2. - Stiven Vilijam Hoking - rođen 8.Januara 1942 godine
- Diplomirao je prirodne nauke na Oksford univerzitetu
- Odlazi na Kembridž radi istrazivanja iz Kosmologije
- Postaje prvi saradnik, zatim predavač na Gonvilu i
Caius koledžu.
- Napušta institut za astronomiju 1973. godine i odlazi u
odsek za primenjenu matematiku i teoretsku fiziku.
- Od 1979. godine drzi katedru profesora matematike.
- Stiven Hoking je radio na osnovnim zakonima koji
vladaju univerzumom.
- Dokazao je da Ajnštajnova teorija relativnosti počinje u
velikom prasku i završava se u crnim rupama.
3. - Još u najranijem detinjstvu nije
prihvatio da bude kao ostali, sto će ga -
i u spoljašnjem
izgledu i u misaonom pogledu –
vidljivo izdvajati. Prvog dana u
obdaništu dvoipogodišnji mališan
neprestano je plakao, pa su roditelji
morali da ga ispišu.
- Vršnjaci u školi nazivali su ga
bubašvabom, iako se po uspehu u
odeljenju nalazio u sredini.
- “Moji školski zadaci bili su
neuredni, a rukopis je nastavike bacao
4. Pustoš u životu
Otac je mnogo držao do toga da se sin upiše na
Oksford ili Kembridž, što je Stiven ispunio u
sedamnaestoj godini, našavši se na prvoj godini
među studentima od kojih je većina odslužila
vojsku. Poslednje godine studija zapazio je da
mu pokreti postaju nespretni, a ubrzo je
ustanovljeno da boluje od motoričke nervne
bolesti ili Lu Gerigove bolesti. Lekari su
predskazali da će živeti još samo dve godine!
“Saznanje da bolujem od neizlečive boljke
koja će me usmrtiti za nekoliko godina,
zaprepastilo me je”, priseća se Hoking. Zapao
je u očaj, iz kojeg ga je izvukla davnašnja
prijateljica Dzejn Vajld, s kojom je stupio u
5. Sve teže je ispisivao složene
matematičke jednačine, stoga se
usredsredio na dočaravanje kosmosa
u svojoj glavi.
Na jednom skupu u Kraljevskom
naučnom društvu dobacio je naglas
Fredu Hojlu (u to vreme
najčuvenijem britanskom
astrofizičaru) da je načinio grešku u
sredini veoma dugačkog proračuna.
“Kako to znas?”, upitao ga je
iznervirani predavač.
“Tako što sam to izračunao.u
svojoj glavi”, uzvratio je Hoking
6. Sedamdesetih, iako prikovan za kolica, stigao je do najkrupnijeg
otkrića, Hokingovog zračenja, kojim «crne rupe», u stvari, isparavaju
i isčezavaju. Godine 1979. zaseo je u stolicu Isaka Njutna, jer su ga
izabrali za profesora matematike na Kembridžu.
To postavljenje izbacilo ga je u žižu javnosti, svaka njegova izjava,
dočekivana je s velikom pažnjom.
Nekoliko godina kasnije je napisao “Kratku istoriju vremena”,
knjigu koja je prodata u 25 miliona primeraka.
Posle toga se razveo, ostavivši suprugu i troje dece (dva sina i
Sintisajzer koji mu je
kćerku), zbog druge medicinske sestre i životne negovateljice, Ilejn
odmenio zauvek
Mejson.
izgubljene glasne žice
izradio je bivši Ilejnin
muz.
7. Oduvek je gajio neobičan smisao za humor. Jednom prilikom američki turisti su
razgledali Kembridž, kada je jedan od njih upro prstom i uzviknuo:
“To je Stiven Hoking!” - Kembrički profesor smesta je ukljucio govornu mapu koja
je izrecitovala: “Uvek me brkaju s tim covekom.”
Uprkos mnoštvu hvalospeva kojima ga zasipaju na svakom koraku, najviše se
ponosi pojavljivanjem u jednoj epizodi “Simsonovih”, u kojoj kaže: “Tvoja teorija o
kosmosu koji nalikuje na krofnu veoma je zanimljiva, Homere. Mozda cu ti je
ukrasti.”
U međuvremenu je napisao novo štivo,
“Kosmos u orahovoj ljusci”, koje je među
najtražeinjima na svim meridijanima.
Mnogi ga porede ca Albertom Ajnštajnom.
8. Teorija Stivena Hokinga
Sedamdesetih godina on se proslavio upravo odgonetanjem "crnih rupa". U
najkraćem, "crna rupa" je područje prostor-vremena.
Po klasičnom gledištu, crne rupe predstavljaju regione svemira u kojima
vlada toliko jaka gravitacija da iz njih nista, pa čak ni svetlost, ne moze da
pobegne. U crnoj rupi ne postoje prostorne dimenzije gore ili dole, desno ili
levo - vreme i prostor se pretaču jedno u drugo. Koncept crne rupe prvi je
zamislio Pjer Simon Laplas 1795. godine.
U knjizi "Kosmos u orahovoj ljusci", opisuje se da se masivne zvezde,
kada istrože nuklearno gorivo, sabiju do nulte razmere i beskonačne gustine.
Zakrivljenost prostorvremena savija ostalu svetlost unutra,
i to se zove „crna rupa".
9. Svaka čestica, oblak gasa, nebesko telo ili zvezda koji se približe granici
područja, ivici "crne rupe", smesta budu usisani u taj nevidljivi bezdan.
"Crna rupa" nastavlja da privlači tela blizu iste. Kad bi, kojim slučajem, to
postalo naže Sunce, planete bi i dalje oko njega kružile.
Godinama je Stiven Hoking propovedao svoju teoriju, opkladivži se 1997. sa
fizičarima Dzonom Preskilom i Kitom Tornom, iz Kalifornijskog instituta za
tehnologiju (SAD), da nikakva, ama baš nikakva informacija nije u stanju da
se otrgne iz večitog zagrljaja "crne rupe", ostajući zauvek zarobljena.
Pokaže li se da su ova dvojica s drugačjim viđenjem u pravu gubitnik mora
da im kupi enciklopediju koju sami izaberu.
10. Stiven Hoking je pokušavao da objedini dve teorije – opšte relativnosti i
kvantnu, u jednu – kvantnu gravitaciju. Dakle, kad čestica (ili ma šta
krupnije) uleti u "crnu rupu" nije zauvek isčezao podatak o tome.
“Razmišljao sam 30 godina, sada znam rešenje”. Crne rupe se, najpre
obrazuju, a kasnije, malčice, otvore i otpuštaju informacije u vezi sa onim
što je upalo.
Kako bi nešto, ipak, moglo da se otrgne strahovitom
privlačenju?
Odgovor se, opet, krije u tumačenju Stivena Hokinga da "crne rupe"
postepeno isparavaju, istina veoma sporo – to traje milijardama godina.
Gubeći čestice, skupljaju se u majušno jezgro; zračenje počinje iznutra da
curi iznoseći informacije napolje.
11. Na 17. međunarodnom kongresu o opštoj
relativnosti i gravitaciji u Dablinu - Irska,
Stiven Hoking je predstavio radikalno novu
teoriju po kojoj crne rupe ne uništavaju sve
što u njih upadne, već izbacuju materiju i
energiju nazad u svemir, ali u
neprepoznatljivom obliku. Ovom izjavom
čuveni astrofizičar je izgubio opkladu koju je
još 1997. godine sklopio sa američkim
kolegom Dzonom Preskilom.
- Mnogi smatraju da je Hoking razumevanju
gravitacije doprineo više i od samog
Ajnstajna.
12. Prezentaciju pripremili: Bojana Zajić i Nemanja Nikolić
Zajić Nikolić
Literatura:
- “Kratka povest vremena” – Stephen Hawking
vremena”
- “Crne rupe i bebe vaseljene” – Stephen Hawking
Zahvaljujemo se:
- Stephen Hawkingu;
Hawkingu;
- Google-u;
Google-u
- Wikipediji;
Wikipediji;
- Finoj muzici koja nas je inspirisala da napravimo
ovako… finu prezentaciju;
ovako… finu
- I ostalim kako bitnim, tako i nebitnim faktorima koji
su uticali na ovu prezentaciju.
prezentaciju.
