Ce diaporama a bien été signalé.
Nous utilisons votre profil LinkedIn et vos données d’activité pour vous proposer des publicités personnalisées et pertinentes. Vous pouvez changer vos préférences de publicités à tout moment.

JOAKIMINTERFEST 2014

193 vues

Publié le

JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru.
Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine.
Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.

Publié dans : Voyages
  • Soyez le premier à commenter

JOAKIMINTERFEST 2014

  1. 1. JoakimInterFest 2014 VISOKO POETIZOVANA TRAGIKA LIČNOG SUKOBA I TOTALNI POGROM Član žirija ovogodišnjeg JoakimInterFesta Marko Sosič, slovenački pisac i reditelj, po prvi put je u Kragujevcu, i pre festivalskih impresija želi da istakne da iskreno uživa u ovdašnjem boravku. - Grad mi je, nekako, predivan, osećam u njemu puno pozitivne, dobre i zdrave energije, i kao čovek „sa strane” mogu da kažem da se oseća neka dobra budućnost Kragujevca kao grada baš kroz tu energiju koju mu ljudi daju, smatra on, dobronamerno dodajući da bi još trebalo poraditi na nekim stvarima, poput osmišljavanja namene Kneževog arsenala jer je šteta da takav kompleks propada neiskorišćen. Za sam festival čuo je i ranije i to iz prve ruke, od pokojnog prijatelja i kolege Primoža Beblera koji na razne načine, kao član žirija ili reditelj čije su predstave učestvovale na smotri bio aktivan na InterFestu. - Kroz repertoar festivala u mogućnosti sam da sagledam razne aspekte srpskog glumišta, a njegov koncept je istinit, autentičan i zaista tretira ono što je u nama i oko nas, i to se jasno vidi u metaforama koje predstave koje smo pogledali donose, smatra Sosič. On apostrofira angažovanu notu ove manifestacije. - Po mom mišljenju danas je nemoguće da pozorište ne bude angažovano, nije takvo vreme da imamo tu privilegiju da gledamo ili radimo predstave koje ne reflektuju kritički odnos prema sadašnjosti i stvarnosti. Pozorišni ljudi su prvi koji trebaju da govore i ukazuju na društvene probleme, tvrdi on, dodajući da, pošto kao član žirija za sada ne može da daje konačne i vrednosne sudove, na njemu za sada izdvaja sjajna pojedinačna ali i kolektivna glumačka ostvarenja. - Sve u svemu zanimljiva smotra sa apsolutno pozitivnom notom u smislu kvaliteta, zaključuje Sosič, čiji će roman „Balerina, balerina” u izdanju „Arhipelaga” biti promovisan u okviru pratećeg programa smotre. I Zlatko Paković, (predsednik ovogodišnjeg žirija), pozorišni kritičar i dramski pisac godinama je prisutan na InterFestu izveštavajući sa njega i pišući za beogradski list „Danas”. - Već treću godinu pratim festival, i prvi put sam u svojstvu člana žirija. Mislim da je to jedan od najboljih festivala. Kod nas ih nema malo i svi sebi daju preveliki značaj ali su neki zaista veoma značajni kao što je kragujevački JoakimInterFest, koji selektira Goran Cvetković i subotički „Dezire central stejšn” koji vodiAndraš Urban, ističe on. Po njemu ovaj festival je značajan iz nekoliko razloga. - Da krenemo od najednostavnijeg - to što kragujevačka publika, koja i inače dolazi u pozorište, ima prilike da predstave iz regiona, ostalih srpskih teatara i scena nekih drugih zemalja uporedi sa trenutnom produkcijom u Knjaževsko-srpskom teatru. To je najočigledniji, možda i najbanalniji ali nikako zanemarljiv aspekt ove smotre. Drugo je što ovaj festival ima jednu specifičnu dramaturgiju, koja podseća na onu, drugog izvrsnog subotičkog, koja je u potpunosti posvećena društveno angažovanom i političkom pozorištu. To je posebna jedna odlika u kojoj pozorište dobija ulogu nekadašnje antičke agore ali i areopaga gde publika može da preispituje razne svoje stavove koje je ko zna kad i kako uzela zdravo 1 6 - 7 13 Dan peti i šesti - „Susret” i „Naš razred”
  2. 2. JoakimInterFest 2014 za gotovo, „kupljenih” nekada bagatelno a nekada po izuzetno skupoj ceni i već dugo vremena ih ne dovodi u pitanje a koji su dakako upitni a ne nešto što se samo po sebi razume. E, to je ono što je najopasnije. JoakimInterFest pruža mogućnost da se takve „samorazumljive” i „samopodrazumevajuće” stvari dovode u pitanje. To je njegova velika vrednost, znalački (pr)ocenjuje Paković. Za ovogodišnju manifestaciju kaže: - Sva prethodna tri InterFesta su bila izvrsna, ali mi se čini da ove godine, možda nema toliko predstava koje su bile veliki hitovi po regionu kao Frljićevih ili Urbanovih, i nema toliko atraktivne produkcije u svom scenskom i vizuelnom pogledu ali sam siguran da je festival najujednačeniji do sada. To znači da je on dosegao svoju punu zrelost a sve predstave ovogodišnje selekcije su na vrlo visokom stepenu umetničkog dostignuća ali i društvene svesti. Ekipa iz pozorišta i selektor koji ga vode dosegli su visoku zrelost i potencijal koji se jednim delom potpuno ostvario a drugim delom pokazuje da se može razvijati i dalje ako bude bilo sreće da ovu kuću i ovu smotru nastave da vode ljudi koji su je i do sada vodili, iskren je Paković, koji će, čim se okonča žiriranje za nagrade festivala o njemu napisati članak za „Danas”. Na repertoaru petog takmičarskog dana 9. JIF-a bila je predstava „Susret” slovenačkog Narodnog gledališča iz Gorice koju je po tekstu mlade hrvatske spisateljice Nine Mitrović, koji je, pred samu smrt, kao poslednju svoju predstavu režirao Primož Bebler, veliki prijatelj i saradnik kragujevačke pozorišne kuće. Sloganom festivala „Rat u nama i oko nas” selektor Cvetković je obuhvatio sve vrste sukoba - ne samo društvene već i one ništa manje opasne i pogibeljne, one druge - lične i privatne. - U pitanju je sukob generacija. Ja tumačim ulogu sina, predstavnika generacije koja se „gubi u samoj sebi” i u onom „što im tata i mama nisu dali i priuštili”. To je izgubljena generacija, ne znaju čime i šta da rade i grade, potpuno su dezorjentisani i bez ikakvih nazora gde bi, šta bi, kako... sa kim, zašto... Normalno da dolazi do sukoba između takvog sina koji ne ume da se postavi u odnosu sa njim, ali ne zna da razgovara ni sa devojkama, okruženjem... i oca koji baš onaj, klasičan, tvrd, pravi mužjak, kaže glumac Blaž Valič, dodajući da sin uvek mora da „ide” preko svog oca, a otac to mora da dopusti - je to po njemu proces inicijacije. Po njemu sukob dve takve ličnosti, jedne kao čelik ili kamen, ledene i tvrde i druge koja je kao ispumpana lutka neminovno dovodi do pravog rata i po tom osnovu se predstava „Susret” idealno uklapa u sektorski koncept festivala. Njegov stariji kolega Bine Matoh, doajen slovenačkog glumišta (u Kragujevcu je bio pre tačno pola veka ali ne iz teatarskih razloga već kao vojnik) duhovito rezonuje: - Ja imam „sreću” što sam imao baš takvog oca kakav je lik kojeg glumim. Nisam imao mnogo problema da „prostudiram” ulogu takvog i toliko autoritativnog tipa. To su očevi, koji, barem u mojoj generaciji nisu bili retki - čovek koji nikada sa svojom porodicom nije bio ni u kakvom prisnom, intimnom, toplom ljudskom odnosu. Kod takvih ličnosti se podrazumeva varanje žene, zlostavljanje dece a, dodao bih, iako to nije u samom tekstu eksplicitno napisano do kraja, jer je autorka Nina Mitrović ostavila to nama samima ali i gledaocima da dokuče i „sagledaju” još nešto, veoma mutno i vrlo ružno što postoji u njegovom odnosu sa ćerkom... Šta i kako samo naslućujemo, pojašnjava on. Koliko mu je značio rad na ovoj predstavi govori činjenica da je Matoh sa ovom ulogom zvanično otišao u penziju. - Kao glumac sa velikim oduševljenjem sam se latio ovog zadatka i mnogo mi je žao što reditelj sada nije sa nama ovde da vidi kakav je dalji pozorišni život njegove poslednje predstave, ističe on, dodajući da je Beblerov „Susret” sem na matičnoj sceni i gostovanjima u Sloveniji već igran proletos i u Somboru. Primljena je svuda izvrsno, ljudi su bili iskreno oduševljeni i to bez jezičkih barijera ni u Somboru ni u Kragujevcu, baš zahvaljujući glumi, energiji i reakcijama ovog izvrsnog slovenačkog umetničkog dvojca. Na sve posećenijim razgovorima posle predstave Blaž Valič je pre svega iskazao svoju odševljenost tekstom Nine Mitrović koji je po njemu najbolji koji je ikada pročitao. I voditelj razgovora Cvetković i njegov stariji kolega Matoh, složili su se da je prosto neverovatno koliko je fenomenalno napisala tekst za dva muškarca žena i to toliko mlada. Akteri predstave su istakli da je sam Bebler pronašao i predložio njen komad, i sjajno koncipirao i postavio ovu svoju testamentarnu predstavu kao da je želeo da se na najbolji pozorišni način, pred samu smrt oprosti sa svojim ocem ili možda sinom. Okupljenima se obratila i Belerova supruga Nela po kojoj je uprkos teškom zdravstvenom stanju njen suprug uspešno zatvorio umetnički krug, ne ostavivši je nedorečenom, već naprotiv kao svoje umetničko zaveštanje emotivno i toplo ali rediteljski potpuno čisto sa jasno iznijansiranim slojevima ovog izvrsnog teksta koji tretira tešku i bolnu tematiku. Na veoma emotivan način i sam voditelj razgovora, selektor festivala Cvetković istakao je da testamentarni Beblerov „Susret” sa scene odiše pravom emotivnom toplinom, ljudskošću i iskrenošću, bogatstvom asocijacija i da je predstava visoke teatarske poetičnosti u kojoj 2
  3. 3. JoakimInterFest 2014 pozorište pokazuje samu svoju suštinu. I reditelj predstave „Naš razred” koja je bila šestog dana na repertoaru 9. JIF-a Vladimir Milčin već je četvrti put na InterFestu (pre dve godine i kao član žirija) tako d a j e k o m p e t e n t a n s a g o v o r n i k n a t e m u kragujevačkog festivala. - Iz godine u godinu JoakimInterFest se sve više kristalizuje i brusi svoj profil. Ovogodišnja tema „Rat u nama i oko nas” je baš prava jer od nje, danas – nema aktuelnije, ne samo za pozorište, literaturu, sve medije nego bukvalno za sve. Mi, na ovim prostorima, smo dugo živeli u iluziji da su ratovi, baš ti – „oko nas”, u koje nas „uvuku” ili u kojima smo mi „žrtve ili dželati” davno prošla i završena priča ali ona ne da nije okončana nego mi još uvek moramo da se suočavamo i da teatar ima jednu obavezu da o tome govori. InterFest je dokaz da oni koji ga osmišljavaju i kreiraju svesni te misije, smatra Milčin. Uvek u baš toj „misiji” Vladimir Milčin se latio izuzetno aktuelnog, teškog i višeslojnog teksta „Naš razred” poljskog autora Tadeuša Slobodjaneka koji se igra u Litvaniji, Mađarskoj... nedavno je izveden na BITEF-u. Svi koji su imali prilike da pogledaju više verzija ovog komada slažu se da je Milčinova predstava nabolja. Takođe „bije” je glas da je i najbolja režija ovog reditelja u njegovoj dugoj i bogatoj karijeri. Milčin to bez lažne skromnosti komentariše: - Ne može sam čovek da govori o svom delu. Jedno je sigurno da je svakom reditelju poslednja predstava najdraža, što ne znači da je i najbolja. Često kritikujući stanje pozorišne umetnosti u Makedoniji, gde se repertoar uglavnom kroji po ukusu novokomponovane elite i bazira se na lakoj i površnoj zabavi, surovo je realan i kada je njegov projekat u pitanju. - Jedan izuzetak ne potvrđuje pravilo. Ovo je predstava napravljena u najmanjem skopskom pozorištu Teatru za decu i omladinu. Njima je ovo prvi put da u svojoj istoriji učestvuju na nekom međunarodnom festivalu u konkurenciji „za odrasle”. Situacija je i dalje loša, ministarstvo određuje šta će se igrati, preko konkursa koje raspisuju i na koje se pozorišta i reditelji javljaju i podnose gomile dokumenata. Teatar je živa stvar i ne možete vi godinu dana ranije fiksirati čitavu predstavu, a birokratija zahteva da sve, do zadnjeg eksera izračunate i priložite troškovnik. To pokazuje i njihovu volju za apsolutnom kontrolom i to je nešto što postaje sindrom koji nije zahvatio samo Makedoniju nego čitav region. A, kada ste suočeni i sa generalnim nedostatkom novca – teatar je uvek jedna od prvih žrtava i na njemu se prvo „zate kaiš”. Takođe, danas smo izloženi udaru ideologije, više i crnje nego u najgorim danima 1947/48. godine koja diktira šta će se raditi, kako, koliko i gde. A, tu je i pritisak novokomponovanih elita, klase novih bogataša koji diktira „jeftiniji” repertoar koji ona voli i plaća, precizno analizira Milčin današnju situaciju u kulturi, očigledno, ne samo makedonskoj. Po njemu ovo jesu oskudna vremena ali „do nas je da i u njima izgovorimo nešto važno”. I baš „to važno” imala je priliku i privilegiju da pogleda kragujevačka festivalska publika koja je predstavu „Naš razred” nagradila najvećim aplauzom u dosadašnjem toku festivala. 3 Reč kritike GORKAPOEZIJARASTANKA SUSRET (SREČANJE) – (prema drami Nine Mitrović, reditelj Primož Bebler – SLOVENSKO NARODNO GLEDALIŠČE, Nova Gorica) ... Predstava SUSRET je poslednja režija Primoža Beblera – pobedjen teškom bolešću, umro je u noći premijere. Ova tragična činjenica, daje posebnu težinu predstavi – to se oseti u asocijacijama svake scene i svake replike. Ta strašna senka prerane smrti, lebdi nad ovom predstavom i pleni publiku posebnom tragičnom plemenitošću. Suptilnim pristupom likovima i situacijama, ozario je ovaj susuret toplinom i širinom visoko stručnog, nadahnutog i strpljivog reditelja i čoveka. Veliki slovenački glumacBine Matoh, posle premijere je otišao u penziju, ako glumac ikad može da ode u penziju. Ovom predstavom, u ulozi surovog, ali bolesnog oca, obeležio je vrhunac svoje bogate karijere. U lik koji igra, uneo je lični svet šarlikog životnog iskustva i dao svakom gestu, svakom pogledu, svakoj rečenici...sopstveni osećaj za pozorišnu poeziju. On je ŽIVEO svoj lik na sceni i time i publiku obogatio spontanim preispitivanjem ličnih iskustava – strepnji, grešaka, zabluda, samopuzdanja, sumnji...Napravio je ulogu kojom može da se ponosi i krunisao je svoj dugogodišnji rad. Mladi Blaž Valič, u ulozi nesrećnog sina, koji dolazi da kazni oca za sve nepravde koje mu je naneo, uspeo je da, prateći paradokse u razvoju gneva i sam stigne do poezije opraštanja i razumevanja – sebe, oca, porodice, tragedije i sveta. Igra ove dvojice partnera bila je iskrena i srasna, sasvim bez sentimentalizma i patetike poslednjeg susuret. Oni su se zaista susreli na sceni i sa publlikom koja ih je nagradila dugotrajnim aplauzom razumevanja i poverenja. Pozorište se dokazalo u sebi i pobedilo i smrt i samoću i nesavršenost sveta i čoveka. Predstava se igra manje od godinu dana, ali gde god igrana, ostavlja dubok trag u gledaocu. Važna velika-mala predstava – prava pozorišna poezija! BRAVO! Goran Cvetković, pozorišni kritičar i selektor JoakimInterFesta Scenografija Dragane Purković Macan – sva od providnih zidova koji i kriju i otkrivaju, bila je odlično jednostavana, ali vrlo funkcionalna – pomerljivi ogromni paravani, postajali su ekrani kroz koje senaslućuje pozadina i na koju se projektuje video snimak života u kome se svi guše. Ta scenografija je i pomogla da se jedan komad koji bi mogao biti pravolinijski shvaćen i postavljen u crno-belom ključu, primi mnogo otvorenije, bez definitivnih i pojednostavljenih sudova o karaktertima, sa puno sumnji i gotovo sartrovskih ključnih, konačnih, graničnih pitanja, pitanja sa kraja životnih odluka, koje nas sasvim odredjuju i u trenutku nas uzdrmaju do potpunog preokreta. Utoliko je i ova poredstava NORE, bila moderna i savremena. Bravo!
  4. 4. JoakimInterFest 2014 4 Prijatelj teatra Novinarski tekstovi Goran Cvetković, pozorišni kritičar i selektor JoakimInterFesta ŠTAJE POGROM? NAŠ RAZRED (NAŠIOT KLAS) – (Tadeuš Svobodjanek, režija Vladimir Milčina) ...Do same srži osvojena je istinita, duboka tragična dramatika – videli smo šta je ZAPRAVO antička tragedija – istinit doživljaj glumaca iskazan sa potpunim prisustvom i velikim nadahnućem i znanjem! Trijumf teatra – u mizanscenu, u svakom gestu glumaca, u bojama velikog broja kostima, u scenografiji, u različitoj i bogatoj muzičkoj matrici, u tišinama i krikovima, u bolu koji se izliva sa scene i obuhvata gledaoca, drmusa ga strahotom učinjenog zla i gura mu ogledalo pod nos – TO SMO MI, samo ako se ne odbranimo od sebe takvih! ...Na neverovatno maloj sceni, desetoro glumica i glumaca svih generacija, u preciznom scenskom tkanju – kao izvrsno uvežban i precizan orkestar, izvodi simfonijsku PARTITURU ove predstave, koju je majstorski, iskreno i odgovorno – komponovao i vodio Vladimir Milčin, kao sveukupni inspirator kreativne bujice, koja nahrupi sa scene i traje skoro puna tri sata - bola, preispitivanja, samosaznaja, otkrivanja, priznanja, sumnje, ponosa i tuge. Scenu je jednostavno i minimalistički postavio Krste Džidov – kao ostatak izgorelog ambara – sa krvavim tragovima agonije u dimu i vatri nestalih građana i komšija, drugova iz razreda – Jevreja. Svega nekoliko rekvizita – desetak jednostavnih klupa i nešto sitne rekvizite - sa n e i z b e ž n i m r i t u a l n i m svećnjakom – u toku predstave postaje ceo jedan univerzum kretanja i opstojavanja – to su i klupe i zidovi i kreveti i krst na leđima nesrećne devojke i grob i spomenik i vrata raja i pakla – jednostavno i višeznačno, ubedljivo i funkcionalno delo iskusnog scenografa – umetnika. Bravo! Kostimi i lutke Marije Pupučevske – skoro u svakoj sceni skoro svi glumci nose novi kostim – uniforme – školske i vojničke, svešteničke i rabinske odore, crnu venčanicu i vesele haljine – i u smrti i u životu likova, koji se stalno vraćaju na scenu i u svest svih... kostimi su bili kao i uvek u njenim delima – bogati, hrabri, rečiti i dramatični – prava muzika kostima! Odlično! Muziku u predstavi izabrao je reditelj Milčin – pažljivo i sasvim autorski, a glumci su otpevali, kao pravi operski pevači, vrlo složena dva songa u višeglasju, kompozitora Marjana Nećaka. Goran Cvetković, pozorišni kritičar i selektor JoakimInterFesta Večeras na repertoaru MAJSTOR Uloge: Scena Joakim Vujić, ponedeljak 14. oktobar - 20 sati Bosansko narodno pozorište Zenica Ronald Harvud Režija: Dino Mustafić Scenografija: Vedran Hrustanović Kostimografija: Lejla Hodžić Muzika: Grupa „Bel canto“ Dramaturgija: Ljubica Ostojić Koreografija: Gjergj Prevazi Videoart: Bojan Mustur Producent: Hazim Begagić Izvršni producent: Sandra Ikanović Inspicijent: Sabina Glogovac Prevod: Dino Mustafić, Đorđe Krivokapić i Ljubica Ostojić Roman Kozačenko: Miralem Zubčević Marijan Stoun: Snežana Vidović Džulijan Fild: Robert Krajinović Kresida Fild: Lana Delić Sestra Sofija: Faketa Salihbegović-Avdagić Nikita Fedorenko: MugdimAvdagić Detektiv inspektor Vošborn: Enes Salković Detektiv policajac Mejder: Nusmir Muharemović O predstavi: Drama Ronalda Harwooda „Majstor” predložak je za našu predstavu i, bez dvojbe, majstorski je dramski tekst. Eksplicite prezentira pisca visokog spisateljskog umijeća, znalca drame i njezina utjecaja na konsumenta, osobito u angažiranom, aktualnom, ali i univerzalnom segmentu. Kako povijesnom, tako i kontinuirano prisutnom, opetovanom stanju i zbivanju u ljudskom društvu. I ljudskom biću ponaosob. To je u startu drama koja nas se izuzetno tiče. Formulira bitna pitanja. Angažira gledaoca, bez mogućnosti da ostane neutralan i indolentan. Tekst se opire kraćenju, jer teško da ima praznih hodova i predaha. Svaki lik je vrlo bitan u dramskoj strukturi, a nosi, također, i složenu vlastitu dramu. Bijeg je apsolutno nemoguć, jer bivate suočeni s problemom, samim sobom i vlastitom zbiljom. O čemu je zapravo riječ? Čime nas je tako snažno ovaj tekst potakao da uđemo, bez ostataka, u građenje scenskog svijeta ove predstave? Ljubica Ostojić

×