1. МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА
И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА
ИНСПЕКТОРАТ ЗА РАД
НАДЗОР ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА НАД ПРИМЕНОМ
ЗАКОНА О ЗАШТИТИ УЗБУЊИВАЧА
Београд, 2016. годинa

2. Законом о заштити узбуњивача („Сл.
гласник РС“, бр. 128/14) уређује се
узбуњивање, поступак узбуњивања, права
узбуњивача, обавеза државних и других
органа и организација и правних и
физичких лица у вези са узбуњивањем, као
и друга питања од значаја за узбуњивање и
заштиту узбуњивача.
Доношењем овог закона, Република Србија
је успоставила нормативни оквир за
одлучну борбу против корупције и заштиту
особа које пријаве, обавештавају или одају
информације о опасности и нарушавању
јавног интереса .

3. Законом се остварују преузете обавезе из
међународних аката, а пре свега препорука
Група држава за борбу против корупције
Савета Европе (ГРЕКО), која је усвојена 30.
априла 2014. године и која тренутно
представља једини европски документ који
даје детаљније смернице за дефинисање
појма узбуњивање, чији је значај потврђен
још Резолуцијом 1279 Савета Европе из 2010.
године.
Истовремено, остварује се и један од
циљева Националне стратегије за борбу
против корупције у Републици Србији за
период од 2013. до 2018. године, као и
пратећег Акционог плана, којим је
предвиђено успостављање ефикасне и
делотворне заштите узбуњивача, односно
лица које пријави сумњу на корупцију.

4. Надзор над применом Закона о заштити
узбуњивача ( „Службени гласник РС“,
бр.124/14), чије су поједине одредбе у
примени од 5.јуна 2015. године, док је
Закон у пуној примени од 4. децембра
2015.године, врши инспекција рада и то
код послодаваца у свим делатностима, осим
у органима државне управе, органима
територијалне аутономије и органима
локалне самоуправе у којима надзор врши
управна инспекција.

5. ДЕФИНИЦИЈА УЗБУЊИВАЊА
Закон о заштити узбуњивача у одредби члана 2.
ст.1. тачка 1) дефинише ”узбуњивање” као
откривање информације о:
а) кршењу прописа,
б) кршењу људских права,
в) вршењу јавних овлашћења противно сврси због
које је поверено,
г) опасности по живот, јавно здравље, безбедност,
животну средину, као и
д) ради спречавања штете великих размера.

6. КО ЈЕ УЗБУЊИВАЧ
- физичко лице
- које изврши узбуњивање
- у вези са својим радним ангажовањем,
поступком запошљавања, коришћењем
услуга државних и других органа,
носилаца јавних овлашћења или јавних
служби, пословном сарадњом и правом
власништва на привредном друштву;

7. Радно ангажовање обухвата радни однос, рад
ван радног односа, волонтирање, вршење
функције, као и сваки други фактички рад за
послодавца. Употребом термина ”у вези” радног
ангажовања, заштита се пружа и лицима која
више нису радно ангажована код послодавца
(примера ради бивши запослени, пензионисана
лица, итд.), а која су информацију у вези са
узбуњивањем сазнала током радног ангажовања.

8. ЗАШТО СЕ ПОСЕБНО ШТИТЕ УЗБУЊИВАЧИ
Из разлога што делују у општем друштвеном
интересу, и често разотривају корупцију.
У интересу модерног и демократског друштва

9. КО СЕ СМАТРА “ПОСЛОДАВЦЕМ”
”Послодавац” обухвата орган Републике Србије,
територијалне аутономије или јединице локалне
самоуправе, носиоца јавних овлашћења или јавну
службу, правно лице или предузетника који радно
ангажује једно или више лица.
 Покривен је приватни и јавни сектор.

10. ЛИЦА КОЈА ИМАЈУ ПРАВО НА ЗАШТИТУ КАО
УЗБУЊИВАЧ (I)
Повезана лица
Лице за које се погрешно сматра да је узбуњивач,
тзв. “путативни узбуњивач”
Лице које врши службену дужност
Лице које тражи податке у вези са информацијом

11. ЛИЦА КОЈА ИМАЈУ ПРАВО НА ЗАШТИТУ КАО
УЗБУЊИВАЧ (II)
Да би имало право на заштиту као узбуњивач,
повезано лице треба да учини вероватним да је
према њему предузета штетна радња због
повезаности са узбуњивачем.
Лице за које се погрешно сматра да је тзв.
“путативни узбуњивач” ужива права као
узбуњивач, иако то формално није, под условом да
учини вероватним да је према њему предузета
штетна радња у вези са узбуњивањем, од стране
штетника који је погрешно сматрао да је то
лице узбуњивач, односно повезано лице.

12. Да би остварило право на заштиту као узбуњивач
лице које врши служену дужност треба да учини
вероватним да је према њему предузета штетна
радња због вршења службене дужности и
достављања “информације”.
ЛИЦА КОЈА ИМАЈУ ПРАВО НА
ЗАШТИТУ КАО УЗБУЊИВАЧ (III)

13. Да би остварило заштиту као узбуњивач треба да:
учини вероватним да је према њему предузета
штетна радња због тражења тих података у вези
са информацијом из чл.2.ст.1.тач.1.
ЛИЦE КОЈE ТРАЖИ ПОДАТКЕ У
ВЕЗИ СА ИНФОРМАЦИЈОМ

14. Злоупотребу узбуњивања врши лице које:
1) достави информацију за коју је знало да није
истинита;
2) поред захтева за поступање у вези са
информацијом којом се врши узбуњивање тражи
противправну корист
ЗАБРАНА ЗЛОУПОТРЕБЕ
УЗБУЊИВАЧА (III)

15. Остварење следећих услова:
 Извршено узбуњивање у складу са законом
 у субјективном року од једне године од дана
сазнања за извршену радњу због које врши
узбуњивање, а најкасније у објективном року од
десет година од дана извршења те радње
 Вера у истинитост откривене информације
(правни стандард)
ПРАВО НА ЗАШТИТУ НА ОСНОВУ
ЗАКОНА О ЗАШТИТИ УЗБУЊИВАЧА

16. ВРСТЕ УЗБУЊИВАЊА

17. САДРЖИНА ИНФОРМАЦИЈЕ:
Члан 13.
Информација садржи податке о кршењу прописа,
кршењу људских права, вршењу јавног овлашћења
противно сврси због које је поверено, опасности
по живот, јавно здравље, безбедност, животну
средину, као и податке ради спречавања штете
великих размера.
Информација може да садржи потпис
узбуњивача и податке о узбуњивачу.

18. СВАКИ ПОСЛОДАВАЦ ИМА ОБАВЕЗУ ДА:
 Поступи без одлагања по информацији
 Обавести узбуњивача о исходу поступка по
његовом окончању
 Пружи обавештења узбуњивачу, на његов
захтев, о току и радњама предузетим у
поступку, као и да омогући узбуњивачу да
изврши увид у списе предмета и да присуствује
радњама у поступку.
 Непоступање послодавца у складу са
обавезама из Закона - основ за прекршајну
одговорност.
ПОСТУПАК УНУТРАШЊЕГ
УЗБУЊИВАЊА

19.  Послодавац је дужан да, у оквиру својих овлашћења, предузме
мере ради отклањања утврђених неправилности у вези са
информацијом.
 Послодавац је дужан да, у оквиру својих овлашћења, заштити
узбуњивача од штетне радње, као и да предузме неопходне мере
ради обустављања штетне радње и отклањања последица штетне
радње.
 Послодавац не сме предузимати мере у циљу откривања
идентитета анонимног узбуњивача.
 Послодавац је дужан да свим радно ангажованим лицима
достави писмено обавештење о правима из овог закона.
 Послодавац је дужан да одреди лице овлашћено за пријем
информације и вођење поступка у вези са узбуњивањем.
ОБАВЕЗЕ ПОСЛОДАВЦА –
УНУТРАШЊЕ УЗБУЊИВАЊЕ
Члан 14.

20. Послодавац који има више од десет запослених дужан је
да општим актом уреди поступак унутрашњег
узбуњивања.
Послодавац је дужан да на видном месту, доступном
сваком радно ангажованом лицу, као и на интернет
страници послодавца ако постоје техничке могућности,
истакне општи акт из става 1. овог члана.
Одредбе општег акта о поступку унутрашњег узбуњивања
морају бити у складу са овим законом и подзаконским
актом из члана 17. овог закона.
Одредбама општег акта из става 1. овог члана не може се
умањити обим права или ускратити неко право
узбуњивачу из овог закона.
Одредбе општег акта из става 1. овог члана које нису у
складу са овим законом и прописима донетим на основу
овог закона, ништаве су.
ОПШТИ АКТ ПОСЛОДАВЦА
Члан 16.

21. Поступак унутрашњег узбуњивања започиње
достављањем информације послодавцу.
Послодавац је дужан да поступи по информацији
без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од
дана пријема информације.
Послодавац је дужан да обавести узбуњивача о
исходу поступка по његовом окончању, у року
од 15 дана од дана окончања поступка.
Послодавац је дужан да, на захтев узбуњивача,
пружи обавештења узбуњивачу о току и
радњама предузетим у поступку, као и да
омогући узбуњивачу да изврши увид у списе
предмета и да присуствује радњама у поступку.
ПОСТУПАК
Члан 15.

22.  Да поступи по информацији у року од 15 дана од
дана пријема информације
 Да пружи обавештења узбуњивачу, на његов
захтев, о току и радњама предузетим у
поступку, као и да омогући узбуњивачу да
изврши увид у списе предмета и да присуствује
радњама у поступку, у складу са законом.
 Овлашћени орган је дужан да обавести
узбуњивача о исходу поступка по његовом
окончању, у складу са законом.
СПОЉАШЊЕ УЗБУЊИВАЊЕ
(откривање информације овлашћеном органу)
 Обавезе овлашћеног органа:

23.  Прослеђивање информације надлежном органу у
року од 15 дана од дана пријема и истовремено
обавештавање узбуњивача.
 Ако узбуњивач није дао сагласност да се његов
идентитет открије, овлашћени орган који је
примио обавештење од узбуњивача, а није
надлежан за поступање, дужан је да пре
прослеђивања тог обавештења надлежном
органу претходно затражи сагласност
узбуњивача, ако законом није прописано
другачије.
ОБАВЕЗЕ НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА

24. ОПШТЕ ПРАВИЛО: ИЗУЗЕТНО
 Након претходног обраћања послодавцу или
овлашћеном органу.
 Закон прописује оправдани изузетак од овог
правила
УЗБУЊИВАЊЕ ЈАВНОСТИ

25.  Без претходног обавештавања послодавца или
овлашћеног органа( чл19.ст1 Закона):
у случају непосредне опасности по живот, јавно
здравље, безбедност, животну средину, од
настанка штете великих размера,односно ако
постоји непосредна опасност од уништења
доказа.
УЗБУЊИВАЊЕ ЈАВНОСТИ

26.  Прво унутрашње узбуњивање, па спољашње.
 Спољашње узбуњивање је дозвољено:
а) у случају да послодавац није у року од 15 дана
поступио по информацији у којој су садржани
тајни подаци, или
б) ако послодавац није одговорио или није
предузео одговарајуће мере из своје
надлежности.
в) у случају када се информација односи на
руководиоца послодавца, информација се
подноси редно надређеном овлашћеном органу.
 Узбуњивање јавности није дозвољено, ако
законом није другачије одређено.
ОТКРИВАЊЕ ТАЈНИХ ПОДАТАКА

27. Послодавац не сме чињењем или нечињењем да
стави узбуњивача у неповољнији положај у вези
са узбуњивањем, а нарочито ако се неповољнији
положај односи на:
1) запошљавање;
2) стицање својства приправника или волонтера;
3) рад ван радног односа;
4) образовање, оспособљавање или стручно
усавршавање;
5) напредовање на послу, оцењивање, стицање или
губитак звања;
6) дисциплинске мере и казне;
7) услове рада;
8) престанак радног односа;
9) зараду и друге накнаде из радног односа;
ЗАШТИТА УЗБУЊИВАЧА И НАКНАДА ШТЕТЕ
Забрана стављања узбуњивача у неповољнији
положај

28. 10) учешће у добити послодавца
11) исплату награде и отпремнине;
12) распоређивање или премештај на друго
радно место;
13) непредузимање мера ради заштите због
узнемиравања од стране других лица;
14) упућивање на обавезне здравствене
прегледе или упућивање на прегледе ради оцене
радне способности.
Одредбе општег акта којима се узбуњивачу
ускраћује или повређује право, односно којима
се ова лица стављају у неповољнији положај у
вези са узбуњивањем, ништаве су.

29. У случајевима наношења штете због
узбуњивања, узбуњивач има право на накнаду
штете, у складу са законом који уређује
облигационе односе.
НАКНАДА ШТЕТЕ ЗБОГ УЗБУЊИВАЊА
Члан 22.

30. Узбуњивач према коме је предузета штетна
радња у вези са узбуњивањем има право на
судску заштиту.
Судска заштита се остварује подношењем
тужбе за заштиту у вези са узбуњивањем
надлежном суду, у року од шест месеци од дана
сазнања за предузету штетну радњу, односно
три године од дана када је штетна радња
предузета.
У поступку судске заштите надлежан је виши
суд према месту предузимања штетне радње или
према месту пребивалишта тужиоца.
Поступак за судску заштиту у вези са
узбуњивањем је хитан.
У поступку за судску заштиту у вези са
узбуњивањем сходно се примењују одредбе
закона о парничном поступку које уређују
поступак у радним споровима, ако овим
СУДСКА ЗАШТИТА УЗБУЊИВАЧА
Члан 23.

31. Тужбом за заштиту у вези са узбуњивањем може
се тражити:
1) утврђење да је према узбуњивачу предузета
штетна радња;
2) забрана вршења и понављања штетне радње;
3) уклањање последица штетне радње;
4) накнада материјалне и нематеријалне штете;
5) објављивање пресуде донете по тужби поднетој
из разлога предвиђених у тач. 1) до 4) овог става
у средствима јавног информисања, о трошку
туженог.
Тужбом из става 1. овог члана не може се
побијати законитост појединачног акта
послодавца којим је решавано о правима,
обавезама и одговорностима запосленог по
основу рада.
САДРЖИНА ТУЖБЕ
Члан 26.

32. Ако је у току поступка тужилац учинио
вероватним да је према њему предузета штетна
радња у вези са узбуњивањем, на туженом је
терет доказивања да штетна радња није у
узрочној вези са узбуњивањем.
ТЕРЕТ ДОКАЗИВАЊА
Члан 29.

33. Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се
за прекршај послодавац – правно лице које има више од
десет запослених ако: 1) не донесе општи акт о поступку
унутрашњег узбуњивања (члан 16. став 1); 2) општи акт
којим се уређује поступак унутрашњег узбуњивања не
истакне на видном месту доступном сваком радно
ангажованом лицу (члан 16. став 2). За прекршај из става
1. овог члана новчаном казном од 10.000 до 100.000
динара казниће се одговорно лице у правном лицу,
државном органу, органу територијалне аутономије или
јединице локалне самоуправе.
За прекршај из става 1. овог члана новчаном казном од
20.000 до 200.000 динара казниће се предузетник код
кога је радно ангажовано више од десет запослених.
КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Прекршаји
Члан 37.

34. Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се за
прекршај послодавац – правно лице ако: 1) узбуњивача не
заштити од штетне радње или не предузме неопходне мере ради
обустављања штетне радње и отклањања последица штетне
радње, у оквиру својих овлашћења (члан 14. став 2); 2) свим
радно ангажованим лицима не достави писмено обавештење о
правима из овог закона (члан 14. став 4); 3) не одреди лице
овлашћено за пријем информације и вођење поступка у вези са
узбуњивањем (члан 14. став 5); 4) ако у прописаном року не
поступи по информацији (члан 15. став 2); 5) ако у прописаном
року не обавести узбуњивача о исходу поступка у складу са
законом (члан 15. став 3); - 11 - 6) ако узбуњивачу, на његов
захтев, не пружи обавештења о току и радњама предузетим у
поступку или ако не омогући узбуњивачу да изврши увид у
списе предмета и да присуствује радњама у поступку у складу са
законом (члан 15. став 4).
За прекршај из става 1. овог члана новчаном казном од 10.000 до
100.000 динара казниће се одговорно лице у правном лицу,
државном органу, органу територијалне аутономије или јединице
локалне самоуправе. За прекршај из става 1. овог члана
новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара казниће се
предузетник.
Члан 38.

35. Инспекција рада, надзор над применом
овог Закона врши у поступцима надзора по
службеној дужности и то у поступцима:
редовних и контролних надзора у области
безбедности и здравља на раду, потпуних и
делимичних надзора у области радних
односа, као и у поступцима интегрисаних
инспекцијских надзора.
 Надзор над применом овог Закона може
се спровести и као посебан надзор, као и по
захтеву странке.

36. Приликом надзора, посебно се контролише:
да ли је послодавац свим радно
ангажованим лицима доставио писмено
обавештење о правима из Закона,
да ли је послодавац који има више од 10
запослених (лица у радном односу), општим
актом уредио поступак унутрашњег
узбуњивања (чл.16. ст.1. Закона),
да ли је послодавац, који је донео општи
акт, исти истакао на видном месту,
доступном сваком радно ангажованом лицу
(члан 16. ст.2. Закона),
да ли је послодавац одредио лице
овлашћено за пријем информације и вођење
поступка у вези са узбуњивањем (члан 14.
ст.5. Закона),

37. да ли је послодавцу достављена
информација о узбуњивању, односно да ли
је код послодавца покренут поступак
унутрашњег узбуњивања (члан 15. ст.1.
Закона), а ако јесте, утврђује се да ли је
послодавац, у року од 15 дана од дана
пријема информације, поступио по
информацији (члан 15. ст.2. Закона),
да ли је послодавац спровео поступак,
односно да ли га је окончао, и ако га је
окончао, да ли је узбуњивача обавестио о
исходу поступка (члан 15. ст.3.Закона).

38. У зависности од тога да ли је то узбуњивач
захтевао, утврђује се :
да ли је послодавац узбуњивачу пружио
обавештења о току и радњама предузетим у
поступку,
да ли је узбуњивачу омогућио увид у списе
предмета,
да ли му је омогућио да присуствује
радњама у поступку (члан 15. ст.4. Закона).

39. У зависности од утврђених чињеница,
инспектор рада је дужан да у складу са
овлашћењима предузме следеће мере:
да против послодавца (правног лица и
одговорног лица, односно предузетника)
поднесе захтев за покретање прекршајног
поступка,
да послодавцу, решењем наложи
отклањање недостатака и неправилности у
примени овог Закона.

40. У 2015. години, инспектори рада су
извршили 282 надзора над применом Закона
о заштити узбуњивача, притом делујући,
пре свега превентивно, како би послодавце
и запослене упознали за кључним одредбама
Закона.
У периоду јануар - новембар 2016. године,
инспектори рада су извршили 799 надзора
над применом Закона о заштити
узбуњивача, донели су 58 решења о
отклањању недостатака и поднели су 8
захтева за покретање прекршајног
поступка.

41. ХВАЛА НА ПАЖЊИ