1. 25. decembar 2014 1

2. 25. decembar 2014 2
FIZIOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG
SISTEMA

3. 25. decembar 2014 3
33
Funkcija i osnovni delovi KVS
KVSKVS
●
ima funkcijuima funkciju
transportnogtransportnog
sistema usistema u
organizmu.organizmu.
●
doprema "gorivo"doprema "gorivo"
iz hrane kiseonikiz hrane kiseonik
iz vazduha u ćelije,iz vazduha u ćelije,
gde dolazi dogde dolazi do
sagorevanja isagorevanja i
oslobađanjaoslobađanja
energije, potrebneenergije, potrebne
za funkcionisanjeza funkcionisanje
orgaorganizma.
●
krv odnosi
produkte
sagorevanja iz
ćelije (CO2 i H2O).

4. Kardiovaskularni sistem čoveka čine srce i krvni sudovi
( arterije, arteriole, kapilari, venule i vene)
Srce je organ (pumpa)
čija je uloga da pumpa krv u arterije i dalje krvne sudove.
Sastoji se iz dve pumpe:
- Desne polovine srca – pumpa krv u pluća (mali krvotok)
- Leve polovine srca – pumpa krv kroz periferne organe (veliki krvotok)
Anatomski, srčani mišić ( miokard ) je sastavljen od mišićnih ćelija.
Spolja = fibrozna membrana (perikard)
Iznutra = sloj endotelnih ćelija (endokard)

6. 25. decembar 2014 6
66
KRVNI SUDOVI
Krvni sudovi: arterije, arteriole, kapilare, venule, vene. Ako bi nastavili sve krvneKrvni sudovi: arterije, arteriole, kapilare, venule, vene. Ako bi nastavili sve krvne
sudove jedne na druge, mogli bi smo okružitisudove jedne na druge, mogli bi smo okružiti Zemlju 2,5 puta.Zemlju 2,5 puta.

7. Građa srca:
1.Dve pretkomore
2.Dve komore
3.Četiri zalistka
1. Atrioventrikularni
- trikuspidni ( tri kuspisa)
- mitralni ( dva kuspisa)
2. Semilunarni
- zalistak aorte
- zalistak plućne arterije

8. Uloga zalistaka
- Atrioventrikularni zalisci (AV)
sprečavaju vraćanje krvi za vreme sistole iz komora u
pretkomore
- Semilunarni zalisci
sprečavaju vraćanje krvi za vreme dijastole iz aorte i plućne
arterije u komore.
Zalisci se pasivno otvaraju i zatvaraju.
Zatvaranje je prema gradijentu pritiska.
Uloga papilarnih mišića = vuku zaliske u komore da se za
vreme sistole komora zalisci ne mogu previše izbočiti u
pretkomore

9. 25. decembar 2014 9

10. 25. decembar 2014 10
Na ultrazvuku

11. REGULACIJAREGULACIJA RADARADA SRCASRCA
a) Autoregulacija srčanog rada (Frank-Starlingov zakon)
Otto Frank 1865 - 1944
Ernest Henry Starling 1866 –
1927
б) Autonomni nervni sistem (simpatički i parasimpatički nervi)

12. Autoregulacija srčanog rada
Frank-Starlingov zakon:
U fiziološkim granicama srce će ispumpati svu krv koja u njega
dođe, ne dozvoljavajući da se prevelika količina krvi nakuplja u
venama.
-Kod povećanog dotoka krvi mišić se više istegne a istegnuti mišić (u
fiziološkim granicama) će se kontrahovati jačom silom, zato što su
onda aktinski i miozinski filamenti u optimalnom stepenu preklapanja
za razvoj kontrakcije.
-Istezanje zida desne pretkomore povećava srčanu frekvenciju čak za
10-20%.
Autonomni nervni sistem
(simpatički i parasimpatički nervi)
- kontrola frekvencije i snage srčane kontrakcije

13. 25. decembar 2014 13
Спроводни систем
срца
Срце ради самостално (аутоматски)
јер има ћелије које имају посебну улогу у стварању и преносу импулса,
у које спадају:
1.Ћелије сопственог специфичног аутономног система за стварање и
спровођење импулса,
2.Ћелије радне мускулатуре миокарда преткомора и комора

14. 25. decembar 2014 14
Синo-атријални чвор
образује истоимени преткоморни чвор, синусни чвор,
односно Кејт - Флаков чвор (енгл. Keith – Flack),
који се налази у лумену десне преткоморе,
и лежи између горње шупље вене и десног увастог наставка (десне
аурикуле).
Сноп овог чвора је дугачак 1 см а широк 3 см, и протеже се дуж
терминалног гребена срца до доње шупље вене.
Сину-атријални чвор је предводник рада срца, из кога се импулси прво шире
кроз зид десне а затим и леве преткоморе.
У овом чвору, у ритму од 60-80 откуцаја у минути, јављају се импулси који
изазивају контракцију миокарда преткомора. На тај начин настаје систола
преткомора.

15. 25. decembar 2014 15

16. 25. decembar 2014 16

17. 25. decembar 2014 17
Импулс настао у преткоморама преноси се у коморе преко
1.преткоморно-коморног (атрио-вентрикуларног) дела спроводног
система, који сачињавају преткоморно-коморни или атриовентрикуларни
чвор (АВ чвор) односно преткоморно-коморни чвор или Ашоф-Таварин
чвор (енгл. Aschoff - Tawara) који се налази у нивоу десног преткоморно-
коморног (атриовентрикуларног) ушћа
2.и преткоморно-коморног снопа или Хисовог снопа који директно
започиње од овог чвора. Атриовентрикуларни чвор, у одрасле особе је
величине од 2 до 3 мм у ширину и 5 до 6 мм у дужину.
Дебљина му је око 0,75 до 1 мм, а његове везе улазе у миокард десне и
леве преткоморе и са Хисовим снопом чине основни контакт, који има
посебна својства у систему спровођења импулса са преткомора на коморе.

18. 25. decembar 2014 18

19. 25. decembar 2014 19

20. 25. decembar 2014 20

21. Srčani ciklus – period od početka jedne
kontrakcije do početka druge kontrakcije
Sastoji se od:
sistole (kontrakcije)
dijastole (relaksacije)

22. -period SISTOLE označava kontrakciju komora,
(izbacivanje krvi u pluća/aortu)
- period DIJASTOLE označava relaksaciju komora,
(punjenje komora krvlju iz pretkomora)
Trajanje srčanog ciklusa – oko 0.8 sekundi (frekvenca 70-80/min)
sistola komora – 1/3 vremena – 0.3 sekundi
dijastola komora – 2/3 vremena – 0.5 sekundi

23. SISTOLA KOMORA (0.3 s):
1. Faza izbacivanja krvi (0.25 s)
- faza brzog izbacivanja
(brze ejekcije)-0.1 s
1. Faza izovolumetrijske kontrakcije (0.05 s)
-faza sporog izbacivanja-0.15 s
DIJASTOLA KOMORA (0.5 s):
●
Protodijastolična faza (0.04 s)
●
Faza izovolumetrijske relaksacije (0.08 s)
●
Rana faza brzog punjenja (0.09 s)
●
Faza laganog punjenja ili dijastaza (0.19 s)
●
Presistolična faza - kasna faza brzog punjenja
(0.1 s)

24. MINUTNI VOLUMEN SRCA (MV)
(Minutni volumen srca je zapremina krvi koju srce ispumpa tokom jednog
minuta (u miru iznosi 4-6 L/min), jednaka je proizvodu udarnog volumena i
frekvencije srca)
Frekvencija srca Preload
KontraktilnostKontraktilnost Afterload
Minutni
volumen

25. Energija srčane
kontrakcije:
masne kiseline, glukoza, laktati
Efikasnost srčane kontrakcije:
Tokom kontrakcije srčanog mišića, najveći deo hemijske energije
se pretvara u toplotu, a mnogo manji u sam rad mišića. Odnos
ispoljenog rada i utrošene hemijske energije se zove efikasnost
srčane kontrakcije, ili efikasnost srca. Maksimalna efikasnost
normalnog srca je 20-2520-25 %. Kod srčane insuficijencije
efikasnost srca može pasti čak na 5-10 %.

26. 25. decembar 2014 26

27. AUSKULTACIJA SRČANIH
TONOVA
●
Auscultatio – osluškivanje
●
Način fizičkog pregleda naročito kod bolesti
respiratornog i KVS
●
U početku se vršilo direktno, oslanjanjem uha
na telo – direktna auskultacija
●
Kasnije – stetoskop – indirektna auskultacija
●
Mirna prostorija, prijatno zagrejana
●
Osoba stoji, leži ili sedi

28. Auskultacija i registrovanje
srčanih tonova
●
Pri auskultaciji srca čuju se (uglavnom)
dva srčana tona: S1 (‘lab’) i S2 (‘dab’)
● Veoma retko se može čuti i S3
●
Nastaju prenošenjem zvučnih vibracija
srca, velikih krvnih sudova, kroz okolna
tkiva do zida grudnog koša
●
Auskultacija srčanih tonova se vrši na
auskultacijskim tačkama ili mestima
auskultacije srčanih tonova

29. Auskultacija i registrovanje srčanih
tonova
1. Mitralno ušće se prvo sluša na iktusu
srca, u petom interkostalnom prostoru
na 1 cm medijalno od medioklavikularne
linije (projeksija vrha srca)
2. Aortno ušće se sluša u drugom
desnom interkostalnom prostoru,
parasternalno
3. Pulmonalno ušće se auskultuje u
drugom levom interkostalnom prostoru,
parasternalno
4. Trikuspidalno ušće se na kraju sluša
na anatomskoj projekciji u visini spoja
petog desnog rebra za sternum i/ili na
ksifoidnom nastavku sternuma
5. Erbova tačka-spoj trećeg rebra za levu
ivicu sternuma; važno pri analizi sistolnih
i dijastolnih šumova baze srca

30. Arterijski puls
Arterijski puls = ritmičke oscilacije zida arterija
prouzrokovane ritmičkim oscilacijama pritiska u tim
arterijama.
Pulsne oscilacije arterijskog zida započinju u početnom delu
aorte , kako se pritisak širi dalje uzrokuje oscilacije distalnih
krvnih sudova (puls)
Zbog elastičnosti i rastegljivosti k. sudova pritisak se ne
prenosi trenutno na kapilare.
Brzina širenja oscilacija:
Aorta 3-5 m/s
Velike arterije 7-10 m/s
Manje arterije 15-35 m/s

31. 25. decembar 2014 31
PULS
merenje frekfencije i osobina pulsa na periferiji vrse se na sledecim
arterijama:
1. Brahijalna arterija-medijalno od bicepsa,iznad lakta
2. Radijalna arterija-u predelu rucnog zgloba,sa spoljnje strane prema
palcu
3. Femoralna arterija-na sredini spine i pubicne kosti
4. Poplitealna arterija-u poplitealnoj jami
5. Arterija dorsalis pedis-na dorsumu stopala
6. Arterija tibialis posterior-iza medijalnog maleolusa
7. Karotidna arterija-u visini krikoide,na unutrasnjoj strani
m.sternokleidomastoideusa,najbolje sa desne strane
Pri pregledu pulsa palpira se najcesce radijalna arterija i broje se
otkucaji u toku 15 sekundi,ta
vrednost se mnozi sa 4 da bi se dobila vrednost u toku 60 sec(1min).
Ako je ritam nepravilan treba da se broji tokom 60 sec(1min) a
najbolje je da se broje srcani

33. Fiziološki opseg pulsa 60 -100 /
minut
< 60 – bradikardija
>100 – tahikardija
Kvaliteti pulsa:
1.Frekvenca ( pulsus rarus /
frequentum)
2.Ritam ( p. irregularis /
regularis)
3.Veličina ( p. magnus / parvus)
4.Tvrdoća ( p. durus / mollis)
5.Brzina ( p. celer / tardus)
Klinički značaj!!!

34. Arterijski krvni pritisak (TA)
Arterijski krvni pritisak = sila kojom krv deluje na jedinicu
površine zida arterije (mmHg ili Pa)
Krv se kreće kroz sistem krvnih sudova pod uticajem pritiska
kojim srce kao pumpa istiskuje krv u cirkulaciju
Pritisak je najveći u aorti i opada do arteriola, kapilara, dok je
u venama skoro jednak nuli ili negativan.

35. Arterijski krvni pritisak (TA)
Dva glavna faktora uzrokuju arterijski krvni pritisak:
1.Mehanička aktivnost leve komore srca,čiji je učinak
MINUTNI VOLUMEN SRCA (MV)
2.PERIFERNI OTPOR proticanju krvi, naročito otpor arteriola
(PO)
TA = MV* x PO
* Potrebna je normalna količina krvi u cirkulacijskom sistemu

36. Sistolni pritisak –
vrednost krvnog pritiska koja nastaje u arterijama u trenutku sistole,
prilikom izbacivanja udarnog volumena iz leve komore u cirkulaciju
(vrednost pritiska pri kojoj se pojavljuje prvi ton nad brahijalnom
arterijom tokom merenja krvnog pritiska)
Dijastolni pritisak –
krvni pritisak u arterijama tokom dijastole (vrednost pritiska pri kojoj
iščezavaju tonovi nad brahijalnom arterijom)
Povećanje dijastolnog pritiska je (skoro) uvek posledica
povećanja PO.

38. 25. decembar 2014 38

40. 25. decembar 2014 40
4040
SRCE I KRVOTOK
DA
Aorta
LA
LVDV
A
r
K
K
V
Vena
cava
P
Elementi KVS – srce, sistemski iElementi KVS – srce, sistemski i
plućni krvotokplućni krvotok.
12
0
10
0
8
0
6
0
4
0
2
0
0
0
2
01
0
0
2
4
6
8
1
0
1
2
1
4
1
6
0
1
2
3
p (kPa) p (mmHg)
Aorta
L
V
L
A
D
V
DA
t
t
Aorta
f = 20-200 Hz
PromPromjjena pritiska u aorti, lena pritiska u aorti, lijijevom atrijumu ievom atrijumu i
ventrikulu (a) i plućnoj arteriji, desnom atrijumuventrikulu (a) i plućnoj arteriji, desnom atrijumu
i ventrikulu (b) u toku jednog srčanog ciklusa; ci ventrikulu (b) u toku jednog srčanog ciklusa; c
je fonogram.je fonogram.
a
b
c
DV
A
P
Proticanje krvi imaProticanje krvi ima
uvek isti smeruvek isti smer..
Jedan ciklus:Jedan ciklus:
1.1.LijLijevevii atrijum (LA)atrijum (LA)
pp oko 1 kPa (7,5 mmoko 1 kPa (7,5 mm
Hg)Hg)
2.2.LijLijevevii ventrikulventrikul (LV)(LV)
p oko 16 kPa (120p oko 16 kPa (120
mmHg)mmHg)
3.3.PProtok krvi krozrotok krvi kroz velikiveliki
krvotokkrvotok
4.4.DDesni atrijum (DA)esni atrijum (DA)
p op okoko 0,8 kPa (60,8 kPa (6
mmHg)mmHg)
5.5.DDesni ventrikul (DVesni ventrikul (DV))
p op okoko 3 kPa (20 mmHg)3 kPa (20 mmHg)
6.6.Protok krvi kroz maliProtok krvi kroz mali
krvotokkrvotok

41. 25. decembar 2014 41

42. 25. decembar 2014 42

43. 25. decembar 2014 43
Kapilari
Kapilari
• Kapilari su majušni krvni sudovi dužine 1-2 mm.
• Zid kapilara satoji se samo od endotela koji je
mestimično pojačan granatim vezivnim ćelijama,
pericitima.
• Endotelne ćelije kapilara imaju sposobnost kontrakcije.
• Svojom kontrakcijom one zartvaraju lumen kapilara i
prema potrebi isključuju ga iz krvotoka.
• Brzina protoka krvi kroz krvni sud obrnuto je srazmerna
površini njegovog poprečnog preseka.
• Brzina protoka krvi najniža je u kapilarima, što
omogućava adekvatnu razmenu nutrijenata
Kapilari

44. 25. decembar 2014 44
4444
Karakteristike protoka krvi kroz kapilare
ka venama
pk pkp
o
p
o
υkrviod arterija
Simultano dejstvo krvnog i osmotskog pritiska duž
kapilare.
Osmotski pritisakOsmotski pritisak ppoo je oko 3 kPa (20 mmHg),je oko 3 kPa (20 mmHg), ppkk vrijednostvrijednost
mijenja od 3,3 kPa (25 mmHg) na arterijskom kraju, do 1,3mijenja od 3,3 kPa (25 mmHg) na arterijskom kraju, do 1,3
kPa (10 mmHg) na venskom kraju.kPa (10 mmHg) na venskom kraju.
Najmanji krvni sudovi su
kapilari (dijametar ~ 20
µm).
Njihov ukupni poprečni
presek je ogroman - oko
6000 cm2
jer ih ima više
miliona.
Na preseku aktivnog mišića
kapilara je oko 190/mm2
.
U 1 kg mišićne mase
ukupna dužina kapilara
iznosi oko 190 km, a
površina zidova, kroz koje
se odvija razmena materije,
oko 12 m2
.
Na taj način su ćelije
mišića su u dobrom
kontaktu sa kapilarama. U
srčanom mišiću je skoro
svaka ćelija u kontaktu sa
kapilarom.

45. 25. decembar 2014 45
Коронарни крвни судови
• Srčani mišić vaskularizuju
leva i desna koronarna arterija
(kod oko 50% osoba više krvi teče kroz desnu koronarnu
arteriju), koje polaze od početnog dela aorte.
• Leva koronarna arterija deli se na dve grane: kružnu i
nishodnu, interventrikularnu.
• Vene srčanog mišića skupljaju se i obrazuju koronarni
sinus, koji se uliva u desnu pretkomoru.

46. 25. decembar 2014 46

47. 25. decembar 2014 47

48. 25. decembar 2014 48
Lokalna regulacija protoka krvi
• Protok krvi kroz koronarne sudove kod čoveka u stanju
mirovanja iznosi oko 225 ml/min.
• Kad god se poveća snaga kontrakcije, bez obzira na
uzrok, raste i koronarni protok krvi.
• Protok krvi kroz koronarne krvne sudove je uglavnom
direktno srazmeran potrebi miokarda za kiseonikom
Cerebralna cirkulacija
• Lokalna regulacija protoka krvi kroz mozak
(autoregulacija)
• Normalan protok krvi kroz moždano tkivo iznosi oko 750
ml ili 15% od ukupnog volumena srca u bazalnim
uslovima.
• Dobra autoregulacija u rasponu pritisaka 50 – 130
mmHg.
• Tri metabolička faktora koja veoma snažno deluju na
protok krvi kroz mozak: koncentracija CO2, koncentracija
H+ i koncentracija O2.
• Glavnu ulogu ima CO2 (kada se konc CO2 poveća dolazi
do dilatacije i obrnuto).

49. 25. decembar 2014 49
Splanhikusna cirkulacija
• Splanhikusna cirkulacija: snadbevanje krvlju GIT-a, jetre,
slezine i pakreasa.
• Ukupni splanhikusni protok iznosi oko 30% min.
volumena.
• Jetra se snadbeva krvlju na dva načina: putem hepatične
arterije i vene porte
Jetra ima visok protok krvi i nizak vaskularni otpor.
• Oko 1050 ml krvi teče iz portalne vene u sinusoide jetre
svakog minuta, a dodatnih 300 ml stiže u sinusoide iz
hepatičke arterije (oko 27% min. vol srca).
• Pritisak u portalnoj veni koja ulazi u jetru je oko 9 mm
Hg, a pritisak u hepatičkoj veni koja ide iz jetre ka veni
kavi je skoro tačno 0 mm Hg.e.

50. 25. decembar 2014 50