Ce diaporama a bien été signalé.
Le téléchargement de votre SlideShare est en cours. ×

RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx

Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Publicité
Prochain SlideShare
Природне зоне
Природне зоне
Chargement dans…3
×

Consultez-les par la suite

1 sur 15 Publicité

Plus De Contenu Connexe

Plus par radmila10 (20)

Plus récents (20)

Publicité

RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx

  1. 1. РАСПРОСТРАЊЕНОСТ БИЉНОГ И ЖИВОТИЊСКОГ СВИЈЕТА НА ЗЕМЉИ
  2. 2.  БИОСФЕРА  Oмотач Земље насељен живим свијетом  Обухвата:  површину копна  хидросферу  дио литосфере  дио атмосфере
  3. 3.  Тропске кишне шуме  Саване  Пустиње  Средоземне шуме  Степе  Листопадне шуме  Четинарске шуме  Тундре  Поларне пустиње ПРОМЈЕНА ПРИРОДНИХ ЗОНА СА УДАЉАВАЊЕМ ОД ЕКВАТОРА ПРЕМА ПОЛОВИМА
  4. 4.  ТРОПСКЕ КИШНЕ ШУМЕ ПРАШУМЕ ИЛИ ЏУНГЛЕ  Јужна Америка  Средња Америка  Африка  Азија
  5. 5.  Сјеверно и јужно од зоне тропских шума  Простране равнице обрасле високом травом, са разбацаним и ријетким дрвећем  Африка,  Јужна Америка  Аустралија  САВАНЕ
  6. 6.  ПУСТИЊЕ  Области суве климе  Око повратника  Иза високих планина умјереног топлотног појаса
  7. 7.  СРЕДОЗЕМНЕ ШУМЕ  Средоземно море  Калифорнија  Јужна Африка  Југ Аустралије
  8. 8.  СТЕПЕ (ПРЕРИЈЕ ИЛИ ПАМПАСИ)  Травне заједнице умјереног појаса  Сјеверна Америка - прерије  Јужна Америка - пампаси
  9. 9.  Умјерени појас  Годишња количина падавина прелази 500 мм  ЛИСТОПАДНЕ ШУМЕ (ШУМЕ УМЈЕРЕНОГ ПОЈАСА)
  10. 10.  ЧЕТИНАРСКЕ ШУМЕ - ТАЈГЕ  Сјевер Европе  Азије  Сјеверне Америке
  11. 11.  Најсјевернији дијелови:  Европе  Азије  Сјеверне Америке  Острва Сјеверног леденог океана  око Антарктика  ТУНДРЕ
  12. 12.  ПОЛАРНЕ ПУСТИЊЕ  Подручје вјечитог снијега и леда  Арктик • Поларни медјвед • Поларна сребрна лисица • Туљан • Морж  Антарктик • Пингвини • Албатроси
  13. 13. ПРОМЈЕНА ПРИРОДНИХ ЗОНА СА ПОРАСТОМ НАДМОРСКЕ ВИСИНЕ
  14. 14.  ПРОМЈЕНА ПРИРОДНИХ ЗОНА 1. Од екватора према половима 2. Са порастом НВ
  15. 15.  Утицај човјека на биљни и животињски свијет Сателитски снимци амазонске прашуме

Notes de l'éditeur

  • Географска распрострањеност биљака зависи првенствено од климе. Због тога су на Земљи, у оквиру сваког типа климе, заступљене одређене биљне врсте. Животиње су ланцем исхране повезане са биљкама, тако да им је распрострањеност у њимау вези.
  • Биосфера је омотач наше планете насењен живим свијетом. Обухвата површину копна, читаву хидросферу, дио литосфере до одређене дубине и приземни дио атмосфере.
  • Највећи број биљних и животињских врста има одређено станиште ( животни средину).Под животном средином подразумевамо природну околину живих бића (климу, воду, земњиште, рељеф...). Биљке и животиње су населиле све топлотне појасеве,у којима владају различити животни услови, који су довели до стварања више природних зона. Природне зоне су области на Земљи настањене одређеним биљним и животињским врстама. Природне зоне су назване према преовлађујућем биљном и животињском свијету.То су тропске кишне шуме, саване, пустиње, средоземне шуме,степе,листопадне шуме, четинарске шуме и тундре.Природне зоне се смјењују од екватора према половима, и од мањих ка вишим НВ.
  • Јављају се око екватора, на копну и на острвима (Јужна Америка - басени ријека Ориноко и Амазон, Средња Америка, Африка – басен ријеке Конго и доњи ток ријеке Нигер и Азија). СЛИКА 1,2,3,4,5, Чине их висока, бујна, увијек зелена стабла, испреплетана лијанама; она цвјетају и рађају плодове током цијеле године каучуково и какаово дрво, кафа, банана, кокос, хлебно дрво, махагони,... СЛИКА 6,7,8 Животињски свијет је разноврстан мајмуни, пантери, тигрови, мравоједи, анаконде, папагаји, колибри, џиновски пауци....
  • САВАНЕ се простиру сјеверно и јужно од екватора, у области сувих зима тј. сјеверно и јужно од зоне тропских шума. Осим на афричком континенту, саване су распрострањене и у Ј. Америци и Аустралији. СЛИКА 1 То су простране равнице обрасле високом травом, са разбацаним и проређеним дрвећем. Траве у савана достижу обично висину од 1м,али негдје су високе 3-4м. СЛИКА 2 Од ријетког дрвећа најпознатији је баобаб који расте у Африци. Стабло баобаба нарасте до 25 метара, али су поједина стабла висока и до 45 метара. То необично дрво највећи је биљни спремник за воду, који се сушном периоду прилагодио тако да у свом набубреном стаблу похрањује и до 120 000 литара воде. Обим стабла износи понекад преко 40 метара, а пречник око 15 метара. СЛИКА 3,4 Афричке саване настањују зебре, лавови, слонови, леопарди,хијене,носорози, жирафе, антилопе, гепарди... СЛИКА 5 Афрички слон је највећа копнена животиња. Може бити тежак до 7 тона, те доживјети највећу старост међу копненим сисарима: 70 година. Гепард је најбржа копнена животиња. Може постићи брзину од 120 км/х. Жирафа је највиша копнена животиња. Њена висина износи до 6 метара. Афрички ној је највећа птица на свијету. Његова висина износи 2,7 метара, а тежи до 120 кг. Носи и највећа јаја ( до 1,6 кг - као 25 кокошјих). СЛИКА 6 Током влажног љета савана озелени, тропске траве расту и цвјетају. У сушно доба живот у саванама се једва одржава због чега се за вријеме сувог периода животиње скупљају у крда и селе у влажнија подручја.




  • Пустиње су распрострањене у областима суве климе око повратника и иза високих планина умјереног топлотног појаса. То су најсушније области тропског и умјереног појаса.
    СЛИКА 1 Безводност високе дневне и ниске ноћне температуре,пјешчана и камена пустош, пјешчане олује – све то ствара неподношљиве услове за живот. У оваквим предјелима успјевају ријетке биљке и животиње прилагођене оваквом животу. СЛИКА 2 У пустињама мјестимично успјевају само неке вишегодишње траве, бодљикаво грмље, агаве и кактуси. СЛИКА 3 Од животињског свијета пустиње настањују камиле, пустињка лисица, пустињски зец, шкорпија,змије и сл.
    СЛИКА 4 Оазе у пустињама, са урмином палмом као својим обележјем, су мјеста живота у пустињама.
  • СРЕДОЗЕМНЕ ШУМЕ расту у приморским просторима, на обалама Средоземног мора, Калифорније у САД-у, југу Африке и Аустралије.
    СЛИКА 1 Преовладава зимзелено дрвеће и жбуње. Зимзелени храст, приморски бор, кедар, ловор, чемпрес и СЛИКА 2 макија (средоземна вегетација коју чине жбунови, и шибље). СЛИКА 3 Од биљака које узгајају људи заступљена је винова лоза,маслина, наранџа, мандарина, лимун. СЛИКА 4 Животињске врсте средоземних области су глодари, зечеви, дивокозе, гмизавци (змије, гуштјери), птице, инсекти, мекушци (пужеви)
  • Степе су распрострањене у областима умјерених појасева, гдје се годишње излучи 300-400мм падавина. Заједно са полупустињама које су прелазни облик природне зоне између пустиње и степе, степе су присутне на свим континентима. У С. Америци их називају прерије, а у Ј.Америци пампаси. Имају топла и сушна љета, вјетровите и хладне зиме, са скромним сњежним покривачем. СЛИКА 1 У прољеће степске траве бујају, док се за сушних љета осуше. Многе степе су претворене у обрадиво земљиште – плодне житнице. Мало је влаге за раст дрвећа, па се оно јавља само уз ријечне токове – врба и топола
    СЛИКА 2 Степе настањује мноштво инсеката (скакавци, мрави), орлови, супови, зечеви, бизони

  • Листопадне шуме су распрострањене у границама сјеверног умјереног појаса, гдје годишња количина падавина прелази 500мм. СЛИКА 1 Ту расту храст, буква, граб, клен, липа идр. СЛИКА 2Листопадне шуме настањују разноврсне животиње срна, лисица, дивља свиња, вјеверица, куна, разне врсте птица, глодара
  • Листопадне шуме ка сјеверу постепено прелазе у четинарске шуме, које се на сјеверној полулопти називају тајге. Простори на сјеверу Евроазије и Северне Америке Развијају се на просторима са дуготрајним сњежним покривачем, уз релативно топло, али кратко љето. СЛИКА 1Чине их бор, јела, смрча, ариш. СЛИКА 2 Настањују их медвједи, вукови, лосови, јелени, ласице. Простране четинарске шуме у Русији називају се тајге.
  • Тундре су распрострањене на крајњем сјеверу и обухватају најсеверније дијелове Евроазије и Сјеверне Америке, мјестимично и острва Сјеверног леденог океана и око Антарктика, у ширини око 300 – 500 km. Зиме су дуге и сурове, оштре. Земљиште је највећим дијелом године замрзнуто. СЛИКА 1 У таквим условима опстаје само биље које је отпорно на хладноћу - кржљаво грмље и трава отпорна на хладноћу лишајеви и маховине. СЛИКА 2 Животињски свијет је такође сиромашан. Чине га ирваси, поларна лисица, сњежна сова, бијели зец.
  • ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ Заступљене су око Сјеверног пола – Арктик и око Јужног пола – Антарктик и чини подручје вјечитог снијега и леда. У овим областима нема услова за развој вегетације, па отуда и назив поларне пустиње. Животињски свијет је углавном везан за море Гренланд, острва Сјеверног леденог океана, Антарктик и острва уз њега. Животињски свет поларне зоне чине топлокрзне животиње као поларни медјвед, поларна сребрна лисица, туљан, морж, а преставници антартичких области су пингвини и албатроси...
  • Са порастом надморске висине смењују се природне зоне – вегетациони спратови. Иако је смјена брза (на сваких 1000 м. температура опада за 0,6°C ), а број спратова зависи и од географске ширине. На високим планинама тропског предјела смјењују се следећи спратови: влажне тропске шуме, саване, листопадне шуме, четинарске шуме, планински пашњаци, кршевите голети и појас сталног снијега и леда. У умјереним топлотним појасевима најнижи спратови су обрасли листопадним шумама, а даље се смјењују зоне мјешовитих шума, четинара, пашњака, голети и сталног снијега и леда. У најхладнијим дијеловима Земље вјечити снијег и лед прекрива сав простор до нивоа Свјетског океана.
  • Природне зоне се смењују са порастом надморске висине и такодје од екватора према половима.
  • Човек својом дјелатношћу често угрожава и деградира компоненте природне средине: ваздух, воду, земљиште, биљни и животињски свет.
    Промена једне компоненте изазива низ ланчаних промјена, најчешће штетне по човјека и околину. Заштита природних ресурса мора се заснивати на рационалном коришћењу природних добара, које омогућује њухово обнављање па и увећавање. Да би опстао човек мора, у могућој мери, ограничити сјечу шума ( само у тропским кишним шумама посјече се сваки дан око 5 милиона стабала., зауставити ширење пустиња, ограничити лови и риболов, смањити све облике загађивања природе и сл. Нпр. СЛИКА 1 Пред истрјебљењем су афрички слон, сибирски тигар, коала

×