Takmičenje na portalu www.nasaskola.net "biramo najbolju lekciju" februar 2012. godine, Obligaciono pravo, Pravo, Bojan Projkovski, . Ekonomska škola, Niš

1. START

2. Obligaciono pravo je grana u opštem sistemu
pozitivnog prava, i čini ga skup pravnih normi kojima se
regulišu obligacioni odnosi. Ono predstavlja jedan deo
građanskog prava koji je posvećen pravnom regulisanju
prometa vrednosti, za razliku od drugih delova građanskog
prava, koji se bave pravnim regulisanjem stečenih vrednosti.
Najvećim delom norme obligacionog prava posvećene su
regulisanju ekvivalentne razmene, ali one regulišu i prenos
određene vrednosti bez ikakve naknade (npr. poklon).
Obligaciono pravo se od stvarnog prava razlikuje po čitavom
nizu pravnih karakteristika. Po subjektima, koji su uvek
određena lica, po svom relativnom karakteru, po predmetu,
jer je kod stvarnog prava predmet stvar, a kod obligacionog
davanje, činjenje i trpljenje, po dejstvima zastarelosti i sl.

3. Obligacino pravo se od naslednog, koje je takođe deo
građanskog prava, razlikuje jer se nasledno pravo bavi
pravnim regulisanjem imovinsko pravnih odnosa za slučaj
smrti jednog lica (poslovi mortis causa) dok obligaciono pravo
reguliše poslove za života lica (inter vivos).
Obligaciono pravo sa svojom osobinom da reguliše promet
robe i usluga ne razdvaja se od trgovačkog (privrednog)
prava. Ali zbog specifičnosti poslova koje uglavnom proizilaze
iz posebnog statutsa njihovih subjekata, postoji niz pravila
koja važe samo za privredno, a ne i za obligaciono pravo. Ta
razlika ne utiče na potpuno razdvajanje materije u smislu
posebnih zakonika, mada je u nekim pravnim sistemima i to
slučaj.

4. Obligaciono pravo spada u red najstarijih pravnih disciplina.
Kroz preuzete principe rimskog prava stvara se široka osnova
na kojoj će početkom 19. veka i kasnije biti postavljene tzv.
moderne kodifikacije građanskog prava. Obligaciono pravo sa
svojim institutima i pravilima istovremeno je i stabilno i
promenljivo.
Stabilnost se ogleda u vremenskoj postojanosti čitavog niza
pravila koja dolaze još iz rimskog prava (način postanka i
prestanka obligacije, izvršenja ugovora, naknada štete), dok
se promenljivost vidi u činjenici mnogih principa i pravila koja
starom pravu nisu bila poznata ili su bila u početnom obliku
(princip konsensualizma, autonomije volje, kolektivni ugovori,
osiguranje). To je dovelo danas do toga da je postignut visok
stepen uopstavanja konkretnih obligacionih odnosa.

5. Na promene u obligacionom pravu utiču različiti
faktori: ekonomski, stepen moralne i tehničke
civilizacije, filosofsko i političko opredeljenje
jedne sredine (npr. individualistička filosofija i
liberalizam uticali su na stvaranje tzv. teorije o
autonomiji volje). Uticaj ovih opštih filosofskih i
političkih pogleda naročito je vidljiv kod ustanove
javnog poretka – ova ustanova nema unapred
datu sadržinu već se ona menja u zavisnosti od
određenih vanpravnih činjenica.

6. Šta je obligaciono pravo?
Tužba
Skup pravnih normi
Žalba

7. TAČAN ODGOVOR!!!

8. NETAČAN ODGOVOR!!!