Reciklaža

1. Luka Komazec 81
Mentor: Valentina Rutović
OŠ „20. oktobar“ Sivac

2. U Stokholmu, glavnom gradu
Švedske, jedna starija
gospođa u centar za reciklažu
donela je bombu. Radnici su
pozvali policiju, a ona je rekla
da je to uspomena na rođaka
koji je tokom Drugog svetskog
rata prebegao iz Engleske u
Švedsku i sada je odlučila da
je se ratosilja.
Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njihovo ponovno korišćenje. To
je pojam kojim se može opisati proces pretvaranja otpada u sirovine od kojih
mogu nastati novi proizvodi.

3. Rešenja koja doprinose kretanju društva ka povećanju svesti o očuvanju
životne sredine su: smanjenje nastanka otpada i povećanje količine materijala
koji se može ponovo iskoristiti.

4. Reciklaža uključuje: prikupljanje, razdvajanje tj. sortiranje, preradu i
proizvodnju novih proizvoda od polovnih delova ili materijala.

5. Reciklaža ima ekološki, ekonomski i socijalni značaj. Ona može da
utiče na podizanje ekološke svesti ljudi, pomaže u sprečavanju
zagađenja životne sredine, štedi prirodne resurse.

6. Za izradu proizvoda od recikliranih sastojaka često se troši manja
količina energije nego za izradu istog proizvoda od sirovina.
Reciklažom se smanjuje količina otpada koji se šalje na deponije i
ublažava problem odlaganja otpada i stvaranja divljih deponija.

7. Mnogi materijali mogu da se recikliraju, kao što su: papir, karton,
staklo, keramika, beton, aluminijum, gvožđe, elektronski otpad,
baterije, otpadno ulje…

8. Sakupljeni stakleni otpad se iz
kontejnera odnosi u fabrike za
proizvodnju stakla, gde se
sortira po boji, zatim pere da bi
se uklonile nečistoće. Tako
sortirano i oprano staklo se
dalje usitnjava, a potom se
meša sa novim sirovinama
(pesak, voda, kreč) i tokom
proizvodnog procesa zagreva
na 1600°C. Nakon toga se
proizvedeno staklo automatski
duva, odnosno istiskuje u
kalupe, i na kraju procesa
nastaje nova boca ili drugi
stakleni proizvod. Staklo može
da se reciklira neograničen broj

9. Plastika se pravi od veštačkih sirovina, uključujući naftu i mazut.
Reciklaža se vrši tako što se nakon donošenja plastike u centar za
reciklažu plastika prvenstveno pere i seče na sitne ljuspice, koje se
potom razdvajaju u flotacione rezervoare gde se suše i tope. Plastika
iz sistema izlazi u dugim nitima, koje se hlade i seku na palete,

10. Vreme razgradnje otpadne plasitke je veoma dugo, od 100 od 1000
godina, zato je potrebno da se plastika odvojeno sakuplja od ostalog
ambalažnog otpada, jer ona može veoma uspešno da se reciklira.
Ovo prevenstveno važi za PET ambalažu u kojoj kupujemo mineralnu
vodu, osvežavajuća pića, prehrambene proizvode, ulja i sl...

11. Papir je napravljen od sićušnih vlakana. Pošto ova vlakna vremenom postaju
slaba, papir se ne može zauvek reciklirati. Novinski papir može da se reciklira
najmanje 7 puta.Kada se reciklira papir, trebalo bi odvojiti beli papir od kartona.

12. Reciklaža papira se vrši tako što se papir za reciklažu sortira, a zatim se natapa
i zagreva u velikim kacama, postajući pulpa. Dodaju se posebne hemikalije da
bi se uklonilo mastilo iz novina. Pulpa se prečišćava od lepka i ostalih nečistoća
i ubacuje se u mašinu koja je izbacuje na ravnu pokretnu traku gde se
formiraju listovi. Osušeni listovi su spremni za upotrebu. Kartonska ambalaža se
uglavnom pravi od recikliranog papira, kao i novine.

13. Aluminijum, čelik, bakar i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jer
spadaju u neobnovljive prirodne resurse. Većinu metala je moguće preraditi.
Reciklažom limenki mogu nastati metalni delovi mašine za veš, ili delovi za
automobile, dok se proizvedeni reciklirani čelik koristi za izradu autokaroserija,
čeličnih nosača ili delova motora.

14. Reciklirajte
papir - Ne
bacajte
novine! Jedna
tona
sakupljenog
papira spasiće
od seče 17
stabala
drveća!

15. Odvajajte papir, staklo, plastiku, metal i
bacajte ih u posebne kontejnere!