Feridun Zaimoglu i migrantska književnost u Nemačkoj
•Download as PPTX, PDF•
0 likes•588 views
Predavanje u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu (7. mart 2016), u okviru ciklusa "Alofoni pisci u evropskim književnostima". Prvi deo predavanja: migranti u Nemačkoj i migrantska književnost; drugi deo predavanja: književno stvaralaštvo Feriduna Zaimoglua
Recommended
More Related Content
What's hot
What's hot (20)
Viewers also liked
Viewers also liked (20)
Similar to Feridun Zaimoglu i migrantska književnost u Nemačkoj
Similar to Feridun Zaimoglu i migrantska književnost u Nemačkoj (20)
More from Jelena Kostic-Tomovic
More from Jelena Kostic-Tomovic (20)
Feridun Zaimoglu i migrantska književnost u Nemačkoj
- 1. Ко је све власник два света? Феридун Заимоглу и ,,мигрантска књижевност” у Немачкој Проф. др Јелена Костић Томовић Коларчева задужбина, 7. март 2016. Циклус Алофони писци у европским књижевностима
- 3. Мигрантска књижевност − терминолошка одређења Старија: • Gastarbeiterliteratur − гастарбајтерска књижевност, • Ausländerliteratur − књижевно стваралаштво странаца, • Literatur der Betroffenheit − ,,књижевност погођености/ганутости”, тј. књижевност инспирисана личном судбином која тежи да изазове разумевање и емпатију, • eine nicht nur deutsche Literatur − књижевност која није искључиво немачка; Новија: • Migrantenliteratur − мигрантска књижевност, • Migrationsliteratur − миграциона књижевност, • Interkulturelle Literatur − интеркултурна књижевност и • Chamisso-Literatur − шамисоовска књижевност; Проф.дрЈеленаКостићТомовић 3
- 4. Мигранти у Немачкој • Menschen mit Migrationshintergrund – особе мигрантског порекла Проф.дрЈеленаКостићТомовић 4
- 5. Мигрантска књижевност − дефиниција ,,...књижевна дела чији су аутори искусили радикалну културну, а најчешће и језику промену. Она се, међутим, конституише тек у приступу и није сама по себи везана за језик и порекло аутора. Овоме приступу својствена је пре свега културна вишеслојност... Већина представника мигрантске књижевности ствара на немачком језику... али се неки и држе језика културе из које су потекли, упркос томе што поодавно живе на немачком говорном подручју. Те ауторе такође треба сматрати представницима мигрантске књижевности − због форме, тема и мотива њиховог стваралаштва.” Клаус Шенк Проф.дрЈеленаКостићТомовић 5
- 6. Неколико примера • Рафик Шами • Владимир Каминер • Саша Станишић • Марица Бодрожић • Илија Тројанов • Феридун Заимоглу • Имран Ајата • Никол Љубић • Херта Милер • Рихард Вагнер • Мартин Кордић Проф.дрЈеленаКостићТомовић 6 укупно преко 250 аутора
- 7. Како то виде сами аутори? ,,Моја књижевност је немачка књижевност, а не персијска, коју сам заиста упознао тек на студијама. Кад год у књижари видим да су ми књиге сместили међу дела блискоисточних аутора, ја потражим власника, представим му се и молим да моје књиге смести међу немачку књижевност. Чиним то, иако сам иначе веома стидљив и несклон таквим поступцима. Разумећете, надам се, да ми одбојна и етикета ,,мигрантска књижевност”. Моји текстови припадају немачкој књижевности − и тачка, баш као што се у њу убрајају и Кафкина дела. У тим приликама волим тако да се изразим, премда је то, признајем, већ помало умишљено. Када ме, што често бива, позову да на некој трибини причам о тако значајној теми као што је допринос аутора страног порекла немачкој књижевности (могуће варијације на тему: вишејезичност и књижевност или егзил и књижевност) ја данас одговарам: Хвала лепо, немам нажалост времена, али јавите се слободно поново када будете организовали трибину о Гетеу или Хелдерину.” Навид Кермани ,,Похвала различитости” Проф.дрЈеленаКостићТомовић 7
- 8. Паралела − индоенглеска књижевност • ,,чудан, бескористан, па чак и помало неукусан” појам • ,,Израз књижевност Комонвелта почео је да звучи веома антипатично. То не само да је гето, него уз то и ексклузивни гето. А последица стваранја таквог гета била је и јесте промена значења ширег појма енглеска књижевност − који се одувек схватао једноставно као књижевност на енглеском језику − у нешто неупоредиво уже, у нешто топографско, националистичко, а можда чак и расистичко.” • ,,Он академским институцијама, издавачима, критичарима, па чак и читаоцима дозвољава то да велики сегмент енглеске књижевности убаце у кутију и да га потом мање-више игноришу. Оно што се назива књижевношћу Комонвелта смешта се испод, праве , енглеске књижевности, у најбољем случају...” Салман Рушди о ,,књижевности Комонвелта” Проф.дрЈеленаКостићТомовић 8
- 9. Фазе Рана фаза • карактеристична за прву генерацију досељеника • лична искуства и искуства других миграната • приповедање у првом лицу • ,,терапијско” дејство писања • жеља за разумевањем и емпатијом • често на матерњем језику Друга фаза • карактеристична за другу и касније генерације • на немачком језику • тематски разноврсније • мања улога непосредних личних искустава Медиха Гебенли (Mediha Göbenli) Проф.дрЈеленаКостићТомовић 9 у традицији радничке књижевности!
- 10. Рецепција миграната и њихове књижевности Интензивнија рецепција и валоризација мигрантске књижевности у СР Немачкој почиње тек 80-их година − када немачки јавни дискурс први пут узима у обзир могућност да мигранти нису само привремена појава, тј. да многи од њих неће напустити Немачку. Проф.дрЈеленаКостићТомовић 10
- 11. Награда ,,Аделберт фон Шамисо” Проф.дрЈеленаКостићТомовић 11 1985. • Фондација ,,Роберт Бош” • Додељује се 1 награда и 1 до 2 стипендије (Förderpreis) за дела која још нису објављена. • први добитници 1985: Арас Ерен (награда) и Рафик Шами (стипендија) • добитник за 2005: Феридун Заимоглу
- 12. Арас Ерен (Aras Ören) − ,,Биографија” Тручин сам, рођен 1939. у Истанбулу, Број пасоша ТР-Б 295136. Висина 185, тежина 78. Посред главе имам ћелу, али су ми обрве зато веома густе. Посебна обележја: велики нос и брадица (а понекад оставим чак и праву, дужу браду). У овај сам град дошао својевољно, 09. септембра 1969. Разлоге свог приватног егзила радије бих задржао за себе. Верујем да вам је ово што сам већ испричао сасвим довољно. Проф.дрЈеленаКостићТомовић 12
- 13. Арас Ерен − ,,Пластични кофер” Прво сам купио кофер на бувљој пијаци, сасвим јефтин, пластичан. Ко зна колко је тај већ видео света и ко га је све исцрпљен вукао прашњавим друмовима. Спаковах у њега коверат с фотографијама, фасциклу с песмама, неколико књига, две кошуље, три комплета веша, чарапе, четкицу за зубе, комплет за бријање и пешкир. Убацих међу веш још и везу лаванде, па кретох на пут. Сад ми се чини да сам понешто и заборавио, неке ствари много важније од фотографија, песама, књига, кошуља, веша, чарапа, четкице за зубе, комплета за бријање и пешкира. Још увек путујем с пластичним кофером, али ми није жао. Ако бисмо стално жалили за нечим када бисмо онда били срећни? Одакле би нам онда дошао осмех на лица? Проф.дрЈеленаКостићТомовић 13
- 14. Награда ,,Шамисо” − добитници из бивше Југославије • Драгица Рајчић из околине Сплита, 1994. (стипендија), • Марјан Накић из Новске, 1996. (стипендија), • Марица Бодрожић из Свиба, 2003. (стипендија), • Саша Станишић из Вишеграда, 2008, • Никол Љубић, рођен у Загребу, 2011. (стипендија) • Мартин Кордић из Целеа (Немачка), 2015. (стипендија) Проф.дрЈеленаКостићТомовић 14
- 15. Предмет истраживања и заступљеност у настави Проф.дрЈеленаКостићТомовић 15 Крај 20. и почетак 21. века • антологије • научне студије, прегледне и о појединачним питањима • дисертације и сл. • универзитетски курсеви • наставни материјали за школе 2000: • ,,Döner in Walhalla. Texte aus einer anderen deutschen Literatur“, приредио Илија Тројанов • ,,Morgen Land. Neueste deutsche Literatur“, приредио Јамал Тушик
- 17. Биографија • рођен 1964. у граду Болуу на северозападу Турске; • долазак у Немачку с родитељима 1965; • одрастање у Берлину, Минхену и Бону, уз једна привремени повратак у Турску; • дефинитивно настањивање у Немачкој у 11. години; • 1985. пресељење у Кил; • студије медицине, касније и сликарства; • прекид студија, привремени послови, сликарство, књижевност; Проф.дрЈеленаКостићТомовић 17
- 18. Две фазе књижевног стваралаштва Прва: провокативна, бунтовна, ангажована, андерграунд, урбана, мигрантска супкултура, мигрантски социолект, enfant terrible (Bürgerschreck) 1995−2003/2004. Друга: наглашено лирска, контемплативна, емотивна, бирани стандардни језик 2003/2004− Проф.дрЈеленаКостићТомовић 18 + драмски текстови и обраде драмских текстова са Гинтером Зенкелом (Günter Senkel)
- 19. Књижевни почетак Kanak Sprak • 1995: велики успех већ књижевни првенац ,,Канак спрак. 24 какофоније са друштвене маргине” (Kanak Sprak. 24 Misstöne vom Rande der Gesellschaft) • издавач: Ротбух ферлаг (Rotbuch Verlag) из Берлина • Kanak Sprak или Kiezdeutsch, Türkenslang, Türkendeutsch, Kanakendeutsch или Kanakisch − социолект младих емиграната у гетима у Немачкој • Kanake/Kanaker/Kanacker − погрдни назив за странце с југа, упоредиво с америчким погрдним називом за црнце nigger Проф.дрЈеленаКостићТомовић 19
- 20. ,,Канак спрак” − уводни текст ,,На улицама, у супермаркетима, у дискотекама слушамо да су ствари превршиле меру, да би стрпљењу ускоро могао доћи крај. У учионицама настаје мук чим уђу турски гастоси. Бистра деца проглашавају се проблематичним случајевима и шаљу се у специјалне школе. Немци покушавају да схвате шта је узрок свој тој невољи. О миграцијама се пишу научне студије, израђују се статистике, спроводе се истраживања. Њихови резултати наводно говоре о амбивалентности коју изазива живот у две културе, о сукобу генерација у турским породицама и, на крају, о недостатку спремности на интеграцију. О праву гласа, двојном држављанству итд. у јавности се још увек ни не говори. Друга генерација турских гастоса долази на свет у таквој атмосфери. Као и већина Немаца, њој ни на крај памети није да на Турску гледа другачије него на туристичку дестинацију...” Проф.дрЈеленаКостићТомовић 20
- 21. ,,Канак спрак” − животне приче ,,Домороци турске гастосе смештају само у два резервата: или си наивни добри Aлијица, исправни и јефтини црнчуга који кад код треба држави цалне порез, како се и пристоји... И онда ти дођу нежне душице, све цептећи од жеље да помогну, тапшу те по рамену и кажу: човече, баш ме сад невиђено дира у срце то што си тако јадан и бедан. Такав наивни добри Алијица прави је турски гастос, зато што служи домороцима, што им се увлачи у дебела дупета, а то што је премазан ималином негује као неку врсту идентитета. Турски гастос је као неки црвенокожац, кога увек зајебу шареним стакленим перлицама и ватреном водом, а он се на то цери као туриста на фотографији. А ту је и други резерват, у коме странац преузима улогу опасног десперадоса... Тај је резерват препун црнчуга са златним ланцима у лову на плавокосе женке домородаца...” Проф.дрЈеленаКостићТомовић 21
- 23. Група ,,Канак атак” (Kanak Attak) Проф.дрЈеленаКостићТомовић 23 • оснивање групе 1998. • име инспирисано насловом романа ,,Канак спрак” • Реч Kanake употребљава се у афирмативном смислу (ethnic pride) слично као nigger међу америчким црнцима. • реакција политичку/јавну дебату о ,,мултикултурном друштву” у Немачкој од 80-их година; • циљ : ,,да ширу јавност, без повлађивања и конформизма, упозна са новим саморазумевањем гастоса (Kanaken) свих генерација” • политичке и културне манифестације, текстови, це-де, документарни филмови, www.kanak-attak.de, www.kanak- tv.de итд.
- 24. ,,Канак атак” • чланови: десетак писаца, новинара, публициста и сл.: Феридун Заимоглу, Имран Ајата, Марк Теркесидис, Мануела Бојаџијев, Василис Цијанос, Вито Авантарио, Серхат Кајакајали и Тобијас Мулот; • Феридун Заимоглу перципиран је као ,,духовни вођа” групе, мада је касније иступио из ње. Проф.дрЈеленаКостићТомовић 24
- 25. Манифест ,,Канак атака” Манифест ,,Канак атака” – 1999. у новинама Тац (taz): ,,Канак атак не пита за пасош или порекло, већ се бори против тог питања... Канак атак је антинационалистичка и антирасистичка група и одбија све видове идентитетске политике, која се храни етнолошком атрибуцијом. Боримо се против свих и против свега што људе експлоатише, потчињава и понижава. Таква искуства нису ограничена само на ,,прву генерацију” миграната. Поље деловања Канак атака сеже од критике владајућих политичко- економских односа и механизама културне индустрије, па све до суочавања са свакодневним феноменима у Швабији. Залажемо се за... став који се окреће против потичњавања хегемонијалном културом, без обзира да ли она наступа као ,,глобална постмодерна” или као примитивни тевтонизам.” Проф.дрЈеленаКостићТомовић 25
- 26. ,,Олош” • 1997. књига ,,Олош. Истинита прича Ертана Онгуна” (Abschaum − Die wahre Geschichte von Ertan Ongun) • 2000. екранизација Ларса Бекера (Lars Becker) − филм ,,Канак атак” (Kanak Attak) са Халуком Пијесом (Haluk Piyes) у главној улози Проф.дрЈеленаКостићТомовић 26
- 28. Остала дела из ,,провокативне“ фазе • 1999. Koppstoff • 2002. German Amok Проф.дрЈеленаКостићТомовић 28
- 29. Тематски и стилски прелаз нпр. роман Liebesmale, scharlachrot из 2000. године збирка прича ,,Дванаест грама среће” (Zwölf Gramm Glück) из 2004. године Проф.дрЈеленаКостићТомовић 29
- 30. Романи из ,,лирске” фаза • ,,Лејла”, 2006 − најтиражније дело до сада • Liebesbrand, 2008. • Hinterland, 2009. • Ruß, 2011. • Isabel, 2014. • Siebentürmeviertel, 2015. Проф.дрЈеленаКостићТомовић 30
- 32. Драме • са Гинтером Зенкелом (Günter Senkel), најбољим пријатељем • делом обраде класичних дела (нпр. ,,Ромео и Јулија”, ,,Лулу” или ,,Отело”) • први оригинални комад Casino Leger 2003. године • најуспешнији комад за сада ,,Црне девице” (Schwarze Jugnfrauen) из 2006. (ХАУ) Проф.дрЈеленаКостићТомовић 32
- 33. Спој књижевног и ликовног стваралаштва Der Mietmaler − ,,Сликар за изнајмљивање”, 2013. Проф.дрЈеленаКостићТомовић 33
- 38. Извори − књижевност и есејистика • Феридун Заимоглу: Економија либида. У: Мостови 152, 2012, стр. 87−103. • Feridun Zaimoglu: Kanak Sprak. 24 Misstöne vom Rande der Gesellschaft. Berlin: Rotbuch Verlag, 1995. • Feridun Zaimoglu / Günter Senkel: Schwarze Jungfrauen. Rowohlt Theaterverlag, 2013. • Feridun Zaimoglu: German Amok. Köln: Kiepenhauer & Witsch, 2002. • Aras Ören: Plastikkoffer. U: Migrantenliteratur. Stuttgart: Philipp Reclam jun., 2007, str. 39. • Aras Ören: Biographie. U: Migrantenliteratur. Stuttgart: Philipp Reclam jun., 2007., str. 39−40. • Навид Кермани: Ко смо ми? Немачка и њени муслимани. Београд: Самиздат Б92, 2013. Проф.дрЈеленаКостићТомовић 38
- 39. Извори − штампане публикације • Müller, Peter & Jasmin Cicek: Migrantenliteratur. Für die Sekundarstufe. Stuttgart: Philipp Reclam jun., 2007. • Ђорић Француски, Биљана: Бисери Раџа. Београд: Филолошки факултет, 2015. • Krefeld Thomas: Einführung in die Migrationslinguistik. Tübingen: Gunter Narr Verlag, 2004. • Müller Natascha et al.: Einführung in die Mehrsprachigkeitsforschung. Tübingen: Gunter Narr Verlag: 2006. • Said, Eduard: Orijentalizam. Beograd: XX vek, 2008. • Антонијевић, Драгана: Странац овде, странац тамо. Антрополошко истраживање културног идентитета гастарбајтера. Београд: САНУ, 2013. Проф.дрЈеленаКостићТомовић 39
- 40. Извори − интернет • Лични сајт Феридуна Заимоглуа: http://www.feridun- zaimoglu.com • Сајт групе ,,Канак атак”: http://www.kanak- attak.de/ka/aktuell.html • Основне информације о ,,мигрантској књижевности” на сајту Гете-института: http://www.goethe.de/ins/bf/de/oug/kul/lit/3151492.html • Mediha Göbenli: Migrantenliteratur im Vergleich. Die deutsch- türkische und die indo-britische Literatur: https://www.academia.edu • Mediha Göbenli: Die Rezepzion der deutsch-türkischen Literatur in der Türkei: https://www.academia.edu Проф.дрЈеленаКостићТомовић 40
- 41. Филмови и емисије • Играни филм ,,Канак атак”: https://www.youtube.com/watch?v=jSa9Gi98gUo • Документарни телевизијски филм ,,Feridun Zaimoglu: Mein Leben“: https://www.youtube.com/watch?v=AR7rER2Ljpg • Феридун Заимоглу, Хајде Симонис, Норберт Блим и Харалд Јунке у емисији ,,3 nach 9“ 1998. године: https://www.youtube.com/watch?v=wrV7adgbcMc • Феридун Заимоглу чита одломак из свог романа ,,Ruß“: https://www.youtube.com/watch?v=e7lEa3Cp60g • Снимци предавања и других јавних наступа Марка Теркесидиса посвећених миграцијама и мигрантима у Немачкој: https://www.youtube.com/watch?v=EK4ZKnmBfUI https://www.youtube.com/watch?v=rclT65_4paA https://www.youtube.com/watch?v=n_c08AzbUWk Проф.дрЈеленаКостићТомовић 41
Editor's Notes
- Релативно велики број миграната као предуслов за развој значајније ,,алофоне” књижевности (бикултурне). Дефиниција особе мигрантског порекла у Немачкој од 2005: ,,сва лица која су се на данашњу територију СР Немачке доселила након 1949, сви страни држављани рођени у Немачкој и сви немачки држављани рођени у Немачкој којима се барем један од родитеља доселио у Немачку након 1949. или живи у Немачкој као страни држављанин” (alle nach 1949 auf das heutige Gebiet der Bundesrepublik Deutschland Zugewanderten, sowie alle in Deutschland geborenen Ausländer und alle in Deutschland als Deutsche Geborenen mit zumindest einem nach 1949 zugewanderten oder als Ausländer in Deutschland geborenen Elternteil“). Супротан пример: САД, Канада, Аустралија... Када би те земље како ,,особе мигрантског порекла” издвајале све којима неко од предака потиче из неке друге земље, културне или језичке средине... Све до 1998. Немачка себе званично не сматра циљем масовније миграције, тј. ”миграционом земљом” (Einwanderungsland) Тек 2000. промена закона о држављанству – ius sanguinis (Abstammungsprinzip) допуњује се елементима ius soli (Geburtsortsprinzip) Марк Теркесидис (психолог, педагог, стручњак за миграције) Евентуално: ,,Мигрантско порекло” у пракси се истиче код особа које су се доселиле или чији преци потичу из средина/земаља које се перципирају као мање развијене, ,,ниже”, пре него оних код оних које су пореклом везане за земље тј. језичкие/културне средине које се перципирају као равноправне (нпр. Дејвит Мекалистер, политичар). Додати Хајде Симонис (2. део снимка, 2.40 до 3.06) + пар речи о Хајде Симонис
- Клаус Шенк је професор немачке књижевности на факултету у Дортмунду, где тренутно, између осталог, предаје и ,,теорију, анализу и дидактику интеркултурне књижевности”
- Биографске разлике између ових аутора (принцип обрнуте градације): од писаца који су се у Немачку доселили као одрасли и релативно касно овладали немачким језиком (Рафик Шами и Владимир Каминер) до ,,касних исељеника” (Spätaussiedler) из Румуније (Херта Милер и Рихард Вагнер) и до писаца рођених и одраслих у Немачкој. Имран Ајата рођен у Улму.
- Друга фаза је притом изразито хетерогена! У њој се, условно речено, могу разликовати три тока. Аутори/дела који покушавају да артикулишу и/или промовишу властиту (досељеничку) културу у Немачкој, или се боре за разумевање, прихватање, већа права миграната и мигрантских заједница. (нпр. Феридун Заимоглу у раној фази, чланови групе Канак атак) Аутори чија дела говоре о мигрантима, о мигрантском миљеу и/или мигрантској поткултури, али се у суштини уклапају у шире књижевне токове у свету, тако да би њихова подједнако добро функционисала и са ликовима из неког другог миљеа, а и да је радња смештена на неком сасвим другом месту. (нпр. Јаде Кара) 3. У другој фази појављују се и аутори који (нека од) својих дела усмеравају ка већинској (немачкој) култури, тј. обликују текстове тако да ови удовоље интересовањима, схватањима и предрасудама немачке читалачке публике и (културне) јавности уопште. С тим је често повезана и егзотизација властите културе у домовини и/или властите (досељеничке) поткултуре у Немачкој. (нпр. Феридун Заимоглу у каснијој фази, аутори пореклом из бивше Југославије) 4. Посебну подгрупу у оквиру треће групе (или блиску трећој групи) чинила би дела која су, стиче се утисак, настала само зато или првенствено зато што је одређена тема актуелна, што има прођу међу већинском читалачком публиком у Немачкој у датом тренутку. (нпр. аутори пореклом из бивше Југославије) Овде се евентуално може додати музика гастарбајтера у Немачкој, као илустрација прве и друге фазе. Притом мигрантска књижевност показује највише сличности са индоенглеском књижевношћу музика и популарна култура показују највише сличности са музиком и попкултуром америчких црнаца Сама мигрантска супкултура у целини показује највише сличности са супкултуром америчких црнаца, која јјој свакако и јесте узор – што није ни чудо, имајући у виду сличност у њиховом социо-економском положају. Медиха Гибенли позивајући се на Гирселу Ајтаћ смешта турску мигрантску књижевност у Немачкој у традицију радничке књижевности (немачке радничке књижевности и радничке књижевности у социјалистичким земљама, на коју су се, према њеним наводима представници ране мигрантске књижевности и угледали).
- Вероватно се током 80-их стичу два услова: већина је коначно принуђена да примети да су страни радници ту и да неће тек тако отићи, али и да их је немогуће једноставно игнорисати сама култура миграната се развија – иако је већ готово од самог почетка постојала и произвела поједине занимљиве феномене (овде додати Чема Карачу) Хајнц Кин (СПД) – први ”опуномоћеник за подстицај интеграцији страних радника и њихових породица” (Beauftragter zur Förderung der Integration der ausländischen Arbeitnehmer und ihrer Familien); објавио 1979. такозвани Кинов меморандум (Тренутно стање и даљи развој интеграције страних радника и њихових породица у СР Немачкој), у коме констатује да Немачка фактички јесте ”миграциона земља” (циљ масовне миграције). Кинов извештај привлачки, међутим, малу пажњу, јер се услед економске кризе раних 80-их фокус са интеграције врло брзо помера на ограничавање миграција и повратак гастарбајтера у домовину.
- Адечберт фон Шамисо рођен је у Француској. Француска револуција натерала је породицу да емигрира (племићко порекло). Револуција је избила када је Шамисо имао свега 11 година. Неколико година је с родитељима лутао Европом, у потрази за ,,сигурном луком”, све док се 1796. нису трајно настанили у Берлину, где су успели да нађу подршку (између осталог и у заједници хугенотских емиграната). Шамисо је постао пруски официр, а затим се прославио и као природњак и писац. Његово најзначајније дело је ..Чудесна прича Петера Шлемила”, о човеку који је продао сопствену сенку.
- Додати биографије Драгице Рајчић, Марјана Накића, Марице Бодрожић, Никола Љубића и Мартина Кордића. Евентуално овде: измишљање Руританје, оријентализација, егзотизација – удовољавање предрасудама већине, тј. ,,већинског друштва” (Mehrheitsgesellschaft) Овде поменути и комичаре (Каја Јанар, Еркан и Штефан), евентуално филмове...
- Марк Теркесидис у Русији Додати слику Рекламове плаве свешчице
- Дело ”Канак спрак” прво је сврставано у ангдерграунд књижевност, а Заимоглуа су називали enfant terrib-омl (Bürgerschrek) немачке књижевности. Реч ,,канаке” (Kanake/Kanaker/Kanacker) пореклом је их хавајског језика, у коме једноставно значи ,,човек”. (Поред тога употребљава се и као назив племена/народа Канаци у Новој Каледонији). У немачки језик ушла је још крајем 19. века, у облику Kannakermann. Прво се користила само у језику морнара, у коме је превасходно означавала морнаре из Полинезије и Океаније. Како су ови морнари важили као веома поштене и одане колеге/другови, реч ,,канаке” временом је у морнарском жаргону проширила значење, па је означавала и сваког изразито поштеног и оданог морнара, без обзира на националност. Била је, дакле, или неутрална (у првом значењу) или врло позитивно конотирана (у другом значењу). Пре другог светског рата на југу Немачке и у Аустрији коришћена је у колоквијалном језику такође у позитивном значењу, као фразеолошки везана реч у оквиру идиома ,,alter Kanake” (стари, верни пријатељу) – онако како се и дан-данас у Немачкој користи идиом ,,alter Schwede”. После Другог светског рата реч ,,канаке” добија, међутим, негативну конотацију и мења значење. Она је данас тзв. етнофаулизам (пежоративан назив припадника других народа) , а означава досељенике, гастарбајтере из земаља које се у Немачкој перципирају као мање развијене. Прво се тако називају досељеници из Грчке, Шпаније и Италије (током 60-их и 70-их година), а након тога користи се за све досељенике тамније пути, тј. за оне с југа Европе (укључујући и Југославију), из Турске и из арапског света, као и за Персијанце. Крајем 20. века сами мигранти у Немачкој почињу себе да називају тим именом, дајући јој притом позитивну конотацију – као што, примера ради, амерички црнци користе реч nigger (ethnic pride). Слично као код америчких црнаца, реч ,,канаке” међут мигрантима у Немачкој задржава негативну конотацију када је користе други, а не сами припадници те групе. Од речи ,,канаке” настале су и речи које означавају немачки социолект који су развили досељеници, а који су у међувремену делимично прихватили и поједини слојеви немачког друштва (социјално депривирана омладина). Тај језик показује извесне елементе пиџина (поједностављена граматика, обиље речи из турског, арапског и српскохрватског), а назива се Kanak-Sprak, Kanakisch, Türkendeutsch, Kietzdeutsch... Док је књига Феридуна Заимоглуа пре 20 година изазвала скандал због употребе тог језика (Хајде Симонис), и то у стилизованој варијанти, данас је он знатно познатији захваљујући појединим комичарима и музици, тако да не изазива баш тако жустре реакције. Ротбух ферлаг је био левичарска издавачка кућа, основана у Западном Берлину 1973. Све до продаје 1993. године Ротбух ферлаг био је организован као задруга (нем. Kollektiv), тј. Сви запослени истовремено су били и власници, деоничари. Током 20 година постојања Ротбух ферлаг издавао је дела многих значајних младих немачких аутора, међу којима је било и много оних који се рачунају у мигрантску књижевност (Херта Милер, Емине Севги Ездемар, Арас Ерен), али нпр. и Хајнер Милер. Прочитати делове из Заимоглуовог увода у ”Канак спрак” и из једне од исповести
- Политички контекст: крајем 70-их схватају коначно да гастарбајтери неће вратити; нафтна и економска криза с краја 70-их и почетка 80-их; покушаји да се досељавање ограничи, закон о помоћи повратницима (Rückkehrerhilfegesetz); тек почетком 2000-тих влада Герхарда Шредера деонекле олакшава добијање држављанства; до дана данашњег ,,мултикултурно друштво” у немачкој остаје предмет дискусија, а покушаја да се такво друштво заиста и оствари (као ни воље да се то учини) никада није ни било (за разлику од нпр. Канаде); Превести: Dies wurde vom damaligen Außenminister Guido Westerwelle (FDP) 2010 prägnant zusammengefasst: „Wenn Multikulti heißt, dass wir unsere Wertmaßstäbe aufgeben sollen, dann ist Multikulti ein Irrweg. Wenn Multikulti heißt, dass Vielfalt und Vernetzung mehr denn je unser aller Leben prägen, daheim und international, dann ist Multikulti Realität.“[3] KanzlerAngela Merkel (CDU) erklärte 2004 und 2010 die multikulturelle Gesellschaft für „grandios gescheitert“,[4][5] Altkanzler Schmidt (SPD) bezeichnete sie als „Illusion von Intellektuellen“.[6] Der konservative Historiker Ernst Nolte kritisierte die Idee einer multikulturellen Gesellschaft als alternative Strategie des Klassenkampfes: „Diejenigen, welche die multikulturelle Gesellschaft propagieren, verbinden damit die Absicht, auf einem Umweg das zu realisieren, was die Sozialisten immer gefordert haben und was die DDR auch vollbracht hat, nämlich die deutsche führende Schicht auszuschalten.“[7] Erwin Huber (CSU) sieht in ihr eine „Brutstätte von Kriminalität“[8 Прочитати део манифеста ”Канак спрака” Прочитати шта каже Заимоглу у разговору са Хајде Симонис (први део снимка, од 09.00 мин.)
- Инсерт Лук Пијес (јуниорски шампион Немачке у боксу, лице године, глумац у Немачкој и Турској) Поменути и друге релативно сличне, хумористичне и лаке филмове: Кунг-фу кебап или Алмања – добродошли у Немачку (с једне стране потврђују предрасуде, али симпатични гледљиви лаки, придобијају и симпатије) Сличност између филма ,,Канак атак” и ,,Две чађаве двоцевке” Гаја Ричија из 1998, ,,До голе коже” Питера Катанеа из 1997. или ,,Sweet Sixteen” Кена Лоуча из 2002.
- Цитат из приче.