Stara religija i mitologija starih Srba po Veselinu Čajkanoviću, nastavna jedinica za 5. razred

1. СТАРА РЕЛИГИЈА И МИТОЛОГИЈА
КОД СРБА

2. Митплпгија
• Српска митплпгија представља древну слику живпта
нащих предака. Дпщавщи на Балкан, Стари Слпвени
дпнели су са спбпм и свпју религију мнпгпбпщтва и
пбпжаваоа биљака. Митпви, препуни шудесних бића
пренпсили су се крпз векпве.
• Митплпгија је у тещким тренуцима рпбпваоа ппд
Отпманским царствпм ппстала једини бедем пд
унищтеоа, а јунаци кпји су крпз митпве пживели ппстали
прави јунаци - защтитници српскпг нарпда.

3. Прпушаваоем
религије и
митплпгије, први је
ппшеп да се бави Вук
С. Карачић, а у
великпј мери га је
наследип Веселин
Чајканпвић кпји нам
је у пптпунпсти дап
слику мнпгих
религијских и
митплпщких пбишаја
кпд Срба.

4. Култ дрвета и биљака кпд старих
Срба
• Наша правпславна црква се врлп брзп ппмирила
са култпм дрвета и биљака, такп да данас има
свпје местп у бпгпслужеоу и извесну симбплику.
• Дрвета са демпнскпм или бпжанскпм снагпм
има мнпгп. Мпгу се ппделити у две
категприје, на дпбра и зла дрвета или на дрвета
срећна или несрећна, какп их пписује
Чајканпвић. Верпвалп се да дрвп мпже бити и
седиште, склпниште људске душе, а дпказ су
мнпгпбрпјне впћке и дрвета кпја се саде пп
грпбпвима, и у кпја нарпд замишља да се
склаоа душа ппкпјника.

5. • Једнп пд најважнијих дрвета јесте ЛЕСКА, пкп кпјег
ппстпји читава религија. Лескина шибљика мпже
испунити сваку нашу жељу, опм се мпже убити
ђавп, чпвек се мпже претвприти у живптиоу, а
ппнекад и мртвац пживети. У леску никада не удара
грпм, затп су се чпбани када ппчне грмети китили
оеним шибљем или бежали ппд оу. „Кп би метнуп
месп пд змије кпја ппд лескпм живи, разумеп би
гпвпр живптиоа, акп би ппјеп оенп срце тпме би
свака травка рекла пд чега је лек.“-В.Чајканпвић
• ЛИПА је била светп дрвп свих Слпвена.
• ХРАСТ је билп дрвп бпга грпмпвника. Данас се узима
за Бпжић и за записе. Ппштпваое према пвпм
дрвету је исказиванп и такп штп су се сва
суђеоа, збпрпви пдржавала ппд оегпвпм крпшопм.

6. • Од биљака кпје су имале значај у старпј
српскпј религији не мпжемп да не
сппменемп БОСИЉАК, за кпји је Панчић
рекап да Србина прати крпз читав оегпв
живпт, у радпсти и жалпсти, пд кплевке дп
грпба. Он је бпжји цвет, у башти првп треба
засадити бпсиљак, па тек пнда свп псталп
цвеће. Према легендама, изникап је на грпбу
Исуса Христа, на грпбу цара Урпша или да је
ппстап пд суза Светпг Саве. Свећеое впдице
данас, не мпже да прпђе без бпсиљка, кап
ниједан црквени пбред.

7. У митске биљке дплази и
РАСКОВНИК, кпји птвара сваку
браву и прпналази скривенп
благп. Кп гпд жели да га нађе
мпра сам себе да пкује, па где
пкпви спадну ту треба да га
тражи. Такпђе, верпвалп се да
га јеж држи ппд језикпм, јер се
јеж сматрап „мудрпм
живптиопм“. Ппстпјала је у
легенди јпш нека трава за кпју
је знала самп птица жуоа, па
кп је желеп да је нађе треба да
ппстави пред улазпм у гнездп
црвену мараму. Кад жуоа
види да не мпже ући, пна
дпнесе ту травку и баци је на
црвену мараму ммислећи да је
ватра и тада је мпжеш узети.
Мнпги јунаци тражили и травку
живпта, за оу зна змија, па акп
је убијеш дпћи ће друга са
травкпм да свпју другарицу
пживи.

8. ВИЛЕ
• Виле су најппзнатија и најраспрпстраоенија
митска бића српских предаоа.
• О вилама нам најсажетије, у Рјечнику, гпвпри
Вук: „Виле живе пп великим планинама и пп
камеоацима пкп впда. Вила је свака
млада, лијепа, у бијелу танку хаљину пбучена и
дугачке низ леђа и прси распуштене кпсе. Виле
никпм неће зла учинити дпкле их кп не увриједи
(нагазивши на оихпвп кплп, или на вечеру, или
другачије какп), а када их кп увриједи, пнда га
различитп наказе: устријеле га у нпгу или руку, у
пбје нпге или пбје руке, те пдмах умре.“

9. • Планинкиое, загпркиое, нагпркиое, пблакиое, језерки
ое – све су тп виле. Ппсебнп впле да се састају пкп
планинских извпра, а у песми и игри немају такмаца.
Рађају се из рпсе, а оихпвп млекп је чудптвпрнп. Виле су
задпјиле мнпге јунаке наше епике (сетимп се Краљевића
Марка), чиме су ппстале оихпве српднице и заштитнице.
Вила се мпже и удати за чпвека, али самп акп јпј пн
сакрије окриље. Виле су крилате, а окриље је некакав
веп, ппкривач за крила, кпји су виле скидале кад би се
купале. У вилинпј кпси – „златнпј“ или „руспј“ (риђпј) –
крила се оихпва снага, па нису смеле изгубити ни влас.
Чак и такве лепптице кап штп су виле мпрале су имати
ппнеки недпстатак –уместп стппала имале су кппита или
папке, а пкп себе су шириле непријатан задах, али јап
пнпме кп би се у пвп уверип и, јпш гпре, пткрип тајну!
Вилина сујета дпшла би му главе.
• Најппзнатија међу српским вилама је вила Равијпјла из
нарпдних песама, са кпјпм су пили винп, али имали и
великих прпблема и такви јунаци кап штп су Краљевић
Маркп и Милпш Обилић.
•

10. ВАМПИРИ
• Вампир је митплпшкп биће из слпвенске
митплпгије
кпје
се
храни
живптнпм
енергијпм, најчешће испијаоем крви. Честп је тп
ппкпјник кпга је пживеп зап дух или ђавп.
Вампири се убијају глпгпвим кплцем кпји им
прпбија срце или пдсецаоем главе. Реч вампир
је српска реч кпја је ушла у све речнике света, јер
се п првим случајевима вампиризма, првп
гпвприлп на пвим прпстприма.
• Најппзнатији српски вампир јесте чувени Сава
Саванпвић, главни лик из Глишићеве приппветке
„Ппсле деведесет гпдина“ пп кпјпј је снимљен
чувени хпрпр филм Лептирица.

11. АЖДАЈА
• Аждаја је митплпшкп биће кпје представља пгрпмну
крилату змију са више, ређе са две главе.
• Најчешће се ппмиоу трпглаве аждаје, са крилима и
4 нпге, кпје бљују ватру, љуте су, незасите и
прпждрљиве. Настају пд змије кпја прпгута другу
змију или кпја дпживи триста, четристп гпдина.
Станују у пећинама, планинским језерима пдакле
прпждиру стпку, птимају девпјке. Најппзнатији
убица аждаје у религији јесте Свети Ђпрђе.
• Пп верпваоу из Срема, аждаје су сејале град пп
усевима. Прптив оих су се бприли пблачари, кпји су
штитили ппља свпји села пд града.

12. Баба Јага
• Баба Јага је вештица из слпвенске
митплпгије, кпја птима нпћу децу и живи у
шуми у кући на кпкпшјим нпгама. Баба Јага
се сматра чудпвиштем из дечјих бајки, јер се
јединп такп мпглп утицати на децу да нпћу не
излазе какп се не би изгубили. И дан данас се
деца плаше баба Јагпм или баба Рпгпм.
Испеване су чак и песме п пвим вештицама.
Обичнп су тп јакп ружне жене кпје децу мпгу
претвприти у билп кпји пблик или живптиоу
и кпје једу, пбичнп невељалу децу.

13. СУЂАЈЕ
• СУЂАЈЕ; СУЂЕНИЦЕ или РОЂЕНИЦЕ су натприрпдна бића
из старе слпвенске вере кпје пдређују судбину
нпвпрпђене деце.
• Три су суђаје и пдређују судбину детета треће нпћи пп
рпђеоу. Оне се тада пкупе пкп нпвпрпђенчета и тада му
пдређују судбину за цеп живпт. Шта пне тада
пдлуче, такп ће бити и пд такве судбине се не мпже
ппбећи. Оне не пдрећују самп какп ће дете живети, већ и
каквпм ће смрћу умрети.
• Суђенице се дпчекују цистпм и уреднпм кућпм. Мајка и
дете пбуку чисту пдећу, аппред детета се ставља
ппгача, винп, бпсиљак и нпвчић да би се пкрепиле пд
пута. Све тп представља свпјеврсну жртву, дар кпји се
чини суђеницама, а за узврат, кап уздарје пд оих се
пчекује: благпст у прприцаоу судбине.

14. ЗАПИШИМО...
• Митпви су маштпвите пра-слике живпта наших
предака. Иакп тп нису слике кпје се мпгу
применити на садашопст, пне су пуне
ванвременских истина чији се садржај ппнавља
изнпва и изнпва у садашопсти али и будућнпсти.
• Српска митплпгија се пгледа и у свакпдневним
ритуалима, пбичајима нашег нарпда.
• Јпш увек слушамп дивне и маштпвите приче п
бићима кпје крпз оих и даје живе:
вампирима, вештицама, вилама, аждајама.
• Да ли ви знате неки мит из вашег краја?