1. Загађивање воде
- Процедне воде депонија чврстог комуналног
отпада
- Болничке отпадне воде
Мијајловић Новица, Маслак Маријана
2. Загађивање воде
Вода је основни предуслов за живот свих живих бића на Земљи. Да би жива бића могла да живе нормално,
вода у којој живе или вода коју користе мора имати природан хемијски састав и природне карактеристике.
Када се услед човековог деловања значајно промени хемијски састав воде, као и односи који у њој владају,
кажемо да је вода загађена.
3. Загађивање воде
Начини загађивања вода су многобројни. Пошто вода у свом хидролошком циклусу долази у контакт са
свим компонентама животне средине, она долази у контакт са полутантима који су у њима присутни .
Према томе до загађивања вода долази директним уносом и миграцијом полутаната у животну средину.
4. Извори загађења
Воду загађује и водени саобраћај, ђубрива и пестициди са обрадивих површина, растварачи и детерџенти
из домаћинстава и фабрика, метали из индустријских процеса (нпр. олово и жива). Сви ови загађивачи
налазе свој пут до река и преко њих долазе до мора.
Загађујуће материје доспевају до воде директним и индиректним путевима.
Директни облици загађивања подразумевају формирање посебних отпадних вода у које човек убацује
штетне материје и које, по правилу, директно излива у речне токове.
Вода се индиректно загађује у процесу спирања штетних хемијских материја у земљишту. На том путу
оне лагано прелазе у подземне воде, одакле процесима природног кружења воде сигурно долазе до река,
језера, мора.
5. Последице загађивања
Тровање и масовно угинуће риба и других водених организама најтеже су последице загађивања воде
токсичним материјама и патогеним организмима. Масовно угинуће одређене групе организама у води
ремети природне односе у биоценози и изазива велике промене у читавом воденом екосистему. Понекад је
за враћање на природно (претходно) стање потребно много година.
Јако загађена вода не може се користити нити за пиће, нити за наводњавање пољопривредних површина.
У Јапану је 1950.године неколико стотина људи оболело од „живине болести“ са трајним последицама.
Ови људи су се разболели зато што су јели рибе у чијим телима се накупила жива која је испуштена у
море из фабрика.
У Јапану је 1950.године неколико стотина људи оболело од „живине болести“ са трајним последицама.
Ови људи су се разболели зато што су јели рибе у чијим телима се накупила жива која је испуштена у
море из фабрика.
6. Последице загађивања
Отпадне воде, ђубриво и детерџенти су богати нитратима и фосфатима, супстанцама које биљке користе за
свој раст. Када велика количина нитрата и фосфата доспе у воду, уобичајен резултат је „популациона
експлозија“ планктонских алги. Ова појава се назива „цветање воде“. Пренамножене алге су у стању да
потроше г Вишеструки утицај на промене састава живог света водених екосистема такође имају топлотна
загађења воде. На местима изливања топле воде која хлади постројења електрана, температура може
прећи 8O˚С. Због тако високих температура, као и због значајног смањења количине кисеоника на таквим
местима, природну биоценозу замењује сиромашна заједница организама отпорних према екстремним
условима живота готово сав кисеоник из воде, изазивајући угинућа риба и других животиња.
7. Мере заштите воде
Све мере заштите воде могу се поделити у три групе. Прва подразумева елиминацију узрока загађивања,
друга – смањење количине штетних материја, а трећа – посебне мере чишћења воде.
Смањење количине загађујућих материја које доспевају до водених токова веома је значајан вид борбе
против загађења. Оно подразумева постављање одговарајућих филтера и посебних система таложника на
местима где се изливају отпадне воде. Овде се подразумева и обавезно хлађење топлих вода пре изливања у
реку.
Занимљивост
• из отворене славине сваког минута исцури 11-12 литара воде,
• ако пустимо да вода отиче из славине док перемо зубе, непотребно изгубимо око 40 – 60
литара воде,
• ако вода отиче док се човек брије, из славине истекне око 40 – 80 литара воде,
• ако аутомобил перемо поливајући га водом из гуменог црева потрошимо око 600 литара воде.
8. Процедне воде депонија
чврстог комуналног отпада
Депоније су крајња одлагалишта чврстог комуналног отпада и имају последње функционално место у
управљању чврстим комуналним отпадом, у низу који укључује контролу настајања.
Комунални отпад чине
• отпад из домаћинства који није опасан
• комерцијални отпад (отпад који настаје у установама које се у баве
трговином, канцеларијским пословима, забавом, итд)
• отпад (школе, болнице, министарства) и
• отпад са јавних површина (делом органски стабилне материје тзв.
• зелени отпад, отпаци, отпаци биља, омоти од слаткиша, хартија, кутија и опушци од цигарета и сл. а
делом органски нестабилне материје - отпад од хране, животињски остаци и излучевине).
9. Процедне воде депонија
чврстог комуналног отпада
Санитарне еколошке депоније су одлика
савременог друштва које има план
одлагања и управљања отпадом. Овакве
депоније неопходне су ради заштите
здравља људи, воде за пиће и земљишта.
Санитарна депонија има уграђену
непропусну подлогу којом се спречава
отицање процедних вода у земљу, а има и
уграђен систем за пречишћавање отпадних
вода.
Занимљивост
уређена депонијаУ Србији је током претходне године уклоњено више од 55% дивљих
депонија, али број преосталих је велики. Процењује се да на нашој
територији и даље има преко 2000 дивљих сметлишта. Проблем није
само у недостатку опреме комуналних служби, већ и у људима који не
брину о природи.
10. Медицински
отпад и отпадне
воде
Посебна врста опасног отпада је медицински
отпад, који у загађивању животне средине не
заузима високо место, али спада међу најопасније
врсте. Неконтролисано одлагање ове врсте отпада
може да доведе до ширења озбиљних заразних
болести, пре свега хепатитиса, менингдитиса и
тифуса.
Медицински отпад је отпад који настаје приликом
пружања здравствених услуга људима ради лечења,
дијагностике, превенције. Медицински отпад се
састоји од неопасног и опасног отпада. То је
хетерогена мешавина отпада, при чему 10-25% чини
опасан медицински отпад који је ризичан по здравље
људи и животну средину.
Под неопасним медицинским отпадом подразумева
се отпад који није загађен опасним или другим
материјама и који је по свом саставу сличан
комуналном тј., кућном отпаду (рециклажни,
биоразградиви и сл.).
11. Поред чврстог медицинског отпада, у болницама и медицинским установама настаје и отпад, који се
одстрањује преко отпадних вода. Отпадне воде из санитарних чворова, прања простора и веша
аналитичких лабораторија.Болничке отпадне воде садрже људске фекалије, средства за прање и
дезинфекцију, течне компоненте хране и масноће...
Појавом заразних болести у болницама, постају заражене и отпадне воде па је у тим ситуацијама потребан
посебан третман који се састоји у дезинфекцији, пре свега на месту настанка, а уколико се то не остварује
онда укупних отпадних вода пре њиховог испуштања у водотокове или јавну канализациону мрежу.
Медицински
отпад и отпадне
воде