Ce diaporama a bien été signalé.
Nous utilisons votre profil LinkedIn et vos données d’activité pour vous proposer des publicités personnalisées et pertinentes. Vous pouvez changer vos préférences de publicités à tout moment.

JOAKIMINTERFEST 2013

196 vues

Publié le

JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru.
Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine.
Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.

Publié dans : Voyages
  • Soyez le premier à commenter

JOAKIMINTERFEST 2013

  1. 1. J o a k i m I n t e r F e s t a 2 0 1 3 . g o d i n e • b r o j 9 • 1 5 . o k t o b a r Odluke žirija 8. JoakimInterFesta ZENIČKO„GREBANJE“ NAJBOLJA PREDSTAVA Žiri 8. JoakimInterFesta izražava zadovoljstvo što je radio u do- broj atmosferi na jednom veoma kvalitetnom festivalu, koji je dosledno opravdao izbor teme „ŽIVETI SA DRUGIMA“. Većina pred- stava bila je veoma kvalitetna i uzbudljiva, pružajući gledaocima potpuni teatarski doživljaj. Žiri se takođe zahvaljjuje Knjaževsko-srpskom teatru i Gradu Kragujevcu na dobroj organizaciji Festivala i toplom gostoprimstvu.   Nagrade:   1. Joakimova nagrada za najbolju predstavu pripada predstavi „GREBANjE ILI KAKO SE UBILA MOJA BAKA“ u izvođenju Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice. Snažna i vrhunska inscenijacija, uz uzbudljivi glumački doprinos izdvojile su ovu predstavu od ostalih.   2. Joakimova nagrada za režiju Andrašu Urbanu za predstavu „SAM ĐAVO“, pozorišta Deže Kostolanji iz Subotice. Kompleksna i maštovita režija dominiraju ovom sjajnom predstavom. 3. Joakimova nagrada za najbolju mušku ulogu Gaboru Mesaro- šu za predstavu  „SAM ĐAVO“, pozorišta Deže Kostolanji iz Subotice. Najhabrija najraznovrsnija muška uloga na Festivalu. 4. Joakimova nagrada za najbolju žensku ulogu pripada Maji Izetbegović, za predstavu „ELIJAHOVA STOLICA“ JDP iz Beograda i MESS iz Sarajeva. Dirljiva i na momente potresna igra mlade glu- mice. 5. Joakimova nagrada za vizuelnost pripada predstavi„IZBRISA- NI“ Prešernovog Gledališča iz Kranja. Radi se o asketskoj, ali veoma ekspresivnoj vizuelizaciji. 6. Joakimova specijalna nagrada za tekst pripada Jetonu Nezira- ju za predstavu„LET IZNAD KOSOVSKOG POZORIŠTA“ Qendra mul- timedia iz Prištine. Veoma hrabar i beskompromisan tekst. Sve nagrade su donete jednoglasno. Članovi žirija: Goran Marković, reditelj, predsednik žirija, Vladi- mir Milčin, reditelj i Laslo Keseg, reditelj. U Kragujevcu, dana 15.10. 2013. godine
  2. 2. 2 JoakimInterFest 2013 Uokviru pratećih programa JoakimInterFesta, u ponedeljak, 14. oktobra održana je promocija knjiga„Male tajne“ i„Izmišljeni ži- vot“ Gorana Markovića, člana ovogodišnjeg žirija festivala o kojima je govorio Zoran Hamović. Po njemu Marković se u svom književnom opusu „intimno po- igrava sa istorijom“ sa ironijskim otklonom a ne falsifikovanjem stvarnosti. Reč kritike BOLNO PODSEĆANJE (IZBRISANI – 25.671 – autorski projekt reditelja Olivera Frljića – PREŠERNOVO GLEDALIŠČE, Kranj, Slovenija – Velika Scena Knja- ževsko Srpskog Teatra,  Kragujevac - nedelja 13. oktobar 2013) ... Mislim da pozorište koje pravi Oliver Frljić, pa i predstava IZ- BRISANI – 25.671 iz Kranja, prevazilaze uobičajene domete i komu- nikacijske norme gradjanskog teatra i da ih zapravo krše, da bi pro- blemi i pojmovi koji se nalaze u tom scenskom vremenu, od početka doi kraja susreta sa publikom – bili što vidljiviji i opipljiviji. Tako se i dešava da o Frljićevim predstavama mnogi govore da to NIJE PO- ZORIŠTE i da je neka vrsta PARATEATRA, pamflet, niz nepovezanih slika i dogadjaja veštački spojenih u neku labavu celinu... Mnogi mu nalaze slabosti u nedovoljnoj doslednosti i optužuju ga za manipu- laciuju poluistinama i konstrrukcijama, koje ravnopravno koristi sa iskrenim isposvestima. I što je najvažnije – sve je to istina! To je zai- sta parateatar, ako se pod teatrom podrazumeva pisani dijalog sa radnjom i karakterima, koji će ovako ili onako, prihvatljivo potvrditi superiornost publike nad problčematičnim likovima. Zatim – isto- vremeno korišćenje izmišljenih i istinitih činjenica, fingiranje drastič- nih situacija... sve su to sredstva igre koja ima taj plemeniti cilj – da postavi publiku pred oštro sklesan kamen PROBLEMA, koji se skriva i kvari društvo do opasnih razmera... ... Kao i u drugim dosadašnjim predstavama, Oliver Frljić je stao pred glumce Prešernovog Gledališča u Kranju – Vesnu Jevnikar, Dar- ju Reichman, Mihu Radmana, Vesnu Slapar, Aljošu Tomovšeka, Bo- ruta Veselka, Matjaža Višnara, Danjana Bidora, Kaju Krnić Bojana Stojanova - i postavlajo im je pitanja o njihovom mišljenju o tim pro- blemima i o njihovom ličnom učešću u rešavnju slučajeva iz njihove sredine – kako su oni pomogli izbrisanima da povrate svoja prava? Glumci su pričali svoje priče i priče o kojima su slušali, ali i priče koje su nalazili u dokumentacijama koje su pomno pretraživali. Lična do- kumenta gledalaca koja oni na ljubazni zahtev ostave u jednoj kutiji na ulasku u salu – budu uništena tim strašnim makazama kojima je administracija uništavala dokumenta izbrisanima. Glumac na sceni poniudi gledalištu da se solidariše sa nhjima i da dobrovoljno preda svoju ličnu kartu na uništenje. Na predstavama u Sloveniji, to je za- ista teška odluka i stvarno pitanje savesti, a u Kragujevcu to je bila ljudska solidarnost i dvadesetak gledalaca imalo je hrabrosti da pri- stane na javno cepanje dokumenata. Tako je u ovoj predstavi uspo- stavljena univerzalna tragična matrica patnje i saosećanja... Goran Cvetković, pozorišni kritičar i selektor JoakimInterFesta Dan osmi –„Elijahova stolica“ INTIMNO POIGRAVANJE SA ISTORIJOM ILI OTPOR KULTURNOM BEZNAĐU – Što se na srpskom kaže:„Između fikcije i fakcije“, duhovit je bio Hamović Markovićeve knjiga„Male tajne“ govori o pozorišnoj trupi, čiji su članovi bili injegovi roditelji, koja nastaje u Beogradu tokom rata, pretekne ga i kasnije bude koren osnivanja BDP-a, pa sve do njenog kraja, kada je zabrenjena predstava „Čekajući Godoa“, koja je ipak odigrana u ateljeu slikara Miće Popovića na Starom sajmištu.
  3. 3. 15. oktobar 2013. 3 Drugo delo„Izmišljen život“ epistolarne je prirode. Reč je o inter- net prepisci dva stvaraoca Markovića i pokojnog Milana Oklopdžića – Mike Oklopa autora kultnog„Kalifornija bluza“ sa kojim se Marko- vić nije poznavao pre njegovog odlaska u Ameriku. – Uvek sam se držao toga da ja nisam pisac jer je to ozbiljna pro- fesija koja zahteva celokupni životni angažman. Svaka moja knjiga je pokušaj da zabeležim nešto, poput hronike, što nije literatura, smatra Marković. O samom festivalu, ovaj poznati filmski i pozorišni reditelj i pred- sednik ovogodišnjeg žirija kaže: – Prvi put sam u životu duže od jednog dana u Kragujevcu. Pro- veo sam ovde skoro deset dana, upoznao sam atmosferu ovog gra- da koja je vrlo posebna, lepa, što je očigledno uticalo i na ovaj festi- val jer ima dobru publiku, vrlo kompetentnu koja svako veče puni salu. Oseća se jako dobra i pozitivna energija u ovdašnjim ljudima ali i u samom gradu i lokalnoj samoupravi koja očigledno hoće da ima ovaj festival i stalo joj je do njega, što je danas prava retkost u našem totalnom kulturnom beznađu gde neki ljudi koji poseduju makar malo vlasti hoće nešto da urade za svoje sugrađane. Obično se vlast koristi za lične i partijske potrebe. Sam festival je veoma dobro koncipiran, izbor predstava je bio vrlo precizan i kozistentan – to istraživanje kako da različiti ljudi žive jednio pored drugih i uprkos toj različitosti, prikazano kroz pozori- šni čin na sasvim različite načine. InterFest ima ne samo umetničku, nego i socijalnu, pa čak i političku vrednos, smatra Marković, čija je jedina zamerka samo dužina smotre, jer je po njemu sedam dana prava festivalska mera. Osmog, poslednjeg takmičarskog dana 8. JoakimInterFesta na repertoaru je bila predstava JDP-a „Elijahova stolica“ koju je po adaptiranom romanu Igora Štiksa (dramatizacija Darko Lukić) reži- rao Boris Lješević. U predstavi igra Vlastimir Đuza Stoiljković, bard našeg glumišta i prošlogodišnji laureat najvećeg priznanja našeg Teatra – Statuete Joakim Vujić. – U pitanju je kompleksna i složena tema o čoveku koji pronađe oca tamo gde se najmanje nada u sred rata. Jednostavna predsta- va bez dekora, intimna, lična ispovest.. A to publiku, izgleda najvi- še „golica“, nikakve političke govnarije... Na premijeri smo doživeli ovacije, i igramo je uspešno već trio sezone, kaže on dodajući da su nedavno imali neprijatnosti posle predstave na okruglom stolu u Banjaluci. – Došlo je do velikog nesporazum, razgovaralo se samo o poli- tici a nikako o pozorištu, o manama i vrednosti predstave. Od toga mi se stomak prevrće. Napadali su me:„Pa nije tako bilo!“,„Nije bilo opsade Sarajeva!“,„Što igraš Jevrejina?!” – na šta sam ja odgovorio: „Zato što je to pisac tako napisao. Ne mogu da igram Norvežanina.“, priča sa standardnim osmehom Đuza. po njemu festivali su još jedino što nam je preostalo. – Nema više love. Festivali su jedino mesto na kojem se susreće- mo, družimo... Pozorište samo čekaju crnji i crnji dani... Nelogično, ali pozorište kod nas, što je kontra, umesto da napreduje nepresta- Večeras na repertoaru Scena Joakim Vujić, utorak 15. oktobar 20.00 OPSADA I PAD KONSTANTINOPOLJA 1453. Predstava u čast nagrađenih Knjaževsko-srpski teatar / Dunavfest Učestvuju: Mirko Babić i hor Liceum Istorija može da bude, pored ostalog – dobra literatura. Nekad davno, u antičkoj Grčkoj i istorija i mitologija su se preplitali. I kasnije je bilo priča i opisa istorijskih dogadjaja i ličnosti, od kojih su mnogi pisci crpli svoje pripovesti i ovekovečili ih u svo- jim delima – od Šekspira, do naših Crnjanskog i Andrića. Vero- vatno je neko od svetskih pisaca mudro koristio i knjigu, jedinu sačuvanu od nekoliko njih, pod istim nazivom ISTORIJA, velikog pisca srednjeg veka Mihajla Kritovula koji je pisao o vremenu od 1451. do 1467. Pisao je, kao prisutni učesnik i posmatrač, o osvajačkim poduhvatima Mehmeda II Osvajača, vrlo precizno i krajnje racionalno – zasnovano na golim činjenicama, ali literar- no jasno i stilski pročišćeno. Elegancija rečenice, poetika tretma- na konkretnih dogadjaja, lirski raskošne opservacije, dramatika, zanos u tumačenju, ali i stalna KRITIČNOST prema vladaru, ko- me inače služi, Mehmedu II Osvajaču - sve su to odlilke izvrsnog stila srednjevekovnog pisca, ali i odlike izvrsnog prevoda Deja- na Acovića. Sekvence, od pripreme do uspeha u osvajnju gra- da – najvećeg i najvažnijeg grada svog vremena opisane su sa pažnjom, a Goran Marković je iskusno odabrao najupečatljivija mesta i skladno ih postavio u dramturšku celinu.
  4. 4. 4 JoakimInterFest 2013 no nazaduje. To je strašno! Čovek gubi samopuzdanje, veru, pita se zbog čega uopšte nešto i radi, zaključuje on. Po mišljenju njegovog kolege iz „Elijahove stolice“ Svetozara Cvetkovića, baš ova predstava sa razlogom zatvara festival. – Angažovana predstava, baš na „zadatu“ temu festivala „Život sa drugima“. Sve to u njoj postoji i ona se već dugo bavi tim pro- blemom. Pre svega zahvaljujući piscu romana koji je bio klinac u Sarajevu kada izbio rat. Kada je završio škole i obreo se u Engle- skoj, na fakultetu gde je prvo studirao a sada i predaje na njemu, uzeo i napisao neku svoju reminiscenciju svih tih događaja ali sa izgubi tlo pod nogama i pokušavaju da pronađu taj koren, smatra on, dodajući:„ Angažovanost samog ovog festivala koji je prerastao okvire nečega što je nekada bio i došao do toga da zaista postaje je- dan pravi Inter Fest i došao do toga da tu dolaze vrlo provokativne predstave sa različitih, ovih naših okolnih, meridijana mislim da je baš važno da se festival završava predstavom kao što je naša, jed- nostavnom i emotivnom ali, koja u sebi nosi dovoljno provokacija i ume da postavi prava pitanja ali i da ponudi gledaocu odgovore od kojih mu neće biti baš svejedno kako će sutra ustati i pogledati se u ogledalo“. Kao i uvek kada gostuje JDP, sala dupke puna. – Priča sa antičkim prizvukom, incest, užasi rata gde svako pod- jednako strada. Jasno je što je baš Sarajevo, simbol stradanja bilo idealno mesto za radnju komada. Priča o potrazi za identitetom i potragom za svojim ja a svaki put kada se čovek suoči sa sobom samim dolazi do male smrti. U toj potrazi stiže do svoje propasti, istakla je voditeljka razgovora Danica Pajović. – Izlišno je govoriti o predstavi, publika je svojim aplauzom re- kla, sve, dodao je selektor festivala Goran Cvetković. Osmi JoakimInterFest, završen je kao što je i počeo manifestaci- jama iz pratećeg programa: debatom na temu„Kultura i integracije“ koja je održana u Skupštini grada i otvaranjem izložbe plakata sa konkursa magazina„Lice ulice“ pod nazivom„Siromaštvo re: akcija“ znanjem zrelog čoveka a ne dečijim impresijama. Delo je prilično direktno, vezano faktografski, vezano za to „šta bi mogli da budu koreni svakog od nas“ i „šta bi mogli da budu koreni onih, koji su, igrom slučaja, sasvim izgubili svoj identitet“ i u jednom času im se

×