Ce diaporama a bien été signalé.
Le téléchargement de votre SlideShare est en cours. ×

Kompostiranje

Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Prochain SlideShare
Zastita zivotne sredine
Zastita zivotne sredine
Chargement dans…3
×

Consultez-les par la suite

1 sur 28 Publicité

Plus De Contenu Connexe

Diaporamas pour vous (20)

Publicité

Kompostiranje

  1. 1. KOMPOSTIRANjE
  2. 2. ŠTA JE KOMPOSTIRANJE?  Kompostiranje je proces biološke razgradnje organske materije iz biorazgradivog otpada uz prisustvo aerobnih mikroorganizama i kiseonika iz vazduha.  Glavni proizvod kompostiranja je kompost.  Kompostiranje je proces koji se odvija u periodu od mesec dana do 6 meseci, što zavisi od načina kompostiranja.
  3. 3. ŠTA JE KOMPOST?  Kompost je glavni proizvod kompostiranja, koga sačinjava stabilna organska materija- huminska materija.  On se primenjuje za obnavljanje degradiranog tla kao i za poboljšavanje karakteristika tla.  Postoje dve osobine komposta, a to su stabilnost i zrelost. ◦ Pod stabilnošću se podrazumeva aktivnost mikroorganizama. ◦ Zrelost ukazuje na stepen humifikacije materijala.  Što se više komposta proizvodi i koristi, i što je više rezultata istraživanja o njegovoj primeni, prednosti njegove upotrebe postaju očiglednije i merljivije. Zbog svojih brojnih dobrih osobina, kompost je mnogostrano koristan za veliki broj primena.
  4. 4.  Za stabilan i zreo kompost se smatra onaj kompost kod koga imamo sledeće: ◦ Da je zapremina smanjena na polovinu ◦ Boja mora biti tamno smeđa i ujednačena po celoj površini ◦ Miris na zemlju ◦ Temperatura materijala ujednačena je sa temperaturom okoline
  5. 5.  Da bi dobili kompost, bez obzira na način kompostiranja, moramo voditi računa o: 1. Kvalitetu biomase tj. o odnosu C i N2, koji treba da bude 3:1. Drvna biomasa ima više C, dok nedrvna bio masa ima više N2. 2. Sadržaju vlage koji treba da bude 50-60%. 3. Količini O2, jer nedovoljna količina O2 bi stvorila anaerobne uslove.
  6. 6. ULOGA MIKROORGANIZAMA U KOMPOSTIRANjU  Iako klice i bakterije imaju negativnu reputaciju usled uzrokovanja bolesti, treba istaći da su m.o. Esencijalni za prirodne procese raspadanja, i da imaju značajnu i korisnu ulogu u razlaganju organskog materijala i pretvaranju u hranu za biljke. Da ne postoje u priorodi organizmi koji pretvaraju prirodne sporedne proizvode u humus, Zemlja bi odavno bila zatrpana uginulim životinjama i biljkama.
  7. 7.  Mikroorganizmi koji učestvuju u razgradnji biorazgradivog otrpada: ◦ Bakterije ◦ Gljive ◦ Aktinomicete ◦ Protozoe ◦ Valjkasti crvi
  8. 8.  Kulture m.o. Nije potrebno dodavati da bi se započeo proces kompostiranja, s obzirom na to d asu potrebne vrste već prisutne u otpadu i da su dobro adaptirane na lokalne uslove.  Kompostirajuće bakterije se nalaze na površini kompostabilnog materijala. To znači da će kompostiranje biti uspešnije sa manjim česticama, nego sa većim komadima organskog materijala. Zbog toga je smanjivanje veličine čestica presudno za adekvatno bakterijsko razlaganje.
  9. 9.  Proces kompostiranja se može shvatiti kao proces uzgajanja mikroorganizama kojima je potrebno sl. : ◦ Hrana(biorazgradivi otpad) ◦ Kiseonik iz vazduha ◦ Vlaga ◦ Stanište
  10. 10. VRSTA OTPADA POGODNA ZA KOMPOSTIRANjE  Skoro svaki otpad koji potiče od biljaka, životinja i mikroorganizama je pogodan za kompostiranje ako se odnos ugljenika i azota i vlažnost nalaze u povoljnim granicama. Biorazgradljivi otpad iz domaćinstava, otpad od pripremanja i fermentacije hrane, otpad sa farmi, otpaci lišća i trave, kora i parčići drveta,
  11. 11.  Dodavanjem krečnjaka i sirovog fosfata dolazi do povećanja suvih delova i pepela, ali i do lakšeg razlaganja organskog materijala. Ako se vrši kompostiranje biorazgradivih sastojaka komunalnog otpada, osim jedinjenja azota kojima se popravlja nepovoljan C/N odnos, da bi se dobio dobar kompost nije potrebno dodavati kreč, fosfate ili soli kalijuma. Međutim, mineralna đubrva mogu se dodati u finalni kompost da bi se zadovoljile određene potrebe biljaka.
  12. 12.  Elementi čvrstog otpada koji su neorgansiki ili biološki nerazgradivi mogu da remete biološke procese ako ostanu u finalnom proizvodu, čime se umanjuje njegov kvalitet. Zato je poželjno iste udaljiti pre početka procesa kompostiranja.
  13. 13. FAZE U KOMPOSTIRANJU: I. Inicijalna faza (mezofilna) II. Faza porasta temperature (termofilna) III. Faza maksimuma (termofilna) IV. Faza hlađenja (stabilizacija komposta)
  14. 14.  U početnoj fazi mezofilne bakterije, kao i aktinomicete, kvasci i druge gljivice, brzo razlažu masti, proteine i ugljene hidrate. Kada teperature dostigne vrednost od 40 do 50o C, skoro svi organizmi koji su započeli proces kompostiranja uginu i njihovo mesto zauzimaju termofilne bakterije koje mogu rasti i emitovati toplotu uz dalji potast temperature, do 70o C.
  15. 15.  Termofilni organizmi sami proizvode toplotu od organskog materijala. Na temperaturama komposta od 60 do 70o C, u suštini se svi patogeni mikroorganizmi, izuzev nekoliko spora, uništavaju tokom nekoliko sati. Kada termofilne bakterije potroše hranu ( organski materijal koji se kompostira), one prestaju da proizvode toplotu i dolazi do hlađenja komposta. Hlađenjem komposta, nova serija organizama, uz dodatne aktinomicete i gljivice, raste na ostacima hrane, uključujući i uginule bakterije, dajući
  16. 16. RAST I PAD TEMPERATURE TOKOM PROCESA:
  17. 17. NAČINI KOMPOSTIRANJA  Na otvorenom: ◦ Statička metoda:-na poljima se formiraju polucilindri od biorazgradivog otpada, u dužini od 30m, širini oko 3m i visini od 5-6m. Ispod naslaga se postavlja sistem perforiranih(rupičastih) cevi, kojima se obezbeđuje kiseonik, a iznad naslaga se može postaviti klizeća prskalica ili se materijal može vlažiti mehanički(ručno). ◦ Metoda agitacije:-princip formiranja naslaga je isti kao i kod statičkog metoda, samo što se ovde prevrće materijal radi dovoda kiseonika.
  18. 18. KLZNE PRSKALICE
  19. 19.  Kiše iz naslaga komposta nastalog od hranljivih sastojaka, ispiraju uglavnom kalijum. Upravo zbog toga se mora štititi pokrivkama ili je potrebno oceđene tečnosti prikupljati i iskorišćavati.
  20. 20.  U zatvorenom: ◦ Kompostiranje u zatvorenom se odvija u industrijskim uslovima. Ono se vrši u bioreaktorima tj. takozvanim komposterima, koji mogu biti vertikalni, horizontalni i rotacioni. ◦ U komposter se biorazgrazdivi materijal ubacuje odozgo kao i voda, a vazduh odozdo kao gasovita faza.
  21. 21. KOMPOSTER ZA VELIKE KOLIČINE OTPADA
  22. 22. KOMPOSTER ZA MANJE KOLIČINE OTPADA
  23. 23. PRIHVATLJIVOST KOMPOSTIRANJA  Kompostiranje kao način tretiranje č.o., neosporno je od društvenog interesa. Proces koji pretvara nepoželjan otpad u proizvod koji je dobar za zemljište, zasigurno je bolji od alternative kojim se vredan organski materijal spaljuje ili se zakopava. Mada je kompostirane spontani proces koji se odvija prirodnim agensima, ono se i dalje sprovodi uz troškove. Kompostiranje je naročito pogodno za komunalni otpad koji sadrži visok % vlažnog biorazgradivog organskog materijala, s obzirom na to da je prilikom spaljivanja potrebno uložiti više energije za sušenje.
  24. 24.  Pri izboru lokacije za postavljanje postrojenja za kompostiranje, neophodno je voditi računa da ono bude udaljeno od stambenih delova, jer može doći do emisije neprijatnih mirisa. Zbog potreba transporta otpada koji se dovozi i gotovih materijala koji se odvoze do potrošača, potrebno je da ova lokacija bude povezana odgovarajućom mrežom puteva. Poželjno je da se postrojenje za kompostiranuje nalazi u blizini mesta nastajanje otpadnog mulja, zato što se na taj način smanjuju troškovi prevoza i emisija zagađujućih supstanci iz vozila koja se koriste za transport.
  25. 25. Emilija Gnjatović III-3 Hemijsko-prehrambena tehnološka škola, Beograd Tehničar za zaštitu životne sredine 2013/2014

×