapisnike. U konsoskom dvorcu i u drugim mestima nađene su mnogobrojne beleške na glinenim pločama koje predstavljaju spiskove inventara i Ijudstva. Moguće je da je zbog potreba državne uprave došlo do zapisivanja nepisanih običaja i zakona koji su postojali kod Krićana. Legendarni kritski kralj Minoj javlja se u grčkim predanjima kao mudar zakonodavac. U starim grčkim mitovima priča se kako Minoj u podzemnom carstvu sudi umrlira, držeći zlatni skiptar u ruci. Kritska država širila se i na račun prekomorskih teritorija. Kritski kraIjevi osvojili su Kikladska ostrva i preselili su na njih jedan dio Krićana; moguće je da im je pošlo za rukom i osvajanje Atike, ali, sudeći po legendama, pokušaj Krićana da se učvrste u Megaridi nije bio krunisan uspehom. Antička tradicija očuvala je vesti ο bezuspešnim ratovima Kričana na Siciliji.
  15. 15. Širenje kritske države ostavilo je vidljiv trag u kasnijoj grčkoj tradiciji i Herodot i Tukidid prikazuju kralja iMinoja kao gospodara mora kome se pokoravaju ostrva u Egejskom mora. Grci su nesumnjivo imali razloga kad su kritsku državu nazvali talasokratijom, tj. vladavinora morima. Proces formkanja kritske države očigledno je trajao nekoliko vekova. Teško bi se moglo reci kako je kritska država postupala s pokorenim narodima. Grčka predanja govore ο tome da je kritski kralj vodio borbu protiv gusarenja. Na taj način je sigurno nastojao da obezbedi nesmetane veze s podređenim oblastima, slobodnu plovidbu vlastitih trgovačkih brodova i sticanje prihoda. Tukidid smatra da je ovo poslednje predstavljalo glavni razlog za borbu protiv gusara. Kraljevski prihodi verovatno su se sastojali i od dažbina koje su podanici placali u naturi. Dopremljeno blago čuvano je u ogroranini knososkim riznicama. Dažbine su placane i u Ijudstvu: neka plemena, na primer, Karijci ili Lelegi, snabdevali su kralja brodskom posadora, a dosta siromašna Atika placala je danak u Ijudima (prema legendi, to su bili mladiči i devojke) koji su, izgleda, postajali roblje kritskog kralja. Mnogobrojni su tragovi boravka Krićana na ostrvima Egejskog mora. Osirn predmeta kritskog porekla, nađeni su i spomenici kritskog pisma (na primer, na ostrvima Melosu i Teri). Teško je doći do zaključaka ο unutrašnjoj organizaciji kritske države sredinom Π milenijuma pre n. e. Tukididovo svedočanstvo ο tome da je Minoj imenovao svoje sinove za upravljače pojedinih ostrva dopušta pretpostavku da su članovi kraljevske porodice igrali vodecu ulogu u upravljanju državom, naročito u osvojenim oblastima. Moguće je da je legendarni Androgej, sin Minoja, bio jedan od kritskih upravljača koji su vladali Atikom sredinom Π milenijuma pre n. e. Posedovanje jake flote omogućilo je Kritu da uspostavi svoju dominaciju na rnoru. Treba napomenuti da su Krićani bili prvi narod od svih naroda Sredozemlja koji je stvorio moćnu flotu. Ovu flotu su, kako pokazuju slike na posuđu, pečatima itd., sačinjavali jedrenjaci i brodovi na vesla. Glavnu vojnu snagu na samom ostrvu predstavljala je pešadija naoružana dugim kopljima, lukovima, noževima i mačevima. Njihova odbrambena oprema sastojala se od šlemova i velikih štitova. Veliku ulogu u kritskoj vojsci igrala su borna kola u kojima su se za vreme borbe vozili kraljevi i vojne starešine. U riznicama knososkog dvorca čuvana su ratna kola koja su, kako izgleda, predstavljala znatan deo kraljevske imovine. U vojnim jedinicama Krita nalazili su se ponekad i doseljenici iz udaljenih zemalja: na jednoj od kritskih fresaka prikazan je odred crnaca. Osnovu kritske ekonomije činila je poljoprivreda. Zemljoradnici Krita „plodnoga", kako ga u svojim epovima naziva Homer, počeli su vrlo rano, još početkom Π milenijuma pre n. e., da se služe plugom, što je uveliko doprinosilo plodnosti tla. Gajili su pšenicu, ječam, bob, sočivo, a poznate su im bile i takve kulture kao što su lan, šafran itd. Baštenske kulture kao što su masline, grožđe, smokve i urme gajene su na širokim područjima. Stočarstvo je takođe bilo razvijeno. Gajili su krupnu i sitnu rogatu stoku, svinje i razne vrste živine patke, guske itd. Pojedinci su, kako izgleda, posedovali brojna stada. U slikama na vazama s početka II milenijuma pre n. e. nalaze se predstave čitavili stada. Svakako je od najvećeg značaja bilo gajenje krupne rogate stoke, jer ona nije davala samo mlečne i mesne proizvode već je služila i za rad orali su bikovima. Veliku ulogu na Kritu imao je ribolov. Ο tome svedoče mnogobrojne predstave riba i morskih životinja na kritskim umetničkim proizvodima. Ribolov, veoma usko vezan za moreplovstvo, od davnina je predstavljao zanimanje znatnog dela
  16. 16. stanovništva primorskih oblasti Krita. Sredinom Π milenijuma pre n. e. nastala su mnogobrojna obalska naselja čije se sta~ novništvo bavilo pretežno ribolovom. U to doba je na Kritu zanatstvo dostiglo visok stepen razvoja. Odvajanje zanatstva od poljoprivrede primećuje se tii još krajem ΠΙ milenijuma pre n. e. U Π milenijumu pre n. e. vec su postojali brojni zanati. Kritski proizvodi iz tog doba, naročito od kamena, bronze, slonovače, gline, fajansa i drveta, zadivljuju svojora finocom. Na Kritu su dostigli savršenstvo zanati za obradu metala. U razvijenom bronzanom dobu (od XX do ΧΠ veka pre n. e.) kritski majstori pravili su od bronze oružje: oštrice mačeva, noževe, porube za štitove, vrhove kopalja i strela, itd., razne predmete za kućne potrebe i alat za potrebe zanatlija: sekire, tesarske alatke, testere, klešta, čekić itd. Naročito su fino izrađivane bronzane posude (veliki kotlovi, pehari, čaše, svetiljke i drago) u čijim se oblicima često zapaža podražavanje keramičkih predmeta. Izrada svih tih predmeta zahtevala je mnogo veštine i znanja u tehničkim procesiraa livenja, kovanja, graviranja. Luksuzni predmeti za potrebe kraljeva i plemića, a takođe i kultni predmeti, rađeni su od zlata i srebra. Tako se među votivnim sekiricama sa dva sečiva iz svetilišta pećine Arkalohori nalazi nekoliko primeraka zlatnih i srebrnih sekira raskošno omamentisanih (XVI-XV vek pre n. e.). Procvat metalurgije na Kritu bio je olakšan i time što su se tu, nedaleko od Gurnije, nalazili rudnici bakra. Grnčarsko zanatstvo na Kritu zauzimalo je važno mesto u proizvodnji. Ono se naročito razvilo uvođenjem grnčarskog točka krajem ΠΙ milenijuma. Kvalitet glinenog testa i veština gmčara osobito su došli do izražaja u tzv. ljuskama od jaja malim šoljicama veoma tankih zidova koje su mnogo izrađivane tokom prve četvrtine Π milenijuma kao i u izradi vaza stila „kamares". Oblici kritskog posuđa vrlo su raznoliki. Pored velikih pitosa, ćupova za čuvanje tečnosti i zrnaste hrane, visokih do 2,5 metra, nalazi se mnoštvo posuda tipa pehara, „vaza za voće", posuda u obliku figura, kljunastih vaza, eaša itd. Obrada drveta bila je takođe veoma razvijena. Drvo je uveliko korišćeno u brodogradnji, za građevinski materijal, u proizvodnji nameštaja i drugih predmeta za kućne potrebe. Kricani su verovatno drvo izvoziHi u drage zemlje, jer je ostrvo obilovalo čempresom i drugim vrednim vrstaii)a drveta. " ""Kafnehorezački zanat dostigao je na Kritu svoj procvat sredinom H milenijuma kad su mnogo korišcene kamene ploče i stubovi. Među kritskim zanatima poznat je i tkački zanat. Tkanine su bojene raznim bojama ο čemu svedoče šarena ženska odeća naslikana na freskama. Široka primena slika na zidovima u pericx!u drugog procvata Krita zahtevala je upotrebu naročito živih i sočnih boja. Kricani su ih dobijali od biljaka i morskih školjki. Radovi kritskih juvelira bili su neobično fini. Tu spadaju razni zlatni privesci, ogrlice i amajlije od amestista, karneola i dragih vrsta kamena, zlatni povezi, pečati, prstenovi. Za juvelirski zanat vezana je veština rezbarenja u kamenu i izrada minijatura od slonove kosti. Kritski rezbari su ukrašavali pečate dekoracijama vrlo visokog umetničkog kvaliteta koje su interesantne ne samo kao umetnički rad već i po tome što se mogu koristiti kao ilustrativni materijal za proučavanje kritskog zanatstva, poljoprivrede, raoreplovstva, religije itd. Pravo divljenje izazivaju hriselet'antinske i obične elefantinske skulpture Krićana, tj. skulptura od slonovače i zlata ili samo od slonovače. Za razvoj zaiiata i trgovirie velik značaj imao je suvozemni i pomorski transport Krićana. Još početkom Π milenijuma na Kritu je sagrađen put od Knososa do Festosa kojim su bile povezane severna i južna obala. Osim toga puta izgrađeni su
  17. 17. rnnogi putevi u srednjem i istočnom delu ostrva. Krićani su se služili kolima sa četiri točka, a početkom XVII veka pre n. e. pojavile su se lake dvokolice za konjsku zapregu. Međutim, ne može biti sumnje u to da u kritskoj državi glavna uloga nije pripadala suvozemnom, već pomorskom transportu, ukoliko se možemo osloniti na mnogobrojne slike brodova. Prednji deo brodova, naročito ratnih, građen je tako da je bilo omogućeno kormilarenje. Kormilarenje brodovima Krićani su najpre ostvarivali učvršćenim kormilom, kasnije su prešli na sistem dva kormilarska vesla. Na palubi su često građene kabine, što ukazuje na dugotrajan boravak brodova na putu. Izgradnja pomorskog broda i flote predstavlja jednu od manifestacija stvaralačkog duha Krićana u oblasti kulture i tehnike. Moguce je da je egejska brodogradnja poslužila kao osnova za feničansku i grčku brodogradnju. Razvitak kritskog moreplovstva usko je povezan s trgovinom i gusarenjem. Kao što smo vec5 pomenuli, kritska trgovina vuče svoje poreklo iz davnih vremena. U početku je radijus razmene bio mali i nije prelazio teritoriju Kiklada. Kritska trgovina stiče veci značaj uspostavljanjem knososke talasokratije. Krit je bio veoma rano povezan s Balkanskim poluostrvom. Proizvodi kritskih zanatlija nađeni su čak u Tesaliji i u severnim oblastima Balkanskog poluostrva. Plemenske vođe služile su se ninogim vrstaraa skupocene robeoKricana: umetničkim oružjem, posuđem, proizvodima zlatara. Moguće je da je kultura Krita u prvoj četvrtini Π mileriijuma pre n. e. već iriiala velik uticaj na kulturu Helade. Taj uticaj se na prvom mestu odražava na život aristokratije; u mnogo manjoj meri na život stanovništva manjih zemljoradničkih centara, kakvi su Koraku, Zigurija i drugi. Evans i Pendlberi su smatrali da je jak uticaj kritske kulture na aliajsku u XVII-XV veku pre n. e. bio posledica političke prevlasti Krita nad Heladom. Oni su ahajske vladare smatrali vazalima kritskog kralja ili su ili smatrali kritskim upraviteljima koji su živeli u utvrđenim dvorcima na teritoriji pokorenih piemena Helade. Međutim, pretpostavku ο prevlasti Krita nad Peloponezom opovrgava čitav niz izvora, a na prvom mestu nedavno dešifrovani mikenski natpisi od kojili ni jedan ne pruža osnovu za mogućnost da je i Peloponez bio u zavisnosti od Krita. Pažljivim proučavanjem kulture peloponeskih Ahajaca u poslednje vreme sve se jasnije uočava razlika između te kulture i kritske, bez obzira na pojedine momente koji govore ο pozajmicama ι uzajamnim uticajima (tehnika fresaka, kroj ženske odeće itd.). Podaci antičke tradicije kasnijeg doba takođe ne daju nikakve osnove za pretpostavku ο prevlasti Krićana nad celom Heladom. I Herodot i Tukidid govore samo ο prevlasti Krita nad Kikladiina i Atikom. Poslednje dve decenije u buržoaskoj nauci sve više dolazi do izražaja drago gledište. Ues i drugi naučnici negiraju političku zavisnost kontinentalne Grčke od Krita u ΧνΠ-ΧΠΙ veku pre n. e. Oni ukazuju na značajne razlike između mikenske i kritske kulture i prate velik uticaj same Helade na Krit tokom te epohe. Kao jedan od dokaza ističu sada vec utvrđenu činjenicu ο potiskivanju kritske robe od strane niikenske iz onih zemalja koje su ranije živo trgovale s Kritom. Buržoaski naučnici su napravili još smelije zaključke iz činjenice da su spomenici grčke pismenosti koji datiraju iz sredine Π milenijuma pre n. e. (dokumenti pisani tzv. „linearnim pismom B") pronađeni na Kritu samo u Knososu u slojevima koji se odnose približno na vreme 1450-1400. g. pre aeju činjenicu da dokumenti, pisani „linearnim pismom B", nisu pronađeni u ostalim gradovima i naseljima Krita ovi naučnici objašnjavaju isključivo potčinjenošću Knososa mikenskim vladarima i
  18. 18. samo što ne pretvaraju Knosos u koloniju ahajskog Peloponeza. Prema našem raišljenju, takvo shvatanje ne može biti opravdano. Okolnost da su dokumenti pisani „linearnim pismom B" nađeni samo u Knososu može se objasniti koncentracijom svih trgovačkih veza s Peloponezom u rukama knososkih kraljeva, koncentracijom koja je trajala
  19. 19. nekoliko decenija. Ako se uzme u obzir koliko je bila jaka centralizacija Krita pod vlašću Knososa u XVI-XV veku pre n. e., onda se može shvatiti takav monopolistički položaj knososkog dvorca u odnosima sa Ahajcima na kopnu. Pretpostavljati potčinjenost Knososa Ahajcima sredinom XV veka pre n. e. bilo bi teško vec i zato što arheološki izvori ne pružaju nikakve dokaze ο osvajanju dvorca u to doba. Ahajski period u istoriji Krita, kako je s pravom primetio akademik V. V. Struve, počinje tek krajem XV veka pre n. e., kad su bili razoreni dvorci Knososa i Festosa. Intenzivne trgovačke veze između zemalja ne smeju se smatrati dokazom političke dominacije i uticaja jedne kulture nad drugom. Veze Krita s kontinentalnom Grčkom nisu se ograničavale samo na izvoz luksuzne robe. Kritske zanatlije bile su zainteresovane za pojedine vrste sirovina iz Grčke. Na primer, Krićani su iz Lakonije uvozili prvoklasni bazalt koji su zatim obrađivali u knososkim kamenorezačkim radionicama. Kritski trgovci nisu trgovali samo svojom robom, već su se bavili i posredničkom trgovinom. Njihovim brodovima verovatno su prenošeni mnogi predmeti iz Egipta i Sirije u Grčku. U trgovini Helade s jugoistočnim Sredozemljem Kiićani su igrali veliku ulogu sanio do XV veka pre n. e. kada su počeli da ih potiskuju Ahajci. Ο postojanju trgovačkih veza Krita sa zemljama zapadnog Sredozeralja postoje svedočanstva za nešto kasniji period već sredinom Π milenijuma pre n. e. Kritski trgovci su verovatno stizali do Španije, bogate srebrom i kalajem. Iskopavanja vršena u Maloj Aziji i Siriji svedoče ο dugotrajnim vezama stanovništva tih zemalja s Egejskim bazenom s Kritom, a kasnije i s Peloponezom. Intenzivni odnosi između Krita i Kipra potvrđuju se velikim brojem kritskih i mikenskih proizvoda koji su nađeni na Kipru. Takođe je vođena trgovina sa Malom Azijom s Trojom, državom Heta i sa drugim oblastima. Najintenzivniji su bili odnosi tokom prve polovine Π milenijuma pre n. e. Veoma su zanimljivi podaci ο vezama Krita sa carstvom Ugarit, koje je postojalo na obali severne Sirije krajem ΙΠ i do sredine Π milenijuma pre n. e. U zemlji Ugarit nađeni su mnogobrojni predmeti izrađeni rukama kritskih raajstora. Uz to analiza dela ugaritskih umetnika iz Π milenijuma pre n. e. jasno govori ο tome da su oni kao uzore uzimali motive kritske umetnosti na zidnom slikarstvu, na posuđu itd. Cak se u sepulkralnoj arhitekturi XVIII-XVII veka pre n. e. primećuju tragovi kritskog uticaja. Tako dubok uticaj kritske kulture ne može se objašnjavati samo trgovačkim vezama. U Siriji, a prema mišljenju nekih i u Egiptu, verovatno su postojala naselja kritskih zanatlija i majstora koja su nikla u periodu najvećeg procvata trgovine Krita. Proizvodi kritskih majstora dopremani su duboko u unutrašnjost zemlje i doprle su čak do srednjeg Eufrata ο čemu svedoči motiv spiralnog ornamenta na zidovima dvorca u Mari. Na samom Kritu nađeni su va- 24 J
  20. 20. vilonski cilindri epohe cara Hamurabija (XVIII vek pre n. e.). Sve to predstavlja nesumnjiv rezultat dugotrajnih veza Krita sa zemljama prednje Azije. Međutim, u periodu opadanja moći Krita u XVIII veku do prve polovine XVI veka pre n. e. prestaju njegove trgovinske veze sa Sirijom. U spoljnoj politici Krita tokom Π milenijuma pre n. e. mora da je vrlo važnu ulogu imao njegov mocni sused na jugu Egipat. Ekonomske i kulturne veze između ove dve države utvrđene su na osnovu mnogobrojnih izvora: nalazima predmeta egipatskog porekla na Kritu i kritskih proizvoda u Egiptu. Ti uzajamni odnosi bili su naročito značajni počevši od epohe vladavine XII dinastije (oko 2000-1740. godine pre n. e.). Za vreme faraona te dinastije Egipćani su uvozili velike količine kritske robe umetnički izrađeno posuđe stila „kamares" nađeno je u slojevima iz tog doba u Fajumskoj oazi (Srednji Egipat), a za vrijeme Amenemheta ΠΙ (18491801. godine pre n. e.) u Gornjem Egiptu, nedaleko od Luksora, bio je zakopan depo koji se sastojao od skupocenih kritskih predmeta među kojima su se nalazile 1 zlatna i 150 komada srebrnih posuda itd. (depo iz Toda). Jačanje kritske moći sredinom II milenijuma pre n. e. našlo je svoj odraz i u odnosima Krita s Egiptom. Za vreme faraona Tumtosa ΠΙ (15031491. godine pre n. e.) Egipćani su se naročito ponosili svojim mirnim odnosima s kneževima u zemlji Kefti (tako se zvao Krit kod Egipćana). Dolazak izaslanika Krita zabeležen je na freskama koje su ukrašavale grobnicu Rehmira, jednog visokog činovnika za vreme Tutmosa ΙΠ, a sam Tutmos ΙΠ u jednoj pobedničkoj himni ο milosti boga Amona prema njemu kaže: „Kefti i Kipar su u strahu". Kritski kraljevi izgleda nisu bili uvek dobro raspoloženi prema Egiptu i uspostavljanje što mirnijih odnosa smatrano je u Egiptu značajnom pobedom egipatske diplomatije. Treba obratiti pažnju na to da se Tutmos ΙΠ ne usuđuje da govori ο pokomosti zemlje Kefti. On samo kaže da su oni ,,u strahu". Neki buržoaski naučnici na osnovu ovih tekstova po grobnicama tvrde da je početkom XV veka pre n. e. Krit bio politički potčinjen Egiptu. Ali za takvu tvrdnju nisu dovoljni ovi podaci. Upoređenje egipatskih vojnih snaga sa snagama kritske pomorske države čini ovu pretpostavku još manje verovatnom: Egipat nije raspolagao značajnom pomorskom flotom. Dugotrajne ekonomske i političke veze Krita s Egiptom dovele su do uzajamnih kulturnih uticaja. U kritskoj umetnosti pojavio se čitav niz novih načina rada pozajmljenih iz egipatske umetnosti. Kritski uticaj u dolini Nila naročito se jasno ispoljava na nekim umetničkim spomenicima nađenim u nekadašnjoj rezidenciji faraona Ehnatona (1424-1388. godine pre n. e.) koja se nalazila na mestu današnje Tel-Amarne. Svi ti odnosi bili su, besumnje, uslovljeni obostranom ekonomskom zainteresovnošću Krita i Egipta za živu trgovinsku razmenu. Krićani su donosili svoje zanatske proizvode, a u zamenu za njih iz Egipta su uzimali poljoprivredne proizvode i razne vrste sirovina, slonovaču, nojeva pera, jaja itd. Kritski irgovci prevozili su iz Sirije u Egipat libanski kedar i, verovatno, drugu iobu. Krajem XV veka pre n. e. trgovina Krita s Egiptom znatno je opala. Kao zamena za kritske proizvode u Egipat su doprernane velike količine robe iz kopnene Helade, dok se na samora Kritu ta roba ne nalazi. Trgoviiiske veze te epohe izgleda da nisu obuhvatale Krit. Takva je opšta slika kritskih trgovinskih veza u prvoj polovini ΠΙ milenijuma pre n. e. Razvijene veze Krita sa spoljnim svetom i značajna trgovinska razmena doveli su do stvaranja sistema mera za težinu, a kasnije i novčanih jedinica. Najveću jedinicu mere za težinu u kritskom sistemu predstavljao je teg od 29 kilograma. Tegovi su
  21. 21. pravljeni od kamena i bakra i bili su pljosnatog ili piramidalnog oblika. Na površini kamenih tegova često su u reljefima prikazane figure hobotnica čiji se krakovi pružaju celom površinom tega. To je predstavljalo izvesnu meru protiv svakog oštećenja tega koji bi se odmah mogao primetiti. Sitnije jedinice mere rađene su u obliku debljih kamenih diskova sa zaobljenim rubovima ili u vidu minijaturne buradi. Nađen je i teg od bronze u obliku glave bika, koji je bio ispunjen olovom. Težina tegova ukazuje na bliskost kritskog sistema mera za težine egipatskom i mesopotamskom sistemu. Egipatski „laki" talent takođe je bio težak 29 kilograma, a približno ista bila je i težina vavilonskog talenta. Sitna kritska jedinica mere za težinu iznosila je 6-6,5 g i odgovarala je polovini egipatske zlatne jedinice od 13 g. Ostali sitni tegovi od oko 3,5 g potpuno su odgovarali jedinicama vavilonskog sistema. Jednakost mera težine na Kritu, u Egiptu i Vavilonu predstavljala je normalan rezultat intenzivnih trgovinskih veza među tim zemljama. Iskopavanja kritskih gradova pružaju veoma važne podatke za proučavanje istorije klasnog draštva Krita. Proučavanje naselja rninojske epohe zasad se ograničava na iskopavanja većih i srednjih gradova. Ο manjim naseljima za sada je poznato relativno malo. Zanimljivo je napomenuti da su se svi veći kritski gradovi nalazili ne na samoj obali mora već na izvesnoj udaljenosti od obale. Takav položaj gradova bio je uslovljen veoma raširenom pojavom piraterije. Glavni grad Krita u Π milenijumu pre n. e. bio je Knosos. U početku, pre ΧΧΙ- ΧΧ veka pre n. e., stambene zgrade stanovnika Knososa tesno su se naslanjale uz zidove ranog dvorca. Sredinom XVI veka prestonica Minoja ponovno je sagrađena, tako da su kuće najsiromašnijeg stanovništva pomerene ka perifemim delovima Knososa. U centru grada, u neposrednoj blizini dvorca, pa čak i na jednom delu njegovog ranijeg areala, sagrađene su stambene kuće plemića i dvorskih činovnika. Nedavno su u Knososu otkopani mnogi ostaci kuća podignutih tokom prve polovine Π milenijuma pre n. e. Njihovo proučavanje pokazuje da je knososko plemstvo gradilo kuće sa nekoliko spratova, ponekad i sa podrumskim prostorijama. Neke zgrade su imale svetlarnike. Prozori se obično ugrađivani na gornjim spratovima, a na donjim veoma retko. Kuće su bile od krupnog ili sitnog kamena koji je vezan rastvorom gline. Unutrašnji zidovi oblagani su malterom u bojama; nađeni su lepi primerci takvog maltera u crvenoj boji. Kuće siromašnih stanovnika bile su raale, prizemne, jednostavne po konstrukciji i planu. Dragi kritski gradovi Tilis, Gumija, Festos imaju zajedničke crte sa Knososom. I u njima su bogataške stambene kuće građene prema sličnom planu: ulaz kroz svetlosni otvor, u prizemlju sobe za primanje i kućno svetilište, na gomjim spratovima stambene prostorije. Gradske ulice su kaldrmisane kamenom; ulice nižih i viših delova grada često su vezivane stepenicama. Kao u Knososu, tako i u centrima drugih kritskih gradova podizane su visoke zgrade koje su dominirale nad ostalima i u kojima su, verovatno, bile smeštene rezidencije gradskih starešina: uz njih se nalazila platforma pravougaone osnove do koje se išlo stepeništem. Postojala su i manja naselja koja su bila naročito mnogobrojna u XVI i XV veku. Sredinom Π milenijumaj>re n. e. sanitarne prilike u kritskim gradovima bile su vrlo dobre. Sistem odvodnih kanala obezbeđivao je čistoću gradova. Voda iz rezervoara, bunara ili izvora dovođena je direktno u stanove kroz zemljane cevi. Vanredan sporaenik kritske kulture predstavlja dvorac u Knososu koji su Grci zvali „Lavirint". Generalni plan kritskih dvoraca veoma-podseca na hetske dvorce Bogazkeje koji spadaju u prvu polovinu Π milenijuma pre n. e. Dvorci hetskih kraljeva kao i kritskih zauzimali su veliku površinu i služili su istoj svrsi: u njima su se, kao i na Kritu,
  22. 22. nalazila skladišta hrane i zanatskih proizvoda, carska riznica i arhive u kojima su čuvane glinene tablice. Knososki dvorac sagrađen je i proširen zahvaljujuci građevinskoj delatnosti Krićana tokom više vekova. Nastanak dvorca datira se otprilike u XXI vek pre n. e. Tokom svoje duge istorije više puta je razaran i obnavljan. Posle razaranja do koga je došlo na prelazu iz XV u XIV vek dvorac više nikad nije obnovljen u potpunosti; bili su nastanjeni samo neki njegovi delovi. Od največeg dela dvorca danas je čitavo samo prizemlje. U vezi s tim treba ukazati na relativnost i konvencionalnost svih vrsta smelih rekonstrukcija arhitekture i zidnog slikarstva knososkog dvorca: oni se ni izdaleka ne bi mogli smatrati tačnim obnavljanjem porušenih spomenika. Knososki dvorac sastojao se od prostorija za svečanosti, stambenih soba, ekonomata i radionica. Planiranje prostorija knososkog dvorca kao i dvoraca otkopanih na Kritu odlikuje se neverovatnom jednostavnošcu uz obilje odeljenja. Na primer: 18 ostava u zapadnom delu knososkog dvorca smešteno je duž jednog hodnika. Tirae je omogućeno da se na jednom mestu čuvaju ogrorane rezerve zanatskih i poljoprivrednih proizvoda. Čitav ogrorani kopleks dvorca zauzimao je teritoriju od blizu 16.000 m2 . Centar knososkog dvorca predstavljalo je glavno dvorište; pravouga- one osnove, ono je zauzimalo skoro polovinu arhitektonskog kompleksa po dužini i trećinu po širini. Tim dvorištem vezivane su u jednu celinu velike i male dvorske prostorije, a istovxemeno za sve njih dvorište je služilo kao svetlarnik. Ista uloga bila je namenjena i drugim dvorištima. U knososkom dvorcu preovlađuje pravougla osnova prostorija, što je inače karakteristično za sve kritske građevinske objekte. U salama kritskih dvoraca naveliko je primenjivan sistem podupirača u obliku stubova koji se sužavaju nadole i na kojima su ležale tavanice i stubišne platforme. Prestona dvorana u Knososu.
  23. 23. Knososki dvorac imao je dva, a prema mišljenju nekih naučnika čak i tri sprata. U prizemlju su se nalazile radionice i velika skladišta hrane, namenjena za potrošnju, a možda i za prodaju. Ο količini dvorskih rezervi može se zaključiti na osnovu ogromnih zemljanih ćupova (pitosi) koji su u velikom broju pronađeni u dvorskim podrumskim prostorijama, a svojom veličinom premašuju prosečan ljudski rast. Samo u skladištima zapadnog dela dvorca moglo se čuvati oko 78.000 litara masnoće ili vina. Pored skladišta hrane nalazili su se magacini za čuvanje oružja, ratnih kola i kraljevske riznice. Posebno su bile izdvojene prostorije namenjene dvorskoj posluzi i radnicima u dvorskim radionicama, kao i prostorije za vršenje ritualnih obreda. Svečane dvorske sale najčešće su se nalazile na gornjim spratovima koji su s donjim bili vezani čitavim sistemom stepeništa. Iz omanje prestone sale u prizemlju išlo se širokim stepeništem u velike sale ο čijoj Ιερού govore fragmenti zidnog slikarstva i keramičkih pločica sa reljefnim ukrasima kojima su oblagani zidovi. Od svih očuvanih prostorija najveća je tzv. sala dvojne sekire, koja se nalazi u istočnom delu dvorca. To je, verovatno, bila velika prestona sala namenjena ceremonijama državnog i religioznog karaktera. Pored sale dvojne sekire verovatno su se nalazile kraljičine odaje, jer je ona imala svoje posebne apartmane salon za prijeme, riznicu itd. U dvorcu je postojala, kao i u svim ostalim vecim kritskim dvorcima, posebna prostorija za kupanje u kojoj se nalazila kada. Za oticanje kišnice i svih nečistoca bio je uređen kanalizacioni sistem. U kade, kupatila i bazene za kupanje voda je sistemom zemljanih vodovodnih cevi dovođena iz izvora koji su se nalazili van palate. U dvorac se ulazilo na više ulaza i kraj svakog su se nalazile prostorije za dvorsku stražu. U doba talasokratije dvorac nije bio zaštićen utvrđenjima. Moć kritskih kraljeva bila je tako velika da im tvrđave i bedemi nisu bili potrebni. Palata u Knososu nalazila se u vrlo lepom predelu. Iz nje se pružao živopisan pogled na reku, okolne voćnjake, polja, njive i vrtove, a u daljini su se videli vrhovi planina Ide i Juktasa. Palata u Knososu: kraljičin megaron.
  24. 24. Nedaleko od glavne, velike paiate otkrivene su još dve građevine koje su spadale u dvorski kompleks i koje su dobile nazive raala palata i kraljevska vila. Te su zgrade bile vezane za veliku palatu vrlo lepim i širokim popločanim ulicama. Glavna sala kraljevske vile, koja je bila podeljena na tri dela, imala je tavanicu na stubovima. Tehnička konstrakcija palate je drukčija nego što je konstrukcija kuća običnih građana. Početkom Π milenijuma dvorski zidovi su građeni od Ιερό otesanih kamenih blokova. Kasnije, u XVI-XV veku, zidovi su pravljeni od lomljenog kamena vezanog glinom i oblagani kamenim pločicama ili malterom. Zidovi na gornjim spratovima rađeni su od ćerpiča. Osim knososke, na ostrvu su pronađene i druge palate: u Festosu, Maliji, Hagija- Triadi; prve dve su uglavnom planirane po principu knososke palate. U Vatipetru, 15 km od Knososa, započeti su 1949. g. radovi na otkopavanju još jedne palate koja je, po svemu sudeći, podignuta oko 1600. godine pre n.e. i koja je postojala samo oko sto godina. Otkopavanje ove palate u kojoj je vec otkriven niz prostorija (među njima sala s tragovima stubova, velika ostava sa 16 pitosa, 1953. g. otkriveni su temelji dvorskog svetilišta i dr.) još nije završeno Krit u XIV-XIII Razvitak kritske države pod vlašću kraljeva iz veku pre n.e. mitološke dinastije Minoja (moguća je pretpostavka da je ime Minoj na Kritu bilo tradicionalno poput imena Ramzes u Egiptu ΧΠΙ-ΧΙ veku pre n. e.) bio je oko 1400. g. iznenada prekinut. Uzrok tome ranije je pripisivan katastrofalnom zemljotresu. Međutim, otkopavanjima u Rnososu, Festosu, Hagija-Trijadi, Gurniji, Maliji, Zakrosu i u Mohlosu pokazalo se da su palate i naselja bili porušeni i spaljeni. To svedoči ο nekom neprijateljskom napadu spolja. Pitanje ko je srušio kritsku državu dosad nije razjašnjeno. Pristalice teorije ο usponu Mikene polaze od postavke ο potčmjenosti Krita Mikeni u periodu 14501400. g. pre n.e. i misle da je katastrofa došla kao rezultat ustanka mesnog kritskog stanovništva protiv inostranih mikenskih vlastodržaca. Takvo tumačenje pri postojećem stanju izvora teško bi se moglo prihvatiti kao dovoljno ubedljivo. Nešto je verovatnija druga rekonstrukcija događaja na Kritu prema kojoj su kritsku moć krajem XV veka pre n.e. slomili Ahajci koji su se preselili na Krit sa Peloponeza. Po svemu sudeći, cilj njihovog glavnog udara bili su glavni gradovi Krita. Cela akcija nije se ograničila samo na pljačku materijalnih dobara, već je, verovatno, i deo stanovništva ostrva bio odveden u ropstvo. U mnogim mestima život je potpuno zamro (Palaikastro, Niru-Hani, Plati, Tilis). Nije isključeno da se u mitu ο boravku Argonauta na Kritu u kome se priča kako je Medeja uništila diva koji je branio ostrvo sačuvala uspomena na pohode Ahajaca protiv Krita. Posle razaranja kritskih gradova preživelo stanovništvo je pokušalo da obnovi svoje stanove i postradale zgrade. U XIV veku palata u Knososu je bila delimično raščišćena i nastanjena. Tada se javlja izvesno pomeranje stanovništva ostrva na njegov zapadni deo. Verovatno je u isto doba došlo i do migracije stanovništva sa kontinenta, jer se na nekim mestima javljaju kuće građene u megaronskom tipu kakve su karakteristične za kontinentalnu Grčku Π milenijuma pre n.e. U Hagija- Teodori otkrivena je grobnica tipična za kontinent tzv. tolos. Od sredine ΧΠ veka pre n.e. Krit očito gubi svoju samostalnost i ulazi u uticajnu sferu kontinentalne Grčke. U to doba njegovo stanovništvo nije bilo mnogobrojno i može se smatrati da Homerovo kazivanje ο 80 kritskih lađa koje su učestvovale u opsadi Troje predstavlja samo uspomenu na nekadašnju moć Krita. Ahajsku vlast na Kritu svakako su srušili Dorani. U kasnije doba na Kritu je preovladalo dorsko
  25. 25. stanovništvo. Međutim, i u istorijsko doba, prema Herodotovom svedočanstvu, na Kritu su živeli Eteokrićani („iskonski Krićani") koji nisu znali grčki jezik. Kritsko pismo U mnogim kritskim gradovima nađeni su pisani spomenici. Njihovo obilje omogućava da se prati sukcesivni razvoj pismenosti na Kritu. Krićani su već oko ΧΧΠ veka pre n.e. poznavali piktografsko pismo, tj. pojedine pojmove (reči) izražavali su slikama, poput Egipcana koji su to isto činili pomocu hijeroglifa. Razne piktograme (ljudske figure, drvo, strelu, duplu sekiru, alatke itd.) Krićani su urezivali na svojim pečatima ili su ih zaparali na posuđu. Čitali su sleva udesno; ponekad su se služili krstićima radi odvajanja grapa znakova. Oko XVHI veka pre n.e. Krićani su stvorili novo pismo-sistem tzv. linearnog pisma u kojem je svaki znak označavao slog.2 Spomenici prastarog linearnog pisma nisu naročito brojni. To su uglavnom natpisi na pečatima, na raznim predmetima, plombama, itd. Linearno pismo poznato celom Kritu imalo je 137 znakova. Trećina tih znakova potiče iz najstarijeg piktografskog pisma, ostali znaci uvedeni su po prvi put. To ranije slogovno pismo današnja nauka konvencionalno označava slovom „A"· Pitanje jezika kojim su pisani tekstovi linearnog pisma ,,A" zasad se ne može smatrati rešenim. Na samom početku našeg veka u Knososu, a kasnije, prilikom iskopavanja vršenih 1939. i 1952. g., u Pilosu otkrivene su arhive glinenih pločica sa linearnim pismom tipa ,,B" koje su, prema čitanju koje su predložili A. Ventri i D. Cedvik, napisane jednom arhaičkom vrstom grčkog jezika, dosta bliskom dijalektu Homera. Osim kritskih spomenika sa piktografskim i lineamim pismom u Festosu je nađen disk od pečene gline u koji su se s jedne i s druge strane utišnuti slovni znaci. Znaci na tom disku drukčiji su nego znaci već' pomenutih sistema kritskog pisma. Redovi teksta idu spiralno od ivica prema centru. Taj čuveni „festoski disk" nije đo sada dešifrovan. Jedini zaključak do koga su došli naučnici jeste da je to dokument stranog porekla i da je na Krit dospeo iz neke maloazijske oblasti. Pored pisma, Krićani su imali dobro razrađen brojčani sistem. Računanje na'Kritu zasnivalo se na dekadnom sistemu. Kricani ne samo da su poznavali sve četiri aritmetičke radnje (sabiranje, oduzimanje, množenje i delenje) već i razlomke. Brojeve su pisali ovako: jedinice -1, desetice stotine Ο i hiljade X; razlomke su označavali znakom L. Važno je pomenuti da su se pri označavanju brojeva Krićani uvek pridržavali strogog reda u rasporedu znakova. Na primer, broj 7 pisali su ovako a nikadj'|'|!|, 5 samo 'j' j' itd. Isto tako i desetice su označavali prema određenoj šemi, na primer, 40 ==, 70 itd. Umetnost Epoha postanka i procvata kritske države pra- ćena je izuzetnim napretkom iimetnosti, koja se pokazuje u mnogobrojnim delima građevinarstva i dekorativne umetnosti. Kritska umetnost bila je samosvojna i originalna; ona se razlikovala od umetnosti drugih naroda starog sveta. Krićani nisu gradili velike hramove i piramide, kao što su to činili Egipćani. Glavne tvorevine njihovog neimarstva bile su palate i stambene kuće, što potvrđuje da je celokupna kritska kutura imala više svetovnr karakter. Krićani nisu podizali kolosalne statue mnogobrojnih bogova i vladara 2 Pitanje karaktera kritskog piktografskog ili hijeroglifskog pisma još nije konačno rešeno. Neki naučnici misle da je hijeroglifsko pismo na Kritu u stvari slogovno pismo, a da li- nearno pismo predstavlja kasniji kurzivni oblik tog slogovnog pisma.
  26. 26. podignutih na stepen božanstva. Njihova likovna umetnost uglavnom je služila ulepšavanju stanova i raznih, često vrlo raskošnih predmeta za kućne potrebe. To je nesumnjivo moralo da se odrazi u najpovoljnijem smislu na ražvoj celokupne umetnosti. Kriiska umetnost u nmogo manjoj meri stavljala se u službu kulta nego što je to bio slučaj, recimo, sa umetnošću Vavilona i Egipta. Kritski umetnik bio je u mnogo manjoj meri zavisan od krutih kanona koji su držali na uzdi emocije njegovog egipatskog kolege; njegova stvaralačka fantazija mogla je da se izrazi sa većom slobodom. On je lakše i neposrednije prenosio svoje utiske ο stvarnosti u kojoj je živeo. U kritskoj kulturi uopšte se ne opaža onakav uticaj svešteničke kaste kakav je bio u Egiptu. - Umetnici prve polovine Π milenijuma pre n.e. stvarali su ne samo lepe dekorativne uzore već i predstave scena iz domaćeg života i religioznih eeremonija koje su se odlikovale svojora realnošću, oštrinom zapažanja i za to doba izvanrednom tehiiičkora virtiidžnofču. U kritskoj umetnosti XVI-XV veka, tj. u poslednjim vekovima kritske države, mogu se zapaziti izvesne crte koje se izgleda javljaju kao odraz daleko odmaklog raslojavanja kritskog društva. Tu imamo u vidu pojavu naročite tzv. dvorske kulture. Njenu karakteristku predstavlja prefinjena stilizacija, prenošenje ornamentainih rnanira u obradu žive prirode. U doba procvata svoje umetnosti Kricani su veliku pažnju poklanjali izradi zidova. U XIX-XVIil veku dvorski zidovi i zidovi u kućama bogatih Krićana ukrašavani su fajans pločicama sa reljefnim predstavama i bojenim reljefima u štukaturi. Kao primer ovog posljednjeg može poslužiti poznati reljef „kralj- sveštenik" iz Knososa. On predstavlja vitkog raladića tankog struka i lepo razvijene muskulature, koji nosi ukrašenu pregaču, a na glavi ima neku vrstu ukrasne kape s perjanicom živih boja čije se peniške spuštaju niz leđa. Q4_XVII veka pre n.e. zidno slikarstvo potiskuje reljefe. Sižei fresaka, kako ritualriog tako i svetovnog karaktera, veoma su raznoliki. Velika veština kritskih umetnika naročito se ispoljava u prikazivanju žive prirode. Međutim, tokom vremena kod njih je oslabila oštrina zapažanja u posmatranju spoljašnjeg sveta, pojavio se umetnički šablon i prikazi šu dobili apstraktniji dekorativni karakter. Taj prelaz od realnog ka konvencionalnora najvise se oseča u Knososu. Kao obrazac freske epohe „dvorske" umetnosti, tzv. „freske stolica na sklapanje" javljaju se dekoracije ne zidovima u knososkim svetilištiraa. Freske se sastoje od
  27. 27. dva pojasa dekoracija izrađenih u plavim, žutim i cigla-crvenim tonovima. Figure su naslikane prema određenom stilizovanom šablonu: mladići i devojke u parovima sede na stolicama na sklapanje i jedni drugima dodaju posude. Taj čin je verovatno imao ritualno značenje. Deo ove kompozicije predstavlja popularna slika devojke (,,Pa-
  28. 28. rižanka") sa vrlo vešto očešljanom kosom, koja je obučena u haljinu plave i tamno crvene boje s otvorenim okovratnikom. Tokora poslednjeg stoleca pred propast Knososa po zidovima njegovih palata izrađen je veliki broj novih dekoracija koje su vrio često piikazivale igre s bikovima. Kritski umetnici zabeležili su mnogo raznih momenata iz tih igara koje su iziskivale veliku spretnost i smelost. „Dvorski" stil XV veka uglavnom se ispoljio u Knososu. Inače u drugim gradovima Krita u umetnosti prikazivanja života prirode sačuvale su se stare tradicije. Zanimljivo je to što zidno slikarstvo kritskih centara drugostepene važnosti predstavlja samo slike životinja; ljudskih figura u njiraa ne nalazimo. Kao primer za to mogu da posluže poznate freske iz palate u Hagija-Trijadi. Monumentalna skulptura, kako izgleda, nije igrala veću ulogu u kritskoj umetnosti. Veći značaj imala je sitna skulptura. U epohu prevrata kritske države spadaju statuete od fajansa koje predstavljaju boginje sa zmijama u rukama, obučene u raskošne dekoltovane haljine. Od fajansa su takođe pravljene reljefne predstave koje su prikazivale žive scene, na primer, kravu s teletom ili kozu s jaretom. U kritskoj primenjenoj umetnosti naročito mesto pripada dekorisanju keramike. U ΠΙ milenijumu pre n.e. dekoracije na vazama ograničavale su se na bogate geometrijske ornamente, u Π milenijumu ti ornamenti postaju mnogo raznovrsniji. Oni se izvode krivim i talasastim linijama, sočnim i raznobojnim motivima (spirale, lišće, rozete, itd.); sa ovakvim omamentima često su se preplitali motivi iz biljnog i životinjskog carstva, prvenstveno morske životinje (hobotnice, alge, ribe). Keramičko slikarstvo perioda razvijeBoginja sa zmijama. XVIII-XVI vek. Fajans. Knosos. nog „dvorskog" stila nosi
  29. 29. tragove prefinjene stilizacije. Oko 1600-1400. g. pre n.e. na Kritu se upadljivo razvija umetničko rezbarstvo u kamenu ο čemu svedoče mnogobrojni pečati, a takođe i kameno posuđe s reljefnim predstavama scena iz seoskog života, lova, dvorskog života, itd. Iako se porodični život plemstva veoma razlikovao od života prostog naroda, može se pomišljati da su kritski majstori u svim svojim radovima sledili narodne tradicije kritske umetnosti. Rezultat toga bio je visok stepen razvoja kritskih umetničkih zanata. Posle propasti kritske države i znatnog dela njenog stanovništva umetničke forme izgrađene tokom prethodnih vekova deliniično su nastale odmah, a delimično su se postepeno menjale i gubile svoj prvobitni sadržaj. Religija Religiozna shvatanja Krićana tokom ovog peri- Krićana oda doživljavala su znatne promene. U ΠΙ mi- lenijumu pre n.e. religiozne predstave stanovnika Krita još su bile veoma primitivne. Totemizam (obožavanje životinja i bilja) i kult ženskog božanstva koji je poticao od kulta rodovskih starešina ženskog pola iz prethodne epohe' materijarhata predstavljali su osnovu njihove religije. I tokom Π milenijuma pre n.e. kult ženskog božanstva Krićana ostao je na prvom mestu. Velika boginja (dok ne budu konačno pročitani kritski pisani spomenici, njeno ime ostace nepoznato) uživala je poštovanje Krićana javljajući se u raznim oblicima. Najčešće je to bila boginja prirode kojoj su bila posvećena mnogobrojna svetilišta u planinskim pećinama (na planinama Juktas, Ida i drugim). Neke pećine (na primer, pećina Psihto) služile su kao mesta verskih obreda tokom čitavog ΙΠ, Π i I milenijuma pre n.e. Sveta stabla ili pojedine grane predstavljale su atribute boginje. Izgleda da su se u selima mnoga mesta za verske obrede sastojala od žrtvenika i grupe svetih stabala. U spomenicima kritske umetnosti sačuvani su prikazi zalivanja i sađenja tih stabala. Za kult boginje prirode vezane su ptice, najčešće golubovi. Adoracija te boginje izražavala se ritualnim plesovima i pevanjem sa plesom, što je sve imalo orgijastički karakter. U dvorskim i domaćim svetilištima često se susreću predstave ženskog božanstva čiji su glavni atribut bile zmije. Slobodno se može izraziti pretpostavka da je kult te boginje (tzv. boginje zmija) u poslednjem veku postojanja kritske države bio naročito raširen u krugovima kritskog plemstva. Vrlo lepe minijaturne figure boginje zmija od fajansa ili slonovače sa zlatnim ukrasinia, koje su nađene u palatama veoma se razlikuju od grubih zvonolikih figura izrađenih od gline u vidu minijatura koje se nalaze u svetilištima sirotinjskih kuća. Velika boginje poštovana je kao gospodarica zveri. Ona je često prikazivana u vidu vitke i lepo odevene žene razgolićenih gmdi. Kraj njenih nogu nalazila su se dva lava sa pogledom uperenim u svoju gospodaricu. Na knososkim gemama ona nastupa kao boginja lova koja ubija vepra i tako predstavlja neki prvobitan lik grčke Artemide. Velika boginja koja je poštovana kao boginja prirode i zemlje izgleda da je bila i boginja podzemnog sveta. Pored nje u kritskom panteonu postojalo je i rauško božanstvo koje je takođe poštovano kao oličenje prirodnih sila. Prika/.e labrisa (sekire sa dve oštrice) simbola tog boga nebesa, boga gromovnika nalazimo na Kritu veoma često. Njih susrećemo u dekoracijama na posuđu, urezivali su ih i na stubovima palata. U kucama i palataraa na Kritu nađeni su mnogobrojni labrisi od metala i kamena. Čak su i uz pokojnika u grob stavljani labrisi. Izgleda da je sredinorn Π milenijuma pre n.e. na Kritu izvestan značaj dobilo i obožavanje božanstva u obliku čoveka-bika. Kasnije su ga Grci nazvali Minotaurom. Verovatno je da pojavom pluga u zemljoradnji drevni totemni kult poprima nov
  30. 30. značaj i vezuje se za muško božanstvo. U kult boga-bika ulazile su igre s bikovima čiji su prikazi u kritskoj umetnosti takođe veoma česti. Manje značajna, dmgostepena božanstva Kricani su poštovali kao pokrovitelje raznih grana zanatske proizvodnje. B. L. Bogajevski je pokazao kako se verske predstave kritskih grnčara vezuju sa njihovom profesijom: niču kultovi posebnili bogova, pokrovitelja grnčarskog zanata. Kod Krićana božanstvo uvek nastupa kao antropomorfno biće; na Kritu se skoro nikako ne nalaze polubogovi, poluživotinje, kao što je to slučaj u Egiptu ili u Prednjoj Aziji. Zooraorfni su na Kritu samo demoni koji u poređenju s bogovima imaju niži rang i kojima pripada drugostepena uloga u kritskoj religiji II milenijuma pre n.e. Predstave Krićana ο zagrobnom svetu bile su vezane za ideju ο zagrobnom životu. Pokojnike su snabdevali oružjem, posuđem i podizali su sepulkralna zdanja. Radi sticanja milosti bogova klali su stoku bikove i koze; pored pokojnika stavljali su male figure bikova. Pogrebni ritual Krićana veoma iscrpno je prikazan na zemljanom sarkofagu iz Hagija-Trijade koji potiče iz XIV Πι ΧΙΠ veka pre n.e. Scene koje su na njemu prikazane predstavljaju sahranu, prinošenje žrtava i obavljanje libacije u slavu bogova, ispraćaj pokojnika u grob. Taj spomenik kao i arhitektura nekih grobnica na Kritu (grob sveštenika-kralja u Kamou, kraljevska grobnica u Isopati) ukazuju na izvesnu sličnost posmitnog kulta kod Krićana i Egipćana. Religiozne ceremonije Krićana, sudeci po sačuvanim prikazima, odlikovale su se velikom raznolikošću. Može se pretpostaviti da su se sastojale od plesova, pevanja prigodnih pesama, svečanih povorki, sličnih povorci sakupljača maslina koju predstavlja vaza od steatita iz HagijaTrijade, prinošenja žrtava u javnim i privatnim svetilištima. Sudeći po natpisima iz Knososa, za vreme nekih praznika žrtvovalo se po nekoliko desetina životinja. U religioznim obredima Krićana karakteristična je vodeća uloga žena koje su bile glavni izvođači svih obreda; slike muškaraca retko se javljaju u scenama kulta, i to samo u veoma kasno doba. Već smo govorili ο odsustvu monumentalnih hramova na Kritu. Jedino je u Gurniji otkopan jedan omanji hram. Kritska svetilišta obično su se nalazila u malim prostorijama sračunatim na obavljanje obreda jednog ili dva lica. U Knososu pored skladišta, radionica i stambenih prostorija, niz soba bio je namenjen ritualnim obredima. U kućama stanovništva iz srednjeg sloja, sudeci po iskopinama, bilo je domaćih svetilišta u kojima su se nalazile male figure boginje, mali žrtvenici, sveto posuđe, sakralni rogovi, labrisi itd. Miriojsku religiju obeležava izvesna sličnost s religijom Heta, Mesopotamije i Egipta, što se tumači kako sličnošću razvoja tih naroda, tako i kulturnim vezama koje su odavno postojale među njima. * * * Kritska kultura i religiozne predstave nesumnjivo su delovale na kulturu kasnijih stanovnika Grčke. Sećanja na epohu procvata Krita našla su odraz u mnogim grčkim mitovima, u Homerovim epovima i u grčkoj istorijskoj tradiciji. U kulturi Grka I milenijuma pre n.e. nalazimo niz elemenata nasleđenih iz bogate minojske civilizacije. Na samom Kritu sve do zimskog perioda poštovane su pećine koje su služile kao kultna mesta minojskih božanstava. U religiji Helena bili su u upotrebi sakralni predmeti koji su imali značaj i u kritskim kultovima prethodnog doba, na primer, sakralni rogovi, sekire. Takođe se
  31. 31. opaža sličnost između minojskih zemljoradničkih obreda i eleusinskih misterija u Atici tokom klasične epohe. Veza između helenskih i minojskih kultova odrazila se u nizu legendi i mitova u kojima se priča da se na Kritu rodio Zevs (Diktejska pećina) i da je na Kritu i umro (pećina Jukta); na istom ostrvu proveli su svoje detinjstvo Apolon, Dionis, Herakle. ~ —-——— Međutim, ove pojave izvesnog nasleđa ne daju osnove za to da grčku mitologiju izvodimo isključivo iz kritskih izvora. Takođe se ne sme preuveličavati rasprostranjenost kritskih religioznih shvatanja, kao što je to činio A. Evans koji je svetilište u Niru-Hani smatrao religioznim centrom odakle su kultovi minojskih božanstava prodirali u udaljene krajeve Mediterana sve do Španije. Mnogi elementi sličnosti mogu se objasniti ne samo čuvanjem minojskih tradicija nego i sličnošću predstava ο prirodnim silama i njihovom delovanju na život čoveka u kritskom i ranogrčkom društvu. 4. TROJA U ΠΙ i Π milenijumu pre n.e. važno žarište kulture predstavljala je Troja. Grad Troja nalazio se na severozapadnoj obali Male Azije, 25-30 kilometara daleko od tračkog Bosfora. Breg (današnji Hisarlik) na kome se nalazila Troja (Πϊοη) dominirao je ravnicom oko reke Skamander koja je opkoljena planinama s juga i istoka. Istorija Troje tesno je povezana sa istoiijom susednih maloazijskih naroda. Približno u ΧΠ veku pre n.e. veoma napredno naselje Trojanaca bilo je razoreno; grcka tradicija pripisivala je njegovo razaranje Ahajcima: basileusi Mikene i drugih grčkih centara tog doba fingiraju u starogrčkim predanjima ο trojanskom pohodu kao starešine vojske koja je opsedala Troju. Podaci ο tom događaju sačuvani su u homerskim epovima „Ilijadi" i „Odiseji". Sredinom XIX veka predstavnici tzv. kritičkog pravca u izučavanju homerskih epova izražavali su sumnju čak i u sarno postojanje Troje. Tek arheološka iskopavanja arheologa-diletanta Henriha Šlimana izvršena u Troji dokazala su njeno postojanje. Koristeci se podacima horaerskih epova, Šlirnan je otpočeo iskopavanje brda Hisarlika i tako je otkrio mesto gde se nalazila Troja. Istina, Šliman se prevario u određivanju sloja korae pripada homerska Troja, jer je kopao ne pridržavajući se osnovnih zahteva arheološke metode. Zbog toga je predmete iz ranijih epoha svrstao u doba ο kojem se govori u Homerovim epovima, pa je tako pomešan materijal naselja iz raznog doba, a zidine homerske Troje bile su čak zbrisane. Kasnijim iskopavanjem utvrđeno je prisustvo rnnogih slojeva grada, najmanje njih devet, koji se odnose na period počevši od ΠΙ milenijuma pre n.e. pa sve do prvih vekova naše ere. Najstarije naselje Najstarije naselje na brdu Hisarliku datira od na mestu Troje početka ΙΠ milenijuma pre n.e. Njegovi stanovnici još su se nalazili u stadijumu rodovskog uređenja. Bavili su se zemljoradnjom i stočarstvom čemu je naročito doprinosila plodnost okolnih teritorija. Omđa za rad pravili su od kamena i dobro su ih glačali. Za upotrebu bakra mogu se samo izražavati pretpostavke. Oko 2800. g. pre n.e. tu se javlja posuđe koje je dopremano sa Kikladskih ostrva. U dnigoj polovini ΠΙ milenijuma na raševinama tog prvog naselja koje je, kako izgleda, stradalo od požara, niklo je novo, bogatije naselje zaštićeno jakim zidovima Troja Π. Staiiovnici ovog grada služili su se bronzom i plemenitim metalinia srebrom i zlatom. To je bila epoha raspada poretka prvobitne zajednice. Bogatstva plemića dostigla su značajne razraere. Kao dokaz za to može poslužiti čuveni depo nađen u Troji koji je Sliman neopravdano nazvao Prijamovim blagom. To blago se sastoji od livenog srebra, bakarnog, srebrnog i zlatnog posuđa, bronzanog i
  32. 32. karaenog oružja, od vanredno finog zlatnog nakita (dijademe, narukvice, minđuše, itd.), zdela itd. Broj sitnih predmeta od zlata preraašio je osam hiljada. Naročito padaju u oči velike uglačane sekire od jaspisa i nefrita, koje su vrlo lepog oblika i imaju neobično fine ukrase. I u drugim depoima ove epohe ima ninogo predmeta od zlata, srebra i bronze koji predstavljaju proizvode visoke umetničke vrednpsti. Obilje ovih nalaza svedoči ο tome da su zanati vezani za obradu metala već bili izdvojeni kao samostalna proizvodna grana. Brzi razvoj metalurgije postignut je zahvaljujući bogatstvu ruda kojima je obilovala Mala Azija (od najstarijih vremena tamo se dobijao bakar, olovo, srebro i zlato). Razvijena proizvodnja stvarala je uslove za živu razmenu. Sudeći prema postojećim podacima, trgovalo se ne samo s najbližim susedima, vec i sa stanovništvom istočnog dela Egejskog bazena. Pojedinačni nalazi trojanskih predmeta na Kipru i u Egiptu dozvoljavaju pretpostavku da su vec u to doba postojale veze između Troje i ovih zemalja. Iskopavanja posljednjih decenija u Trakiji, Makedoniji i kontinentalnoj Grčkoj (u Argolidi) pokazuju da su veze stanovništva Troade sa tim oblastima bile već prilično intenzivne. Veze nisu bile samo trgovinske već i kulturne sličnost se ogleda i u keramicf i u nekim ritualnim obredima (na priraer, u pogrebnim). Materijali koji se odnose na spoljašnje veze Troje u dmgoj polovini III milenijuma pre n.e. najodlučnije pobijaju teoriju E. Majera ο tome da je krajem ΙΠ milenijuma Troja predstavljala centar jedinstvene „bronzane kulture" rasprostranjene na teritoriji cele Male Azije. Može biti reči samo ο bliskim i srodnim kulturama plemena koja su bila tu nastanjena i koja su se nalazila na sličnim stupnjevima društvenog razvoja. Brojni depoi nađeni u Troji takođe svedoče ο opasnostima kojima je Troja bila izložena u drugoj polovini ΙΠ milenijuma. Imovinsko raslojavanje i koncentracija bogatstava predstavljali su glavni uzrok izbijanja žestokih ratova među plemenima. Za narode koji se nalaze u stadijumu raspadanja rodovskih uređenja sticanje bogatstva, kako kaže Engels, već predstavlja jedan od najvažnijih životnih ciljeva. Pljačkanje tuđeg bogatstva njima izgleda lakše i časnije od napornog rada. U to doba Troja je bila opasana debelim bedemima koji su bili visoki i do 3 metra i imali nekoliko kula i kapija. Cela ta tvrđava čije je prostranstvo bilo relativno malo, Zlatna dijadema iz depoa. Troja.
  33. 33. (od 175 do 190 metara u prečniku) predstavljala je, kako izgleda, rezidenciju basileusa i raesnih plemića. Kako potvrđuju iskopavanja, najvrednije stvari čuvane su upravo u tom, vrlo dobro zaštićenom i utvrđenom delu Troade. Naselje koje smo ovde opisali stradalo je i nestalo u plamenu požara koji je izbio krajem ΠΙ milenijuma pre n.e. Interesantno je napomenuti da se vreme propasti tog bogatog centra poklapa sa vremenom jačanja moći Heta koji su živeli u centralnom delu Male Azije. U razdoblju između XXI i XVIII veka pre n.e. na ruševinama tvrđave smenila su se tri naselja koja su nicala jedno iza drugog i koja su, kako izgleda, razarana od strane neprijatelja. Najstarije među njima (Troja ΠΙ) imalo je jake bedeme čija je širina dostizala 12 metara. Četvrto naselje propalo je u požaru. Kultura stanovnika tih naselja bila je slabija od kulture stanovnika Troje Π. Međutim, ekonomske veze sa susedima, posebno sa stanovnicima ostrva u Egejskom moru, postepeno su se i dalje razvijale. „Homerska" Od XVDI veka opaža se nov napredak Troje. U Troja to doba na brdu niče naselje koje je bilo mnogo veće od svih prethodnih (Troja VI). Ovo naselje je postojalo sve do sredine XIV veka kad je razoreno zemljotresom. Ponovo obnovljeno naselje (Troja Vn A) bilo je nešto siromašnije. Kultura oba ova naselja skoro je ista. Stanovnici Troje VII Α koristili su odbranibena utvrđenja i druge građevine iz prethodne epohe. Može se pretpostaviti da su oba ova naselja predstavljala onu staru Troju koja zauzima tako istaknuto mesto u grčkim predanjima. Razvitak proizvodnih snaga i porast ekonomskih rezervi omogućili su Trojancima podizanje moćne tvrđave kojom su opasali svoj grad otprilike u XVH veku pre n.e. Neophodnost podizanja takvih visokih bedema s kulama, kako izgleda, bila je izazvana neprekidnim ratovima. Prilikom podizanja bedema gradska teritorija je bila proširena izgradnjom veštačkih terasa podignutih oko brda. Vrlo lepa izgradnja bedema i stambenih zgrada od klesanog kamena, obilje zanatskih proizvoda od metala, gline itd. sve to svedoči ο visokom razvoju privrede trojanskog društva sredinom Π milenijuma pre n.e. Spomenici materijalne kulture govore ο znatnom imovinskom raslojavanju stanovništva Troje u ovo doba. Oni se potpuno slažu sa slikom trojanskog društva koju daje „Ilijada": narodom koji je još živeo u zajednicama upravljali su basileusi vlasnici ogromnih stada stoke. Ropstvo je imalo patrijarhalan karakter i predstavljalo je dopunski izvor bogatstva basileusa u šta je spadalo razno skupoceno posuđe, oružje, drago kamenje, itd. Stanovništvo Troje ΧνΠ-ΧΠ veka pre n.e. održavalo je veoma žive veze s narodima egejskog sveta. U sloju koji arheolozi nazivaju Troja VI nađeni su predmeti sa Peloponeza i sa ostrva Egejskog mora. Posuđe kakvim su se služili Trojanci, tzv. minojsko, često se nalazilo u oblastima kojima se prostirala mikenska kultura. Veze Troje sa severom Balkanskog poluostrva dopirale su veoma daleko. Borodinski depo nađen u Moldaviji sadržavao je trojanske proizvode iz epohe šestog grada. Pored tog kompleksa, na jugu nekadašnjeg SSSR-a nađeno je nekoliko artefakata koji potiču iz Troje VI. Zemljotres koji datira iz sredine XTV veka pre n.e. razorio je Troju VI i, kako izgleda, zadao ogromne gubitke njenom stanovništvu. Stanovništvo obnovljenog grada (Troja VIIA) moralo je da vodi računa ο snazi hetske države. Možda su trojanske vojskovođe priznavale vrhovnu vlast hetskog cara (Trojanci su učestvovali u pohodu Heta protiv Egipta koji se završio porazom Egipćana kod Kadeša u Siriji
  34. 34. 1288. g. pre n.e.). Krajem ΧΠΙ ili početkom ΧΠ veka pre n.e. Troja je izgorela. Do požara i razaranja izgleda da je došlo usled nekog neprijateljskog napada kojima je inače obilovala istorija ovog grada. Kako je već ranije rečeno, antička tradicija ovo razaranje pripisuje Ahajcima. Da li su to zaista bili Ahajci ili neki drugi neprijatelji, teško se može utvrditi pri današnjem stanju izvora. Može se pretpostaviti da su izvor grčkih predanja ο ratovima Trojanaca sa Ahajcima stvarni događaji. Pohod Peleja protiv trojanskog kralja Laomedonta i posle toga rat između sinova oba ova vladara Ahila i Prijama mogli su da posluže kao uspomena na višekratne napade Ahajaca protiv trojanskog kraljevstva. U naše vreme pojavila su se nova svedočanstva ο prodiranju Ahajaca na obale Male Azije koje je počelo od XV veka pre n.e. Anadolsko naselje na mestu kasnijeg Mileta pokazuje tragove mikenske kulture. Po svoj prilici Ahajci su nastojali da nasele i druga mesta na obalama Male Azije. Hetski dokumenti govore ο napadu Ahajaca na Kariju, ο njihovom pustošenju Kipra u drugoj polovini Χ3Π veka pre n.e. Možda je Troja bila razorena od strane Ahajaca za vreme njihovih pohoda na severozapadne obale Male Azije. U periodu ΧΙ-Χ veka pre n.e. Troadu je zapljusnuo nov talas doseljenika iz Trakije; ο tome svedoče predmeti tračkog porekla nađeiii na teritoriji tadašnje Troje. Ο preseljavanju Misijaca s Balkanskog poluostrva u Malu Aziju jasno govore geografski nazivi (Misija u Maloj Aziji i Mezija na Balkanu). Sećanje na te seobe tračkih plemena sačuvao je Herodot (VII, 20), iako su prema njegovoj verziji Misijci i Teukri iz Male Azije prešli Bosfor trački i pokorili Tračane. 5. MIKENA Jedan od najvećih centara visoke kuiture koja se rasprostirala teritorijom kontinentalne Grčke u razdoblju ΧνΠ-ΧΠΙ veka pre n.e. bila je Mikena. Grčko predanje govori ο bogatstvu i moći Mikene. Homer je zove „zlatoobilnom". Mikena se nalazila na Peloponezu, u Argolidi. Nije slučajno to što se ta oblast u „Ilijadi" naziva „vrlo suvi Argos". Planinski krš oko te oblasti na nekoliko mesta preseca brežuljkastu ravnicu koja se danas smatra najbezvodnijom i najneplodnijom oblašću na Peloponezu koji je inače siromašan vodom. Glavna reka te oblasti Inah čiji se izvor nalazi u planinama koje seku Argolidu sa zapada na istok hraiii se uglavnom kišama koje padaju po planinama; leti obično sasvim presuši. Drage reke ovog kraja još su siromašnije vodom. U takvim okolnostima u Argolidi, ako se ne uzmu u obzir pojedini predeli relativno plodne zemlje koji su rastureni po zemlji, samo je u jednoj oblasti moguća nešto uspešnija zemljoradnja. To je ravnica u jugoistočnom delu zemlje koja se prostire do obala Argolidskog zaliva koji se duboko useca u Peloponez. Τμ su se nalazili najstariji gradovi Argolide: Argos, Tirint i Mikena udaljena od morske obale 18 km. Zemljište na kome se prostirao grad nalazilo se na bregu (278 m nadmorske visine) koji se smestio između dva brda. Sa dve strane breg je bio okružen dubokim jarugama koje su se zatvarale oštrim stenama. U jednoj od tih jaruga nalazio se izvor iz koga su se stari stanovnici grada snabdevali vodom. U vojno-strateškom pogledu položaj Mikene bio je izuzetno povoljan, jer je breg sa gradom na svom vrhu dominirao čitavim okolnim područjem, a pored toga bio je odlično zaštićen od neprijateljskih napada samom prirodom terena. Položaj Mikene bio je veoma povoljan još i zato što su upravo tu prolazili putevi koji su južnu obalu Argolide vezivali sa njenim severnim delom i sa Istmom.
  35. 35. I pre otkopavanja Mikene ovde su se rtalazili tragovi starog grada kojl su se očuvali na površini zemlje. Još od starina Ijudi su se čudili „kiklopskoj" monumentalnosti zidina koje su nekad opasivale mikenski akropolj. Na svom mestu stajala su i tzv. Lavlja vrata: dva kolosalna kamena pokrivena odozgo debelom pločom nad kojom je stub koji se pri vrhu malo širi; sa obe strane stuba nalaze se dva lava koji stoje u heraldičnim pozama. Takođe je pre otkopavanja bila poznata zgrada u obliku kupole, tzv. „riznica kralja Atreja". Otkopavanje Mikene prvi je započeo Šliman 1874. god. Kao rezultat tih otkopavanja i kasnijih dugogodišnjih arheoloških istraživanja na grčkom kopnu, prilikom kojib je pronađen niz spomenika iste epohe i istog tipa kome pripadaju i mikenski, cela ta kultura dobila je sasvim određen naziv „mikenska". Mikenske Naselje na mikenskom bregu izgleda da je na- grobnice stalo početkom Π milenijuma pre n.e.: tu nikad nije nađena keramika iz ranijeg perioda. Teško se može reći šta je predstavljalo to prvobitno naselje i da li je 0110 imalo odbrambene zidove Lavlja vrata. Mikena.

×