2. INTERNET
Интернет је светски систем умрежених
рачунарских мрежа који је
трансформисао начин на који
функционишу комуникациони системи.
Почеци Интернета се вежу за стварање
АРПАНЕТ-а, 1969. године, мреже
рачунара под контролом Министарства
одбране САД. Данас, интернет повезује
милијарде рачунара широм света на
један нехијерархијски начин.
OVAKO SU POVEZANI
SVI RAČUNARI
3. WEB BROWSERI
Интернет претраживач представља
интернет сервис, чија је сврха тражење
информација на Интернету, и то углавном
задавањем кључних речи, а много ређе
одабиром понуђених ставки. Исход
претраге се најчешће приказује као списак
веб сајтова који садрже тражену
информацију, уз могућност да се понуђени
веб сајтови посете са страна претраживача.
Један од најпознатијих светских
претраживача је Гугл.
-web browseri-
4. OPERATIVNI
SISTEM (OS)
U računarstvu, operativni sistem (OS) je
skup programa i rutina odgovoran za
kontrolu i upravljanje uređajima i
računarskim komponentama kao i za
obavljanje osnovnih sistemskih radnji.
Operativni sistem objedinjuje u celinu
raznorodne delove računara i sakriva od
krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja
ovih delova. Operativni sistem stvara za
korisnika radno okruženje koje rukuje
procesima i datotekama, umesto bitovima,
bajtovima i blokovima.
7. MONITOR
Монитор је електрични излазни уређај
који служи за приказивање слике
послате са другог уређаја, обично
графичке карте у склопу рачунара.
8. RAČUNAR
Računar,[1] kompjuter,[2]
računalo,[3] složeni je uređaj koji
služi za izvršavanje matematičkih
operacija ili kontrolnih operacija koje
se mogu izraziti u numeričkom ili
logičkom obliku. Računari su
sastavljeni od komponenata koje
obavljaju jednostavnije, jasno
određene funkcije. Kompleksna
interakcija tih komponenata rezultira
sposobnošću računara da obrađuje
informacije.
9. TASTATURA
Tastatura je ulazni uređaj pomoću
kojeg upravljamo računarom, te
unosimo znakove i tekst.
Iako današnje tastature sadrže 104
tipke, one mogu izvesti mnogo više
znakova i funkcija kombiniranjem
postojećih da bi se dobio neki znak ili
ostvarila neka naredba. Neke tipke
uopće i ne proizvode neki znak, nego
služe kao tipke pomoću kojih
dobijamo druge znakove i operacije
(npr. Ctrl ili Alt)
11. MATIĈNA PLOĈA
Matična ploča je glavna printana poluprovodnička ploča koja
omogućava komunikaciju između ostalih hardverskih dijelova u
računaru.
Praktično, matična ploča je dom za ostale komponente. Ona
direktno utiče na performanse računara shodno mogućnostima
njenog čipseta, socketa i kvaliteti ostalih dijelova na ploči.
Matične ploče su mnogo uznapredovale, tako da je danas sasvim
uobičajeno da matična ploča ima već ugrađen zvučni čip, grafički
čip, mrežni čip, USB priključke, pa čak i procesor, dok su floppy
kontroleri već odavno uobičajeni, iako su prije i oni bili odvojeni.
12. HARD DISK
Тврди или чврсти диск (енгл. hard disk -
хард диск) је врста секундарне меморије.
Подаци се снимају магнетним путем, у
концентричним круговима (цилиндрима)
на површини тврдих округлих плоча
(дискова). Прве тврде дискове је направио
IBM 1955. године (IBM 350 Disk File за
свој рачунар IBM 305), а изумео их је
Рејнолд Џонсон (Reynold Johnson).
Састојао се од 50 дискова пречника 61 cm,
а укупни капацитет им је био 5 милиона
карактера. Имао је једну једину главу
(уместо једну по површини) па је време
-GLAVA HARD DISKA- приступа било јако дуго.
13. NAPAJANJE
Јединица напајања заснива се на технологили
названој прекидачки мод (енгл. switching mode).
Она je такође позната као „DC / DC“ конвертор.
Постоје две основне врсте напојних јединца:
линеарна и прекидача.
На сликама 1 и 2 можемо да видимо блок
дијаграме променљивих напојних јединица са
повратном спрегом коришћеном самом напајању.
На слици 1. видимо блок дијаграм напојне
јединице без кола повратне спреге, које се
користи на јефтинијим напојним јединицама. На
слици 2 имамо и коло повратне спреге, које се
користи у скупљим напојним јединицама. Може се
примети разлика у напајањима са и без кола
повратне спреге. У колима са повратном спегом
немају 110/220 V и немају удвостручивач напона.
14. OPTIČKI DRAJV
Optički disk je sredstvo za pohranu podataka, pri čemu se
koristi neki optički zapis. Optički diskovi se po svojem
obliku i građi razlikuju prema vrsti korištenog optičkog
zapisa.
Prvi rašireni optički diskovi bili su laserski diskovi, koji
zapravo nisu nikad dosegli masovnost. U srži su koristili
analogni zapis za pohranu slike, dok je zvuk mogao biti i u
digitalnom obliku. Laserski disk je u sredini imao tanak
sloj aluminija prekriven prozirnim plastičnim materijalom.
Optički zapis je rađen tako da je taj tanki aluminijski sloj
imao niz malih neravnina na inače glatkoj površini. Zapis
se je čitao fokusiranom zrakom svjetla, tako da je mjerena
jakost odbljeska. Tamo gdje je aluminijska površina bila
ravna, odbljesak je bio jak. Tamo gdje je bila udubljena
odnosno izbočena, svjetlo bi se raspršilo pa je odbljesak
bio slab.
15. MEMORIJA
Примарна меморија је меморија која је
директно доступна процесору рачунара
преко његових главних магистрала
(адресних и за податке), без потребе за
алтернативним улазно-излазним и често
значајно споријим начинима
комуникације.
Примарна меморија се користи за
смештај података и инструкција које
рачунар у том тренутку извршава,
односно као радна меморија рачунара
(сем у случају када се у њен садржај не
може мењати - разне ROM меморије).
16. KULER
Vodeno hlađenje računara je proces uklanjanja toplote iz
komponenata i industrijske opreme. Vodeno hlađenje koristi
vodu kao sredstvo hlađenja. Obično se koristi za hlađenje
bloka motora sa unutrasnjim sagorijevanjem u automobilima
,kao i u industrijskim postrojenjima. U skorije vrijeme se
koristi za hlađenje glavnih komponenti unutar vrhunskih
personalnih računara. Problem s kojim ćemo se pokušati
suočiti u ovom tekstu je zasigurno poznat svima koji
posjeduju procesor klase P2 ili brži. Radi se o tome da se
procesori zagrijavaju te je potrebno koristiti neki od načina
za njihovo aktivno hlađenje. Uobičajeni način rješavanja
ovog problema je pomoću nekog od mnogobrojnih
procesorskih kulera koji se sastoje od pasivnog hladnjaka i
ventilatora. Za većinu će ova metoda biti dovoljna i neće
razmišljati o alternativnim naćinima hlađenja. Međutim
ukoliko nas muče neki od problema kao što su buka i
efikasnost hlađenja najčešći izbor je vodeno hlađenje.
17. ZVUČNA KARTA
Звучна картица претвара аналогне звучне таласе у
дигитални сигнал (нуле и јединице). Део који
обавља тај задатак се зове CODEC у који су
интегрисана два главна дела која обављају тај
посао, ADC (енгл. Analog Digital Converter) i DAC
(енгл. Digital Analog Converter) претварач. Осим
тога, постоји и DSP (енгл. Digital Sound Processor),
звучни процесор који ослобађа CPU од
процесирања звучних сигнала (ако га звучна карта
нема, онда то ради CPU), такође звучна картица
има своју меморију. Комуникација са рачунаром се
одвија преко PCI интерфејса, док се комуникација
са звучницима и микрофоном остварује преко
улазних и излазних конектора.
18. PROCESOR
Procesor (mikroprocesor, µP ili uP) je elektroniĉka
komponenta napravljena od minijaturnih tranzistora na
jednom ĉipu (poluprovodniĉkom integralnom sklopu).
Centralni procesor (engl. Central Processing Unit ili samo
CPU) je srce svakog raĉunara, iako centralni procesor
nije jedini procesor, njega imaju grafiĉka kartica (GPU),
zvuĉna kartica i mnogi drugi dijelovi, ali pod imenom
procesor najĉešće se misli na centralni procesor (CPU).
Svaki procesor izvana izgleda veoma jednostavno, no on
je u svojoj unutrašnjosti jako kompleksan, jer se radi o
stotinama miliona tranzistora koji su smješteni u jednom
ĉipu. Prvi put takvo nešto je uspjelo 1971. kada je
napravljen prvi procesor Intel 4004, koji doduše mogao
samo sabirati i oduzimati, ali su nauĉnici prvi put uspjeli
da u jedan ĉip smjeste silna integrisana kola i tranzistore,
što je dalo poticaj za daljnji razvoj procesora koji su tim
napretkom poĉeli da troše mnogo manje el. energije.
19. GRAFIČKA KARTA
Grafička kartica, Grafički adapter, VGA kartica ili
video kartica (engl. graphics card, video card,
vga card, graphics adapter) daje i obrađuje dvo-
dimenzionalnu ili tro-dimenzionalnu sliku.
Grafički procesor (GPU) je glavni dio na kartici, a
njegova uloga je prevođenje binarnog koda u
vidljivu sliku na nekom grafičkom izlaznom
uređaju. Princip je jednostavan, CPU u saradnji
sa nekim softverom, kao što je 3D računarska
igra, šalje informacije grafičkom procesoru koji
potom obrađuje dobivene informacije i šalje ih
na monitor. Grafička kartica se ugrađuje u
matičnu ploču, obično u AGP ili PCI Express utor.
