1. SRCE(cor)

2. •šuplji mišićni organ
•centralni organ kardiovaskularnog sustava
•aktivna pumpa koja pokreće cirkulaciju

4. Topografija

5. Topografija
• srčana osa ide od
• GORE DESNO I prema DOLE, LEVO I NAPRED
• 2/3 srca leži ulevo,a 1/3 udesno

6. Topografija
SRCE je smešteno u prednjem medijastinumu,naleže na dijafragmu.

9. Građa srca
• epicardium
• myocardium
• endocardium

11. Srčani mišić

12. Miocardium

14. Građa srca

15. • To je šuplji mišićni organ koji prihvata krv dospelu venskim sudovima nakon čega se ritmičkim
kontrakcijama istiskuje u arterijski system.
• srce je smešteno u sredjem delu donjeg sredogruđa ( mediastinum inferius ).
• Srce ima oblik trostrane piramide na kojem razlikujemo bazu ( basis cordis ) I vrh ( apex cordis )
• . Pored baze I vrha srce ima I tri strane
• Prednja strana srca je okrenuta prema grudnoj kosti I rebrima pa se zato zove grudno-rebarna strana
( facies sternocostalis )
• Leva strana ( facies pulmonalis ) naleže na levo plućno krilo ( facies pulmonalis ).
• Donja strana srca ( facies diaphragmatica ) naleže na prečagu
• Od veikih krvnih sudova iz srca izlaze plućno stablo ( truncus pulmonalis ), početno deo aorte ( aorta
ascedens ).
• U srce se ulivaju gornja I donja šuplja vena ( v. cava superior et inferior ), I četiri plućne vene ( vv.
pulmonales ).

16. Srce
• basis cordis
• apex cordis
• facies sternocostalis
• facies diaphragmatica
• margo dexter
• margo sinister –
facies pulmonalis
• sulcus coronarius

17. • Na spoljašnjoj površini srca se nalaze žlebovi koji označavaju granicu
između pojedinih delova srca
• Najvažniji je venačni žleb
• ( sulcus coronarius )koji označava granicu između pretkomora I
komora
OD venačnog žleba se pruža međukomorni žleb ( sulcus interventricularis anterior )
NA zadnjoj strain srca se nalazi zadnji međukomorski žleb ( sulcus interbentricularis
posterior )

19. • Desna pretkomora I desna komora čine desnu polovinu srca koja je odvojena
od levog srca pomoću srčane pregrade ( septum cordis ).
• Pretkomora I komora su povezane pretkomorno-komornim otvorom ( ostium
atrioventriculare ).
• Gornji deo srčane pregrade je međupretkomorska pregrada ( septum
interatriale ) a donji deo je međukomorska pregrada ( septum interventriculare )

22. Srčana šupljina
• Srčana šupljina se sastoji iz četiri dela,
• desne I leve pretkomore ( atrium dextrum et sinistrum ) I
desne I leve komore ( ventricullus dexter et sinister ).

23. Srčane šupljine
• atrium dextrum
• atrium sinistrum
(septum interatriale)

24. • Leva pretkomora ( atrium sinistrum ) je oblika kocke.
• U levu pretkomoru se ulivaju četiri plućne vene koje donose oksigenisanu krv
iz pluća.
• Na njenom prednjem zidu se nalazi leni pretkomorsko-komorni otvor koji
spaja levu pretkomoru I levu komoru
• Desna pretkomora atrium dexter je oblika nepravine kocke
• u nju se ulivaju gornja i donja suplja vena/v.cava superior et inferior
• na zadnjem zidu se nalazi međuvenska krvžica
• ( tuberculum intervenosum ) koja usmerava krv prema desnom
pretkomorsko-komorskom otvoru
• Unutrašnji zid odgovara međupretkomornoj pregradi I na njemu se nalazi
udubljenje zvano ovalna jama ( fossa ovalis ).
• Spoljasnji zid je prosiren uvastim nastavkom -auricula dextra

25. • Leva komora ( venrticulus sinister ) je najveća
srčana šupljina
• Na levoj komori se nalaze dva otvora :
• levi pretkomorsko-komorni otvor I otvor aorte .

26. • Desna srčana pretkomora ( atrium dextrum ) im aoblik
nepravilne kocke
• U desnu pretkomoru se ulivaju gornja I donja šuplja vena
( v. cava superior et inferior ) I srčani venski sinus ( sinus
coronarius ).

27. Srčane šupljine
• ventriculus dexter
• ventriculus sinister
(septum interventriculare)
Desna komora ( ventriculus dexter ) ima oblik trostrane piramide
. Na bazi desne komore se nalaze dva otvora:
desni pretkomorsko-komorni otvor I otvor plučnog arterijskog stabla.

28. Srčana ušća

31. Srčana ušća
venozna ušća srca:
• ostium atrioventriculare dextrum
• ostium atrioventriculare sinistrum
kuspidalni zalisci
musculi papillares
chordae tendineae

34. • Desni pretkomorsko-komorni otvor ( ostium atrioventriculare dextrum ) povezuje desnu
srčanu pretkomoru I komoru.
• Ovaj otvor zatvara desni pretkomorsko –komorni zalistak ( valva atrioventricularis dextra )
koja se sastoji iz tri listića.
• Zidovi desne komore su neravni I na njemu se nalaze tzv. Papilarni mišići ( mm. papillares
).
• Drugi otvor se zove otvor plućnog arterijskog stabla ( ostium trunci pulmonalis ) iz koga se
krv putem plućnih arterija odvodi u pluća.
• Levi pretkomorsko-komorni otvor ( ostium atrioventriculare sinistrum ) povezuje levu
pretkomoru I levu komoru
• Ovaj otvor zatvara levi pretkomorsko-komorni zalistak ( valvula atrioventricularis sinistra )
koja se sastoji iz dva listića ( valvula bicuspidalis s. mitralis ).
• Drugi otvor je otvor aorte ( ostium aortae ) koji zatvara zalistak aorte ( valvula aortae ) koja
se sastoji iz tri zalistaka.

36. SRČANI ZALISCI
• SRČANI ZALISCI su izgradjeni od
duplikature endokarda i fibroznog
skeleta .
• TRUKUSPIDALNO ušće , izmedju
desne pretkomore i desne komore
ima tri kuspisa ( lista ) .
• MITRALNO ušće , izmedju leve
pretkome i leve komore ima dva
lista .
• POLUMESEČASTI zalisci se
nalaze na na plućnoj arteriji i aorti .
• KORONARNE arterije , dve, grane
aorte .

37. Srčana ušća

38. Valva bicuspidalis

39. Valva bicuspidalis

40. Srčana ušća
arterijska ušća srca:
• ostium trunci pulmonalis
• ostium aortae
semilunarni zalisci
nodulus
lunule

41. Valva semilunaris ostia aorte

42. Valva semilunaris ostia aorte

43. • Srce poseduje poseban sprovodni system koji mu omogućava da se
automatski kontrakuje brzinom od 60-80 otkucaja u minutu
• Provodni system se sastoji iz : sinoatrijalnog čvora (SA čvor , nodus,
sinoatrialis ), pretkomorno-komornog čvora ,AV čvor , (nodus
atrioventricularis ) I pretkomorno-komornog snopa ( fasciculus
atrioventricularis )

44. Sprovodna muskulatura srca:
• nodus sinoatrialis (SA čvor)
• nodus atrioventricularis (AV čvor)
• fasciculus atrioventricularis (Hissov
snopić)

45. SPROVODNI SISTEM
• Sastavljene su od P ćelija i prelaznih
ćelija koje prenose nadražaj na miocite .
• Ulaze u sastav SA čvora ( zadnji zid desne
pretkomore ), AV spoja , Hisovog snopa i
njegovih grana .

46. Sprovodna muskulatura srca

47. Nutritivni krvni sudovi
srca
• a.coronaria dextra
• a.coronaria sinistra
• sinus coronarius

48. Nutritivni krvni sudovi
srca
• Srce ishranjuju dve srterije, desna I
leva srčana arterija ( a. coronaria
dextra et sinistra ).

49. • Obe su grane početnog dela aorte (
aorta ascedens )Vene srca obrazuju
venski srčani sinus ( sinus coronarius
)koji se uliva u desnu pretkomoru.
•

50. Krvni sudovi na površini srca

51. Srčana maramica
Pericardium:
• pericardium fibrosum
• pericardium serosum

52. • Srce se nalazi u srčanoj kesi.
• Srčana kesa se sastoji iz dva dela: spoljašnjeg (
pericardium fibrosum ) I unutrašnjeg ( pericardium
serosum ).
• Unutrašnji deo se sastoji iz dva lista između kojih se
nalazi uzan prostor – duplja srčane maramice ( cavitas
pericardialis ).
• U ovom prostoru se nalazi mala količina serozne tečnosti
koja smanjuje trenje tokom kontrakcija

56. Srce

57. Deoxygenated
Blood
…To the lungs
Oxygenated
Blood
…To the rest
of the body

70. KARDIOLOGIJA
• KARDIOVASKULARNI SISTEM čine
: SRCE , cirkulacijski sistem
(arterije , vene i limfatici) .
• SISTEMSKU cirkulaciju čine leva
komora , arterije , arteriole , kapilaru,
venule , vene , gornja i donja šuplja
vena i desna pretkomora )
• Plućnu cirkulaciju čine desna
komora, plućna arterija, kapilari,
plućne vene i leva pretkomora .

72. Мали и велики крвоток
-Circulus sanguinis major
-Circulus sanguinis minor

74. SRČANI CIKLUSI
• DIJASTOLA predstavlja pasivno punjenje komora iz
pretkomore .
• SISTOLA KOMORA:
• 1.faza izometrijske kontrakcije (zatvoreni AV zalisci )
• 2.faza istiskivanja u plućnu arteriju i aortu ( 2/3 sistolnog
volumena )
• 3.faza relaksacije
• MINUTNI VOLUMEN, količina krvi koju desna i leva
komora ispumpaju u jednoj minuti ( l/ min )

75. Срчани циклус

76. PULS I KRVNI PRITISAK
• PULS je posledica istiskivanja krvi u aortu i
arterijsko stablo pri svakoj sistoli .
• KRVNI PRITISAK zavisi od faktora :
• 1.udarni volumen leve komore
• 2.elastičnost krvnih sudova
• 3.periferni otpor
• 4.volumen krvi
• 5.viskozitet krvi

77. ELEMENTI FIZIKALNOG
PREGLEDA SRCA
• INSPEKCIJA (vrh srca , deformitet grudnog koša )
• PALPACIJA ( srčani vrh , tril –kod srčanih mana )
• AUSKULTACIJA :
• 1. tonovi ( 1 , 2 , 3 i 4 . Ton )
• 2. šumovi ( sistolni i dijastolni - 6 stepena intenziteta )
• SISTOLNI ŠUMOVI (stenoza aorte i plućne arterije ,
VSD, mitralna i trikuspidalna regurgitacija
• DIJASTOLNI ŠUMOVI (mitralna stenoza ..)

78. SIMPTOMI I ZNACI BOLESTI
SRCA
• DISPNEJA-osećaj nedostatka vazduha
• ORTOPNEJA
• STENOKARDIJA , anginozni bol
• PALPITACIJE-neravnomerni rad srca
• SINKOPA-kratkotrajni gubitak svesti
• EDEMI i ASCITES
• CIJANOZA perifernog tipa (porast redukovanog
hemoglobina )
• KAŠALJ i HEMOPTIZIJE

79. ELEKTROKARDIOGRAFIJA
• EKG , W.Einthoven, Nobelova
nagrada 1924 .
• Grafički prikaz električne
aktivnosti miokarda .
• EKG sadrži 12 odvoda:
• 1.tri bipolarna , I , II , III
• 2.tri unipolarna AVR, AVL , AVF
• 3.šest prekordijalnih ,V1 – V6

80. ELEMENTI EKGa
• FREKVENCA SRČANOG
RADA(rastojanje izmedju dva
R zupca )
• P TALAS , depolarizacija
pretkomora
• P-R ( PQ ) iNTERVAL
(sprovodjenje impulsa kroz
pretkomore, AV čvor i Hisov
snop )
• QRS KOMPLEKS ,
depolarizacija komora
• ST SEGMENT
• T TALAS , repolarizacija
komora
• U TALAS ( kod hipokaliemije )

81. VEŠTAČKA SRČANA
STIMULACIJA
• Primena električne struje na
membranu srčane ćelije dovodi do
aktivne i pasivne aktivacije srca .
• INDIKACIJA :
• 1.DISFUNKCIJA SA čvora
(sinusna bradikardija, sinkopa ,
zamor srčana slabost )
• 2.AKUTNA i HRONIČNA oboljenja
AV sistema za sprovodjenje ( AV
blok I , II i III stepena )

82. DIJAGNOSTIČKE PROCEDURE
• ELEKTROKARDIOGRAM , EKG
• RENDGENSKI SNIMAK SRCA i PLUĆA
• EHOSONOGRAFIJA SRCA ( DOPLER)
• ERGOMETRIJA (test opterećenja )
• NUKLEARNA , scintigrafija srca Tl i PET
(pozitron emisiona tomografija srca
• KT i MR srca
• KATETERIZACIJA ,ANGIOGRAFIJA
• KT koronarografija
• LABORATORIJA

83. POREMEĆAJI SRČANOG RITMA
• POREMEĆAJI U STVARANJU IMPULSA
U SINUSNOM ČVORU
• POREMEĆAJI U SPROVODJENJU
IMPULSA

84. POREMEĆAJI U STVARANJU
IMPULSA
• SINUSNA TAHIKARDIJA , 1OO-14O OTKUCAJA U MIN
.
• SINUSNA BRADIKARDIJA , FREKVENCA ISPOD 5O U
MIN.
• SINUSNA ARITMIJA
• PUTUJUĆI VODIČ SRCA
• PRETKOMORSKA TAHIKARDIJA , 12O-22O U MIN.
• ATRIJALNI FLATER , 3OO U MIN.
• NODALNI RITAM , IMPULS NASTAJE U AV NODUSU
• KOMORSKE EKSTRASISTOLE , VES
• VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA
• FLATER I FIBRILACIJA KOMORA .

85. Poremećaji stvaranja impulsa

86. POREMEĆAJI SPROVODJENJA
IMPULSA
• BOLEST SINUSNOG ČVORA , SA BLOK I , II i
III STEPENA
• ATRIOVENTRIKULARNI POREMEĆAJI
SPROVODJENJA IMPULSA :
• 1.AV blok I stepena
• 2.AV blok II stepena ( Mobiz I i II )
• 3.AV blok III stepena
• INTRAVENTRIKULARNI POREMEĆAJI
SPROVODJENJA

87. Poremećaji sprovodjenja impulsa

88. SRČANE MANE
• URODJENE SRČANE
MANE
• STEČENE SRČANE MANE

89. Anatomija srca – poprečni presek

90. URODJENE SRČANE MANE
• UZROCI : genetski i mutageni (hemijski ,
infektivni , fizički )
• STENOZA AORTE
• KOARKTACIJA AORTE
• STENOZA PLUĆNE ARTERIJE
• ASD , atrijalni defekt septuma
• VST, ventrikularni defekt septuma
• PERZISTENTNI DUCTUS ARTERIOSUS
• TETRALOGIJA FALLOT
• PENTALOGIJA FALLOT

91. • Маљичасти (Батичасти) прсти

92. DUCTUS ARTERIOSUS
PERSISTENS (DAP)

93. ATRIJALNI SEPTALNI
DEFEKT (ASD)

94. VENTRIKULARNI SEPTALNI
DEFEKT(VSD)
Ventrikularni septalni defekt

95. TETRALOGIJA FALLOT

96. KOARKTACIJA AORTE

97. STENOZA ARTERIJE
PULMONALIS

98. STENOZA AORTE
AORTNA STENOZA

99. АБНОРМАЛНИ ПОЛОЖАЈ СРЦА
Dekstrokardija

100. Atrijalni septum defekt -
ASD
Rtg ASD-ostium secundum: Dilatacija RV i RA; prominira
pulzatorno naglašena PA; izražena plućna vaskularna šara
- “dance hilare”; “mala aorta”
RV
RA
PA
LV
LA

101. Anomalija razvoja aortnog
luka
Desni aortni luk

102. Ventricular septal defect (VSD)
RV
VSD
LV
A B

103. Koarktacija aorte
VS

104. Trilogija - Fallot
Pato-anatomski supstrat: valvularna (ili subvalvularna) stenoza PA; ASD;
hipertrofija VD;
Rtg Trilogije-Fallot: RA uvećan; naglašen luk PA; vremenom  LA, luk LV-
mali; plućna vaskularna šara oskudna.
Angiokardiografija (kateterizacija): promena saturacije u LA (šant L-D i D-L);
proširema RV i PA (postenotično);infundibularna hipertrofija; valvularna pulm.
stenoza;
ASD; nekada proširen LA.
RV
RV
Ao
ASD
LV
LA

105. D’
D G
G’
 Tr2
Tr1
Tr Th
RA
VCS
(Asc.A)
T
A
PA
A.AL
LV
Rtg pluća i srca – normalan nalaz

107. Cor
b
o
v
i
n
u
m
RENDGEN ANATOMIJA SRCA

108. Ishemijska bolest srca