1. ANATOMIJA
ĆELIJA I TKIVA

2. Matične ćelije (eng. stem cell) su zapravo “temelj” izgradnje
celokupnog ljudskog organizma. Imaju fascinantan potencijal
da se dele i stvaraju nove tipove ćelija u organizmu. Od njih
može nastati bilo koji tip ćelija koje ima organizam čoveka.

3. Naučnici koji se bave ovom naukom veruju da će podmlađivanje tkiva matičnim
ćelijama, molekularnim popravkama kao i zamenom starih organa novim,
eventualno omogućiti ljudima da imaju neograničeni životni vek.

4. Посматрајући испод
микроскопа танко исечене
режњеве плуте запазио је
шупљине које су по облику
биле сличне шупљинама у
пчелињем саћу. Назвао их је
ћелијама. Хук са тадашњим
микроскопом није могао да
види све делове ћелије. Видео
је само празне ћелијске
просторе оивичене ћелијским
мембранама, али је то било
довољно да прикаже ћелију
као основну структурну
јединицу организма.

5. ЋЕЛИЈА ЈЕ ОСНОВНА ЈЕДИНИЦА ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ ЖИВИХ
ОРГАНИЗАМА

6. ЋЕЛИЈСКА МЕМБРАНА
обавија ћелију
даје јој облик
одређује величину
штити од различитих утицаја
селективно је пропустљива

7. У изградњи ћел. мембране учествују:
 двоструки липидни слој у који су уграђени протеини
 протеини – ензимски систем који омогућава промет материја
 угљени хидрати – на површини ћелије чини слој - гликокаликс

8. Размена са спољашњом средином обавља се преко ћелијске мембране,
односно протеинских молекула. Овакву грађу имају и све мембране
ћелијских органела

9. РИБОЗОМИ

10. Сваки рибозом се састоји од велике и мале субјединице

11. Рибозоми су ћелијске органеле у којима се обавља процес синтезе
протеина, тада се спајају и образују комплетну ћелијску органелу

12. Низ рибозома у току синтезе протеина означен је као полирибозом

13. ЕНДОПЛАЗМАТИЧНИ РЕТИКУЛУМ
је ћелијска органела која је грађена од система мембрана које се увлаче у
виду каналића и проширења у цитоплазму

14. Простиру се и одржавају комуникацију између једрове опне и ћелијске мембране.
За спољашњу мембрану ендоплазматичног ретикулума везују се рибозоми у време
када се у њима синтетишу протеини – гранулирани ендоплазматични ретикулум,
када нису присутни полирибозоми означен је као глатки ендоплазматични
ретикулум

15. ГОЛЏИЈЕВ АПАРАТ
Голџијев апарат је систем густо пакованих мембрана са којих полазе
везикуле са упакованим метаболичким продуктима ћелије

16. Обично се налази у близини једра, нарочито га пуно има у ћелијама
жлезданог ткива јер им је основна улога да учествују у секреторним
функцијама ћелије

17. МИТОХОНДРИЈЕ
су ћелијске органеле са двојном мембраном, спољашња је глатка и
пропустљива за велике молекуле, унутрашња је мање пропустљива и гради
читав низ набора-кристе (повећавају укупну површину)

18. На површини унутрашње мембране у виду чворића налазе се ензими који
омогућавају процес ћелијског дисања. У митохондријама се налазе мали
молекули митохондријске ДНК и рибозоми

19. Ове органеле су главни извори енергије (‘’топлане ћелије’’) јер се врши
синтеза једињења богатог енергијом АТП (аденозин трифосфат)
АТП – енергија = АДП
АДП + вишак енергије = АТП

20. ЛИЗОЗОМИ
су ћелијске органеле углавном лоптастог облика оивичене једноструком
мембраном. Садрже хидролитичке ензиме и у њима се разграђују различити
молекули и делови ћелије који јој више не користе

21. ШТА СМО НАУЧИЛИ
Препознај ћелијске
органеле на следећим
слајдовима

22. 1

23. 2

24. 3

25. 4

26. 1 – к
2 – е
3 – и
4 – б
5 – а
6 – г
7 – в
8 – д
1
1 – г
2 – б
3 – а
4 – в
2
1 – в
2 – а
3 – г
4 – б
3
1 – д
2 – б
3 – в
4 – а
5 – г
4

27. TKIVA

28. TKIVA
• Tkivo je skup ćelija iste građe, funkcije i embrionalnog
porekla
• Nauka koja proučava tkiva: HISTOLOGIJA
• U telu životinja postoje 4 vrste tkiva:
 epitelno
 vezivno
 mišićno
 nervno

29. žlezdani
čulni
trepljasti
specijalni
cilindričan
kockast
jednoslojni višeslojni
masno
rastresito
gusto
EPITELNO VEZIVNO
TKIVA
MIŠIĆNO NERVNO
pločast
hrskavičavo
koštano
vlaknasto krv i limfa
glatko
poprečnoprugasto
srčano
neuroni neuroglije
senzitivni
motorni
interneuroni

30. EPITELNO TKIVO
• Izgrađeno od gusto zbijenih ćelija koje formiraju
slojeve
• Osnovna uloga: zaštitna
• Nalazi se na površini tela, oblaže unutrašnje šupljine
pojedinih organa i odvodne kanale

31. EPITELNO TKIVO - podela
Jednoslojni
epitel
Prema broju Višeslojni epitel
slojeva
Prema obliku
ćelija
pločast kockast cilindričan

32. SPECIJALNI EPITELI
TREPLJAST
ČULNI
ŽLEZDANI
Ćelije sa
trepljama; u
dušniku i
bronhijama
Ćelije luče
različite
materije; u
sastavu
žlezda
Ćelije
specijalizovane za
primanje različtih
draži; u čulnim
organima
Gustatorna kvržica na
jeziku
Mehanoreceptori čula sluha
i ravnoteže

33. VEZIVNO TKIVO
• Izgrađeno od vezivnih ćelija, međućelijske supstance
(matriksa) koju luče ćelije i vezivnih vlakana u matriksu
• Uloga: potporna; povezivanje drugih tkiva
• Vrste: krv i limfa, vlaknasto vezivno tkivo, hrskavičavo tkivo,
koštano tkivo

34. KRV
• Tečno vezivno tkivo
• Građa: tečni matriks
(krvna plazma) i krvne
ćelije
• Uloge: transport O2 i
hranljivih materija do
ćelija, odvođenje CO2 i
štetnih produkata
metabolizma od ćelija;
imunitet

35. ERITROCITI
Sadrže hemoglobin koji vezuje
O2
LEUKOCITI
Imaju ulogu u imunitetu –
sposobnosti organizma da se
brani od stranih tela
TROMBOCITI
Imaju ulogu u koagulaciji
(zgrušavanju) krvi
Trombociti u razmazu krvi

36. LIMFA
• Bezbojna tečnost po
sastavu slična krvnoj
plazmi
• Od ćelija sadrži samo
limfocite
• Uloga: vraćanje
međućelijske tečnosti u
krvotok

37. VLAKNASTO VEZIVNO TKIVO
• U matriksu sadrži vezivna vlakna (kolagena i
elastična vlakna)
– Kolagena vlakna su debela, čvrsta i
savitljiva, ali neelastična
– Elastična vlakna su tanka, razgranata i
elastična
• Podela:
• Gusto vezivno tkivo
• Rastresito vezivno tkivo
• Masno tkivo

38. RASTRESITO VEZIVNO TKIVO
Vezivna vlakna su razbacana u matriksu
Nalazi se oko krvnih sudova, nerava i pojedinih organa
GUSTO VEZIVNO TKIVO
Vezivna vlakna su zbijena u paralelne snopove
Gradi tetive i ligamente
MASNO TKIVO
Izgrađeno od ćelija ispunjenih masnim
kapljicama
Kod odraslih osoba broj ćelija je konstantan, dok je
njihova veličina promenljiva

39. HRSKAVIČAVO TKIVO
• Građeno od hrskavičavih ćelija (hondrocita) koje se
nalaze u malim šupljinama (lakunama)
međućelijskog matriksa sa vezivnim vlaknima

40. HIJALINSKA HRSKAVICA
Sadrži kolagena vlakna
Nalazi se u zglobovima, nosu i
dušniku, rebrima
ELASTIČNA HRSKAVICA
Sadrži elastična vlakna
Nalazi se u ušnoj školjci, grkljanu

41. KOŠTANO TKIVO
Osnovna gradivna i funkcionalna
jedinica je osteon građen od:
• Ćelija osteocita u lakunama
• Matriksa sastavljenog od
organskog oseina, kolagenih
vlakana i neorganskih soli Ca i
Mg
• Haverzovog kanala kroz koji
prolaze krvni sudovi i nervi

42. KOSTNA SRŽ

43. MIŠIĆNO TKIVO
• Građeno od izduženih mišićnih ćelija koje u
citoplazmi imaju proteinska vlakna (miofibrile)
• Aktivnošču miofibrila ćelija se skraćuje (grči -
kontrahuje) i opruža.
• Podela:
• Poprečnoprugasto mišićno tkivo
• Glatko mišićno tkivo
• Srčano mišićno tkivo

45. Poprečnoprugasto mišićno tkivo
Gradi skeletne mišiće. Uloga: pokretanje
delova tela. Pod voljnom kontrolom
Dugačke cilindrične ćelije sa više jedara i
velikim brojem mitohondrija
Glatko mišićno tkivo
Ulazi u sastav zidova unutrašnjih
organa: creva, mokraćne bešike, polnih
kanala, krvnih sudova. Uloga: unutrašnji
transport. Nije pod voljnom kontrolom
Vretenste ćelije sa jednim jedrom
Srčano mišićno tkivo
Gradi srce kičmenjaka. Nije pod voljnom
kontrolom. Automatski se kontrahuje
Poprečnoprugaste ćelije sa jednim
jedrom, i nastavcima kojima se povezuju
u mrežu

46. NERVNO TKIVO
• Izgrađeno od nervnih ćelija koje sprovode nervne
impulse – neurona i potpornih ćelija – neuroglija

47. Građa neurona
• Telo neurona
• Nastavci: dendriti i akson
• Mijelinski omotač (oko aksona)
dendriti
Motorni neuron
telo neuriona
jedro
završni
dugmići
akson
mijelinski omotač

48. Vrste neurona
• Senzitivni neuroni – prenose impuls od
receptora do CNS-a
• Motorni neuroni – sprovode impuls od CNS-a
do efektora (mišića ili žlezda)
• Interneuroni – povezuju senzitivne i motorne
neurone

49. Refleksni luk
• Put nervnog impulsa od receptora preko senzitivnog
neurona do centra u CNS-u, pa preko motornog
neurona do efektora
senzitivni neuron
motorni neuron
receptor
efektor
(mišić)
Kičmena
moždina

50. žlezdani
čulni
trpljasti
specijalni
cilindričan
kockast
jednoslojni višeslojni
masno
rastresito
gusto
EPITELNO VEZIVNO
TKIVA
MIŠIĆNO NERVNO
pločast
hrskavičavo
koštano
vlaknasto krv i limfa
glatko
poprečnoprugasto
srčano
neuroni neuroglije
senzitivni
motorni
interneuroni

51. KOŽNI SISTEM
• Nalazi se na površini tela
• Uloge:
Zaštita od mehaničkih povreda, hemijskih
materija, mikroorganizama, zračenja,
isparavanja
Čulna – prima draži iz spoljašnje sredine
 Izlučivanje, disanje, ishrana
Termoregulacija

52. Građa kože
Kičmenjaci
Višeslojni epidermis (pokožica) –
epitelno tkivo
Dermis – vezivno tkivo
Kožne žlezde: jednoćelijske i
višećelijske
Čulni organi Koža sisara

53. SKELETNI SISTEM
• Uloge:
Potporna – daje oblik i čvrstinu telu
Zaštitna – štiti unutrašnje organe
Kretanje – zajedno sa mišićima

54. MIŠIĆNI SISTEM
Uloge:
 Kretanje tela,
pokretanje delova tela
 Učestvuje u ishrani,
varenju, disanju,
izlučivanju, cirkulaciji
telesnih tečnosti

55. ČULNI SISTEM
• Obaveštava telo o promenama u spoljašnjoj i unutrašnjoj
sredini
• Receptori u sastavu čula primaju draži i prevode ih u
nadražaje koji se nervnim ćelijama sprovode do centralnog
nervnog sistema

56. Vrste receptora
Mehanoreceptori
Primaju mehaničke
draži. Nalaze se u čulu
dodira, čulu sluha i
ravnoteže
Termoreceptori
Primaju termičke
draži, reaguju na
promene temperature
Fotoreceptori
Primaju svetlosne
draži. Nalaze se u čulu
vida
Hemoreceptori
Primaju hemijske
draži. Nalaze se u čulu
ukusa i čulu mirisa

57. НЕРВНИ СИСТЕМ
• Прима информације о
променама у спољашњој и
унутрашњој средини од
рецептора, обрађује
информације и обезбеђује
адекватан одговор организма
• Контролише све животне
функције и понашање
организма

58. ENDOKRINI SISTEM
• Endokrini sistem čine ENDOKRINE ŽLEZDE (žlezde sa
unutrašnjim lučenjem) koje svoje produkte – hormone –
izlučuju direktno u krv. Krvlju se hormoni prenose do ciljnih
tkiva na koja deluju
• Uloga: regulatorna – regulišu različite procese u organizmu

59. hipotalamus
hipofiza
štitna žlezda
nadbubrežne žlezde
pankreas
jajnici
testisi

60. SISTEM ORGANA ZA VARENJE
• Uloga: unošenje hrane, mehanička i hemijska obrada hrane,
apsorpcija hranljivih materija, izbacivanje nesvarenih ostataka

61. SISTEM ORGANA ZA DISANJE
• Uloga: razmena gasova sa spoljašnjom sredinom
• ĆELIJSKO DISANJE
C6H12O6 + O2 → CO2 + H2O + E [ATP]

62. TRANSPORTNI
(CIRKULATORNI) SISTEM
• Transport kiseonika i hranljivih materija do
ćelija, odvođenje ugljen-dioksida i štetnih
produkata metabolizma od ćelija
• Tipovi sistema: otvoren i zatvoren

63. POLNI SISTEM
• Uloga: razmnožavanje – ostavljanje potomstva
Polno razmnožavanje
Gametogeneza: stvaranje polnih
ćelija (gameta) u polnim žlezdama
Oplođenje: spajanje polnih ćelija
Rezultat oplođenja: zigot

64. Spermatozoid (n) Jajna ćelija (n)
oplođenje
Zigot (2n)
Embrion (2n)
razviće