2. наука о човеку
Проучава:
грађу тела (анатомија)
рад унутрашњих органа (физиологија)
културу
историју
језик
начин живота
друштвено понашање
порекло и развој људске врсте
3. Прву еволуциону теорија о пореклу човека дао
Чарлс Дарвин
Заједничко порекло са човеколиким мајмунима
Заједнички предак мајмуна и човека
4. Најсличнији су нам човеколики
мајмуни (шимпанза):
•опозиција палца шаке (покретан)
•очи постављене напред
•изражена мимика
•лице није покривено крзном
•изражена брига о потомству
•живот у породицама
•животни век сличне дужине
•мозак најразвијенији ( у односу
на друге сисаре)
•број откуцаја срца, крвне групе и
телесна температура исте
5. Разлике у односу на човеколике
мајмуне:
човеколики мајмуни прилагођени
животу на дрвету
предњи удови су им дужи, а палац
краћи
стопало им је прилагођено хватању
гране (опозиција палца)
четвороножно се крећу
положај и облик зуба другачији
чељусти су им развијеније
лобања мање запремине
мозак мање величине
немају способност говора
друштвени живот, коришћење оруђа,
култура карактеристике човека
6. Sahelanthropus tchadensis, фосилни
остаци стари између 6 и 7 милиона
година (фосил пронађен 2002. g).
Има заједничке особинеиса
мајмунима и са човеком
Orrorin tugenensis (пронађен 2001.),
стар 6 милиона година. Иако веома
личи на шимпанзу, има зубе сличне
човековим, ходао је бар повремено
на 2 ноге
Ardipithecus ramidus, стар око 4.6
милиона година. Чувен је један
фосил ове врсте, назван АРДИ. На
основу овог фосила знамода се ова
врста кретала на 4 ноге по дрвећу, а
на 2 ноге по тлу.
Све три врсте живеле у АФРИЦИ.
АРДИ
7. Australopithecus afarensis (аustralo
= južni; pithecus = majmun; afarensis
= iz regiona Afar)
пре око 4 милиона година, нестаје
пре око 1 милион година (род
Australopithecus)
источна Африка
најпознатији фосил Луси
(Етиопија)
у ретким шумама, више на тлу
карлица и бутна кост указују на
двоножно кретање
висина 100-150 цм, тежина око 20
кг
лице и лобања слични шимпанзи
мозак око 3 пута мање запремине
него код савременог човека
зуби сличнији људским
као оруђе користио камен
Стабло човековог
директног претка
Australopithecus
afarensis
8. Australopithecus africanus
смењује А. Afarensis
Појављује се пре око 3
милиона година
Очњаци и даље шиљати
Запремина лобање мала
Облик лобање сличнији
људској, мења се у складу са
порастом интелигенције
Мужјаци нису толико
упадљиво већи од женки
Од њих грана која даје људе
и грана која даје изумрли
род Paranthropus
9.
10. Homo habilis (спретан човек)
појавио се пре око 2,5
милиона година, нестао пре
око 1,5 милион година у
Африци
од претка A. africanus
први има способност говора
усправно хода
прави сам оруђе (камен и
дрво)
вилица мања и мање
истурена
зуби мањи, користио храну
и биљног и животиског
порекла
запремина лобање већа
(већи и мозак)
11. Homo ergaster је прелазна врста
живео пре око 1,8 – 1,3 милиона
година, јужна и источна Африка
запремина мозга све већа
вокални апарат све савршенији
вилица мање истурена и зуби мање
зашиљени
„дечак из Туркане“ - најкомплетнији
фосил
једна група наставила да живи у
Африци и од ње се развио „архаични“
Homo sapiens, наш директни предак
друга група населила Европу и Азију,
од ње се развио Homo erectus
12. Homo erectus (усправни човек)
појављује се у Африци пре око 2 милиона
година, нестаје пре око 300000 година
најуспешнија врста човека која је
доминирала 750.000 година
запремина лобање се значајно повећава
(двоструко у односу на Australopithecus-a)
почео да користи ватру (припремање
хране, лов)
мања вилица, зуби сличнији савременом
човеку)
оруђе прави од вулканског камена, дрвета,
костију
лови и крупније животиње од којих
користи све
носи одећу
има артикулисан говор
гради склоништа
из Африке населио Азију, а потом и Европу
13. Homo sapiens ( Homo
heidelbergensis – архаични
човек)
од пре око 700.ооо хиљада
година до пре око 200.000
година
живео у Африци, Европи и
Азији
Од ове врсте развиле се 2
подврсте: Homo sapiens
neanderthalensis и Homo
sapiens sapiens (fossilis –
кромањонац)
Неандерталци су изумрли, а
од кромањонаца настаје
савремени човек – Homo
sapiens sapiens
14. Homo sapiens neanderthalensis – имe
добио по месту Неандертал, Немачка,
где је прво пронађен
Крапински човек пронађен и
Крапини, Хрватска
живео је од пре 250.000 до пре 30.000
година у Европи, Африци и Азији
низак, здепаст, снажан
живели у близини глечера (ледено
доба)
ниско чело, изажени чеони луци
подједнако интелигентни
одлични ловци (ловили мамуте) и
ратници
крзно за облачење
сахрањивали мртве уз ритуале (бојили
их, цвеће), бринули о болесним и
немоћним
разлог изумирања нејасан
15. Homo sapiens – разумни човек
појављује се пре око 130000 година
Homo sapiens fossilis – кромањонац,
откривен у Француској, налазиште
Кро – Мањон
виши стас
високо чело, истакнута брада
вилице и надочни лукови мање
изражени
кромањонска култура датира од
пре око 40000 година
разноврсно оруђе и оружје,
украсни предмети, одећа од крзна
и коже
зидно сликарство
доместификација биљака и
животиња
16. царство: Animalia (животиње)
тип: Chordata (хордата)
класа: Mammalia(сисари)
ред: Primates (примати)
породица: Hominidae(хоминиде)
род: Homo
врста: Homo sapiens
подврста: Homo sapiens sapiens
17. Од кромањонца се развијају три адаптивна типа:
монголоидни, кавказоидни и негроидни
промене у друштвеном и културном животу
НЕ ПОСТОЈЕ РАСЕ (!!!) већ адаптивни типови
разлике у спољашњем изгледу последица
различитих услова живота
18. • кожа: тамнија боја
• коса: црна, коврџава
• нос: пљоснат, широке
ноздрве
• очи: тамне
• староседеоци Африке,
Јужне Америке и
Аустралије
20. кожа: претежно светла боја
коса: различите нијансе и боје, преовлађују светлије
очи: различите боје (од светлих до тамних)
1.Нордијски 2. Динаридски 3. Медитерански 4. Алпски
5. Источно-Балтички 6. Тураноидски 7. Арапски 8. Ирано-Афганистански