Publicité
Publicité

Contenu connexe

Publicité
Publicité

Ekotoksikologija

  1.  Šta je zagađenje?  Koji su tipovi zagađenja?  Šta su zagađujuće materije?  Nabrojte neke zagađujuće materije.  Koji je glavni uzrok povećanog zagađivanja?  Koji su izvori zagađujućih materija?
  2.  Toksini-otrovi (pesicidi, teški metali, CO, aditivi itd.)  Toksikologija-nauka koja proučava štetne (toksične) efekte različitih materija na ţive organizme.  Ekotoksikologija-nauka koja proučava uticaj otrova na organizme, populacije i zajednice u uslovima zagađene ţivotne sredine.
  3.  Uništavanje vodenog ekosistema  Povećanje brojnosti bakterija, protozoa, crva  Smanjenje brojnosti riba  Smanjenje providnosti vode  Promenjen hemijski sastav vode  Promenjena temperatura vode  Bolesti (dizenterija, malarija)  Velika količina organskih materija u vodi
  4.  Promenjen hemijski sastav vazduha  Oštećenje ozonskog omotača  Kisele kiše  Efekat staklene bašte  Sušenje šuma  Bolesti (astma, bronhitis, rak pluća)
  5.  Promenjen hemijski sastav zemljišta  Akumulacija teških metala, pesticida  Erozija  Širenje pustinja (dezertifikacija)  Smanjenje prinosa  Narušen fizički izgled (deponije)  Nezdrava hrana
  6.  Sistem za varenje  Sistem za disanje  Preko koţe
  7. Zagađeno zemljište Zagađen vazduh Zagađena voda Biljke Ţivotinje Hrana Ĉovek
  8.  Apsorpcija  Eliminacija  Akumulacija Prelazak toksina u krv Odstranjivanje Nagomilavanje
  9.  Teratogeno  Mutageno  Kancerogeno Razviće Geni Ćelije
  10.  Količina toksične supstance koja se pojavi u nekoj ţivotnoj sredini ili u organizmu.  Od doze će zavisiti i efekat tj. stepen dejstva toskične supstance na organizam.
  11.  Delovanje toksičnih materija na mestu kontakta sa organizmom.  Širenje toksične supstance putem krvi od mesta kontakta u druge organe i sisteme organa. Lokalno Sistemsko
  12.  Kratkotrajno, brzo delovanje visokih doza toksina nakon koga organizam ili brzo ozdravi ili umire. (CO, H2SO4)  Dugotrajno delovanje malih doza toksina, koji se godinama nagomilavaju u orgnaizmu. (aditivi, pesticidi) Akutno Hronično
  13.  Preko 600.000 različithin hemijskih supstanci se koristi, i svakim danom ih je sve više  Mnoge od njih su potencijalno opasne i toksične za organizam (arsen, akrolein, ugljovodonici, pesicidi, olovo, lekovi otd.)
  14.  Dve gljive, Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus, prisutne su i u zemljištu i u vazduhu.  Spora iz vazduha padne na zrno kukuruza i nakon nekog vremena boravka gljive na zrnu produkuje se toksin.  U mleku postoji opasnost jer ni pasterizacija ni homogenizacija mleka ne mogu da unište aflatoksin, ali nakon prerade od koje nastaju jogurti, kisela mleka i slične namirnice, mogućnost za opstanak aflatoksina je smanjena.  opasnost koju predstavlja za zdravlje u smislu razvoja malignih bolesti i smanjenja imunoloških funkcija organizma.
  15.  Štrudla sa smokvama proizvođača iz Srbije povučena je sa tržišta Evropske unije, jer sadrži nedozvoljen nivo ohratoksina A - toksične materije koja je u velikim dozama potencijalno kancerogena, potvrđeno je iz Ministarstva za poljoprivredu Srbije.  Prema propopisima EU, dozvoljena su tri mikrograma ohratoksina po kilogramu proizvoda za odrasle i 0,5 mikrograma za decu, a iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije navode da je u štrudlama iz Srbije bilo više od 15 mikrograma ohratoksina.  Ohratoksin ima potencijalno kancerogeno delovanje, dovodi se u vezu sa razvojem endemske nefropatije, primarno je nefrotoksičan, što znači da moţe oštetiti urinarni sistem, a u velikim dozama je hepatotoksičan, što znači da moţe da ošteti jetru.
  16.  Duvanski dim sadrţi preko 4 000 različitih hemijskih sastojaka. Najpoznatiji od njih - nikotin – stvara zavisnost.  Štetni sastojci duvanskog dima (ugljen monoksid, nikotin, policiklički aromatski ugljovodonici, acetaldehid, benzen, akrolein, neki pesticidi, kadmijum, hrom, olovo itd.) deluju ne samo kao iritansi, toksini, kancerogeni, mutageni  Delovanjem nikotina na nadbubrežnu žlezdu oslobađa se adrenalin i noradrenalin, što dovodi do povećanja frekvencije srca, stiskanja malih krvnih sudova i povišenja krvnog pritiska.  Pušenje znatno povećava rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova, i to posebno srčanog i moţdanog udara i bolesti periferne cirkulacije.  Sastojaka duvanskog dima, posebno za katran, dokazano je da imaju kancerogeno delovanje. Danas se smatra da je pušenje glavni rizični faktor za razvoj raka bronha i pluća, grkljana, ţdrela, usne šupljine, jednjaka, bubrega, mokraćne bešike, gušterače, a i rak grlića materice i neki oblici leukemije češći su u osoba koje puše, pušenje znatno utiče i na reproduktivno zdravlje. Ono povećava rizik od neplodnosti.
  17.  Proces odstranjivanja toksina iz organizma.  Načini: zdrava ishrana, dovoljno tečnosti, fizička aktinost.

Notes de l'éditeur

  1. Od količine aflatoksina koja uđe u telo životinje, od onog što ne ode u mleko, jedan deo ide u unutrašnje organe životinje. Kada je reč o onome što mi jedemo, a to je uglavnom mišićna masa životinja, tu je opasnost stvarno na minimumu. Ako i postoji opasnost, ona je, dakle, u unutrašnjim organima.Kada aflatoksin jednom uđe u neki živi organizam – životinju ili čoveka – kako se on odatle može izbaciti kako bi se sprečio nastanak teških bolesti?Od unetog aflatoksina izbacuje se samo jedan deo, i to mokraćom. Drugi deo ostaje u organizmu, apsorbuje ga organizam i ostaje u unutrašnjim organima. Ipak, ne treba stvarati paniku, vi godinama treba da uzimate zaista velike količine mleka kako biste svoje zdravlje doveli u opasnost.http://www.stetoskop.info/Alfa-toksin-ili-afla-toksin-5051-c46-content.htm
Publicité