Publicité

срце сисара

Nastavnica biologije à Šesta beogradska gimnazija
9 Mar 2012
Publicité

Contenu connexe

Publicité
Publicité

срце сисара

  1. Шеста београдска гимназија Мај, 2012. СРЦЕ СИСАРА ПРОФЕСОР: УЧЕНИЦИ: ЉУБИЦА ЛАЛИЋ МАРИЈА БЈЕЛОБРК КАТАРИНА РАДУЛОВИЋ
  2. Када смо били мали, мислили смо да срце изгледа овако: Али, школа и професори биологије су разбили наше илузије о лепом, малом, црвеном срцу и показали нам да је срце заправо ово: (Из безбедоносних разлога слика је пребачена на следећи сладј. )
  3. Шалу на страну, да ми почнемо 
  4. ЕВОЛУЦИЈА СРЦА  Рибе- имају 1 преткомору и 1 комору. Кроз њих протиче само редукована крв.  Водоземаци- имају 2 преткоморе и једну комору. У комори се мешају редукована и оксидована крв.  Гмизавци- имају 2 преткоморе и 2 коморе. Долази до делимичног мешања крви.  Птице- имају 2 преткоморе и 2 коморе. Не долази до мешања крви.
  5. СРЦЕ СИСАРА  Чине га 2 преткоморе и 2 коморе  Између преткомора и комора се налазе залисци (улога: спречавају крв да се се, после уласка у комору, враћа у преткомору)  Срце је смештено у средишту крвотока и пумпа крв кроз ту мрежу крвних судова.  Постоје 3 врсте крвних судова: 1. Артерије (Носе крв од срца.) 2. Вене (Враћају крв у срце.) 3. Капилари (Повезују вене и артерије.)
  6. У десну комору улива се кроз велике вене, крв сиромашна кисеоником.  Плућне артерије носе крв из десне коморе у плућа.  У леву преткомору улива се кроз плућну вену, крв из плућа богата кисеоником.  Лева комора, путем велике артерије (аорте) пумпа крв богату кисеоником до свих ткива у организму.
  7. КРВОТОК  Циркулациони систем је саграђен од две ‘’петље’’  Једна петља носи крв сиромашну кисеоником од срца до плућа(где она прима кисеоник) и натраг до срца- МАЛИ КРВОТОК  Друга петља носи кисеоником богат крв од срца до осталих делова тела(где она ткивима допрема кисеоник) и затим је враћа у срце- ВЕЛИКИ КРВОТОК
  8. РАД СРЦА Срце се грчи аутомаски, чак и неко време након изоловања из организма. То чини захваљујући измењеним мишићним ћелијама(предводничке ћелије) ,које су груписане у синоатријални чвор у зиду десне преткоморе. Ове ћелије имају способност стварања акционог потенцијала, који мишићним ћелијама преткомора даје ритам грчења.
  9. Центар који регулише рад срца је у Срце је под контролом продуженој мождини. Ћелије овог аутономног нервног центра шаљу импулсе система. На парасимпатичким влакнима до предводничким ћелијама чвора срца. Телашца која се налазе завршавају се крајеви у зидовима вена и капилара шаљу симпатичких и овом центру информације о парасимпатичких физиолошким потребама влакана. организма.
  10. СРЧАНИ ЦИКЛУС  Представља период од почетка једне контракције до почетка друге.  Обухвата грчење и опуштање преткомора и комора, и паузу између срчаних удара.  За време паузе опуштене су и преткоморе и коморе, пуне се крвљу, залисци измећу преткомора и комора у отворени. Следи грчење преткомора, које пумпају крв у коморе, а залисци се затварају. Затим се грче коморе и истискују крв кроз отворене залиске у аорту и плућну артерију. Мишићи комора се потом опуштају и залисци се затварају. Настаје пауза, јер је циклус завршен. Циклус се
  11. Током срчаног циклуса у срчаном мишићу настају електричне струје, које се могу регистровати постављањем електрода на површину грудног коша. Запис који се добија се зове електрокардиограм (ЕКГ), чије промене указују на нека срчана обољења.
  12. ОВО МОЖДА НИСТЕ ЗНАЛИ Виши људи имају 24% мањи ризик Током просечног људског од затајења срца. Затајење срца је века срце откуца скоро 3 милијарде пута. поремећај код којег срце губи способност делотворног пумпања крви. Сваког сата срце испумпа око 340 литара Мрежа крвних судова кроз крви. коју срце пумпа крв у човековом телу, простире Особе које имају кућне љубимце се у дужини од 150 000 имају бољу варијабилност срчаног километара. ритма. Варијабилност срчаног ритма је временски интервал који варира између срчаних откуцаја. Висока варијабилност означава да је срце Просечно, срце куца изузетно здраво, док је смањена око 75 пута у минути. варијабилност показатељ високог ризика од настанка срчаних болести.
  13. ЛИТЕРАТУРА  Велика енциклопедија науке  Дечја илустрована енциклопедија-Људско тело  Биологија за 3. разред гимназије друштвено-језичког смера
  14. ХВАЛА НА ПАЖЊИ.
Publicité