Мишићни систем

Кретање
Особина већине припадника царства животиња.

Улога мишићног система
• Покретање тела (заједно са костима)
његових делова.
• Омогућавају покетање унутрашњих органа
(налазе се у зиду органа)
• Омогућава рад органа/виталне функције
организма

Еволутивни преглед
• Први пут се код дупљара јављају епитело-
мишићне ћелије.

Еволутивни преглед
• Код црва слој поткожних кружних и
уздужних мишићних слојеве и снопове.

Еволутивни преглед
• Код организама који имају чврсти спољашњи
скелет, мишићи се налазе са унутрашње
стране скелета.
• Они се мишићи се групишу у снопове и
грчењем и опружањем их покрећу.

Кичмењаци
• Попречно-пругасти мишићи
• Везани за скелет са спољашње стране.
• Омогућавају кретање.

Кичмењаци
• Глатки мшићи
• Граде зид унутрашњих органа
• Омогућавају покретање органа (срца,
желуца, црева, мокраћне бешике итд.)

Мускулатура
• У телу човека постоји преко 600 мишића.
• Сви мишићи у телу чине телесну мускулатуру.

МИШИЋНЕ ЋЕЛИЈЕ
-Мишићи су изграђени из мишићних ћелија.
Мишићне ћелије се деле на:
глатке, срчане и попречнопругасте.

• Све оне садрже миофибриле којe
омогућавају грчење и опружање
мишићне ћелије.
МИШИЋНЕ ЋЕЛИЈЕ

МИШИЋНЕ ЋЕЛИЈЕ
• Глатке мишићне ћелије – вретенастог
облика, имају само једно једро.
• Миофибрили су постављени паралелно.
• Грче се без утицаја воље (аутономни
нервни систем).

• Попречнопругасте мишићне ћелије -
цилиндричног облика и издужене.
• Садрже велики број једара, а миофибрили
се местимично преклапају.
• Покрети су им брзи. Раде под утицајем воље
(централни нервни систем).
МИШИЋНЕ ЋЕЛИЈЕ

• Срчане мишићне ћелије-попречно пругасте
• Местимично су спојене и граде мрежу
повезаних ћелија са 1 до 2 једра
• Раде без утицаја воље (аутономни нервни
систем).
МИШИЋНЕ ЋЕЛИЈЕ

МИШИЋНА ТКИВА
•Снопови мишићних ћелија обавијени
заједничком мембраном граде мишиће.
•Према грађи ткива разликујемо:
глатке мишиће,
срчани мишић и
 попречнопругасте (скелетне) мишиће.

Срчани мишић
Гради срце и омогућава
пумпање крви тј.
циркулацију крви кроз
организам.
Срчани мишић
Срчано мишићно ткиво
под микроскопом

Глатки мишићи
Глатко мишићно ткиво
под микроскопом
Граде зидове унутрачњих
органа: једњака, желуца,
црева, душника...
 Танки су.
 Покрети су им спори.
 Њихове контракције
трају 1-1,5 минута.
 Раде без утицаја наше
воље.

Попречно-пругасти
(скелетни) мишићи
Облажу скелет.
 Веома су брзи.
 Њихове контракције трају од
110 до 1100 дела секунде.
 Функционишу под утицајем
воље.
Попречнопругасто мишићно
ткиво под микроскопом
Скелетни мишићи
човека

Глатки
мишићи
Срчани
мишић
Попречно-
пругасти
мишићи
Невољни покрети Невољни покрети Вољни покрети

ГРАЂА СКЕЛЕТНИХ МИШИЋА
oСкелетни мишићи су
сложене грађе.
o Већи број
попречнопругастих ћ.
обавијен опном гради
мишићни снопић првог
реда.
oВише снопића првог реда
обавијених мембраном
граде мишићни снопић
другог реда.
o Више снопића 2.реда
обавијених везивном
опном гради мишић, а
опна се продужује у
тетиву која везује мишић
за кост.
кост
тетива
мишић
Мишићни
снопић
првог
реда
Мишићни
снопић
другог
реда

Грађа мишића
мишићне ћелије
мишићни сноп I реда
мишићни сноп II редавезивна опнатетива
кост

ОБЛИЦИ СКЕЛЕТНИХ МИШИЋА
Кружни мишићи
Лепезасти мишићи
Плочасти мишићи
Вретенасти мишићи
Тракасти мишићи

Кружни мишићи
Налазе се око
очију, уста и
других отвора
на телу и
органима.

Лепезасти мишићи
Углавном
мишићи лица и
грудног коша.

Плочасти мишићи
Мишићи
стомака,
дијафрагме и
међуребарни
мишићи.
Омогућавају
покрете дисања.

Вретенести мишићи
Најбројнији међу
скелетним мишићима.
Снажни су.
Налазе се у
екстремитетима.

Тракасти мишићи
Покрећу главу
у свим
правцима.
Налазе се у
вратном делу и
пределу бутина.

ФИЗИОЛОШКЕ ОСОБИНЕ МИШИЋА
Основне особине мишића су:
Еластичност
Надражљивост
Контрактилност

Како ради мишић?
драж
праг дражи 
надражај
реакција мишића
(грчење/контракција)

Енергија за рад мишића
• За свој рад мишићи користе глукозу
(извор енергије) и кисеоник .
• Као резултат настају угљен-диоксид и
млечна киселина.
•

ВЕЗА МИШИЋА И КОСТИЈУ
 Скелетни мишићи су за кости причвршћени
директно или преко тетива.
 Постављени су тако да делују
антагонистички, тј. да један мишић ради
супротно од свог “партнера ’’.
Савијена рука Опружена рука
згрчен
опружен
опружен
згрчен

Тетиве
• Везивне опне које повезују
скелетне мишиће за кости.

ВЕЗА МИШИЋА И НЕРАВА
• Мишићи импулсе примају од нерава тј.
нерви систем контролише покретање мишића.
• Везу између нерва и мишића називамо
нервно-мишићна синапса.
• Централни нервни систем-вољни покрети
• Аутономни (вегетативни) нервни систем-
невољни покрети