1. 16. decembar 2013
1

2. ●
●
●
FIZIOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG
SISTEMA
●
16. decembar 2013
Dr med.
2

3. KARDIOVASKULARNI SISTEM (KVS)
Funkcija i osnovni delovi KVS
KVS ima funkciju
transportnog sistema u
organizmu.
●
doprema "gorivo" iz hrane i
kiseonik iz vazduha u ćelije, gde
dolazi do sagorevanja i
oslobađanja energije, potrebne
za funkcionisanje organizma.
orga
Istovremeno, krv odnosi
produkte sagorevanja iz ćelije
(CO2 i H2O).
Kardiovaskularni sistem
čine:
1. KRV
2. KRVNI SUDOVI
3. SRCE
16. decembar 2013
Dr
3
3

4. 16. decembar 2013
4

5. 16. decembar 2013
5

6. Залистци затварају односно отварају ушћа у
одређеној фази срчане акције. Фаза пуњења
крвљу назива се дијастола,
а фаза контракције срчаног мишића и пражњење
шупљине назива се систола.
У фази дијастоле преткоморе, комора је у фази
систоле. Тада су тролисни залистак и дволисни
залистак на преткоморско-коморским ушћима
затворене, а плућни залистци и аортни залистак
на артеријским ушћима отворене и комора се
празни.
У фази систоле преткомора, комора је у фази
дијастоле. У том су тренутку тролисни залистак и
дволисни залистак отворене, а плућни залистак
и аортни залистак затворени и комора се пуни
16. decembar
6
крвљу. 2013

7. 16. decembar 2013
7

8. 16. decembar 2013
8

9. Спроводни систем
срца
Срце ради самостално (аутоматски) јер има ћелије које имају
посебну улогу у стварању и преносу импулса, у које спадају [20]. ;
Ћелије сопственог специфичног аутономног система за
стварање и спровођење импулса,
Ћелије радне мускулатуре миокарда преткомора и комора
16. decembar 2013
9

10. Сину-атријални део образује истоимени преткоморни чвор,
синусни чвор,
односно Кејт - Флаков чвор (енгл. Keith – Flack),
који се налази у лумену десне преткоморе,
и лежи између горње шупље вене и десног увастог наставка
(десне аурикуле).
Сноп овог чвора је дугачак 1 см а широк 3 см, и протеже се дуж
терминалног гребена срца до доње шупље вене.
Сину-атријални чвор је предводник рада срца, из кога се
импулси прво шире кроз зид десне а затим и леве преткоморе.
У овом чвору, у ритму од 60-80 откуцаја у минути, јављају се
импулси који изазивају контракцију миокарда преткомора. На тај
начин настаје систола преткомора.
16. decembar 2013
10

11. Импулс који полази из синусног чвора
*синусни чвор, односно Кејт - Флаков чвор (енгл. Keith – Flack
шири се попут kонцентричних таласа кроз средишне делове
миокарда преткомора брзином од 1 м/сек.
деполаришући најпре миокард десне,
а затим и леве преткоморе.
Ова активација миокарда претркомора одвија се током 0,06 до
0.15 сец. (просечно 0,09 до 0,11 сек)
и манифестује се таласом П на ЕКГ.
16. decembar 2013
11

12. Импулс настао у преткоморама преноси се у коморе преко
1.преткоморно-коморног (атрио-вентрикуларног) дела спроводног
система, који сачињавају преткоморно-коморни или
атриовентрикуларни чвор (АВ чвор)
односно преткоморно-коморни чвор или Ашоф-Таварин чвор (енгл.
Aschoff - Tawara) који се налази у нивоу десног преткоморно-коморног
(атриовентрикуларног) ушћа
2.и преткоморно-коморног снопа или Хисовог снопа који директно
започиње од овог чвора. Атриовентрикуларни чвор, у одрасле особе
је величине од 2 до 3 мм у ширину и 5 до 6 мм у дужину.
Дебљина му је око 0,75 до 1 мм, а његове везе улазе у миокард
десне и леве преткоморе и са Хисовим снопом чине основни контакт,
који има посебна својства у систему спровођења импулса са
преткомора на коморе.
16. decembar 2013
12

13. 16. decembar 2013
13

14. Proticanje krvi ima
uvek isti smer.
SRCE I KRVOTOK
P
p (kPa)
Jedan ciklus:
1.Lijevi atrijum (LA)
p oko 1 kPa (7,5 mm
Hg)
Aorta
Vena
cava
DA
2.Lijevi ventrikul (LV)
p oko 16 kPa (120
mmHg)
1
6
1
4
1
2
1
0
8
LA
6
DV
LV
4
5.Desni ventrikul (DV)
p oko 3 kPa (20 mmHg)
6.Protok krvi kroz mali
krvotok 2013
16. decembar
12
0
10
0
8
0
0
3
2
1
0
K
A
r
a
L
V
L
A
2
0
0
V
Aorta
Aorta
6
0
4
0
2
3.Protok krvi kroz veliki
krvotok
4.Desni atrijum (DA)
p oko 0,8 kPa (6
mmHg)
p (mmHg)
b
DV
D
V
2
0
1
00
c
t
A
P
DA
t
f = 20-200 Hz
K
Elementi KVS – srce, sistemski i
plućni krvotok.
krvotok
Promjena pritiska u aorti, lijevom atrijumu i
ventrikulu (a) i plućnoj arteriji, desnom atrijumu
i ventrikulu (b) u toku jednog srčanog ciklusa; c
je fonogram.
14
14

15. 16. decembar 2013
15

16. Pribor za krvotok
• Pribor za krvotok, srce i krvni sudovi, obrazuju
potpuno
zatvoreni sistem opnastih kanala, kroz koje stalno
protiče krv, vršeći transport gasova, hranljivih
materija i
njihovih otpadnih produkata.
• Krv protiče kroz sistem zahvaljujući ritmičkoj
kontrakciji
srčanog mišića
.
16. decembar 2013
16

17. SRCE I KRVOTOK
Srce je dvostruka pumpa, koja pumpa krv kroz dva cirkulatorna sistema:
pump
pulmonalni (mali) (~20%) i sistemski (veliki) krvotok (~80%).
Naše srce se kontrahuje (kuca) oko 70 puta u minutu i oko 30 miliona puta tokom
jedne godine!
Energija potrebna za istiskivanje krvi u krvotok dobija
se kontrakcijom mišića atrijuma, odnosno ventrikula.
Smer kretanja krvi obezbeđuju srčani zalisci
(valvule), od kojih se jedan par nalazi između
atrijuma i ventrikula (mitralna i triskupidna valvula), a
drugi je između ventrikula i aorte, odnosno
pulmonalne arterije.
16. decembar 2013
17
17

18. KRVNI SUDOVI
Krvni sudovi: arterije, arteriole, kapilare, venule, vene. Ako bi nastavili sve krvne
sudove jedne na druge, mogli bi smo okružiti Zemlju 2,5 puta.
16. decembar 2013
18
18

19. 16. decembar 2013
19

20. Arterije i vene
• Arterije i vene, jesu opnasti cilindrični kanali
koji se
granaju po celom telu, izuzev hrskavičavog tkiva
i
prozračnih delova očne jabučice.
• Oni obrazuju 2 sistema, arterijski i venski, koje
povezuju
krvni kapilari i arterio-venske spojnice
e
16. decembar 2013
20

21. 16. decembar 2013
21
21

22. Brzina proticanja krvi kroz krvne sudove
6000cm2
30cm/s
brzina
5cm/s
površina
3cm
18cm2
2
1mm/s
kapilare
aorta
vena cava
Promjena brzine krvi duž krvnog stabla
Za brzinu su date srednje vrednosti. S obzirom na
pulsni karakter krvotoka, brzina u aorti, na primer,
varira u toku jednog srčanog ciklusa od 0 - 0,5 ms-1.
Kritična brzina krvi u aorti iznosi 0,4 ms-1, što znači
da će u toku trajanja sistole u jednom delu kretanje
krvi u aorti biti turbulentno.
16. decembar 2013
22
22

23. Kapilari
• Kapilari su majušni krvni sudovi dužine 1-2 mm.
• Zid kapilara satoji se samo od endotela koji je
mestimično pojačan granatim vezivnim ćelijama,
pericitima.
• Endotelne ćelije kapilara imaju sposobnost kontrakcije.
• Svojom kontrakcijom one zartvaraju lumen kapilara i
prema potrebi isključuju ga iz krvotoka
.
• Brzina protoka kr vi kroz kr vni sud obr nuto je
srazmer na
površini nje govog popre čnog preseka.
• Brzina protoka kr vi najniža je u kapilarima, što
omogućava adekvatnu razmenu nutrijenata
16. decembar 2013
23

24. Karakteristike protoka krvi kroz kapilare
Najmanji krvni sudovi su
kapilare (dijametar ~ 20
µm).
Njihov ukupni poprečni
presek je ogroman - oko
6000 cm2 jer ih ima više
miliona.
Na preseku aktivnog
mišića kapilara je oko
190/mm2.
pk
od arterija
p
o
pk
υ krvi
p
o
ka venama
Simultano dejstvo krvnog i osmotskog pritiska duž
kapilare.
Osmotski pritisak po je oko 3 kPa (20 mmHg), pk vrijednost
mijenja od 3,3 kPa (25 mmHg) na arterijskom kraju, do 1,3
kPadecembar 2013 na venskom kraju.
16. (10 mmHg)
U 1 kg mišićne mase
ukupna dužina kapilara
iznosi oko 190 km, a
površina zidova, kroz koje
se odvija razmena
materije, oko 12 m2.
Na taj način su ćelije
mišića su u dobrom
kontaktu sa kapilarama. U
24
srčanom mišiću je skoro
24
svaka ćelija u kontaktu sa

25. Koronar na cir kulacija
• Srčani mišić vaskularizuju leva i desna
koronar na ar terija
(kod oko 50% osoba više kr vi te če kroz desnu
koronar nu
ar teriju), koje polaze od po četnog dela aor te.
• Leva koronar na ar terija deli se na dve grane:
kr užnu i
nishodnu, inter ventrikular nu.
• Vene srčanog mišića skupljaju se i obrazuju
koronar ni
sinus, koji se uliva u desnu pretkomor u
.
16. decembar 2013
25

26. Lokalna re gulacija protoka kr vi
• Protok kr vi kroz koronar ne sudove kod
čoveka u stanju
mirovanja iznosi oko 225 ml/min.
• Kad god se poveća snaga kontrakcije, bez
obzira na
uzrok, raste i koronar ni protok kr vi.
• Protok kr vi kroz koronar ne kr vne sudove je
uglavnom
direktno srazmeran potrebi miokar da za
kiseoniko
m
16. decembar 2013
26

27. Cerebralna cir kulacija
• Lokalna re gulacija pr otoka kr vi kroz mozak
(autore gulacija)
• Nor malan protok kr vi kroz moždano tkivo iznosi oko
750
ml ili 15% od ukupnog volumena srca u bazalnim
uslovima.
• Dobra autore gulacija u rasponu pritisaka 50 – 130
mmHg.
• Tri metabolička faktora koja veoma snažno deluju na
protok kr vi kr oz mozak: koncentracija CO2,
koncentracija
H+ i koncentracija O2.
• Glavnu ulogu ima CO2 (kada se konc CO2 pove ća
16. decembar 2013
dolazi
do dilatacije i obr nuto)
.
27

28. Splanhikusna cir kulacija
• Splanhikusna cir kulacija: snadbevanje
kr vlju GIT-a, jetre,
slezine i pakreasa.
• Ukupni splanhikusni protok iznosi oko 30%
min.
volumena.
• Jetra se snadbeva kr vlju na dva na čina:
putem hepatične
ar terije i vene por te
e.
16. decembar 2013
28

29. Jetra ima visok protok kr vi i nizak vaskular ni
otpor.
• Oko 1050 ml krvi teče iz portalne vene u sinusoide
jetre
svakog minuta, a dodatnih 300 ml stiže u sinusoide iz
hepatičke arterije (oko 27% min. vol srca).
• Pritisak u portalnoj veni koja ulazi u jetru je oko 9 mm
Hg, a pritisak u hepatičkoj veni koja ide iz jetre ka veni
kavi je skoro tačno 0 mm Hg
.
16. decembar 2013
29

30. 16. decembar 2013
30

31. 16. decembar 2013
31

32. U normalnim uslovima,
kada krv cirkuliše u arterijama, ona vrši pritisak na zidove krvnih
sudova.
Izraz “arterijalni pritisak“, dakle, predstavlja pritisak koji vrši krv na
zidovima arterija.
Ovaj pritisak mora biti dovoljan da osigura adekvatnu perfuziju
tkiva u periodu aktivnosti i u periodu opuštanja.
Arterijski pritisak nastaje kao rezultat dve sile.
Jednu stvara leva komora srca koja istiskuje krv u aortu. Za
razliku od nje, desna komora potiskuje krv preko pulmonalnog
zaliska u plućnu arteriju.
Drugu silu stvaraju arterije, odnosno njihova sila otpora protoku
krvi. Određeni nervni impulsi mogu da uzrokuju širenje ili
16. decembar 2013
32

33. 16. decembar 2013
33

34. 16. decembar 2013
34

35. 16. decembar 2013
35

36. 16. decembar 2013
36

37. 16. decembar 2013
37

38. 16. decembar 2013
38

39. PULS
merenje frekfencije i osobina pulsa na periferiji vrse se na
sledecim arterijama:
1. Brahijalna arterija-medijalno od bicepsa,iznad lakta
2. Radijalna arterija-u predelu rucnog zgloba,sa spoljnje strane
prema palcu
3. Femoralna arterija-na sredini spine i pubicne kosti
4. Poplitealna arterija-u poplitealnoj jami
5. Arterija dorsalis pedis-na dorsumu stopala
6. Arterija tibialis posterior-iza medijalnog maleolusa
7. Karotidna arterija-u visini krikoide,na unutrasnjoj strani
m.sternokleidomastoideusa,najbolje sa desne strane
Pri pregledu pulsa palpira se najcesce radijalna arterija i broje se
otkucaji u toku 15 sekundi,ta
vrednost se mnozi sa 4 da bi se dobila vrednost u toku 60
sec(1min).
Ako je ritam nepravilan treba da se broji tokom 60 sec(1min) a
16. decembar
39
najbolje 2013 da se broje srcani
je

40. Pulsni talasi i elastičnost krvnih sudova
p (kPa)
F
16
v
(a)
10
F
1
2
v
(b)
t(s)
Pulsni oblik kretanja krvi.
Kretanje tečnosti kroz cevi ne-elastičnih (a)
i elastičnih zidova (b).
Dužina arterijskog stabla iznosi najviše
1,4 m pa pulsni talas stiže do kraja
arterijskog stabla u vremenu t = s/u =
1,4 m/5 ms-1 = 0,28 s, koje odgovara
trajanju sistole. Dakle, dok traje
kontrakcija ventrikula pulsni talas prođe
kroz celo arterijsko stablo i svi krvni
sudovi su rastegnuti.
Elastičnost krvnih sudova pomaže
proticanju krvi kroz krvne sudove.
16. decembar 2013
40
40

41. 16. decembar 2013
41

42. Vrste pulsa :
1. Pulsus filiformis(parvus et tardus-sporo nastaje i dugo traje)-mali puls ,kod srcane
insuficijencije,hipovolemije,soka,aortne stenoze,povecanog perifernog otpora
2. Koriganov puls(pulsus altus et celer-visok sa brzim usponim i padom,kratkim
vrhom)kod povisene temperature,povisenog UV-udranog
volumena,anemije,hipertireoze,aortne
insuficijencije-AI,ductusa arteriosusa persistensa-DAP,ateroskleroze
3. Pulsus bisferians-dvostruki sistolni vrh,kod Ai-aortne insuficijencije,hipertroficne
kardiomiopatije
4. Pulsus alternans(altus(magnus)/parvus)-ritam pravilan ali puls menja amplitude od
udara
do udara(smenjivanje jednog viseg i nizeg pulsnog talasa),znak je teske srcane
insuficijencije
5. Pulsus bigeminus-jedna sinusna i jedna ekstrasistolna kontrakcija,rastojanje
izmedju
otkucaja nije jednako(aritmican puls)
6. Pulsus paradoksus-smanjenje amplitude u inspirijumu,javlja se kod :perikardijalne
tamponade,konstriktivnog perikarditisa,plucne embolije.
7. Reverzni pulsus paradoksus-smanjenje amplitude u ekspirijumu,javlja se kod
hipertroficne kardiomiopatije
8. Dikrotni puls-ima dva talasa-jedan u sistoli a drugi u dijastoli ;prisutan u
hipovolemiji,tamponadi srca,srcanoj insuficijenciji
16. decembar 2013
42

43. 16. decembar 2013
43