2. КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА
• У основи критеријумског оцењивања налазе се
критеријуми или стандарди за сваку оцену. Критеријуми
(стандарди) оцена описују релативно коректно и
прецизно шта ученик треба да зна и какво треба да буде
његово знање или које вештине треба да поседује да би
добио неку оцену. Критеријумско оцењивање
представља оцењивање које се заснива на утврђивању да
ли је и у којој мери ученик достигао предвиђене
стандарде, нез обзира на то да ли су остали ученици у
одељењу успешнији или мање успешни од њега.
• Када се различити наставници који раде у различитим
школама придржавају истих критеријума приликом
оцењивања, оцене ученика добијају стабилно значење.
3. Критеријуми оцењивања у основној школи
Оцена Опис критеријума
Одличан (5) у потпуности показује способност трансформације знања и
примене у новим ситуацијама;
- лако лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
- самостално изводи закључке који се заснивају на
подацима;
- решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у
потпуности критички рaсуђуje;
- показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен
активности и ангажовања.
Врло добар
(4)
у великој мери показује способност примене знања и
лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
- самостално изводи закључке који се заснивају на
подацима;
- решава поједине проблеме на нивоу стваралачког
мишљења и у знатној мери критички рaсуђуje;
- показује велику самосталност и висок степен активности и
ангажовања.
4. Критеријуми оцењивања у основној школи
Оцена Опис критеријума
Добар (3) у довољној мери показује способност употребе информација у новим
ситуацијама;
- у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
- већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на
подацима и делимично самостално решава поједине проблеме;
- у довољној мери критички рaсуђуje;
- показује делимични степен активности и ангажовања.
Довољан (2) знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну
примену;
- у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз
подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима;
- понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери
критички рaсуђуje;
- показује мањи степен активности и ангажовања
Недовољан (1) знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује
способност репродукције и примене;
- не изводи закључке који се заснивају на подацима;
- критички не рaсуђуje;
- не показује интересовање за учешће у активностима нити
ангажовање.
5. Бројчана оцена из обавезних предмета и
изборног програма други страни језик, у
току школске године, утврђује се на основу
следећих критеријума: оствареност
исхода, самосталност и ангажовање
ученика.
Ове критеријуме треба да
прилагодите садржајима ваших
предмета и за све оцене.
6. П Р И М Е Р
Српски језик
Језичка култура: у усменом и писаном
изражавању показије изузетну самосталност уз
висок степен активности и ангаживања (5)
Књижевност: У обради новог дела самостално
изводи закључке засноване на подацима ;
решава проблеме и критички расуђује (5)
7. Планирање наставе и учења
Глобални и оперативни планови и писане
припреме развијају се и креирају према плану
и програму наставе и учења, односно
Наставном плану и програму; реалном
контексту у којем наставник ради: циљевима;
ресурсима и другим елементима и смерницама
Школског програма.
Под реалним контекстом се подразумева
ученички колектив са свим његовим
специфичностима и карактеристикама; школа
са
8. свим њеним људским и материјалним ресурсима;
локална заједница са људским, институционалним
и материјалним ресурсима; уџбеници и другим
дидактичким материјалима којима располажемо
или које намеравамо самостално да израдимо.
Сврха планирања није задовољавање формативних
захтева, већ осмишљавање поступака којима
можемо остварити постављени циљ.
Није неопходно слепо следити редослед наставног
садржаја, већ је много важније посветити се
развијању интересовања и активном стицању
знања код ученика.
9. П Р И М Е Р
Обрада књижевног дела - планиран
један час . Препорука: ако ученици
показују велико интересовање за дело/
недостатак интересовања, нису
савладали... Дело радити и на
наредном часу.
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДИТИ ПРЕМА
СПЕЦИФИЧНОСТИМА ОДЕЉЕЊА И
НАПИСАТИ У ОПИСУ ОСТВАРЕНОСТИ
ЗА ПРЕТХОДНИ МЕСЕЦ ИЗМЕНЕ КОЈЕ
СУ МОЖДА УРАЂЕНЕ.
10. Наставници користе међупредметне и
предметне компетенције и стандарде за
глобално планирање наставе и исходе
постигнућа за оперативно планирање
наставе
У оперативним плановима наставника и у
њиховим дневним припремама видљиве
су методе и технике којима је планирано
активно учешће ученика на часу.
11. Полазни елементи у развијању глобалних
(годишњих)планова су:
- међупредметне компетенције;
- стандарди постигнућа ученика и
- исходи
Сваки наставник врши планирање за свој предмет у
складу са прописаним планом и програмом и уз
сарадњу са осталим члановима стручног већа.
12. Иако се током процеса наставе и учења развијају
све међупредметне компетенције од наставника се
очекује да на нивоу глобалног планирања издвоји
међупредметне компетенције које ће посебно
развијати у оквиру одређених тема.
Како су стандарди постигнућа ученика дати за крај
једног циклуса учења или нивоа образовања и
васпитања наставници не треба да их пишу у
својим оперативним плановима и припремама, већ
да у глобалним плановима издвоје стандарде чијем
ће остваривању посветити посебну пажњу у
датом одељењу.
13. Како су исходи дефинисани за крај наставне године,
наставник треба да их операционализује прво у
оперативним плановима, а потом и на нивоу
конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да
за сваку наставну јединицу дефинише пирамиду
исхода на три нивоа: оне које би сви ученици
требало да достигну, оне које би већина ученика
требало да достигне и оне које би требало само неки
ученици да достигну. На овај начин постиже се
индиректна веза са стандардима на три нивоа
постигнућа ученика.
При планирању треба имати у виду да се исходи
разликују. Неки се лакше и брже могу остварити, али
је за већину исхода потребно више времена и више
различитих активности.
14. Оперативни планови
Наставник развија и израђује оперативне планове,
за сваки предмет и изборни програм користећи
исходе и садржаје.
Исходи су дефинисани за крај године у Програму
наставе и учења и треба их операционализовати на
нивоу оперативног планирања тако да буде јасно
шта ће ученик бити у стању да уради по
завршетку одређеног месеца или планиране теме
учења. Из тог разлога наставницима се
препоручује да користе уводну фразу ‘’На крају
месеца/теме ученик ће бити у стању да...’’
15. Припремање на наставу
Припремање наставе је обавеза сваког наставника.
Непосредна припрема наставника за рад подразумева
израду писане припреме која представља дидактичко-
методичко структуирање часа. Наставници се редовно
припремају за наставу водећи рачуна о избору садржаја,
метода, облика и средстава за рад. Припремање за час
треба да буде засновано на уважавању различитости код
ученика у погледу њиховог знања, искуства и способности,
укључујући и ученике са тешкоћама у развоју. За
припремање наставници користе стручну литературу,
интернет и друге изворе.
16. Не постоји прописан образац за писане припреме
наставника.Треба их радити на уобичајен начин с
тим да се у припремама за рад у првом и петом
разреду уместо задатака ( образовних, васпитних
и функционалних) дефинишу исходи часа/дана,
недеље.
Припреме за наставни рад садрже
самовредновање рада наставника и/или
напомене о реализацији планираних
активности.
17. • Планирање допунске наставе и додатног
рада је функционално и засновано је на
праћењу постигнућа ученика.
- У планирању слободних активности
уважавају се резултати испитивања
интересовања ученика.
- Планирање васпитног рада са ученицима
засновано је на аналитичко-истраживачким
подацима, специфичним потребама ученика и
условима непосредног окружења.
-
18. ПРАЋЕЊЕ УЧЕНИКА
Портфолио ученика
Унапређивање постојеће педагошке
документације прикупљањем и бележењем
података о напредовању ученика, о његовом
залагању у процесу учења у дужем временском
периоду
-У писану документацију о ученику убацити све
следеће елементе: личне податке о ученику и
његовим индивидуалним карактеристикама
важне за образовни развој, постигнућа у учењу
и уопште за развој његове личности.
19. На почетку шк.године наставник процењује
претходна постигнућа ученика у оквиру одређене
области, предмета, модула или теме, које су од
значаја за предмет. ( иницијално процењивање).
Резултат иницијалног процењивања не оцењује
се и служи за планирање рада наставника и даље
праћење напредовања ученика.
Праћење развоја, напредовања и остварености
постигнућа ученика у току школске године
обавља се формативним и сумативним
оцењивањем.
20. Формативно и сумативно оцењивање
Формативно оцењивање Сумативно оцењивање
Усмерење Вредновање исхода процеса
учења.
Вредновање исхода процеса
учења.
Период Континуирано у току процеса
учења, у свим фазама
наставног процеса.
На карају одређене програмске
фазе која је јасно програмски и
временски одређена.
Циљ Вредновање исхода
претходног учења је средство
за обликовање, усмеравање и
вођење даљег процеса учења.
Одговара на питања: “Шта је
ученик постигао?” и “”Шта и
како ученик треба да учи
даље?”
Вредновање исхода
остварених у одређеном
периоду учења. Одговара на
питања: “Колико је ученик
научио у одређеном наставном
периоду?” и “У којој мери је
овладао садржајима и
исходима који су утврђени
школским програмом?”
21. Формативно оцењивање јесте редовно праћење и
процена напредовања у остваривању прописаних
исхода, стандарда постигнућа и ангажовања у
оквиру обавезног предмета, изборних програма,
активности ( пројектне наставе и слободних
наставних активности).
Сумативно оцењивање јесте вредновање
постигнућа на крају програмске целине или на
крају полугодишта из обавезних предмета,
изборних програма, активности и владања.
Оцене добијене сумативним оцењивањем су по
правилу бројчане и уносе се у прописану
евиденцију о образовно- васпитном раду а могу
бити унете и у педагошку документацију.
22. Оцењивање владања ученика
Владање се оцењује најмање два пута у току
полугодишта.
Владање ученика од првог до петог разреда
основног образовања и васпитања оцењује се
описно у току и на крају полугодишта.
Владање ученика од шестог до осмог разреда
основног образовања и васпитања оцењује се
описно у току полугодишта, а бројчано на крају
полугодишта.
Закључна оцена из владања ученика из става 2.
овог члана јесте: примерно, врло добро, добро,
задовољавајуће и незадовољавајуће, и не утиче
на општи успех ученика.
23. Закључна оцена из владања из става
3. овог члана на крају првог и другог
полугодишта јесте: примерно (5), врло
добро (4), добро (3), задовољавајуће
(2) и незадовољавајуће (1) и свака од
наведених оцена утиче на општи
успех ученика.
24. Описна оцена из владања ученика у току
полугодишта утврђује се на основу
учениковог односа према обавезама и
правилима понашања, нарочито
понашања према другим ученицима,
запосленима и имовини.
Оцена из става 1. овог члана садржи и
васпитну препоруку.
Опис односа према обавезама јесте:
1) у потпуности извршава обавезе у школи;
2) углавном извршава обавезе у школи;
3) делимично извршава обавезе у школи;
4) углавном не извршава обавезе;
5) не извршава обавезе у школи.
25. Опис понашања према другим ученицима,
запосленима и имовини јесте:
1) представља пример другима својим
односом према ученицима, запосленима и
имовини;
2) има најчешће коректан однос према
ученицима, запосленима и имовини;
3) понекад се непримерено односи према
ученицима, запосленима и имовини;
4) често има непримерен однос према
ученицима, запосленима и имовини;
5) најчешће има непримерен однос према
ученицима, запосленима и имовини.
26. Евиденција о успеху ученика
Наставник у поступку оцењивања прикупља и
бележи податке о постигнућима ученика, процесу
учења, напредовању и развоју ученика током
године у прописаној евиденцији и својој педагошкој
документацији.
Под педагошком документацијом, у смислу овог
правилника, сматра се писана документација
наставника која садржи: личне податке о ученику и
његовим индивидуалним својствима која су од
значаја за постигнућа, податке о провери
постигнућа, ангажовању ученика и напредовању,
датим препорукама, понашању ученика и друге
податке од значаја за рад са учеником и његово
напредовање
27. ПРИМЕР (опис активности)
Српски језик: 24. 9. 2019. Читање текста Слатка математика
( по улогама)- изражајно и гласно чита текст, прави драмске
паузе и прати читање другарице. Препорука: вежбати даље
гласно и течно читање.
Енглески језик 9. 9. 2019. - иницијални процењивање Ученик
одлично влада устаљеним изразима у питањима,
вокабуларом у вези са храном, спортовима, просторијама и
државама, бројевима, као и језичком структуромTo Be.
Ученик познаје језичку структуру Have Got/Has Got, али у
примени прави мање грешке. Ученик у мањој мери влада
вокабуларом у вези са данима у недељи и у примени прави
веће грешке. Препорука за даљи рад: Обратити пажњу на
речи којима се именују дани у недељи, као и на језичку
структуру Have Got/Has Got.
