4. Када се завеса подигла, појавио се буљук
белих Врањанки. Шалваре су зашуштале,
дукати звецкали и запевало се Шано, душо
Шано... Ја помислих да ћемо имати да
гледамо нешто као Ђидо, Риђокоса,
Потера, низ шаљивих "слика из народног
живота", са много песама и игара, и са
обавезном свадбом на крају. Али, уколико
се радња развијала, трагични карактер се
све више испољавао: последњи чин, који се
ипак свршава са свадбом, мртвачки је
тужан. За четири чина човеку остаје срце
стегнуто, и није у стању да се насмеје.
5. Јер, сав драмат Г. Станковића јесте једна болна
носталгија љубави, самртна песма младости
која у гроб силази... Цела Коштана је тужна
повест згажених срдаца и промашених живота.
Сви ти људи много се веселе, али од њих нико
није весео. Они много певају али су то
лабудове песме...
Коштана је једна од најлепших, најпоетичнијих
и најдубљих песама целе наше књижевности.
...Чудна нека носталгична поезија, загрева
цело ово дело. То је она иста поезија што се
налази у насим народним песмама... У тој
поезији има нечег меког, топлог, дубоког,
болног, она изразава ону љубав која је јача од
смрти и која се најзад и изједначује са смрћу.
6. ...Ниједно књижевно дело наше не износи
боље но "Коштана" ту особиту заносну, фаталну
љубав и мало је дела која су у стању да оставе
тако трајан и дубок утисак...
Коштана је Циганка, певачица и играчица, она
оличава буран, весео живот, плаху
раздраганост младости. Она је једна од оних
лепота од чијег блеска очи заслепе и које као
блудећи огањ воде људе у пропаст...
После Скерлићеве критике Коштана је постала
најпопуларнији и највише приказан српски
комад у многим нашим позориштима
7.
8.
9. Коштана је постојала и одиста је у ме’анама
испуњеним жудњом и дуванским димом, крајем
19. и почетком 20. века доводила „све што је
носило чакшире” до лудила! Јавна је тајна да су
због ове „живе ватре” локалне газде и чорбаџије
распродавале имања, остављале „женчад и
нејака чеда”… Пред њом су и најхладнији
„падали у севдах”, а није мали број оних које је
одвела право у пропаст… Два су објашњења
због чега је Малика названа Коштаном… Према
једном, име јој је дошло од „крупних очију као у
кошуте”, а према другом од назива дрвета и
плода кестена, којим је обрасла читава Врањска
бања, а који се у овом крају назива – коштан!
10. Вазда жељна слободе, певачица и играчица
Малика Еминовић имала је попут свих
других лепотица све, само не – лагодан
живот! Рођена Врањанка од малих ногу
свирала је и певала са оцем и братом по
кафанама и приватним слављима.
Напослетку се удала за Максута Рашитовића,
с којим је добила синове Ису и Ћерима. Са
њима, у насељу Бурдинци живеле су и
Максутове две ћерке из његовог првог брака,
које је Коштана пазила као своју децу. Према
сведочанству локалних мештана „само им у
кафану није дала да иду”, а са Бором
Станковићем срела се где друго до – у
ме’ани, и то кад је Бора био гимназијалац.
11. Прича се да је само хтео да се увери у њену
лепоту, и да с Маликом није проговорио ни
реч… Нешто касније настала је драма названа по
овој лепотици. Мало је познато да је Коштана
1926. године, по наговору адвоката, тужила
Бору Станковића и то када је познати
позоришни комад увелико био извођен на
позоришним сценама широм Србије. У тужби је
тражила део ауторског хонорара… Малика је
била неписмена, али ју је један адвокат
наговорио да има право на део хонорара.
Медији су били на страни Боре Станковића, а
Коштана је изгубила спор. Ова лепотица умрла
је у 73. години у родној Врањској бањи. Сахрани
је присуствовало неколико стотина њених
обожавалаца, а бесмртна је остала захваљујући
Бори и његовој чувеној драми – једном од
најчешће играних и најрадије гледаних комада
у српским позориштима.
12. Најизразитија личност Борине „Коштане”,
Митке, изашао је одавно из свог дела и хода
међу нама. Митке који је рођен и који је живео
у Врању, за собом је оставио узбудљиву
легенду. Презивао по родоначелнику своје
фамилије „Црном Стаји” – Стајић, сем
презимена од њега потиче и богатство ове
породице. Црни Стаја родом из Пчиње у
младости је био пуки сиромах са имовином
која се састојала од „две кокошке, једног
магарета, једне каленице, две кашике и
једног грнета”, преко ноћи постао је
најбогатији човек у Врању. То се десило после
арнаутске буне против Хусејин – паше, чије је
благо игром случаја дошло сиротом Стаји.
13. Митке је био крупан, стасит и леп човек,
дивна погледа, живих покрета и сигурна
хода. Носио је фес с кићанком, лепо се
облачио. За појасом је имао јатаган и
револвер, о врату фишеклије са барутом. Био
је врло дарежљив. По занимању био је
мутавџија (ткач покроваца и зобница од козје
кострети). Знао је неколико балканских
језика. Био је радан, његове њиве вазда су
биле прве узоране, виногради први обрани.
Пропио се тек када се оженио. У пићу је
могао да буде страшан, мада је трезан био
насмејан, добар и ведар човек. Често је
лумповао с Циганима и давао им је богате
напојнице, нарочито Коштани.
14. Миткова трагедија је била вечита неслога са
женом. Оженио се по жељи старијих, против
свог срца, и од првих дана је почео да се
сукобљава са њом. Годинама нису ни јели
заједно, мада су изродили децу. Временом се
сасвим одао пићу, па је последњих година
живота почео да се напија и кад је сам.
Опијајући се све чешће, сукобљавао се и
физички са женом.Тако једне благе летње
вечери, 4. августа 1894. године, тек што се
варош била смирила од дневног рада и
почеле се палити лампе по домовима и
фењери по улицама, разлегао се из Миткове
куће неуобичајено оштар женски врисак.
Пошто су људи појурили ка Митковој кући,
суседи су викали „Уби Митке Софку и кћер”.
15. Викали су, али нико није смео да уђе ни у
двориште, а камоли у кућу. За то време
Софка је и даље кукала, бежећи са својом
ћерком Савом, испред разјареног мужа који
ју је већ био закачио неколико пута ножем.
Ускоро је стигла и полиција која је покушала
да уђе у кућу, али је улаз био закључан.
Полиција је позвала Митка да отвори, уместо
тога Митке је испалио из свог старинског
пиштоља, тане је ударило у Данета
шнајдера, сви су повикали „Дане шнајдер
погина”, чим је чуо да је убио пријатеља и
невиног човека, испалио је и други метак
овог пута себи у груди, пошто је „власт”
насилно отворила врата он је већ био мртав.
Софка и Данче остали су у животу.
16. Све што не спада у трагедију и комедију, а написано у облику
драме
Живот се не схавата искључиво трагично ни комично већ озбиљно
Тематика-најчешће морална борба(добро и зло, савест и подлост,
часност и непоштење)
Решења често трагична, па се приближава трагедији, али човека
оставља у уверењу да зло није неминовно, да му се треба
супротставити, да га је могуће савладати
Модерна драма-психолошка драма,пажња на психолошком
уобличавању јунака, занемарује радњу и њену динамику
Радња је развучена,пажња усмерена на унутрашњу борбу јунака,
на расцеп који постоји у самој личности
17. Импресионистичка драма:
Тежиште није на радњи него на атмосфери
Радња статична
Пажња усмерена на средину
Приказује живот тромог грађанства,досадан, устајао и
нерадан
Јунаци интелектуалци, осетљиви на прилике којима су
окружени
Радња нема разрешење, јер праве радње нема
18. Хаџи Тома
Ката-његова жена
Стана-његова кћерка
Стојан-његов син
Арса-председник општине
Митке-брат Арсин
Марко-воденичар хаџи Томин
Магда-жена Маркова
Полицаја-старешина пандурима
Пандур
Кмет цигански
20. Комад из врањског живота с песмама
4 чина
Раскошна слика фолклора са југа Србије
Снажна драма трагичних људских судбина
Слика појединачне патње и колективне
несреће
Тема:промашена љубав,актери и млади и
стари, једнако кажњени животом и несрећни
21. Сукобљавају се две стране живота и два
става према животу-
1. Затворен и строг живот живот чорбаџијских
и хаџијских породица,заробљени су и
спутани патријархалним моралом,гуши се
младост уништава љубав ,живот чини
прозаичним и празним-Арса и хаџи Тома
2. Живот испуњен радостима и
страстима,уживањем и опуштањем.Тако
живе и поједини припадници чорбаџијских
слоја, који су раскинули са стегама и
правилима-Коштана и Стојан, али и Митке
коме се у једном тренутку придружио хаџи
Тома(Животне радости ускраћене у
младости)
22. Коштана је насловна личност драме , али
није главни драмски лик. Она јесте у
средишту збивања, око ње се све одвија:
она је разлог дешавања и понашања, без ње
не би било ни драмске радње , ни драме.
Она је само мотив који покреће остале
јунаке на деловање и понашање, на
испољавање одређеног животног става и
филозофије живота, на буђење емоција и
жеље за животом и љубављу. Поседује и
јасно изражене особине које је чине
упечатљивом као јунаком.
Коштана је:
23. млада , лепа , чулна
окренута је животу и његовим радостима
посвећена је песми као позиву и као смислу
живота
смисао живота види у ноћи, месечини и песми
свесна је свог порекла и друштвеног статуса: “ Ја,
Циганка! У Бању, у село, тамо је моје!”
достојанствена , морална , не пева за новац, него
зато што је песма њен живот
не жели да жртвује своју слободу за живот у
господској кући
24. Песник и филозоф. Песник је онда када
говори о младости, лепоти и љубави.Тада је
у заносу, пренет у свет о којем говоре.
Филозоф је кад говори о човеку и животу, о
пролазности, о судбини као неминовности.
Његово говорење утемељено је на богатом
животном искуству, обојено личном
трагиком, испуњено дубоком филозофијом
живота. Он, поклоник лепоте и уживања ,
захваћен је фатализмом.
25. Митке је човек живота, путовања, пустоловина,
уживања, љубави и страсти-прави дионизијски
тип. Али је он човек патње и носталгије.
Пати за временом које је прошло, пати што је
младост прошла и чула угасла, што нема слободе
и што мора да се скраси поред жене.
У њему је трагика човека који не може да се
уклопи у патријалхалне норме, трагика човека
који је схватио тежину пролазности:
“ Земља ме пије … Ноћ ме пије … Месецина ме
пије…Ништа ми неје, здрав сам, а – болан! Болан
од самога себе . Болан сто сам жив.”
У њему је носталгија за временима која су
прошла,сан о лепотама младости.
26. Оличава патријалхалног деспота, чувара
патријархалног реда и морала, силу која
може да одлучује о људским судбинама. За
свет он је усправан, горд, силан,
неприкосновен, страх и трепет за околину и
укућане. У себи, дубоко у души , рањен је и
несрећан човек. Несрећан је колико и Митке,
колико и његова жена Ката, јер су сви они
жртве неписаних патријархалних закона. Иза
маске озбиљног, строгог и достојанственог
Хаџи – Томе крије се несрећан човек, ожењен
без своје воље, девојком коју није волео.
27. Жељан је животних радости, љубави и
нежности. Када је видео Коштану, када је
чуо њену песму, страшно су га заболеле
ране неиживљене младости, осетио је
дубоку празнину у себи, пробудиле су се
чежње. Збацио је маску строгости и
достојанства, раскопчао минтан, скинуо
фес и предао се Коштаниној песми и
музици њених пратилаца.
