2. Вријеме: тренутно стање атмосфере изнад неког
простора
Ваздушне масе: толе,хладне; суве,влажне
Синоптичке карте - карта прогнозе времена
Сунчано
Кишовито
Сњежно
Облачно
Свакодневене људске активности у великој мјери зависе од стања атмосфере. Вријеме је тренутно стање атмосфере изнад неког простора. Да ли ће вријеме бити „ лијепо“ или „ружно“ посебно интересује земљораднике, пилоте, морнаре... Какво ће вријеме бити изнад неке области зависи д тога да ли је ваздух изнад ње топао или хладан, сув или влажан и др. Топао ваздух долази из области око екватора, а хладан из поларних области. Сув и замућен ваздух поријеклом је из пустиња, док влажни ваздух стиже са океана. Вријеме се мијења са промјеном вриједности елемената стања атмосфере. Када стање атмосфере изнад неког мјеста дуже остане исто, каже се да је вријеме стабилно. Због великог значаја времена за активности људи врши се временска прогноза.Временска прогноза је поступак предвиђања стања атмосфере за одређени период. СЛИКА 1, 2 У свим земљама свијета постоје метеоролошке станице , које своје податке шаљу у центар за прогнозу времена и уносе их у синоптичке карте. Те податке сређују стручњаци синоптичке метеорологије ( дио метеорологије који се бави прогнозом времена). Након анализе тих карата даје се временска прогноза . СЛИКА 3 Од средине 20 вијека за временску прогнозу се користе сателитски снимци.
Посебно су важне прогнозе које најављују нагле и опасне временске промјене попут јаке кише, великог снијега, олујног вјетра,града, густе магле и сл. Овакве временске непогоде могу изазвати велике материјалне штете, а понекад и људске жртве.
Вријеме неког мјеста може се одредити кратким погледом на небо. За одређивање климе потребан је много дужи период, обично 30 година. Клима је просјечно стање времена изнад неког простора и његове уобичајене промјене.. Током тог периода потребно је посматрати, мјерити, израчунавати вриједности елемената стања атмосфере. Због тога се ти елементи називају климатски елементи.Климатски елементи су показатељи стања атмосфере. Вриједносто климатских елемената зависе од климатских фактора. У најважније климатске факторе спадају: Удаљеност од екватора, рељеф (НВ и правацпружања планина),удаљеност од мора и стање развијености биљног покривача. Тип климе одређује се на основу вриједности климатских елемената , од којих су најважнији температура и количина и временски распоред падавина.СЛИКА 1 Географска ширина – (удањеност од екватора)- узрокује нејднако загријавање Земљине површине, а посљедица је појава топлотних појасева и различитих клима. Са удаљавањем од екватора загријавање Земље је мање, зато што Сунчеви зраци падају под мањим углом. СЛИКА 2 Распоред копна и мора – копно се брже загрева од мора али се брже и хлади, зато су климатске промјене на копну израженије од клима поред мора (температуре у већем распону, мање падавина, годишња доба израженија...). СЛИКА 3 Рељеф и надморска висина Температура ваздуха са надморском висином опада за 0,6ºC на 100 м.
Рељеф својим правцем пружања спречава продоре ваздушних маса условљавајући различитост клима ( Хималаји, Анди, Кољдиљери, Кавказ, Алпи...).
СЛИКА 4- Морске струје утичу на загревање, односно хлаћење приобалног дела копна, као и на повећању и смањењу влажности.
СЛИКА 5 Вјетрови са собом носе влажне и суве ваздушне масе које утичу на поједине типове клима. Највећи утицај имају стални ветрови ( пасати, западни и поларни ветрови) и периодични ветрови ( монсуни).
Тип климе одређује се на основу вриједности климатских елемената , од којих су најважнији температура и количина и временски распоред падавина. Постоји више основних типова климе:топла,сува,умјерена,хладна, поларна и алпска.
Област гдје је заступљена топла клима углавном се подудара са жарким појасом. Овдје су температуре током читаве године високе преко 18⁰C. Поједини дијелови жарког појаса примају различите количине падавина токомгодине, па се зато на овом простору издвајају више подтипова климе. Око екватора је заступљена екваторијална клима. Њено обиљежје су високе температуре и равномјерно распоређене падавине током читаве године.Јаке кише излзчују се у поподневним часовима и често су праћене грмљавинама.
Сјеверно и јужно од екваторијалне наставља се простор тропске климе гдје се количина падавина постепено смањује, тако да су зиме суве. Температуре су мало ниже него у области екваторијалне климе. Ова клима се простире на простору јужне и југоисточне Азије назива монсунском климом.
Сува клима влада око сјеверног и јужног повратника. Овдје је количина падавина јако мала. Температурна колебања су велика. Током дана пустињски ваздух се загрије преко 50⁰C, а ноћу се охлади до 0⁰C. У просјеку су температуре високе.
У областима сјеверног и јужног умјереног појаса влада умјерена клима. Њено главно обиљежје је да су температуре и падавине умјерене, ни много високе ни много ниске. Клима умјерених топлотних појасева није једнолична због разлика у удаљености од екватора, рељефу и утицајима мора. Овај тип климе је најповољнији за живот људи.
У средњим дијеловима умјерених појасева , између 40⁰ и 50⁰ како сјеверне тако и јужне географске ширине и до 800м НВ, заступљена је умјерено континентална клима. Њено обиљежје је јасно изражена сва четири годишња доба. Љето је умјерено топло, а зиме умјерено хладне. Јесен и прољеће имају прелазна обиљежја.
Средоземна клима је заступљена око средоземног мора. Одликује се топлим и сувим љетимаи благим и кишовитим зимама. Температуре ниже од 0⁰C у областима средоземне климе су веома ријетка појава.
Појас између 50⁰ и 60⁰ географске ширине одликују се континенталном климом. Љета су краћа и свјежија, а зиме дуже и хладније него у просторима умјереноконтиненталне климе, тако да суштински постоје само два годишња доба.
Хладна клима захвата хладне топлотне појасеве. Одликује се дугим и веома хладним зимама које трају и по 10 мјесеци, и кратким и свјежим љетима. У областима око полова и на високим планинама влада вјечити снијег и лед. То је простор поларне и алпске климе(високопланинске) климе
Клима градова се много разликује од климе околине. У градовима је концентрација становништва, бетонске и асфалтне површине, аутомобили и индустрија.Температуре у градовима су, због бетонских и асфалтних површина љети и загријавања градова зими, веће него у околини.Влажност ваздуха у градовима је нижа у односу на околину, због мањка зелених површина, али је већа количина падавина због присуства разних честица у ваздуху које убрзавају кондензацију. У великим градовима често се јавља отровна магла или смог( смоке-дим; фог-магла) је отровни дим који настаје мијешањем индустријских и аутомобилских гасова са маглом. Смог угрожава здравље људи.
