Ce diaporama a bien été signalé.
Nous utilisons votre profil LinkedIn et vos données d’activité pour vous proposer des publicités personnalisées et pertinentes. Vous pouvez changer vos préférences de publicités à tout moment.

10. JoakimInterFest Bilten br6

322 vues

Publié le

10. Međunarodni pozorišni festival
10th International Theatre Festival

VREME TIŠINE

JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru.
Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine.
Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.

Publié dans : Médias sociaux
  • Soyez le premier à commenter

10. JoakimInterFest Bilten br6

  1. 1. 1 Dan šesti – “Život stoji, život ide dalje” IZ PERSPEKTIVE „DRUGOSTI” I SAM JUBILEJ U „ZNAKU” TIŠINE Predsednica ovogodišnjeg žirija JoakimInterFesta Dragana Varagić, glumica slaže se sa načinom na koji je selektor sačinio koncept „Vreme tišine” jer, po njoj, ovo i jeste trenutak za promišljanje situacije „šta nam se dešava”. - Zanimljiv je naslov ovogodišnje selekcije koja me je iznenadila svojom različitošću po tome koliko se predstave u njoj razlikuju jedna od druge. Po meni je to najveći kvalitet ovog festivala. Isto tako i stepen društvene angažovanosti smotre jer je jako važno da postoji jedan ovakav festival koji je internacionalnog karaktera, jer mu baš ta međunarodnost i pogled iz drugih sredina na sadašnji trenutak, a dogodilo se da svi mi iz regiona na neki način delimo iste sudbine, veoma važan i značajan način sagledavanja. Festival nam omogućava da „to” pogledamo iz perspektive „nekog drugog” i kako se tretira „ta drugost”, smatra ona. Za nju naslovljeno „Vreme tišine” nije samo trenutak tišine već i potpune praznine. - Nemamo neku konkretnu akciju i aktivno promišljanje već imamo neki zastoj, prosto muk koji svi negde osećamo, stoga je zanimljivo to sve negde pogledati i sagledati kroz predstave na festivalskom repertoaru koje dolaze iz različitih sredina i opet na svoj način odnose na trenutak u kome se sada nalazimo. Svaka predstava na repertoaru je različita. Nema dve iste predstave koje pristupaju tom problemu iz istog ugla. I svaka je, do sada, to „tumačila na svoj način: od zanimljivih ličnosti iz naše kulture i istorije koje su se nalazile u nekim trenucima koji podsećaju baš na ovaj ili sličnim ali u kojima je trebalo angažovano promišljati i donositi teške odluke. Postavljati se kao ličnost u veoma složenim odnosima i istorijskim okolnostima do ispitivanja svežih događaja i kako su oni uticali na naše društvo. Pa do dokumentarnosti i nekog pitanja u sadašnjem društvu i postmodernističkog pristupa i ostavljanja samoj publici da „promišlja” to gde se i u čemu sada nalazimo, ističe Dragana Varagić. Sa njom se slaže i njen kolega iz žirija Trajče Kacarov, dramaturg iz Makedonije. - Naslov festivala „Vreme tišine” je indikativan i sam za sebe puno govori, jer smo se svi mi oglušili o ono što „čujemo” i vidimo u savremenom svetu poput: pucnjave, padanja bombi, krika emigranata... Ali, ta naša „tišina” toliko silno viče jer je to krik umetnosti, vapaj estetike, krik naše potrebe da o njoj
  2. 2. 2 konačno „progovorimo”, kaže Kacarov, dodajući da do sada (a pogledali smo većinu predstava) selektor nije „izašao” iz svoje koncepcije, čvrsto se „drži” onoga što je najavio na otvaranju festivala i po čemu je naslovio svoj koncept, izbor i selekciju. - Sve dosadašnje predstave kao da otkrivaju i neke naše strahove, ali ne onaj strah koji nas realno sve „okružuje” već je to evidentno strah od onoga što tek „dolazi”. Kao da se umetnički „podsećamo na neke dane” i hoćemo da „preko scene” pošaljemo neku poruku - šifrovanu koja se razrešava na taj način što publiku „stavljamo” u aktivno stanje i prilikom svakog „susreta” sa njom u sali mi joj sa scene „poručujemo i podsećamo”: kakav je bio rat, koja sve otuđenja postoje a koja nam tek „dolaze”, kako je u toj našoj „pećini” i kako je ona nastala, kao i ta naša „pukotina”... Dakle, „koristimo” pozorište da publiku „uvedemo” u ono što kod nas godinama tajimo a došao je trenutak da i mi umetnici i sama publika to konačno „iznesemo” na scenu i o tome javno progovorimo, smatra on. Za njega repertoar smotre deluje spontano ali je odlično osmišljen. - Do nas dolazi polako ali kao neki talas: prvo preko Andrića, pa onda šta nam je sve učinjeno tokom Drugog svetskog rata, potom šta je sve komunizam sam po sebi doneo, zatim otuđenja i diskontinuitet u porodici na osnovu izgubljene individualnosti... Ono što smo do sada videli je uspešno i u dosluhu sa onim što je selektor „najavio” i daj bože da tako i završimo, priželjkuje Kacarov. Jedina njegova zamerka JoakimInterFestu odnosi se na njegovu „reklamu”. - Ne da građani nisu upoznati sa tim da se on odvija već nije dovoljno naglašeno da je jubilaran. O jubilejima moramo malo više, glasnije i „jače” da govorimo, moramo im pridavati veći društveni i medijski značaj a ne da ta važna „jubilarnost” i sama bude „progutana” tim vremenom „tišine”, duhovito zaključuje naš sagovornik. Šestog dana na takmičarskom repertoaru 10. JoakimInterFesta bila je predstava BITEF Teatra „Život stoji, život ide dalje” po tekstu Filipa Vujoševića u režiji Jelene Bogavac. I rediteljka sinoćnje predstave osvrnula se na koncept ovogodišnje selekcije - „Vreme tišine”. - Izuzetno poštujem selektora Jovanovića i smatram da izvanredno poznaje pozorište. Trenutku koji locira kao „vreme tišine” ne govori o situaciji koja se događa u pozorištu, krizi i muku na kreativnom ili „stvoriteljskom” nivou umetnika već skreće pažnju na socijano-političko stanje u društvu. On razume da je ovo vreme između izuzetnog iskoraka, između forme i „forme” ali i sadržine i „sadržine”, smatra Jelena Bogavac, dodajući da je to vreme locirano u socijalnim i društvenim koordinatama, kao situaciju koja je izuzetno teška i gde se očekuje nekakav rasplet. - Nešto se „trpi” ili se u krajnjoj liniji o nečemu „ćuti” ili možda govorimo o postojanju izvesne cenzure... Znajući Jovanovića pretpostavljam da misli na autocenzuru... I, na svaki način kada iz plohe svoje predstave analiziram tu njegovu krilaticu ja je razumem baš tako i mislim da se ovakav princip režije i glume ili ovakav linearni „zamajac” ili zaplet događa upravo u takvoj društvenoj situaciji jer, mi konkretno u predstavi potenciramo na činjenici da se ogroman broj mladih glumaca nikada neće naći u repertoarskom pozorištu, nikada neće dobiti platu za to što rade a platili su grdne pare da bi studirali (4.000 evra po godini na privatnim akademijama) i silno „ošurili” svoje roditelje da bi se našli na „području” koje ne mogu da „kontrolišu i zauzdaju”, ne mogu da „uđu” u bilo kakav repertoar niti da bilo gde odigraju bilo šta. Oni kreću da „brljaju” po NGO organizacijama i „izlaze” na svetske konkurse u kojima odgovaraju svojim delom na izvesne i naravno „navodne” društveno
  3. 3. 3 angažovane „teme” i to „uklapanje” sebe u lažne strukture će im, kao, omogućiti makar neki mali, bezvredni honorar i mogućnost da nastupe na nekoj sceni sa tim svojim „delom/nedelom” koje će im doneti, ponovo - kao, neku satisfakciju kao umetnicima, ističe ona priključak svoje predstave u konceptu čitavog JIF-a. Po njoj upravo u tom vremenu u kome se ni ne „mrda” i ne događa stvarno ništa društvena kritika svedena je na nivo aforizma jer društvo više nema nikakvu osetljivost na za mogućnost da bude kritikovano zato u suštini i nastaju ovakve pozorišne „forme”. - Iz ugla svoje predstave smatra da su ovo sada značajne i krizne godine u pozorišnom stvaralaštvu a da su najzanimljivije bile „prelomne” kakva je nekada bila naša. Ova situacija je isto „prelomna” ali u estetskom, funkcionalnom, formalnom i sadržajnom smislu i smatranju vremena koje protiče. Izuzetno rubna situacija i iza koje mora da se desi ili izrodi „ovo ili ono”... treće nema, hrabro izvlači zaključak naša sagovornica. I glumac Miloš Timotijević (akteri igraju pod sopstvenim imenima) ističe taj link: - Ova predstava se bavi baš sadašnjim vremenom - potpune tišine u kojem ni ne postoje tabu teme o kojima se više i raspravlja. Samim tim „Život stoji, život ide dalje” aktuelizuje tu vrstu pitanja ovog festivala jer se u našem društvu - samo ćuti. Postoji mnogo stvari koje narod realno zanimaju ali se sve vreme i isključivo priča o nekim drugim „stvarima” i „temama” koje običnog čoveka u svakodnevnom životu ne da ne zanimaju toliko, već - uopšte ne interesuju ni malo, tvrdi on. Predstava je već učestvovala i drugim festivalima i po Timotijeviću bivala „polovično” prihvaćena. - Gostovali smo u Sloveniji, i u Kopru „prošli” ne baš dobro a u Kranju, pak, savršeno. Postoji i taj problem sa imenima srebreničkih žrtava. Mi poštujemo te žrtve, i baš zbog toga su njihova imena u našoj predstavi kako bi pokazali i dokazali da se stradali previše „koriste” i „zloupotrebljavaju” u takvim „projektima” kakav je ovaj o kome se govori u ovom komadu a nikako i nikada na pravi način, ističe on dodajući da „prihvatanje” ove predstave zavisi od profila publike ali se nije odvažio da unapred da (pr)oceni percepciju kragujevačkog festivalskog gledateljstva. U svakom slučaju očekivao je polemike o njoj koje na razgovorima posle predstave nisu izostale. Zaključak je da je ovdašnja publika reagovala (kako ko ali reakcije nisu izostale) na nju bila „isprovocirana” d ao njoj i prodiskutuje (dobivši sve pohvale u ime ansambla od rediteljke Bogavac) i da je ekipa „Života” odlično obavila svoj „posao” i ispunila svrhu (čak i kod onih gledalaca koji je nisu razumeli) kritike lažne i površne dokumentaristike i današnjih „društveno angažovanih projekata”. _________________________________________________________________________________________________________ HRONIKA JOAKIMINTERFESTA Predstavi „Život stoji, život ide dalje” Filipa Vujoševića u režiji Jelene Bogavac svakako jeste mesto na festivalu pod sloganom „Vreme tišine”. Mlad svet koji završi školovanje jeste u vremenu lične tišine, jer ne može da se zaposli, osim u slučaju kada roditelji ili familija mogu da im kupe radno mesto ili imaju partijske veze. Kod nas, istina, postoji zabrana zapošljavanja u javnim preduzećima ali kod nas je sve moguće i ništa nije nemoguće! Čekamo januar naredne godine da vidimo šta će se dogoditi i da li će mladi glumci naći uhlebljenje u pozorištima u kojima ima slobodnih radnih mesta ali moraju da angažuju honorarce, i to opet u „zakonski dozvoljenom” obimu i broju. Muke upravi, muke glumcima i ostalim pozorišnim stvaraocima... Čini se u redu da ovi mladi ljudi, svi autori predstave to i jesu, imaju prava da o angažmanu razmišljaju kao o dobrom vicu i o parama iz nekog fonda kao o lošoj sali. Razmislite i ako nisam u pravu javite. Miška Knežević, urednika Radio Beograd 2 ______________________________________________________________________________________________________
  4. 4. 4 Večeras na repertoaru Scena Joakim Vujić, utorak 13. oktobar 20,00 sati Knjaževsko-srpski teatar Dramatizacija, režija i scenografija: Nebojša Bradić PRINCIP SUPERSTAR (MESEČARI) Kostimograf: Ivanka Jevtović Kompozitor: Dragoslav Tanasković Asistent scenografa: Slavica Marković Slikar izvođač: Miša Štulović Uloge Princip: Đorđe Đoković Milica: Isidora Rajković Mina: Jovana Mališić, Ana Milojević Dejan: Nikola Milojević Saša: Katarina Mitrović Milan: Dušan Stanikić Policajac: Aleksandar Milojević Dimitrije: Milić Jovanović Predsednik: Miloš Krstović Advokat: Saša Pilipović Petar: Miodrag Pejković Maca: Marina Perić Stojanović Jasna: Jasmina Dimitrijević Stefan Nenad Vulević O predstavi „Pre nas su najbolji muškarci i žene težili idealima i sanjali. I mi ćemo težiti i – da, mi ćemo sanjati! Nema napretka bez verovanja. Verovanja u sposobnosti čoveka, verovanja da mi možemo bolje, verovanja da mi možemo da budemo bolji, da mi možemo više, više od životinja, više od sebičnih i samoživih, više od ratničkih plemena koja guraju jedna druge u surove ratove. Mi govorimo jasnim glasom i izjavljujemo da čoveku nije potrebno nasilje da menja svet, čoveku je potrebna strast i posvećenje. Mi poručujemo Vladi da nećemo više učestvovati u ratovima. Ni svojim ni tuđim. Za to ćemo se boriti! Započeti dijalog sa celim svetom! Novi rat u Evropi? Ne, u naše ime!” Princip Superstar (Mesečari) Nebojša Bradić _________________________________________________________________________________________________________ Deseti JoakimInterFest od 7. do 15. oktobra VREME TIŠINE Scena Joakim Vujić, utorak 7. oktobar - 20 sati KAINOV OŽILJAK - Šabačko pozorište Vladimir Kecmanović, Dejan Stojiljković (dramatizacija: Spasoje Ž. Milovanović), režija, scenografija i izbor muzike Jug Radivojević Scena Joakim Vujić, četvrtak 8. oktobar - 20 sati MREŠĆENJE ŠARANA - Narodno pozorište Republike Srpske Banja Luka Aleksandar Popović, režija i adaptacija Egon Savin Scena Joakim Vujić, petak 9. oktobar - 20 sati PUKOTINA - Bosansko Narodno pozorište Zenica Ivana Simić Bodrožić – Lajla Kaikčija & Grupa autorica, dramatizacija i režija Lajla Kaikčija Scena Joakim Vujić, subota 10. oktobar - 20 sati Slobodan dan Scena Joakim Vujić, nedelja 11. oktobar - 20 sati PLEMENA - Kazalište Planet art i EXIT Teatar Nina Raine, rediteljka Slavica Knežević Scena Joakim Vujić, ponedeljak 12. oktobar - 20 sati ŽIVOT STOJI, ŽIVOT IDE DALJE - BITEF Teatar Filip Vujošević, režija: Jelena Bogavac Scena Joakim Vujić, utorak 13. oktobar - 20 sati PRINCIP SUPERSTAR (MESEČARI) - Knjaževsko- srpski teatar Dramatizacija, režija i scenografija Nebojša Bradić Scena Joakim Vujić, sreda 14. oktobar - 20 sati PALILULSKI ROMAN - Beogradsko dramsko pozorište Branislav Nušić, režija i adaptacija Egon Savin Scena Joakim Vujić, četvrtak 15. oktobar - 20 sati U čast nagrađenih PIDŽAMA ZA ŠESTORO - Kraljevačko pozorište i Knjaževsko-srpski teatar Mark Kameloti, reditelj Nenad Gvozdenović _________________________________________________________________________________________________________ Prateći program Festivala Galerija Joakim, sreda 7. oktobar - 19 sati i 30 minuta IZLOŽBA POZORIŠNIH PLAKATA SA PRETHODNIH FESTIVALA U izboru slikara Milivoja ŠtulovićaMala scena Ljuba Tadić, četvrtak 8. oktobar - 18 sati Promocija monografije „ĐUZINE POSLANICE” autora Spasoja Ž. Milovanovića Mala scena Ljuba Tadić, petak 9. oktobar - 18 sati
  5. 5. 5 Promocija knjige „VISKI I TRUBAČI” autora Miladina Ševarlića Žiri Pjer Valter Polic, reditelj, Nemačka Dragana Varagić, glumica i rediteljka, Srbija Trajče Kacarov, dramaturg, Makedonija Selektor Željko Jovanović, pozorišni kritičar Voditelj razgovora Marija Soldatović, dramaturg Vizuelni identitet Festivala Mina Bakliža Urednik biltena JIF: Zoran Mišić / Gerila advertajzing Izdavač: Knjaževsko-srpski teatar Nagrade Joakimova nagrada za najbolju predstavu Joakimova nagrada za režiju Joakimova nagrada za glumu Joakimova nagrada za vizuelnost Joakimova specijalna nagrada

×