2. Sistem za
varenje
• Razlaganje
hranljivih
materija na
čestice koje
mogu da uđu u
ćeliju.
Sistem za
disanje
• Dopremanje
gasova do i
od pluća.
Razmena
gasova.
Sistem za cirkulaciju
• Transport gasova i hranljivih
materija do svake ćelije.

3. Sistem za cirkulaciju
Delovi
-KRVOTOK-sistem
organa kroz koje teče
krv
-LIMFOTOK-sistem
organa kroz koje teče
limfa

4. ULOGE
Protokom krvi i limfe kroz krvne/limfne sudove omogućeno je:
1. transport hranljivih materija do ćelija
2. transport kiseonika do ćelija
3. transport ugljen dioksida i nepotrebnih i štetnih
proizvoda metabolizma do pluća i bubrega
4. raznošenje hormone do organa na koji deluju
5. transport vode
6.termoregulacija-održavanje stalne telesne
temperature
7. zaštitna uloga-odbrana organizma od bolesti
Sistem za cirkulaciju

5. GRAĐA KRVNOG SISTEMA
Srce-mišićni organ koji pumpa krv
Krvni sudovi-organi kroz koje struji krv
arterije
vene
kapilari
Krv-tečno tkivo koje prolazi kroz srce i
krvne sudove

6. Krv
• Telesna tečnost odnosno
tečno tkivo koje se pasivno
kreće kroz krvne sudove uz
pomoć grčenja (kontrakcija)
srčanog mišića.
• Oktucaji srca=srčane
kontrakcije=grčenje srca
• Oko 5l krvi u telu odraslog
čoveka.

7. Sastav krvi
Krvna plazma-tečni deo krvi
Krvne ćelije:
-crvena krvna zrnca-eritrociti
-bela krvna zrnca-leukociti
-krvne pločice-trombociti
KRVNA
PLAZMA
55%
LEUKOCITI
KRVNE
PLOČICE
<1%
ERITROCITI
45%
Krv
"tečnost koja život znači"

8. Uzimanje krvi i centrifugiranje
KRVNA PLAZMA
55%
LEUKOCITI
KRVNE PLOČICE
<1%
ERITROCITI 45%

9. Krvna plazma
Uloga u telu Izgled

10. Krvna plazma
• Tečni deo krvi
• Bledožućkasta tečnost
• Sadrži vodu i u njoj
organske i neorganske
materije (proteine,
masti, ugljene hidrate,
aminokiseline, vitamine,
produkte metabolizma,
gasove, hormone,
antitela-odbrambene
proteine)
• 90-92% plazme čini voda

11. Eritrociti
crvena krvna zrnca
Uloga u telu Izgled

12. Eritrociti-crvena krvna zrnca
• Ovalnog, sočivastog oblika
• Bez jedra
• Žive 100-120 dana
• Crvena boja krvi potiče od
njih, tj. od hemoglobina koji
se u njima nalazi, a koji
sadrži Fe (gvožđe).

13. Svetlosni mikroskop

14. Elektronski mikroskop

15. • Za molekul hemoglobina vezuju se kiseonik ili
ugljen-diksid.

16. • Uloga eritrocita-
prenošenje
gasova,kiseonika iz
plućnih alveola do
svih ćelija tkiva i
ugljen-dioksida u
suprotnom smeru.

17. Razmena gasova na nivou pluća
eritrociti

18. Razmena gasova na nivou tkiva/ćelija

19. Trombociti
krvne pločice
Uloga u telu Izgled

20. Trombociti-krvne pločice
• Glavnu ulogu imaju u
procesu zaustavljanja
krvarenja .
• Na mestu krvarenje, oni
se u velikom broju lepe
za zidove krvnih sudova.
• Stvaraju krvni ugrušak-
tromb.
• Tako se formira krasta i
zaustavlja se krvarenje.

21. Svetlosni mikroskop

22. Elektronski mikroskop

23. Leukociti
bela krvna zrnca
Uloga u telu Izgled

24. Leukociti-bela krvna zrnca
• Veoma raznovrsne ćelije po građi
• Životni vek od nekoliko časova do nekoliko
godina
• Delujući zajedno obezbeđuju odbranu
organizma od bolesti i infekcija.

25. Leukociti imaju sposobnost da u sebe
unose strane materije i uništavaju ih.
FAGOCITOZA
Makrofag napada Escherichia-u coli (uvećanje 10 000x)

26. Limfociti
• Bela krvna zrnca koja
imaju ulogu u stvaranju
otpornosti organizma
na bolesti-IMUNITET.

27. Mikroorganizmi, prašina, polen i brojne druge čestice
nalaze se oko nas i dospevaju u naše telo.
Kod zdravog organizma oni ne izazivaju bolesti jer
postoji čitav mehanizam koji brani naše telo-imunološki
sistem.
Aktivirani limfocit ubija ćeliju tumora

28. • Imaju ulogu u prepoznavanju i razlikovanju stranih
materija (antigena)-bakterije, virus, gljivica,
alergeni, tumorske ćelije.
• Ove ćelije stvaraju proteine (antitela) koja se
vezuju za antigene kako bi omogućile njihovo
uništavanje.
reakcija imunog odgovora=antigen+antitelo

29. IMUNITET
aktivan pasivan
prirodni
Stvaranje antitela nakon
preležane bolesti (boginje,
zauške). Organizam je tada
trajno ili privremeno
‘otporan ‘ na tu bolest. Pri
ponovnom kontaktu sa istim
antigenom, sprečava se
pojava bolesti.
Beba dobija antitela od
majke za vreme trudnoće ili
preko mleka.
veštački
Vakcinacija. Organizam se
podstiče da stvara anatitela
(odbrambene belančevine).
Vakcine ne mogu da izazovu
bolest, ali podstiču
stvaranje antitela.
Davanje gotovih antitela-
serum. Daju se osobi koja je
već obolela.

30. Vakcine
 aktivni stečeni imunitet
 telo je „naterano“ da kao rezultat kontakta
sa patogenom (umrtvljen ili usmrćen) stvori
imunitet na njegovu vrstu.
 stvaraju se antitela
koja nas štite pri ponovnom
kontaktu sa istim antigenom

32. Efekti vakcinacije
Smanjenje stope
smrtnosti od mnogih
bolesti

33. Zanimljivosti
• U jednom kubnom mililitru
krvi kod muškaraca se broj
eritrocita kreće u intervalu
4.5 - 5.5 miliona, a kod žena
4.2 - 4.8 miliona .
• U svakom eritrocitu postoji
265 miliona molekula
hemoglobina, a to je
molekularna mašina za
vezivanje kiseonika.
• Pri tome svaki molekul
hemoglobina može da primi 4
molekula kiseonika.

34. • Krvne ćelije nastaju u koštanoj srži, prisutnoj u šupljinama
većine dugih kostiju u našem organizmu . Koštana srž je
meko sunđerasto tkivo unutar kosti u kojem se proizvodi oko
95% ljudskih krvnih ćelija. Koštana srž proizvede svaki dan
1013 ćelija rezličite loze (er,le,trb).
Zanimljivosti

35. • Brzina kretanja krvi u arterijama je 10-
15 cm/sec. , u venama 20 cm/sec. a u
kapilarima 0.5-1 mm/sec. Vreme
kruženja krvi kod čoveka je 23 sec
• Volumen krvi odrasle osobe iznosi 6-8%
od njene telesne mase.
Zanimljivosti

36. • Leukociti se kreću
• Dijapedeza označava proces kada
leukociti zahvaljujući sposbnosti
ameboidnog kretanja mogu napustiti
krvotok prolazeći kroz ćelije kapilara i
smestiti se u okolno vezivno tkivo gde
njihova uloga dolazi do punog izražaja.
Zanimljivosti

37. • natural killer ćelije (uništavaju inficirane ćelije tako što
ih “gađaju” proteinskim “bombama” koje izazivaju smrt
inficiranih ili tumorskih ćelija).
Zanimljivosti

38. • Poznati su imunoserumi protiv tetanusa i zmijskog ujeda.
Imunoserum koji se koristi kod ujeda zmije može se dobiti iz
krvi konja. Kada se ubrizgaju male količine zmijskog otrova u
krv konja, u njegovoj krvi proizvode se odgovarajuća antitela.
Posle određenog vremena krv konja se prečišćava i koristi kao
imuno serum.
Zanimljivosti