1. АУТОНОМНИ НЕРВНИ
СИСТЕМ
ДВОЈНА ИНЕРВАЦИЈА
УНУТРАШЊИХ ОРГАНА

2. • Аутономни нервни систем
контролише
–глатке мишиће,
–срчани мишић и
–жлезде.
• Он учествује у одржавању
хомеостазе и координише
одговоре на спољашње
надражаје.

3. Хипоталамус, Варолијев мост (понс) и продужена мождина
иницирају реакције ендокриних жлезда и одговарајуће понашање
Сензорни
улаз
Рецептори
хипоталамуса
Соматски и висцерални
сензорни неурони
Понс,
продужена
мождина,
хипоталамус
Лимбички
систем, кора
великог
мозга
Аутономни
одговор
Ендокрини
одговор
Понашање

4. • Компоненте аутономног
нервног система су:
1.Симпатички нервни
систем
2.Парасимпатички
нервни систем
• Функционишу антагонистички

5. • Еферентни путеви аутономног
нервног система укључују
ганглије, преганглијске и
постганглијске неуроне.
–Тела преганглијских неурона
леже у ЦНС-у
–Тела постганглијских неурона
налазе се у периферним
ганглијама.

6. Паравертебрална
ганглија
Постганглијска
влакна
симпатикусаПреганглијска
влакна
симпатикуса

7. Кичмена мождина
Симпатички
преганглијски
неурон
Задњи
корен
Ганглија
задњег
корена
Спинални
нерв
Предњи
корен
Преганглијски аксон
Симпатички постганглијски неурон
Превертебрална ганглија
Симпатичка
паравертебрална
ганглија
Симпатички
ланац
Постганглијски неурон
Симпатички преганглијски неурон

8. Парасимпатикусни нервни систем
(кранио-сакрални)
Симпатикусни нервни систем
(торако-лумбални)
Truncus
sympaticus
• Симпатички
преганглијски
неурони су лоцирани
у торако- лумбалним
сегментима кичмене
мождине. Влакна су
кратка;
• Тела
постганглијских
неурона налазе у
паравертебралним
(трункус симпатикус)
или
превертебралним
ганглијама. Влакна
су дугачка
• Парасимпатички
преганглијски
неурони налазе се у
једрима одређених
главених живаца и у
сакралним сегментима
кичмене мождине.
Влакна су дугачка
• Постганглијски
неурони
парасимпатикуса леже
у ганглијама које се
налазе у близини или
у зиду циљних органа.
Влакна су кратка

9. • Аутономни нервни систем, као и соматски,
функционише на принципу рефлекса.
• Центри аутономних рефлекса се
налазе у кичменој мождини, можданом
стаблу и хипоталамусу.
– У кичменој мождини се налазе центри рефлекса
микције, дефекације и ерекције;
– у можданом стаблу се налазе рефлексни центри
највећег броја аутономних функција (дисање,
рад срца, вазомоторика, одбрамбени рефлекси,
алиментарни рефлекси, видни рефлекси);
– у хипоталамусу су лоцирани центри за ситост и
глад, терморегулацију и жеђ.

10. регулација
температуре
равнотежа
воде
понашање
исхране
Регулација мокраћне
бешике
Секундарни
респираторни центар
Регулација крвног
притиска
Респираторни центар
Хипоталамус
Варолијев мост
Продужена
мождина
Центри аутономне контроле

11. НЕУРОТРАНСМИТЕРИ
АУТОНОМНОГ НЕРВНОГ
СИСТЕМА• Неуротрансмитер преганглијских неурона у
аутономним ганглијама је увек АЦЕТИЛХОЛИН
(Ach) који делује преко никотинских и мускаринских
рецептора.
• Трансмитер симпатикусних постганглијских неурона
генерално је НОРАДРЕНАЛИН који делује преко
алфа-1, алфа-2, бета-1, бета-2 рецептора.
• Парасимпатички постганглијски неурони ослобађају
ACh који делује преко мускаринских рецептора.

12. Соматски
НС
Симпатички
АНС
Парасимпат
ички АНС
Ефекторни органи
Скелетни мишићи
Глатки
мишићи
Срчани
мишић
жлезде

13. Антагонизам аутономногАнтагонизам аутономног
системасистема
• Симпатикус припрема организам да
одговори на стресне ситуације. Тај
одговор се популарно назива “РЕАГУЈ
ИЛИ БЕЖИ” (“fight or flight”)
• Парасимпатикус контролише
аутономне функције у базалним и
нормалним условима. Популарно
назван “ОДМАРАЈ И ВАРИ”

14. Хомеостаза је динамичка равнотежа
између два аутономна огранка
“Одмарај и вари” –
доминира активност
парасимпатикуса
“Реагуј или бежи” –
доминира активност
симпатикуса

15. • Симпатички део АНС се активира у
стресним ситуацијама, током физичких
напора, кад смо уплашени, опрезни,
љути или бесни.
• Брзо остварује ефекте:
– за свега 3 секунде повећа се број откуцаја
срца са 70 на 150;
– За 10 секунди крвни притисак се повиси 2
пута;
– За неколико секунди се појача знојење.
• Парасимпатички нервни систем
активира се након стресних ситуација
враћајући организам у стање мировања

16. Парасимпатикус
Сужава
зеницу
Секреција
мукуса и ензима
Успорава
срце
Сужава
бронхије
Стимулише
дигестивни сист.
Стимулише
жучну кесу
Контрахује
моктраћну
бешику
Релаксира
ректум
Симпатичка
ганглија
Цервикални
део КМ
Торакални
део КМ
Лумбални
део КМ
Сакрални
део КМ
Кранијални
део КМ
Симпатикус
Шири зеницу
Секреција
воде
Шири
бронхије
Убрзава
срце
Инхибира дигестивни сист
Стимулише
ослобађање
глукозе из јетре
Стимулише секрецију
адреналина и норадреналина и
надбубрежне жл.
Релаксира
моктраћну
бешику
Контрахује ректум

17. Парасимпатикус
(“одмарај се и вари”)
Симпатикус
(“реагуј или бежи”)
Зеница Сужава Шири
Саливација Стимулише секрецију мукуса и
ензима
Стимулише секрецију водене
компоненте пљувачке
Знојне жлезде Инхибира Стимулише
Срце фрквенца срчаног
рада
Смањује Повећава
Снага контракција Смањује Повећава
Артерије и артериоле •ПЕРИФЕРИЈА: шири
•МИШИЋИ: сужава
•ПЕРИФЕРИЈА: сужава
•МИШИЋИ: шири
Пречник бронхија Сужава Шири
Дигестивни систем Стимулише Инхибира
Јетра Стимулише жучну кесу Стимулише ослобађање
глукозе
Мокраћна бешика Контрахује Релаксира
Пенис Стимулише ерекцију Стимулише ејакулацију
Ректум Релаксира Контрахује

18. Преганглијски
симпатички
неурон
Срж
надбубрежне
жлезде
(модификован
а симпатичка
ганглија)
Хромафине
ћелије су
модификовани
постганглијски
неурони
Адреналин се
излучује у крв
Крвни
суд
Циљна
ткива
ВЕЗА СИМПАТИЧКОГ СИСТЕМА СА
СРЖИ НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ

19. Симпатомиметичке дроге
• Кокаин блокира ресорпцију допамина и норепинефрина
у пресинаптичке аксоне.
• Ово узрокује прекомерну количину ових
неуротрансмитера у синаптичкој пукотини и стимулишу
своје циљне ћелије.
• Како ефекти симпатикуса углавном долазе од деловања
норепинефрина, кокаин је симпатомиметичка дрога(лек
који имитира симпатички ефекат).
• То може довести до вазоконстрикције коронарних
артерија, што доводи до оштећења срца (исхемијски
инфаркт, инфаркт миокарда и хипертрофија леве
коморе).
• Комбинација кокаина са алкохолом је смртоноснија него
него када се дроге узимају одвојено и представља чест
узрок смрти од болести зависности.

20. Двојна инервација срца
• Срце је ауторитмично тј. способно да
се контрахује без спољашње
инервације
• Наиме, поред РАДНИХ мишићних
ћелија срца постоје и измењене
ПЕЈСМЕЈКЕР или ПРЕДВОДНИЧКЕ
ћелије које самостално генеришу
акционе потенцијале (о овоме више
речи у предавању о срцу)

21. • Међутим упркос аутоматизму срце је
под контролом аутономног НС-а
• СИМПАТИКУС повећава фреквенцу
срчаног рада и снагу контракција
• Nervus vagus (ПАРАСИМПАТИКУС)
успорава срчану фреквенцију и
смањује снагу контракција
• На тај начин ЦНС, преко АНС-а
прилагођава рад срца тренутном
физиолошком стању (физички или
психички напори или мировање)

22. Двојна инервација глатких мишића
• Глатки мишићи граде зидове шупљих
унутрашњих органа : желуца, црева,
мокраћне бешике, материце; као и
зидове крвних судова
• Симпатикус и парасимпатикус и овде
показују антагонистичко дејство али у
зависности од рецептора оно је
различито за различите органе