Takmičenje na portalu www.nasaskola.net "biramo najbolju lekciju" februar 2012. godine, Ćelijske organele, Biologija, Darko Stevanović, Danijela Veljković, Gimnazija Aleksinac

1. -Biologija-
Ćelijske organele
Darko Stevanović I4
Aleksinačka gimnazija
Aleksinac
Profesor: Nebojša Lazarević
1

2. Ćelijske organele
• Svaka ćelija se sastoji iz citoplazme sa ćelijskim organelama i ćelijske membrane
koja ih ograđuje od spoljašnje sredine. U zavisnosti od njihove funkcije i oblika
postoje :
• Endopolazmatična mreža i ribozomi
• Goldžijev aparat
• Lizozomski sistem
• Vakuole
• Mitohondrije
• Hloroplasti
• Citoskelet
2

3. Ribozomi
 Oni odlikuju i prokariotske i eukariotske ćelije,nalaze se u citoplazmi ćelija,kao i u
mitohondrijama i hloroplastima. Vrlo su mali,svega 30nm i sastoje se iz velike i male
podjedinice. Svaku od tih podjedinica čine proteini i ribozomske ribonukleinske
kiseline,jedne od 3 klasa RNK.Kako ne sadrže membranu neki od biologičara ih ne
ubrajaju u organele.
 Njihova glavna funkcija je u sintezi proteina,a da bi u njoj učestvovali oni moraju biti
povezani tako da grade poliribozom. Poliribozom može slobodno da pluta u
citoplazmi,ili da bude povezan za Endoplazmatični retikulumom. Slobodni ribozomi
učestvuju u sintezi proteina koji odlikuju citoplazmu i citoskelet,kao i proteina koji su
deo membrana citoplazminih organela.
3

4. Endoplazmatična mreža,retikulum
 To je citolazmina organela koju formiraju sistemi membrana koji naležu jedan na
drugog. Mogu biti slobodni,ili pričvršćeni za deo jedrovog ovoja. Te membrane su
izgrađene od lipida,proteina i ugljenih hidrata.
• Postoje dve vrste retikuluma:
• Granuliran,kada se na površini citoplazme nalaze poliribozomi.
• Glatki tip,gde se nikada ne mogu naći poliribozomi i obično imaju cevkoliku građu.
Uloga retikuluma je u sintezi proteina i lipida. U granuliranom retikulumu se sintetišu
proteini i dodaju im se oligosaharidi,na taj način se formiraju membraniski proteini.
Dok se u oblasti glatkog retikuluma obavlja sinteza lipida ćelijske membrane.
4

5. Goldžijev aparat
 Prvi naučnik koji je zapazio ovu organelu je bio Goldži,Italjan,po kome je ova
organela i dobila ime.
 Izgrađen je od membrana koje ograničavaju unutrašnji prostor i cisterne. Te
membrane su sastavlene od sakula – kesica. Nekoliko sakula čini diktiozom,
jedinicu građe Goldžijevog aparata. Oko njih se nalazi veći broj vezikula, koje imaju
prenosnu ulogu.
 Funkcija ove organele se najviše može povezati sa funkcijom Endoplazmatičnog
retikuluma. Zato što se u cisternama sakula Goldzijevog aparata vrši izmena
oligarhjskih komponenata proteina,a zatim i razvrstavanje proteina,i najzad,njihovo
usmeravanje i izdvajanje iz ovog aparata.
5

6. Lizozomi i lizozomski sistem
 Oni su povezani i sa procesima endocitoze i sa procesima sinteze enzima.
 Sva živa bića unose u svoj organizam razne bakterije i sičušne organizme,oni se
unose pomoću enoditoznih vezikula i kada dođu u organizam razlažu se pomoću ovih
organela. To razlaganje obavljaju hidrolitički enzimi , oni te materije razlažu na
proteine, lipide, ugljene hidrate i nukleinske kiseline.Ti enzimi se nazivaju primarni
enzimi. Onog trenutka kada se primarni enzimi spoje sa ovim vezikulama oni postaju
sekundarni enzimi. A nakon završenog razlaganja,ovi enzimi izlaze iz vakuola i ona
materija što ostane se naziva tercijalni enzim.
• Lizozomi mogu da obavljaju 2 vrste razlaganja:
• Heterofagiju – kada razlažu druge materije
• Autofagiju – kada počnu da razlažu same sebe.
6

7. Vakuole
 One odlikuju biljne ćelije i poput drugih
organela omeđene su membranom,koja se
naziva tonoplast. Unutar tonoplasta se
nalazi vakuolarni sadržaj - vodena sredina
sa jonima,malim molekulima i mnogim
organiskim kiselinama. Pored ovih
supstanici mogu se naći i –
proteini,pigmenti,tanini,kao i hidrolitički
enzimi. Oni su ti koji imaju glavnu ulogu i
razlažu brojne supstrate u vakuolarnom
sadržaju. Iz tog razloga vakuole se mogu
porediti sa lizozomima.
7

8. Mitohondrije
 Da bi sama ćelija mogla da funkcioniše ona mora koristiti energiju,tu energiju dobija iz
ovih organela. Hemijsku energiju za sve procese pruža hidroliza adenozin-trifosfata
– ATP-a,to podrazumeva da se oduzme jedna fosfatna grupa i nastane adenozin-
difosfat.
 Građa – sastoje se iz spoljašnje mitohondrijske membrane ,koja je u dodiru sa
citolazmom i unutrašnje membrane, koja ograničava unutrašnjost mitohondrije,ona
je mnogo puta veća od spoljašnje,ali pored toga razlikuje se i po tome što ima kriste
– prevoje. Unutrašnji deo,koji je kao citoplazma se naziva mitohondrijski matriks. U
tom matriksu se nalazi DNK i ribozomi mitohondrije,što je samo još jedan od
znakova da mitohondrija vrši hidrolizu.
8

9. Hloroplasti
 Oni spadaju u takozvane plastide,imaju zelenu boju koja potiče od pigmenta
hlorofila. Sastoje se od ovojnice hloroplasta,a unutar nje je stroma, što je isto što i
matriks kod mitohondrija. U stromi se nalaze tilakodni sistemi, tu spadaju tilakoidi
strome i tilakoidi granuma. Glavna funkcija ove organele je mogućnost obavljanja
fotosinteze. Tokom tog procesa,hlorofil apsorbuje Sunčevu energiju i kroz niz
procesa je pretvara u ATP. Zahvaljujući ovom procesu se prečišćuje sav
ugljendioksid u vazduhu i mi zauzvrat dobijamo kiseonik. Pored svih ovih
delova,hloroplasti sadrže i DNK i ribozome hloroplasta, nalik mitohondrijama.
9

10. Citoskelet
 On je izgrađen od struktura vlaknastog i cevkastog oblika i formiraju ćelijski skelet,
citoskelet. Zahvaljujući njemu sve organe u ćeliji mogu da se kreću usklađeno. Pored
ove njegova funkcija je i u održavanju stalnog oblika ćelije,a ima i ulogu u ćelijskoj
deobi.
 Osnovni elmenti koji ga čine su aktinski filamenti i mikrotubule.
 Filamenti su vlaknasti i sadrže aktin,mogu i da se povezuju i u perlasti niz. Oni su ti
koji upravljaju kretanjem ostalih organela.
 Mikrotubule su cevkolike građe i njihova glavna uloga je u ćelijskoj deobi,tačnije
stvaranju centriola.
10