SlideShare a Scribd company logo
1 of 8
Download to read offline
РИМСКА ВОЈСКА!
VIRTUS
МЕСЕЧНИ ЛИСТ ЛАТИНСКЕ СЕКЦИЈЕ
БРОЈ II МЕСЕЦ НОВЕМБАР
МЕДИЦИНСКА ШКОЛА ЗАЈЕЧАР MMX
ЛАТИНСКЕ ПОСЛОВИЦЕ
И ЈОШ ДВОСТРУКО ВИШЕ - ET ALTERUM TANTUM.
DISCIPULI LEGITE VIRTUTEM!
ГАЈ ГАЛЕРИЈЕ
ВАЛЕРИЈЕ МАКСИМИЈАН
ЈЕДНО ОД НОВИХ СВЕТСКИХ ЧУДА!
САДРЖАЈ
ОВОГ
БРОЈА:
ROMA URBS AETERNA
SALVE AMICI ET AMICAE!
Драги наши, овог пута смо мало закаснили са нашим
новембарским листом али зато веома брзо стиже и новогодишњи,
децембарски двоброј. Ту је било тромесечје па контролни
задатци, писмени и све оно што пружа радост :) .
Надамо се да ће овај наш нови број бити још интересантнији
за вас. Трудили смо се да што више одрадимо сами, без
интеревенција професорке Ленке.
уредник Виртуса, Стефан Рајчић ФА 16
Не заборављајте и наш блог!
(каже администратор Стефан Максимовић ФА 16):
http://caesarlatin.blogspot.com/
ECCE DISCIPULI IMPIGRI!
Каћа Стевановић - Pomponia Cacha Stevanicae M11
Ивана Крцијевић - Tulia Ivana Кrcievae M11
Стефан Максимовић - Gaius Stefanius Maximus FA16
Стефан Рајчић - Iulius Stefanius Rajchius FA16
Моника Страхињић - Terentia Monica Strahinicae M11
Жељко Несторовић - Quintus Zeljcus Nestorius M11
Давид Милошевић - Fabius Davidus Miloshevius SST 15
2
Оснивање Рима
Према традиционалном датуму, који је у 1. веку ст. е.
израчунао римски филолог и полихистор Марко Теренције
Варон, град Рим основан је 21. априла 753. године старе
ере. Рим (Roma) је главни град Италије и јужноталијанске
регије Лацио. Град богате историје познат и под именом
Вечни град, је центар богате античке културе, од које је
остало много споменика до данашњих дана, а један од
највећих је свакако Колосеум.
Мит о оснивању Рима
У складу са својим обичајем да порекло страних народа на
које су наилазили објасне тако што ће те народе повезати
са лутањима неког од својих митских хероја, као што су
Јасон и Аргонаути, Херакле или Одисеј, грчки су писци
почев од 5. века ст. е. измислили најмање 25 различитих
митова о оснивању Рима. Иако је веза између Рима и Троје
неисторијска, Римски су историчари знали да је република
основанаоко500.годинест.е.,јерјегодишњалистањихових
магистрата ишла уназад само до тог времена. Према миту,
близанци, за које се веровало да су деца бога Марса, били
су по наређењу Нумитора, краља
Албе Лонге, стављени у корпу,
која је бачена у Тибар. Они су,
међутим, преживели, пошто их
је нахранила вучица, и затим су
збацили с власти окрутног краља.
Током чина оснивања града међу
браћом је избила свађа и Ромул је
убио Рема.
Историјски извори о оснивању Рима
Период краљевства (753–509. ст. е.) и ране републике
(509–280. ст. е.) јесу најсиромашније документовани
периоди римске историје, јер су прикази римске
историје написани тек много касније. Грчки историчари
нису обраћали озбиљнију пажњу на Рим све до рата с
Пиром (280–275. ст. е.), када је Рим завршавао своје
освајање Италије и борио се против грчког града
Тарента у јужној Италији. Први римски историчар,
сенатор Квинт Фабије Пиктор, живео је и писао још
касније, током другог пунског рата (218–201. ст. е.).
Стога писање историје у Риму настаје тек пошто је Рим
завршио своје освајање Италије. Током последњих
двеста година старе ере још 16 других Римљана је
писало слична дела. Сва се та дела сада колективно
зову “римска аналистичка традиција”.
Археолошки подаци о оснивању Рима
Антички Рим налазио се на левој обали Тибра, око 22 км
од мора, у северном делу Лација. На том месту налазимо
трагове насељености још из другог миленијума старе
ере. Према античкој традицији, прво насеље основано је
на брежуљку Палатину. То се насеље налазило на месту
које се касније називало Roma quadrata (“четвртасти Рим”)
и сматрало се првим утврђеним градом који је основао
Ромул.
DAVIDUS MILOSHEVICUS EX SST 15 SCRIPSIT.
3
К О Л О С Е У М
У почетку, Колосеум се називао Флавијев
амфитеатар. Његово име је промењено у
Колосеум касније, по огромној (колосалној)
статуи Нерона, која је стајала у близини.
Током година после изградње, он је претрпео
пуно оштећења, модификација и обнављања.
Разлози су били различити – земљотреси,
поплаве, пожари... Међутим, до данас је
после скоро пуних 20 векова, једна трећина
овог амфитеатра остала читава. На њој је
основа остала читава, али све декорације
од метала и мермера су пропале. Градња
је започета 72. за време цара Веспазијана,
а довршена десетак година касније за време
владавине његовог сина Домицијана. Био је
главно место за одржавање гладијаторских
борби. На њему су се одвијале и друге, увек
бруталне борбе, у доба Римског царства.
Постојала је могућност да се ова грађевина
до одређене мере напуни водом и да се
импровизују борбе бродова.
Колосеум је имао места за око 50.000 људи.
Био је елипсастог облика, дуг 189 метара и
широк 156 метара. Висина је била 47 метара.
Састојао се од четири спрата. Споља
је био отворен неким врстама тераса са
отворима налик великим прозорима. Грађен
је махом од великих блокова и метала,
а изнутра је био уређиван мозаицима и
различитим врстама религијских слика.
У гледалишту су постојале посебне ложе за
високе државне чиновнике, попут данашњих
на великим фудбалским стадионима.
Сама површина борилишта унутар Колосеума
је, такође, била елипсастог облика и
имала је димензије 85x53 метара. Она
је од гледалишта била одвојена високим
зидом, како не би дошло до повређивања
посетилацаодстранедивљихживотиња,које
су коришћене у крвавим борбама. У случају
пожараКолосеумбисеиспразниоза10минута.
На рушевинама Колосеума су пронађени
и различити механизми за аутоматско
отварање врата, лифтови и други механизми
који су коришћени у укључивање животиња
у борбу. Последње борбе које су одржане на
КолосеумусубилеуVиVIвекупослеХриста.
Данас је Колосеум симбол Рима, подсећање
на велико светско царство и туристичка
атракција Италије. Милиони људи годишње
дођу у овај град и посећују овај важан
споменик људске цивилизације. Колосеум
је 2007. уврштен међу нових 7 светских чуда.
STEFANUS MAXIMUS
EX FA 16 SCRIPSIT.
4
РИМСКА ЛЕГИЈА
Највећа војна јединица у оквиру римске
војске била је легија.  Њу је чинило
преко 5.000 војника. Свака легија имала
је свој број, име, амблем и тврђаву. Било
је око 30 легија широм Римског царства.
Легија је имала команданата, официре
и обичне војнике. Такође, ту су лекари,
инжењери и остали помоћни радници.
ОПРЕМА И ОРУЖЈЕ
Lorica је именица латинског језика
која означава врсту оклопа којим
се покривао и штитио труп (прса,
трбух, бокови, леђа и рамена)
римских војника. Lorica се правила
од различитих материјала и облика.
Првобитно су прављени лагани оклопи
од коже животиња који нису могли
пружити добру заштиту од напада
металним оружјем. У време древног
Рима, припадници римске војске су
првобитно морали сами обезбеђивати
војничку опрему па је тада она
изгледала прилично шаролико. Након
војних реформи сви легионари су
добили јединствену опрему.
•	 lorica segmentata - оклоп
•	 focale - шал
•	 gladius - мач, 18-24 инча дужине
•	 pilum (множина pila)  - средње
дужине бацање копља
•	 scutum - штит 
•	 tunica - oгртач
•	 caligae - војничке чизме
За заслуге у војсци делила су се различита
одликовања, а звала су се венци (coronae),
јер су имала облик венаца, који су били
направљени од лишћа или каква метала.
Нека од одликовања су била:
1. Corona castrensis - добиjао га је онај
војник који се истакао при опсади логора.
2. Corona civica се давала ономе ко
спаси живот римског грађанина.
3. Corona muralis је за онога ко се успне на
непријатељске зидове.
4. Corona navalis се давала код победе на
мору.
5. Corona obsidionalis је за онога који друге
ослободи од опсаде.
Н а ј в е ћ е
одликовање било
је Corona triumphalis.
Његајесенатдодељивао
војсковођи за победу у
рату.
То је био венац од ловора, који је
приликом тријумфа носио победник возећи
се на Капитол у кочији коју су возили бели
коњи. Уз то је био одевен у шарену тогу
и тунику са палмовим гранчицама. Такву
част је Цезар касније трајно присвојио,
па се таквом одјећом користио и кад није
био награђен тријумфом. Мањи се тријумф
звао овација (ovatio). У њему је победник
ишао пешке или је јахао на коњу. Ислужени
војници (ветерани) су по одласку из војске
као награду добијали комад земље коју су
обрађивали, и то им је служило као пензија.
5
Император Гај Галерије Валерије
Максимилијан једна је од
најконтроверзнијих личности у историји
Римског царства. Једни су га славили као
спасиоца Царства, као новог Ромула и
Александра Великог, а други га ружили и
сматрали најлошијим владаром и човеком.
ГАЈ ГАЛЕРИЈЕ ВАЛЕРИЈЕ МАКСИМИЈАН!
У младићким годинама задобио је
највише војничке чинове и наклоност
Диоклецијана који га је усинио и
293. године прогласио за цезара и
свог савладара, у зрелим годинама
однео је једну од највећих победа у
римској историји, а када га је смрт
задесила у тренутку његове највеће
моћи и славе, сахрањен је и уврштен
међу богове у месту где је угледао
светлост дана, у Ромулијани на брду
Магур.
...Настаде му опак чир у доњем делу у пределу гениталија разједајући нашироко.
Лекари су оперисали, лечили али је рана одмах раздирала зарасло; а вена је
била пробијена па је крв цурила непрестано до опасности од смрти... Оседео
је и исцрпљен ослабио је, па се тек тада поток крви мало зауставио. Рана је
почела да не реагује на лекове. Рак је продирао у најближе делове, све је био
распрострањенији и што су више опсецали све шире је продирао, што га више
лечили он је нарастао...
Са свих страна доведени су славни лекари. Ништа људско није напредовало.
Прибегли су идолима. Молили су Аполона и Асклепија да нађу лек. Аполон је дао
лек али зло се у још веће зло повећало. Болест није више одустајала и све је доње
регије заузела. Унутрашњи органи су изашли напоље, трулели су и стање је било
такво да је задњица потпуно пропадала... Будући да је утроба испала, болест се
погоршала ка унатрашности заузимајући је а унутра црви су се размножили.
Смрад из његовог болесног тела ширио се не само кроз палату већ и кроз цели
град. Није чудно, када су већ били побркана избацивања измета и мокраће. Тело је
било упропашћено од црва и у трулежи са неподношљивим боловима пропадало је.
Језиви урлици уздизали су се ка небу као рикање рањеног бика. Стављали су му
на млитаву задницу кувана и топла меса од животиње да би топлота извукла црве.
А тада из размекшане рана, необичне количине бликале и опет још више је утроба
пропадала постајаћи плоднија за црве...
Галерије је био много свиреп према
хришћанима. Антички аутори сведоче да је
то био утицај његове мајке Ромуле којој
је посветио дворац. У житијима светаца
налазе се грозоморне приче шта је све радио
хришћанима. У 311. години он се много
разболео од неке опаке болести:
6
CORNIX CORNICI OCULOS NON EFFODIET.
ВРАНА ВРАНИ ОЧИ НЕ ВАДИ.
MEL IN ORE, FEL IN CORDE.
МЕД У УСТИМА, ГОРЧИНА У СРЦУ.
MENS SANA IN CORPORE SANO.
У ЗДРАВОМ ТЕЛУ ЗДРАВ ДУХ.
OCULUM PRO OCULO, DENTEM PRO DENTE.
ОКО ЗА ОКО, ЗУБ ЗА ЗУБ.
SAPIENTI SAT.
ПАМЕТНОМЕ ДОСТА.
1.	 Главни бог Хелена је:
а) Тадиић
б) Зевс
ц) Милорад
2.	Главни бог код Римљана је:
а) Јупитер
б) Шаран
ц) Максимус
3.	Посеидон је бог:
а) Риба и брат Милорада
б) коња и брат Мурата
ц) Мора и брат Зевса
4.	Хера је супруга:
а) Јована Дучића
б) Питагоре
ц) Зевса
1.	 Бог подземља код Хелена је:
а) Барак Обамма
б) Хеадс
ц) Мирослав
2.	Бог рата код Римљана је:
а) Марс
б) Пчелица Маја
ц) Ивиица Дачиић
3.	Пегаз је:
а) Крилата коза
б) Свиња са перајима
ц) Крилати коњ
4.	Минотаур је:
а) Пола риба пола Драгиша
б) Пола Човек пола бик
ц) Пола Телетабис пола тарзан
5.	Кербер је:
а) двоглави политичар
б) троглави пас
ц) Крава без главе
QUIS?
STEFANUS RAJCHIUS EX FA 16 SCRIPSIT.
MONICA STRACHINICAE EX M 11 SCRIPSIT. 7
a o b o m b u s m d
p g u n a p a v u v
s d i s c i p u l a
e i s n m a g l u c
v o a l t s s p l a
r v e e m a r e a v
u i r s u n i s a p
Пронађите наведене речи:
asinus, bombus, discipula, rossa, pater, vacca, vulpes, uva, vespa,
mare, ulula
ЖЕЉКОВ ЗИД
8

More Related Content

Similar to Други број

7. Критско - микенски свет
7. Критско - микенски свет7. Критско - микенски свет
7. Критско - микенски светMilan Milanović
 
93200332 egejska-umetnost
93200332 egejska-umetnost93200332 egejska-umetnost
93200332 egejska-umetnostZoran Pavlov
 
Pretece anticke umetnosti
Pretece anticke umetnostiPretece anticke umetnosti
Pretece anticke umetnostivesna300
 
Prezentacija (znamenitosti starog rima)
Prezentacija (znamenitosti starog rima)Prezentacija (znamenitosti starog rima)
Prezentacija (znamenitosti starog rima)saculatac
 
Najstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorijeNajstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorijeandjelan
 
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar PavlovićNajstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar PavlovićNašaŠkola.Net
 
Helenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Helenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir StojanovićHelenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Helenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir Stojanovićnasaskolatakmicenja
 
6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi
6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi
6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropiPedja Vajagic
 
Atlantida - Izgubljena civilizacija - Istina ili mit
Atlantida - Izgubljena civilizacija - Istina ili mitAtlantida - Izgubljena civilizacija - Istina ili mit
Atlantida - Izgubljena civilizacija - Istina ili mitRenata Mnc
 

Similar to Други број (20)

Феликс Ромулијана-Зајечар-Лазарев кањон.pptx
Феликс Ромулијана-Зајечар-Лазарев кањон.pptxФеликс Ромулијана-Зајечар-Лазарев кањон.pptx
Феликс Ромулијана-Зајечар-Лазарев кањон.pptx
 
SM
SMSM
SM
 
7. Критско - микенски свет
7. Критско - микенски свет7. Критско - микенски свет
7. Критско - микенски свет
 
93200332 egejska-umetnost
93200332 egejska-umetnost93200332 egejska-umetnost
93200332 egejska-umetnost
 
Pretece anticke umetnosti
Pretece anticke umetnostiPretece anticke umetnosti
Pretece anticke umetnosti
 
Prezentacija (znamenitosti starog rima)
Prezentacija (znamenitosti starog rima)Prezentacija (znamenitosti starog rima)
Prezentacija (znamenitosti starog rima)
 
Rome
RomeRome
Rome
 
Djerdap
DjerdapDjerdap
Djerdap
 
Najstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorijeNajstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorije
 
седам светских чуда старог века
седам светских чуда старог векаседам светских чуда старог века
седам светских чуда старог века
 
5. razred sistematizacija gradiva.pdf
5. razred sistematizacija gradiva.pdf5. razred sistematizacija gradiva.pdf
5. razred sistematizacija gradiva.pdf
 
Grcka mitologija
Grcka mitologijaGrcka mitologija
Grcka mitologija
 
7.kritsko mikenski svet
7.kritsko mikenski svet7.kritsko mikenski svet
7.kritsko mikenski svet
 
Grcka 1
Grcka 1Grcka 1
Grcka 1
 
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar PavlovićNajstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
 
Helenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Helenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir StojanovićHelenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Helenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
 
6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi
6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi
6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi
 
5. razred Stari Rim
5. razred Stari Rim5. razred Stari Rim
5. razred Stari Rim
 
Atlantida - Izgubljena civilizacija - Istina ili mit
Atlantida - Izgubljena civilizacija - Istina ili mitAtlantida - Izgubljena civilizacija - Istina ili mit
Atlantida - Izgubljena civilizacija - Istina ili mit
 
Istorijski izvori za_5_razred
Istorijski izvori za_5_razredIstorijski izvori za_5_razred
Istorijski izvori za_5_razred
 

More from Медицинска школа Зајечар

Две деклинације и неколико предлога у ручном раду
Две деклинације и неколико предлога у ручном радуДве деклинације и неколико предлога у ручном раду
Две деклинације и неколико предлога у ручном радуМедицинска школа Зајечар
 

More from Медицинска школа Зајечар (20)

број 10
број 10број 10
број 10
 
Придеви
ПридевиПридеви
Придеви
 
Да обновимо најважније!
Да обновимо најважније!Да обновимо најважније!
Да обновимо најважније!
 
Ad tabernas
Ad tabernasAd tabernas
Ad tabernas
 
Matronae cenam exspectant
Matronae cenam exspectantMatronae cenam exspectant
Matronae cenam exspectant
 
Untitled Presentation
Untitled PresentationUntitled Presentation
Untitled Presentation
 
ручни рад и ментална гимнастика
ручни рад и ментална гимнастикаручни рад и ментална гимнастика
ручни рад и ментална гимнастика
 
ДЕУКАЛИОН И ПИРА
ДЕУКАЛИОН И ПИРАДЕУКАЛИОН И ПИРА
ДЕУКАЛИОН И ПИРА
 
Две деклинације и неколико предлога у ручном раду
Две деклинације и неколико предлога у ручном радуДве деклинације и неколико предлога у ручном раду
Две деклинације и неколико предлога у ручном раду
 
Untitled Presentation
Untitled PresentationUntitled Presentation
Untitled Presentation
 
Виртус 7.
Виртус 7.Виртус 7.
Виртус 7.
 
PRAEPOSITIONES (ПРЕДЛОЗИ)
PRAEPOSITIONES  (ПРЕДЛОЗИ)PRAEPOSITIONES  (ПРЕДЛОЗИ)
PRAEPOSITIONES (ПРЕДЛОЗИ)
 
Друга деклинација
Друга деклинацијаДруга деклинација
Друга деклинација
 
Терминологија
ТерминологијаТерминологија
Терминологија
 
Exercitationes
ExercitationesExercitationes
Exercitationes
 
читање речи
читање речичитање речи
читање речи
 
Agricola, oculus, caput, bucca,
Agricola, oculus, caput, bucca,Agricola, oculus, caput, bucca,
Agricola, oculus, caput, bucca,
 
Троја
ТројаТроја
Троја
 
Ab Urbe condita
Ab Urbe conditaAb Urbe condita
Ab Urbe condita
 
Bunny
BunnyBunny
Bunny
 

Други број

  • 1. РИМСКА ВОЈСКА! VIRTUS МЕСЕЧНИ ЛИСТ ЛАТИНСКЕ СЕКЦИЈЕ БРОЈ II МЕСЕЦ НОВЕМБАР МЕДИЦИНСКА ШКОЛА ЗАЈЕЧАР MMX ЛАТИНСКЕ ПОСЛОВИЦЕ И ЈОШ ДВОСТРУКО ВИШЕ - ET ALTERUM TANTUM. DISCIPULI LEGITE VIRTUTEM! ГАЈ ГАЛЕРИЈЕ ВАЛЕРИЈЕ МАКСИМИЈАН ЈЕДНО ОД НОВИХ СВЕТСКИХ ЧУДА! САДРЖАЈ ОВОГ БРОЈА: ROMA URBS AETERNA
  • 2. SALVE AMICI ET AMICAE! Драги наши, овог пута смо мало закаснили са нашим новембарским листом али зато веома брзо стиже и новогодишњи, децембарски двоброј. Ту је било тромесечје па контролни задатци, писмени и све оно што пружа радост :) . Надамо се да ће овај наш нови број бити још интересантнији за вас. Трудили смо се да што више одрадимо сами, без интеревенција професорке Ленке. уредник Виртуса, Стефан Рајчић ФА 16 Не заборављајте и наш блог! (каже администратор Стефан Максимовић ФА 16): http://caesarlatin.blogspot.com/ ECCE DISCIPULI IMPIGRI! Каћа Стевановић - Pomponia Cacha Stevanicae M11 Ивана Крцијевић - Tulia Ivana Кrcievae M11 Стефан Максимовић - Gaius Stefanius Maximus FA16 Стефан Рајчић - Iulius Stefanius Rajchius FA16 Моника Страхињић - Terentia Monica Strahinicae M11 Жељко Несторовић - Quintus Zeljcus Nestorius M11 Давид Милошевић - Fabius Davidus Miloshevius SST 15 2
  • 3. Оснивање Рима Према традиционалном датуму, који је у 1. веку ст. е. израчунао римски филолог и полихистор Марко Теренције Варон, град Рим основан је 21. априла 753. године старе ере. Рим (Roma) је главни град Италије и јужноталијанске регије Лацио. Град богате историје познат и под именом Вечни град, је центар богате античке културе, од које је остало много споменика до данашњих дана, а један од највећих је свакако Колосеум. Мит о оснивању Рима У складу са својим обичајем да порекло страних народа на које су наилазили објасне тако што ће те народе повезати са лутањима неког од својих митских хероја, као што су Јасон и Аргонаути, Херакле или Одисеј, грчки су писци почев од 5. века ст. е. измислили најмање 25 различитих митова о оснивању Рима. Иако је веза између Рима и Троје неисторијска, Римски су историчари знали да је република основанаоко500.годинест.е.,јерјегодишњалистањихових магистрата ишла уназад само до тог времена. Према миту, близанци, за које се веровало да су деца бога Марса, били су по наређењу Нумитора, краља Албе Лонге, стављени у корпу, која је бачена у Тибар. Они су, међутим, преживели, пошто их је нахранила вучица, и затим су збацили с власти окрутног краља. Током чина оснивања града међу браћом је избила свађа и Ромул је убио Рема. Историјски извори о оснивању Рима Период краљевства (753–509. ст. е.) и ране републике (509–280. ст. е.) јесу најсиромашније документовани периоди римске историје, јер су прикази римске историје написани тек много касније. Грчки историчари нису обраћали озбиљнију пажњу на Рим све до рата с Пиром (280–275. ст. е.), када је Рим завршавао своје освајање Италије и борио се против грчког града Тарента у јужној Италији. Први римски историчар, сенатор Квинт Фабије Пиктор, живео је и писао још касније, током другог пунског рата (218–201. ст. е.). Стога писање историје у Риму настаје тек пошто је Рим завршио своје освајање Италије. Током последњих двеста година старе ере још 16 других Римљана је писало слична дела. Сва се та дела сада колективно зову “римска аналистичка традиција”. Археолошки подаци о оснивању Рима Антички Рим налазио се на левој обали Тибра, око 22 км од мора, у северном делу Лација. На том месту налазимо трагове насељености још из другог миленијума старе ере. Према античкој традицији, прво насеље основано је на брежуљку Палатину. То се насеље налазило на месту које се касније називало Roma quadrata (“четвртасти Рим”) и сматрало се првим утврђеним градом који је основао Ромул. DAVIDUS MILOSHEVICUS EX SST 15 SCRIPSIT. 3
  • 4. К О Л О С Е У М У почетку, Колосеум се називао Флавијев амфитеатар. Његово име је промењено у Колосеум касније, по огромној (колосалној) статуи Нерона, која је стајала у близини. Током година после изградње, он је претрпео пуно оштећења, модификација и обнављања. Разлози су били различити – земљотреси, поплаве, пожари... Међутим, до данас је после скоро пуних 20 векова, једна трећина овог амфитеатра остала читава. На њој је основа остала читава, али све декорације од метала и мермера су пропале. Градња је започета 72. за време цара Веспазијана, а довршена десетак година касније за време владавине његовог сина Домицијана. Био је главно место за одржавање гладијаторских борби. На њему су се одвијале и друге, увек бруталне борбе, у доба Римског царства. Постојала је могућност да се ова грађевина до одређене мере напуни водом и да се импровизују борбе бродова. Колосеум је имао места за око 50.000 људи. Био је елипсастог облика, дуг 189 метара и широк 156 метара. Висина је била 47 метара. Састојао се од четири спрата. Споља је био отворен неким врстама тераса са отворима налик великим прозорима. Грађен је махом од великих блокова и метала, а изнутра је био уређиван мозаицима и различитим врстама религијских слика. У гледалишту су постојале посебне ложе за високе државне чиновнике, попут данашњих на великим фудбалским стадионима. Сама површина борилишта унутар Колосеума је, такође, била елипсастог облика и имала је димензије 85x53 метара. Она је од гледалишта била одвојена високим зидом, како не би дошло до повређивања посетилацаодстранедивљихживотиња,које су коришћене у крвавим борбама. У случају пожараКолосеумбисеиспразниоза10минута. На рушевинама Колосеума су пронађени и различити механизми за аутоматско отварање врата, лифтови и други механизми који су коришћени у укључивање животиња у борбу. Последње борбе које су одржане на КолосеумусубилеуVиVIвекупослеХриста. Данас је Колосеум симбол Рима, подсећање на велико светско царство и туристичка атракција Италије. Милиони људи годишње дођу у овај град и посећују овај важан споменик људске цивилизације. Колосеум је 2007. уврштен међу нових 7 светских чуда. STEFANUS MAXIMUS EX FA 16 SCRIPSIT. 4
  • 5. РИМСКА ЛЕГИЈА Највећа војна јединица у оквиру римске војске била је легија.  Њу је чинило преко 5.000 војника. Свака легија имала је свој број, име, амблем и тврђаву. Било је око 30 легија широм Римског царства. Легија је имала команданата, официре и обичне војнике. Такође, ту су лекари, инжењери и остали помоћни радници. ОПРЕМА И ОРУЖЈЕ Lorica је именица латинског језика која означава врсту оклопа којим се покривао и штитио труп (прса, трбух, бокови, леђа и рамена) римских војника. Lorica се правила од различитих материјала и облика. Првобитно су прављени лагани оклопи од коже животиња који нису могли пружити добру заштиту од напада металним оружјем. У време древног Рима, припадници римске војске су првобитно морали сами обезбеђивати војничку опрему па је тада она изгледала прилично шаролико. Након војних реформи сви легионари су добили јединствену опрему. • lorica segmentata - оклоп • focale - шал • gladius - мач, 18-24 инча дужине • pilum (множина pila)  - средње дужине бацање копља • scutum - штит  • tunica - oгртач • caligae - војничке чизме За заслуге у војсци делила су се различита одликовања, а звала су се венци (coronae), јер су имала облик венаца, који су били направљени од лишћа или каква метала. Нека од одликовања су била: 1. Corona castrensis - добиjао га је онај војник који се истакао при опсади логора. 2. Corona civica се давала ономе ко спаси живот римског грађанина. 3. Corona muralis је за онога ко се успне на непријатељске зидове. 4. Corona navalis се давала код победе на мору. 5. Corona obsidionalis је за онога који друге ослободи од опсаде. Н а ј в е ћ е одликовање било је Corona triumphalis. Његајесенатдодељивао војсковођи за победу у рату. То је био венац од ловора, који је приликом тријумфа носио победник возећи се на Капитол у кочији коју су возили бели коњи. Уз то је био одевен у шарену тогу и тунику са палмовим гранчицама. Такву част је Цезар касније трајно присвојио, па се таквом одјећом користио и кад није био награђен тријумфом. Мањи се тријумф звао овација (ovatio). У њему је победник ишао пешке или је јахао на коњу. Ислужени војници (ветерани) су по одласку из војске као награду добијали комад земље коју су обрађивали, и то им је служило као пензија. 5
  • 6. Император Гај Галерије Валерије Максимилијан једна је од најконтроверзнијих личности у историји Римског царства. Једни су га славили као спасиоца Царства, као новог Ромула и Александра Великог, а други га ружили и сматрали најлошијим владаром и човеком. ГАЈ ГАЛЕРИЈЕ ВАЛЕРИЈЕ МАКСИМИЈАН! У младићким годинама задобио је највише војничке чинове и наклоност Диоклецијана који га је усинио и 293. године прогласио за цезара и свог савладара, у зрелим годинама однео је једну од највећих победа у римској историји, а када га је смрт задесила у тренутку његове највеће моћи и славе, сахрањен је и уврштен међу богове у месту где је угледао светлост дана, у Ромулијани на брду Магур. ...Настаде му опак чир у доњем делу у пределу гениталија разједајући нашироко. Лекари су оперисали, лечили али је рана одмах раздирала зарасло; а вена је била пробијена па је крв цурила непрестано до опасности од смрти... Оседео је и исцрпљен ослабио је, па се тек тада поток крви мало зауставио. Рана је почела да не реагује на лекове. Рак је продирао у најближе делове, све је био распрострањенији и што су више опсецали све шире је продирао, што га више лечили он је нарастао... Са свих страна доведени су славни лекари. Ништа људско није напредовало. Прибегли су идолима. Молили су Аполона и Асклепија да нађу лек. Аполон је дао лек али зло се у још веће зло повећало. Болест није више одустајала и све је доње регије заузела. Унутрашњи органи су изашли напоље, трулели су и стање је било такво да је задњица потпуно пропадала... Будући да је утроба испала, болест се погоршала ка унатрашности заузимајући је а унутра црви су се размножили. Смрад из његовог болесног тела ширио се не само кроз палату већ и кроз цели град. Није чудно, када су већ били побркана избацивања измета и мокраће. Тело је било упропашћено од црва и у трулежи са неподношљивим боловима пропадало је. Језиви урлици уздизали су се ка небу као рикање рањеног бика. Стављали су му на млитаву задницу кувана и топла меса од животиње да би топлота извукла црве. А тада из размекшане рана, необичне количине бликале и опет још више је утроба пропадала постајаћи плоднија за црве... Галерије је био много свиреп према хришћанима. Антички аутори сведоче да је то био утицај његове мајке Ромуле којој је посветио дворац. У житијима светаца налазе се грозоморне приче шта је све радио хришћанима. У 311. години он се много разболео од неке опаке болести: 6
  • 7. CORNIX CORNICI OCULOS NON EFFODIET. ВРАНА ВРАНИ ОЧИ НЕ ВАДИ. MEL IN ORE, FEL IN CORDE. МЕД У УСТИМА, ГОРЧИНА У СРЦУ. MENS SANA IN CORPORE SANO. У ЗДРАВОМ ТЕЛУ ЗДРАВ ДУХ. OCULUM PRO OCULO, DENTEM PRO DENTE. ОКО ЗА ОКО, ЗУБ ЗА ЗУБ. SAPIENTI SAT. ПАМЕТНОМЕ ДОСТА. 1. Главни бог Хелена је: а) Тадиић б) Зевс ц) Милорад 2. Главни бог код Римљана је: а) Јупитер б) Шаран ц) Максимус 3. Посеидон је бог: а) Риба и брат Милорада б) коња и брат Мурата ц) Мора и брат Зевса 4. Хера је супруга: а) Јована Дучића б) Питагоре ц) Зевса 1. Бог подземља код Хелена је: а) Барак Обамма б) Хеадс ц) Мирослав 2. Бог рата код Римљана је: а) Марс б) Пчелица Маја ц) Ивиица Дачиић 3. Пегаз је: а) Крилата коза б) Свиња са перајима ц) Крилати коњ 4. Минотаур је: а) Пола риба пола Драгиша б) Пола Човек пола бик ц) Пола Телетабис пола тарзан 5. Кербер је: а) двоглави политичар б) троглави пас ц) Крава без главе QUIS? STEFANUS RAJCHIUS EX FA 16 SCRIPSIT. MONICA STRACHINICAE EX M 11 SCRIPSIT. 7
  • 8. a o b o m b u s m d p g u n a p a v u v s d i s c i p u l a e i s n m a g l u c v o a l t s s p l a r v e e m a r e a v u i r s u n i s a p Пронађите наведене речи: asinus, bombus, discipula, rossa, pater, vacca, vulpes, uva, vespa, mare, ulula ЖЕЉКОВ ЗИД 8